Борба, 21. 07. 1992., стр. 14

IZ INTERVJUA SLOBODANA MILOŠEVIĆA

„FIGARU“

Interesi odredili kriterijume

Predsednik Srbije ocenio da su sankcije neopravdane, a za rat u BiH okrivio Izetbegovićevii „ауапturističku politiku“

Pariz. — Predsednik Srbije Slobodan Milošević smatra da su sankcije međunarodne zajednice neopravdane, rezultat „različitih kriterija“ prema akterima krize u Jugoslaviji kao i interesa nekih velikih zemalja Evrope. Milošević je to izjavio u dužem razgovoru koji je juče preko cele stranice objavio najveći pariski dnevnik „Figaro“.

Slobodan Milošević je za sadašnji građanski rat u Bosni ı Hercegovini okrivio „avanturističku politiku Alije Izetbegovića“, napomenuvši posebno da u ovom trenutku u „BiH nema njijednog srpskog vojnika, ni pripadnika federalne armije“. On je pritom osudio i bombardovanje Sarajeva rekavši „da to nema nikakvog smisla“ a za „epitet“ agresora, koji se prišiva Srbiji, objasnio je da je proizvod „lažnih informacija“. „Mislim da je protiv Srbije bio otvoren rat dezinformisanja, a primenjeno je i jedno malo logično pravilo po kome se uvek osuđuje najjači, a to je Srbija“ dodao je Milošević.

Predsednik Srbije je podržao ideju francuskog šefa države Fransoa Miterana o održavanju međunarodne konferencije o Jugoslaviji. Po njegovom mišljenju, ona bi mogla da bude korisna, jer pretpostavlja učešće stalnih članova Saveta bezbednosti i svih strana upletenih u jugoslovenski konflikt.

Milošević je u razgovoru sa urednikom „Figara“ posebno oštro negirao da je komunista i nacionalista. „Ja sam osnivač Socijalističke partije koja danas broji 500.000 članova od kojih polovina nikada nisu bili u SKJ. Ta kvalifikacija uopšte više nema smisla. Ja sam u stvari za jedno prosperitetno i pravedno društvo“, naglasio je on i dodao: „Ja sam patriota, a ne nacionalista. Uz to smatram da je etnička država totalna zabluda u našem veku“.

Predsednik Milošević je isto tako demantovao da je ikada imao nameru da stvori „veliku Srbiju“, pri čemu je posebno naglasio da „Srbija nikada nije imala teritorijalne pretenzije ni prema kome, niti da proširuje granice. Mi samo ne pristajemo da nam se nameću kriterijumi koje Evropa sama ne primenjuje“, rekao je on i upOZOTIO: kako bi reagovao Pariz da jedna susedna država podržava secesiju neke njene pokrajine u kojoj su Francuzi protiv odvajanja postali taoci. Milošević je naveo ovaj primer povodom pitanja o Kosovu pri čemu je rekao „da nikada ne bi pristao na odvajanje Kosova“. Tanjug

14 UTORAK 21. JUL 1992. GODINE :-

UTISCI SA „LICA MESTA“:

„BORBR“ SRZNRJE

Herd i Izetbegović u sarajevskoj Ulici Vase Miskina

O posledicama je trebalo

iisliti na vreme

Šta je britanski ministar spoljnih poslova Daglas Herd čuo, video i rekao iza Javne scene tokom posete bivšim jugoslovenskim republikama '

Vest koja je, po prirodi stvari, ovde različito plasirana i tumačena da je g. Alija Izetbegović bio razočaran, „ako ne i ljut“, što je uzaludno čekao da britanski šef diplomatije Daglas Herd sa njim poseti i jevrejsku bolnicu, samo je jedna u nizu čija pozadina se može otrkiti iz više dobro obaveštenih i proverenih izvora u kuloarima posete.

Držeći se, doduše veoma Uuspešnoj, diplomatskog pravila da ljubazno odgovara na sva pitanja, i svugde se pojavi i na konferenciji za novinare, britanski diplomata je malo šta otkrio. Ipak,k kako saznajemo, u bolnicu nije otišao, jer je „video na licu mesta dosta nezamislivog užasa i nema sumnje da bi i među bolesnicima bilo isto, ali bi se to istovremeno moglo protumačiti i kao svojevrsna podrška jednoj strani u sukobu. Očigledno, muslimanskoj, ako bi bio u pratnji g. Izetbegovića.

Ko i zašto puca a, kako smo čuli a Herd smatra da niko nije nevin

Dodatni razlog, mogao bi da bude, kako saznajemo iz izvora bliskih mirovnim snagama, jeste da su vojnici na određenim dometima može da otkrije ko na koga puca. Tvrdi se, inače, da to i nije neki uređaj elektronske naučne fantastike. Dok je Herd bio na licu mesta odjednom su „bez ikakvog razloga počele da lete granate na sve strane, a

moglo je da se ustanovi da su sa srpskih položaja letele nasumce, pa gde padnu (i na srpske ciljeve) a sa muslimanskih su pogađali, delove sa muslimanskim življem, doduše manje naseljene gustine. Taktika, ako se to što se čini uopšte može tako nazvati — kaže naš sagovornik — bila je jasna i insipirisana da dokažu da moraju da se brane, a Muslimanni da uvere Herda da bez strane vojne intervencije nema mira, pogotovo od kako Hrvati sinhorinizuju sa srpskom stranom strategiju zauzimanja teritorijalnih pozicija pred moguće pregovore“.

"Kako smo saznali, ministar Herd je sve to rekao g. Izetbegoviću (po ko zna koji put) isključujući vojnu intervenciju koja bi bila opasna za svakog ko bi se u nju upustio, jer bosanske vrleti nisu baš dobrodošao teren za strane trupe.

Možda je i najzanimljivije da su se svi iz Herdove pratnje uve-

rili da srpski, muslimanski i

hrvatski borci koji rade sa UNRPFOR na aerodromu ne samo što izvanredno korektno među-

·sobno sarađuju već često, u pau-

zi, sede zajedno. „Stiče se utisak da i ti momci pripadaju većini sveta iz tri nacije koja želi mir i da bi najradije negde u miru otišli zajedno“.

Razgovor u Zagrebu

Stalno naglašavajući da su prioriteti EZ prekid vatre („ma koliko se kršio uvek se mora

O RUSKOJ PODRŠCI SANKCIJAMA PROTIV JUGOSLAVIJE

Iznuđen formalni korak

U ruskoj ambasadi u Beogradu ističu da će ostati nepromenjena podrška Moskve rukovodstvu SRJ sa Ćosićem i

Panićem na čelu

Beograd. — Odluka predsednika Borisa Jeljcina o striktnom sprovođenju rezolucije Saveta bezbednosti o sankcijama protiv Jugoslavije iznuđen je korak ı formalne je prirode — tvrdi se u krugovima ruske ambasade u Beogradu.

Ruska Federacija u svojoj politici prema Jugoslaviji nastoji da pruži ı obezbedi podršku Saveznoj Republici Jugoslaviji i

njenom novom rukovodstvu ističu ruski diplomati.

Oni podsećaju na to da su sve države članice Ujedinjenih nacija bile dužne da do 25. juna donesu odgovarajuće odluke i obaveste Savet bezbednosti da su primenile rezoluciju 757 o sankcijama protiv Jugoslavije. Tu odluku, što se Ruske Federacije tiče, predsednik Jeljcin je potpi-

sao tek 14. jula. Da je Moskva to učinila dan-dva posle 30. maja, kada je rezolucija doneta, to bi značilo sasvim nešto drugo tvrde pomenuti ruski izvori.

U razgovoru sa novinarom Tanjuga, diplomati u ruskoj ambasadi potvrđuju da će ostati nepromenjena politika koju je na nedavnom sastanku KEBS u Helsinkiju Rusija već ispoljila prema Saveznoj Republici Ju-

pregovarati ispočetka“), pregovaranje o budućnosti i humanitarna pomoć u koju su posebno uključene izbeglice (britanski premijer Mejdžer je već, kao nekad za Kurde, otpočeo svoju akciju spasavanja dece) Daglas Herd je o toj temi iamo i zanimljiv razgovor u Zagrebu.

Na žalbu da nisu u stanju da prihvate izbegličke kolone iz Bosne i Hercegovine, sa britanske strane je jasno rečeno da su u posledicama ove vrste morali da razmišljaju i onda kad su se oglušili na sva Upozorenja EZ i sveta, da ne preduzimaju jednosatni akt otcepljenja, a naročito sada kad — „bez obzira što nije sporno ko je prvi počeo i ko je samim tim agresor“ — dele Bosnu i Hercegovinu sa Srbima primenjujući i etnička čišćenja i

preseljavanje, ali i likvidacije”

onih kojima to ne odgovara ili je tako „jednostavnije“.

U Beogradu ministar Herd je”

takođe upozorio da podele Bosne nema, da se pregovorima mora doći do rešenja da stva tri naroda žive i bez Berlinskog zida. Baš kao što je i u spokoju i u hrvatskom glavnom gradu Jasno stavio do znanja da Srbi i Hrvati koji se bore na bosansko-hercegovačkom ratištu nisu bez značajne i raznovrsne podrške iz ove dve „prestonice“.

Slika koju će Daglas Herd, sledećih šest meseci predsedovanje u EZ, prikazivati svojim ministarskim kolegama sigurno će biti obojena i onim što se dešavalo iza scene. G. LOGAR

goslaviji i da će takođe ostati nepromenjena njena podrška rukovodstvu nove Jugoslavije sa Dobricom Ćosićem i Milanom Panićem na čelu. Oni kažu da su ta politika i podrška jasno iznete i u čestitkama koje su Ćosiću i Paniću uputili predsednik Boris Jeljcin, premijer Jegor Gajdar i ministar inostranih poslova Andrej Kozirjev. (Tanjug)

Х

SAVET MINISTARA EZ O JUG

Dvanaestorica dala punu podr: nost širenja kruga učesnika Kon ju SR Jugoslaviju kao nas!ednici učešću u međunarodnim telima ekija izbeglicama i drugim žrtv:

(Od dopisnika „Borbe“

Brisel. — Uprkos uznemiravajućim V tima koje su tokom trajanja sinoćne sed ce Saveta ministara stizale iz Sarajeva, fovi diplomatije evropske „dvanaestori su u raspravu o situaciji u bivšoj Jugoslz: ji ušli sa konstatacijom da tamo postoje vesni „pozitivni elemetni“. Pomenuta dva: londonski sporazum o prekidu va u Bosni i Hercegovini i mirovne inicijai novog premijera nove SR Jugoslavije, ] lana Panića. Nije im, pritom, smetalo je londonski sporazum prekršen čim stupio na snagu. Predsedavajući Sav ministara, britanski šef diplomatije Dag Herd je to relativizirao izjavom da nije očekivao da će „topovi odmah ućutati“ da za „primirje treba vremena“, tako da tek naredna dva do tri dana biti „odluču ća za uspeh londonskog sporazuma“.

Nije im, takođe, smetalo ni to što su mi zaključili da njihov drugi „рог! element“ situacije u bivšoj Jugoslaviji premijer Panić — „najverovatnije ne efektivnu kontrolu nad događajima i hovim glavnim akterima“, pa samim | ne može ni da „isporuči“ ono što nudi.

„Čursta i jasna“ poruka Srbiji

Polazeći, dakle, od pomenutih „pozi nih elemenata“, evropski ministri poku: su da na jučerašnjem sastanku „daju n impuls mirovnom procesu“ i upute još J nu.„čvrstu i jasnu poruku Srbiji“. Prva С na posmatrača je da su i u jednom i u 6 gom pokušaju šefovi diplomatije „dva estorice“ bili prilično neuverljivi.

Kao „novi impuls mirovnom proce! francuski ministar Dima ponudio je lansiranu Miteranovu ideju o široj me narodnoj konferenciji“. Obrazlagao je potrebom da se u mirovni proces uklj neki novi akteri koji bi mogli imati у mogućnosti uticaja na glavne faktore goslovenske krize. Na primer: Rusi na be, Nemci na Hrvate, valjda Turci ili n drugi na Muslimane... Dima je to ilus vao primerom konferencije o Kampu gde je Kina imala presudan uticaj na n od tamošnjih frakcija. Cilj širenja kr učesnika, naglasio je francuski šef dil matije, nije da se „devalvira ili dezavi lord Karington“, već da se, naprotiv, os ra veća efikasnost mirovnog procesa | on vodi. Ciničniji posmatrači su, međul dodali da bi cilj mogao biti da se po odgovornost, ili sramota, za buduće mi pehe mirovnog procesa, s obzirom di teret-prošlih neuspeha postao pretežal „dvanaestoricu#. |

Рипа је, тединт, рознвао зашо р vičan uspeh: u Deklaraciji koja je obja) na na kraju zasedanja, daje se puna rška Karingtonu i njegovoj konferen koja ima „centralnu ulogu u traženju | nog političkog rešenja“. A kao „utešna grada“ Francuzima, prihvataju se !| podržavaju „tesne konsultacije“ izm Karingtona, KEBS i UN... koje bi, evel alno, „mogle dovesti do širenja i inten ranja sadašnje Konferencije“. A ne, da do sazivanja nove — „Šire“. |

| EZ ne priznaje SR Jugoslaviju

Kao jednu od odluka jučerašnjeg. danja, predsedavajući Saveta . mini Daglas Herd je na konferenciji za šta saopštio da evropska „dvanaestorica priznaju Srbiju i Crnu Goru, odnosn hovu novu državnu tvorevinu, kao „Jj sukcesore bivše SFRJ“. Na čuđenje p! nih novinara, koji su takvu formulacij li već u bezbroj navrata na raznim SKI vima EZ, Herd je objasnio da je — do/ — takva odluka uvek uslovljavana mi njem Badenterove Arbitražne komi koje je objavljeno tek prošle nedelje, | da je jučerašnje zasedanje Saveta mi ra bilo prva prilika da se takav stav ! niči.