Борба, 06. 10. 1992., стр. 13
·
yTOPAK, 6. OKTOBAP 1992. ГОДИНЕ
13
зазорени станови
3CA ИЗРАЕЛСКОГ АВИОНА КРАЈ АМСТЕР-
0 жртава;
ће трајати недељама Фе Пад транспортног тамбени блок личио на „експлозију бомбе“.
зе трајати недељама. стар транспорта Хења Мај-. зјавио је да се још трага за
__Авиону су заказали мотори, додао је министар Мај-Веген. Пилот је покушао да усправи авион, а последње
утијом у овој, највећој авиесрећи која се десила у Хо-
што. је регистровано су његове речи да „иде надоле“, што је значило да пада. (Танјуг)
не U JU OCH"O9ouTTTTYF""CFTgr<iiiD",\" ND"u"P D”“UONbNNYNNOq_ Ituuznzznzgazunuz unum АГАЂАЊА О УЗРОЦИМА ТРАГЕДИЈЕ ИЗРАЕЛСКОГ
НА -
нична истрага почиње данас
алим. — Израелски премијер Забин и шеф дипломатије Перес одбили су синоћ сва а о узроцима удеса израеламбо џета“ у Амстердаму и ли су од израелских медија и i да сачекају резултате зватстраге коју спроводе специ-
сувише озбиљна и трагична да би дозвољавала било какве шпекулације“. Он је, такође, нагласио да „за Израелце и Јевреје у свету Холандија није само пријатељска земља, већ и део њихових најдубљих осећања и сећања“. Због тога, рекао је Перес, није 6 д необично да се дубоко саучествује са мисије из Холандије, Израе- _ жртвама трагедије, њиховим рођациеричког произвођача авиона Ma M пријатељима“.
; Израелски радио и телевизија помно прате акције спасавања у Амстердаму, из сата у сат објављују резултате и најављују детаљно извештавање о званичној истрази која почиње данас.
Али, прва незванична сазнања указују да је пилот „Ел-аловог“ авиона „боинг 747“ у контакту са контролним торњем на амстердамском аеродрому искључиво говорио O „проблемима с мотором“.
(Танјуг)
ома упорна инсистирања изх новинара да „не треба ис1 могућност диверзије или тичке акције“, премијер Раечерас у изјави националном 'агласио да „Израелци морају апљиви и омогућити стручда обаве свој посао без икактиска и утицаја“.
ia упозорења изнео је и мииностраних послова Шимон оји је рекао „да је ситуација
ртава на земљи
тног авио- 21. децембар 1988. — У експлозији џамбо-џета коми је ударио _ паније „Пан америкен“ изнад Локербија у Шкотској поог аеродро- _ гинуло је 259 путника и чланова посаде, и 11 житеља Лочесрећа по _ кербија. | 'ава). Аген- 31. август 1986. — Авион „ДЦ 9“ компаније „Аеро1 несрећа у _ мексико“ сударио се са малом летелицом типа „пајпер“ градали љу- _ У близини аеродрома у Лос Анђелесу. Погинуло је укуп= но 85 људи, укључујући 18 на земљи. дног пред- 18. септембра 1984. — Један „ДЦ 8“ еквадорске Јера у коме _ авио-компаније, у коме је била само посада, пао је не| посредно после полетања у насеље близу аеродрома у' Пл 62“ сру- · Киту. Погинула су сва четири члана посаде и 49 људи на — Милано. ЗЕМЉИ... де, и 14 љу- 13. октобар 1976. — Теретни авион „боинг 707" изгуу J био је један мотор приликом полетања с аеродрома Сан"срушио се та Круз у Мексику и пао на главну улицу овог града. НајE У авиону мање 100 људи на земљи је погинуло, заједно са три чла-
| на посаде авиона.
КАТОВИЧКО ТУЖИЛАШТВО ИСТРАЖУЈЕ КРИВИЦУ ЗА УПОТРЕБУ ОРУЖЈА ПРОТИВ ШТРАЈ-
КАЧА У РУДНИКУ „ВУЈЕК“ -
Оптужени Кишчак и Јарузелски
· После утврђивања одговорности бившег министра унутрашњих послова, 24. на листи осумњичених ски одговараће због затварања гдањског бродог-
радилишта
Варшава. — Тужилаштво у Катовицама окривило је бившег пољског државног и партијског лидера генерала Војћеха Јарузелског, да је потписујући декрете ратног стања у децембру 1981. године уводио мере којима је угрожавано здравље и живот грађана. Генерал Јарузелски је јуче био саслушаван више сати.
Истражни“органи у Катовицама настоје да утврде кривицу за употребу оружја приликом гушења штрајка у руднику „Вујек“ 16. децембра 1981. године, трећег дана после завођења ратног стања. Генерал Јарузелски је 24. по реду осумњичени, пре њега тужилаштво је 1. октобра саслушавало бившег министра унутрашњих послова генерала Чеслава Киштчека. У међувремену ли-
шени су слободе официри спе- ,
цијалне јединице, која је убила девет рудара у угљенокопу „Вујек“.
Генерал Кишчак је окривљен да је шифрованим телеограмом овластио органе реда да употребе ватрено оружје у гушењу немира. Не поричући да је издао такву инструкцију, Кишчак је изјавио да се руководио прописима ратног стања и жељом да се спречи избијање крвавог грађанског рата. „Учинио бих то и данас, ако би се нашао у сличним околностима“, рекао је он новинарима. „Данашње оптужбе су само фрагмент политичке кампање, која има за циљ да компромитује и мене и генерала Јерузелског“, додао је он.
Тужилац у Катовицама је „изјавио да „из хуманитарних
бивши шеф државе је е Екс премијер Раков-
разлога“ није издао налог за притвор генерала Кишчака, који је недавно претрпео два срчана удара.
Демохришћанске партије у Сејму настоје да докажу да је ратно стање уведено нелегалним средствима и антиуставним одлукама. Пред парламентарном комисијом за утврђивање уставне одговорности већ је одговарао генерал Јарузелски. Он ве налази на челу групе од 26 бивших функционера (чланова Државног савета и Војног савета националног спаса), којима прети процес пред државним трибуналом. Пред државни трибунал биће изведен и бивши премијер Мјећислав Раковски — формално због одлуке о ликвидацији гдањског бродоградилишта, а у суштини због покушаја бруталног обрачуна са покретом „Солидарност“. Раковски је своју одбрану изнео у књизи под насловом „Пре него што станем пред трибунал“ у којој тврди да се руководио искључиво економским разлозима и да је процес против њега организован у име антикомунистичке одмазде.
Поред већ споменутих, припремају се и процеси генералима Јарузелском и Кишчаку — због уништавања записника са седница Политбироа TIK ПУРП (1982-89), групи министара из владе Раковског и првог некомунистичког каби
_нета Мазовјецког — окривље них да су омогућили нелегал ну трговину алкохолним пи ћима.
(Танјуг
ПОСЕТА РОЛАНА ДИМЕ БЛИСКОМ ИСТОКУ
Без видних резултата
Јерусалим. — Шеф француске дипломатије Ролан Дима завршио је тродневну
„блиц-посету“ Блиском истоку разговорима са израелским премијером Јицхаком Рабином и колегом Шимоном Пересом — без видљивих резултата. Према првим израелским анализама, Дима је имао неуспели дипломатски излет јер није остварио основни циљ: приближавање ставова Сирије и Израела у текућем блискоисточном мировном процесу.
Дима је израелским саговорницима пренео мишљење председника Сирије Асада да је „лопта у израелском дворишту“, јер Јерусалим мора јасно да се определи према најновијем сиријском предлогу — потпун, свеобухватан и трајан мир уз потпуно и безусловно израелско повлачење са свих окупираних арапских територија, а не само за сиријског Голана.
КОСОВСКИ АЛБАНЦИ СЛОВЕНИЈА
Ругова тражи помоћ од Јанше
Љубљана. — Вођа Албанаца Ибрахим Ругова разговарао је јуче у Љубљани с председником Председништва Словеније Миланом Кучаном, премијером Јенезом Дрновшеком и министром одбране јЈанезом Јаншом о сарадњи Словеније и, како је сам рекао, републике Косова.
Ругова је рекао на конференцији за штампу да Албанци на Косову очекују од словеначког руководства не само декларативну и дипломатску подршку. Један од конкретнијих облика помоћи, рекао је он, могао би резултирати и из разговора с министром одбране Словеније Јанезом Јаншом.
КАКО РУСКИ СИНДИКАТ ШТИТИ СВОЈЕ ЧЛАНСТВО
Отпор у форми стихије
Андреј Исајев: За месечно преживљавање потребно 5.000 рубаља, а најнижа
зарада је 1.300
Београд. — Синдикат није успео ништа да уради за своје чланство. Сем учешћа у оргаизовању митинга, он је потпуно неактиван. Кадрови су махом лоши, а можда је разлог томе то што је ова радничка организација доскора почивала на партији.
Ово су речи Андреја Исајева, главног уредника синдикалног листа „Солидарност“, и доброг познаваоца руског радничког стандарда, са којим смо разговарали приликом недавне посете делегације Московске федерације синдиката Београду.
Да је и руско друштво суочено са сличним траумама као и наше, Исајев потврђује примером и код нас актуелних принудних одмора. Летос је 40 одсто московских колектива затворило своја врата, и запослене послало на принудно одмарање. Несташица намирница је све већа а међу радницима је присутно велико раслојавање: на оне „најбедније“, који живе искључиво од плате, и „богатије“ који имају и додатне изворе зараде. „За месечно преживљавањс по-
требно је 5.000 рубаља. Најнижа зарада у Москви је 10 марака, или 1.300 рубаља“ — каже Исајев. О томе, да ли чланови Москвоске федерације синдиакта имају некакве користи од једног процента који им се одбија од плата, Исајев каже: „Најугроженијима се обезбеђује материјална помоћ. Преко синдиката се набаљају дефцитарни артикли, а тек одскора је формиран Фонд солидарности, који тренутно располаже са 250 рубаља. Према свему
Информативна блокада
О разлозима посете делегације Московске федерације синдиката Југославији, Андреј Исајев, главни уредник „Солидарности“, каже: Код нас у Русији влада потпуна диктатура у области информација. Јавно мнење углавном не подржава потезе своје Бладе према Југославији, па смо дошли да се на лицу места уверимо у праву исти-
“
Hy“.
што нам се дешава, код људи постоји специфичан отпор“ коментарише Исајев, и додаје да на колективном нивоу нема никаквог организованог бунта, а ако га и буде, он је у форми стихије. Он сматра, да је свему крив неорганизован синдикат, који није способан да се бори за своје раднике.
Московска федерација синдиката, чији су представници недавно били гости југословенских синдиката, броји око пет милиона чланова, што је 97 одсто од укупно запослених. Многи су ту по инерцији, а мало ко верује у стварну синдикалну моћ. Пре четири године било је покушаја формирања и независних синдиката, мада су разлози били углавном политички, тврди Исајев, „али су од свега остали, само Независни угљенокопа, летачког особља и новинара. Најјача је организација рудара. Што се тиче односа Синдиката и Владе, он је по речима Исајева, доста лош. „Договор међу њима потписан је тек после штрајка, а влада апсолутно нема подршку Синдиката — изјављује Исајев. M. M.M.