Борба, 06. 10. 1992., стр. 11

BORBR

EKONOMIJA

BLAGOJE LUČIĆ, SAVEZNI MINISTAR ZA EKONOMSKE ODNOSE SA INOSTRANSTVOM O NOVOM SPOLjNOTRGOVINSKOM

REŽIMU ~

akon mami dolare

Propise iz oblasti ekonomskih odnosa sa svetom sročili smo tako da odmah po ukidanju sankcija strani investitori vide interes da ulažu u našu zemlju e. U poslovanju sa svetom nije bitna vrsta „domaće“ svojine & U izvozu-uvozu šansu dobijaju firme čije je ime do skoro izgovarano sa šapatom #2 Podsticaji izvoza nisu doplata za nekonku-

reninost 7

Dok je bio direktor od tadašnjih saveznih ministara tražio je uglavnom jedno: nemojte mi propisima i administrativnim dušebrižništvom smetati da poslujem. Sada kao savezni ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Blagoje Lučić stoji iza novog Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, upravo upućenom u proceduru Savezne skupštine, sa kojim se privredi pokušava osigurati upravo to.

Vrata prema svetu su normativno širom otvorena, na njima se doduše „zaglavila“ blokada, ali to ni u kom slučaju ne znači da ovo ministarstvo gubi vreme na sporednim poslovima. Prvi put za prošli mesec zvanična statistika nije ni objavila podatke o spoljnotrgovinskoj razmeni SRJ, valjda zato što bi u blokadi oni morali biti na nuli. SOJ ~

— I u blokadi ovo ministarstvo mora da olakšava održavanje kontakata domaćih preduzetnika sa stranim partnerima. Tvrdim da ni u ovim uslovima nije došlo do opadanja njihovog trajnog interesa za naše tržište, mada je sasvim izvesno da ni zbog profita međunarodni kapital neće kršiti sankcije, dok one traju. Svet nas nije otpisao, a sa kojom ćemo brzinom uspeti da pokrenemo tokove normalizacije svojih ekonomskih i finansijskih odnosa sa njim, zavisiće koliko od spoljnih, toliko i od uslova kakve stvaramo kod kuće. Zakone iz oblasti ekonomskih odnosa sa inostranstvom savezna vlada je sročila upravo tako da nakon ukidanja blokade taj proces bude što brži.

Sada se radi i na Zakonu o

· stranim ulaganjima i ZakQq-

nu o koncesijama. U svemu važi isti princip — da blokadom okovana ekonomija nastoji da dokaže svetu da želi sa njim da sarađuje na principima potpuno otvorene tržišne privrede. Jasno je da do preko potrebnog stranog kapitala ne možemo doći ni brzo, ni lako, ni kada se sankcije budu ukinule. I zato se nude znatno radikalnija rešenja, koja će omogućiti da se za strana ulaganja koriste složeniji oblici organizovanja između domaće privrede i stranih partnera nego do sada. Previše dugo smo bili zarobljenici ideologije izras-

· le na društvenoj svojini. Za-

što koncesije, umesto kroz ispolitizirani i veštački strah od tzv. rasprodaje zemlje, ne bi gledali kroz mogućnost da

dođemo do nove proizvodnje i tehnologije, i prosto rečeno vlasničkog gazde makar on bio i strani ulagač. Činjenica je da postojeći model privrede ne može opstati ne samo u vreme sankcija, nego uopšte, i pred tim ne vredi zatvarati OČI.

Korak dalje od Markovića

e Važeći Zakon o spoljnotrgovinskom · poslovanju donet je 1989. i tada je takođe bilo rečeno da je liberalan ı sročen po meri tržišne privrede. Posle se upravo na tezi nekontrolisanog uvoza, koji je uništio srpsku privredu, uveliko zasnivala baražna vatra protiv Markovićeve vlade. U čemu je ono što je sada ponuđeno drugačije i bolje, i zašto mislite da neće doživeti istu sudbinu?

— Korak dalje je nesumnjivo napravljen, jer je zakon pošao od jedino ispravne teze — da je dozvoljeno sve ono što nije zabranjeno. Najpre, potpuno su izjednačeni privredni subjekti, bez obzira na svojinski oblik. To će prekinuti sadašnji dremež velikih sistema, a pošto isti pristup stranom tržištu i spoljnotrgovinskom režimu imaju sva preduzeća, u tom poslu ostaće najžilaviji deo privrede, koji je i u ovim uslovima uspeo da sačuva poslovne veze i kupce. Šansu

nedvosmisleno dobija privatni sektor, bolje rečeno preduzeća čija su se imena u „spoljnotrgovinskim poslovima do juče izgovarala samo 'Šapatom. Zakon ukida famozni insttut saglasnosti, a

” to znači da se slobodno mo-

UTORAK, 6. OKTOBAR 1992. GODINE 11

SVET NAS NIJE OTPISAO: Blagoje Lučić

ljenja, odobrenja, bolje rećeno trčanje preduzetnika od komora do nadležnih organa i obrnuto. Na taj način u

Koko do deviza

Devize trebaju svima pa i državi. Kako se uklapa u sistem koji ste opisali zahtev srpske vlade adresovan saveznoj da se ponovo Jugoslovenima omogući kupovina za devize u fri — šopovima , kao i prodaja dizela i benzina za stranu valutu?

— Kada je u pitanju prodaja robe za devize u posebnim carinskim prodavnicama, razmeštenim van graničnih prelaza, takvu mogućnost je svojim odredbama ukinula sama Vlada Srbije, praktično odmah nakon što je to saveznom odlukom bilo omogućeno. U Crnoj Gori ovaj savezni propis se recimo primenjuje. Ne vidim prepreku da ako neko ima devize može da ih tako potroši. Naravno, pod uslovom da se podmiri devizni porez, koji bi išao u devizne rezerve

zemlje. Dinar se mora štititi, jer je domaća valuta atribut državnosti baš kao zastava ili grb, aii se to čini pre svega kočenjem monetarne ekspanzije i emisije. Kada je u pitanju vruć krompir u vidu benzina, taj problem se nastoji rešavati usaglašeno, sa ciljem da se prikupljene devize nužne za nabavku nafte, usmere ka kasi Centralne banke.

e Vredi li ista logika i za zahtev da se u fri — šopovima omogući i ppodaja za devize svih vrsta domaće robe, uključujući i automobi-

le?

— O tome savezna vlada nije zauzimala stav, ali je sigurno da se iz nužde u sistem ne mogu unositi izuzeci, koji bi potvrđivali da pra-

vila nema:

лесе —————————————

že uvoziti ili izvoziti sve, sem onoga što država u sklopu svoje ekonomske i razvojne politike ne može da liberalizuje. A upravo Savezno ministarstvo je ono koje će utvrđivati takve kontingente. Odbačena su sva administriranja, traženja miš-

potpunosti su uvažena pravila GATTa i međunarodnih ekonomskih odnosa. U „Markovićevom zakonu“ postojao je režim uslovno sloDodnog uvoza, što je ipak davalo mogućnost da birokratija u raznim licimas«amovoljno arbitrira u toj oblasti,

„ВОВВА" | AGENCIJE „RLKR“ POMRŽU СТАСИМА DA OTKUPDE STAN

Moguća izmena ugovora

Novi Zakon o stanovanju doneo je mnoštvo nepoznanica, pa je „Borba“ želeći da pomogne svojim čitaocima rezervisala telefon 338-694 za pitanja u vezi sa otkupom stana. Sistem je sledeći: pitanja koja čitaoci postave prosleđuju se agenciji „Alka“, na njih odgovore daju pravnice Katarina Lazarević i Aleksandra Kon. Odgovore, potom, možete pročitati u našem listu. Pitanja se mogu postaviti svakog dana, sem subote i nedelje, „na telefon: 338-694 od 12 do 15 časo-

Va. STEVAN BOJOVIĆ iz Beograda sklopio je Ugovor o otkupu stana na rate po starom zakonu, u kome piše da će u slučaju izmene propisa kao popust biti obračunat i stambeni doprinos. U junu je urađena revalorizacija a u ugovoru i dalje stoji pome-

nuta klauzula. Koja su prava čitaoca? — Kod ugovora'o otkupu stana sklopljenih po starom zakonu na rate postoji mogućnost da se zatraži izmena ugovora po novom zakonu bilo na rate, bilo za gotov novac ali ukoliko je to povoljnije za kupca. U tom slučaju odobrio bi se popust za radni doprinos ali bi i cena stana bila urađena prema novoj metodologiji.

SNEŽENA BOŠKOVIĆ iz Zemuna otkupila je stan u celosti, uvela u katastar, digla hipoteku i dobila vlasnički list. Da li je moguće da bivši vlasnik sada traži neku doplatu?

пеКккге аћћпата

— Niko nema pravo posle ovakvog zakonskog postupka da vam traži bilo kakvu doplatu.

ĐORĐEVIĆ iz Beograda potpisao je Ugovor o otkupu stana 31. jula, a u sudu je overio 27. avgusta, sve po odredbama zakona. Po kom će zakonu da čitalac otkupljuje stan?

— Ukoliko ste sklopili ugovor po starom zakonu na odredbe tog ugovora primenjivaće se taj zakon, ali kod vas je specifična situacija jer ste overu izvršili u vreme važenja novog zakona što nije u redu. Bilo bi dobro da konsultujete pravobranioca pri opštini gde se stan nalazi.

BEOGRAD, MOLEROVA 3, TEL: (011) 456-886 ; 4444-960 ; TELEFAKS 458-378

a to se na kraju izvitoperilo i od izuzetka pretvorilo u često primenjivano pravilo.

Zakon šumom, praksa drumom

e Ipak, u Zakonu Republike Srbije postoji i dalje obaveza prijavljivanja izvozno-uvoznih poslova. Sve uredbe sa kojima je srpska vlada do sada strogo određivala poslovanje preduzeća sa svetom upravo govore da postoje koncepcijske razlike u pogledu toga šta država treba da radi?

— Oblast ekonomskih odnosa sa inostranstvom spada u celini u domen savezne vlade. Zvanično još nismo obavešteni da su ovakve uredbe stavljene van snage, mada ne znam koliko se toga u praksi zaista primenjuje. Te nadležnosti se što pre moraju usaglasiti.

e Dali se to i dešava. Odnosno hoćemo li opet imati perfektne zakone, a da praksa sledi drugačiju logiku?

— Prva funkcija koja je sa republičkih prešla na saveznu vlast je upravo vezana za podsticanje izvoza. Savezna vlada je na poslednjoj sednici prihvatila, i za to u budžetu osigurala sredstva, da stimuliše izvoz koji je realizovan od 1. avgusta ove godine (što je bio zahtev i Srbije), ali samo onaj koji je naplaćen. Ono što se ne može prihvatiti ni na ovaj, ni na bilo koji drugi način, je finansijska podrška proizvodnje koja nema kupca, gde ne postoji ugovor — jednostavno obećanja o svetloj budućnosti ne mogu osiguravati pare. Sada smo upravo u fazi izrade podzakonskih akata sa kojima treba i oblast izvoznih podsticaja da se postavi na drugačiji način, a to je da se ne može podržavati izvoz po svaku cenu i u državnoj kasi tražiti doplata za sop- stvenu nekonkurentnost.

e A famozna zaštita domaće proizvodnje? Vidite li se na sličnoj optuženičkoj klupi kao MarКоме — Zaštitna politika je ozbiljno pitanje, sa kojim će se baviti ovo ministarstvo. Bitan je stav da se ona ne može svesti na to da treba da opstanu preduzeća, koja su i do sada stalno uživala državne bonifikacije, sanacije, bila ustoličeni monopolisti jednostavno jcla budžetske i bankarske pare. Naprotiv, od takvih treba štititi domaće 4ržište i potrošača, a ne njih od strane konkurenciic.

e Šta je vaša funkcija dok traje blokada?

— Savezna država će motati da brine, ne o tome kako da spašava preduzeća, već o tome kako da u najvećoj mogućoj mcri u ovim uslovima osigura hranu, naftu, lekove, ono što Cc obezbediti minimum funkcionisanja društva prihvatljiv za civilizacijske norme. Sankcijc zasigurno neće biti skinute naglo, niti odjedanput. Ako su se nckada ekonomija i politika maksimalno prožimale onda je to sada, kada pravi potczi druge trcba da osiguraju da sc iskoristc nagovoštaji iz'sveta da bi nafta, lekovi i gas, doduše uz kontroli-

„sanu upotrebu, mogli u doglcd-

no vreme da stignu u SRJ. Kada se to bude dogodilo moramo biti spremni da tc odobrenc količine nabavimo što brže, povoljnije i jcftinije.

Bojana JAGER