Борба, 06. 10. 1992., стр. 8
>
УТОРАК
: 6. ОКТОБАР 1992. ГОДИНЕ ___ ЗА КОГА НЕМА МЕСТА У СРП
СКОМ ПРАВОСУЂУ
Рад се не брише гумицом
Од пет судија Окружног суда, за које се „не знају разлози“ будућег разрешења, троје је рођено у Хрватској Ф Како се у Министарству правде мере резултати судијског рада
(Ових дана Одбор за правосуђе Скупштине Србије разматра списак имена судија 'у Републици које Министарство правде предложе за (рејизбор, а о чему ће последњу реч имати Парламент. Мада листа није обнародована, до арбитара је „процурило“ да на њој-нема национално и политички подобних — по критеријумима владајуће и њој блиских странака. Углавном на основу тих, мерила, ако је по именима „сувишних“, само у београдском правосуђу без радног места лако може остати око 47 судија. Колико ће их укупно бити у Републици још увек се не зна.
Из Окружног суда у главном граду, по предлогу Министарства, треба да „отпадне“ осам судија. Осим за троје који су пред пензијом за петоро се „не знају разлози“ неподобности за реизбор. Индикативно је, међутим, да је од њих троје рођено — у Хрватској. Судија Рајка Рафајловић се, за разлику -од њеног колеге из Врховног суда Звонка Бандића који је у молби навео да је Хрват (нема га такође на листи), изјаснила као Југословенка. То, као ни двадесетчетво-
рогодишњи судијски стаж и
континуирано _ пребацивање норме нису очигледно били довољна гаранција да би је Министарство правде примило „на конкурсу“. Због мноштва сличних примера радници неких судова траже од Министарства да преиспита предлог управо на основу резултата рада судија. Но како се поменути критеријум „уважавају“, најбоље говори управо пример Рајке Рафајловић. У њеном „досијеу“ где јој се рад „бодовао“ уписано је, рецимо, да јој
је у 1998. години резултат рада — нула. Ту годину судијае Рафајловић провела је,иначе, испомажући на Косову. Прецизније, одазвала се да са првом групом ретких арбитара оде у тада неситурну покрајину како би помогла расутом правосуђу. = То ме је, каже она, највише погодило јер ми се нерад свакако не може приписати. Вређа и чињеница да нас после толиких година рада нико није обавестио а камоли 06разложио узроке разрешења, каже Рајка Рафајловић и додаје да се коначно мора разумети да је суђење професија која
се учи и годинама надограђује а не променљива политика. Ми нисмо, вели она, графити који се једноставно могу избрисати гумицом.
Мада је српско судство из--
ложено очигледној чистки, свакако охрабрује чињеница да су „отписане“ судије под-
Тржале многе колеге. Другим
речима, то значи наду да ће судијску палицу ипак задржати делом и они који пресуђују по закону и савести али њихова политичка » (нејподобност именом или поступцима није на срећу моћницима „бола очи“...
Б. ОПРИЈАН — ИЛИЋ
Неистинито и злонамерно
Поводом текста објављеног у „Недељној Борби“ (3. и 4. октобра) под насловом „Кадије бирају судије“ неистинито и зло-, намерно је наведено моје име и име моје супруге адвоката Ве-
ре Бојовић.
Неистинито из разлога што заиста нисам ни желео нити био у прилици да као члан Одбора за правосуђе било на који начин утичем на одлуку Министарства правде које ће судије предложити Одбору за правосуђе за избор. тај поступак се врши по Закону о судовима и осећам се одговорним да то изјавим из разлога што сам са већином судија које су у тексту наведене као непредложени кандидати био у изванредним односима и као професионалац адвокат, а и ван суда.
Злонамеран је овај текст, јер се говори „да постоје индиције“ зато што се спомиње моја супруга адвокат Вера Бојовић, која никаквог удела нити је могла нити је имала у овом веома одговорном послу, а што ће вероватно изазвати подозрење колега са којима ради, а што није први пут да се тако нешто
неодговорно чини.
Поступак који је сада у току је у фази када Министарство само предлаже Одбору за правосуђе имена која треба предложити Скупштини за избор. Из тих разлога свако овакво неодговорно коментарисање у овом тренутку може да буде само тумачено као жеља да се један озбиљан посао доведе под сум-
њу.
ПОЧЕЛА ОТПУШТАЊА У РТВ ЦРНЕ ГОРЕ
Преко 150 сувишних
— Имам свега 53 године живота. Нијесам копач канала, па да сам физички исцрпљен: Нијесам истрошен ни емотивно ни стваралачки, а они ме шаљу у пензију, повјерио се „Борбином“ новинару Драго Петровић, режисер ТВ Црне Горе који је ових дана добио рјешење којим му је стављено до знања да је технолошки вишак и да, за почетак, мора ићи на принудни одмор.
У склопу мјера рационализације, које спроводи руководећи врх РТВ Црне Горе на тражење републичке Владе, велики број запослених је проглашен технолошким вишком. Интенција је да се, сходно новој систематизацији радних мјеста, ЕТВ Црне Горе ослободи оних којим није остало још много година до краја радног вијека, али и оних којима се више не може наћи одговарајући посао.
И режисер и Веселин-Буто.
Љумовић. и Драго Петровић на
Вишак композитора Боро Таминџић, угледни црногорски композитор, до-
битник чак три Тринаестојулске награде, проглашен је технолошким вишком у РТВ ЦГ. Требао је да ради још седам година до „зрелости“ за пензију. За утјеху су му обећали да на њега и убудуће рачунају, али кло — хопорарпа.
Скидање чинова
Упоредо са ослобађањем од вишка запослених, у РТВ ЦГ је изведена и акција која се може назвати „с уредника на новинара“. Наиме, једном броју колега одузета су новинарска звања (уредник коментатор) и враћени су на „почетне положаје“, са звањем — новинар. Нижи ранг ће, наравно, пратити и нижа плата. Ријеч је, иначе, о афирмисаним новинарима. KG које се, такође више не рачуна, са резигнацијом говоре о најновијим мјерама руководства куће у којој је од њеног оснивања.
Телевизија је прије усвајања најновије систематизације имала шест радних мјеста за режисере. Сада су предвиђена свега три. И док се Петровић и Љумобић проглашавају вишком, као хонорарци су ангажована два редитеља, од којих је један из ТВ Сарајева, избјеглица.
Бато Бошковић, уредник редакције озбиљне музике у радију има 35 година радног стажа, од којих је 20 провео у Радију. Изненађен је, као и многи други, сазнањем да је па списку „отписанихХ“. Иако се већ прилично дуго говори о потврди смањивања броја запослених у РТВ Црне Горе, људи су били неугодно изненађени када их је руководство „частило“
Милош БОЈОВИЋ,
одговарајућим рјешењима. „Отписане“ је управо забољело то што са њима претходно није разговарано, већ је цијела операција изведена са пословичном бирократском хладноћом. Они су, поред тога, запазили да „сјечиво“ рационализације није, увијек, засијецало принципијелно. Једни у томе виде политичке мотиве, док су други склонији да непринципијелност припишу уобичајеној протекцији.
Генерални директор РТВ Црне Горе, Бранимир Бојанић одбацује сумње да се, у било ком случају, ради о политичком прогону људи. У разговору за „Борбу“ он објашњава да је овдје ријеч само о једној од више мјера чији је крајњи циљ да се РТВ Црне Горе постави на „стабилне финансијске ноге“. Процјена је да се број од 663 запослена мора смањити
на исход 500, што би био опти- |
мум. Више од 40 људи који су проглашени технолошким вишком могу рачунати на докуп радног стажа, за шта је Влада обезбиједила новац. Самоиницијативно је већ 11 запослених напустило РТВ, уз законом прописану надокнаду од 21 плате, а таквих ће, према рачуници директора Бојанића, бити укупно двадесетак. Некима ће бити понуђена алтернативна, непопуњена радна мјеста. „Ако то не прихвате, онда нећемо бити у прицили да им помогнемо“, каже Бојанић, Д. Вуковић
ОТКУД „ВЕНЕРА“ СВАКИ ЧАС НА „АУТОКОМАНДИ“
Јриоритет |
_BOPBR
под ћебетом _
Са 99 одсто сигурности могу да тврдим да је реч о злоупотреби — каже Милан Достанић, директор градске Управе за енергетику Ф Могу они да добију бензин, али је занимљиво како су стигли на приоритет — објашњава Андрија Јовичић, из Министарства трговине Ф Ми правимо дефицитарне производе — кажу руководиоци „Венере“
Када се пре неколико дана на ТВ екранима НТВ „Студија
„Б“ појавило возило фирме
„ВЕНЕРА коопт“ и њен возач своје право да гориво танкује као приоритет документовао папиром са печатом министарства трговине-и туризма и одштампаним именом самог Саве Влајковића, министра трговине и туризма — многи су помислили да се ради о каквој протекцији или чак злоупотреби. Машту и незадовољство грађана, који су и више дана провели у реду за гориво посебно је подгрејала чињеница што се возила са натписом ове фирме веома често, и то преко реда, враћају по ново следовање „црног злата“.
Када смо у Градској управи за енергетику, која регулише снабдевање нафтним дериватима свих оних организација без којих град не може да функционише потражили одговор на питање по ком се основу „Венера“ претплатила за бензин на београдској пумпи код Аутокоманде директор Милан Достанић, је био веома скептичан: у
Потрошачи ван уредбе
=— Са 99 одсто сигурности могу да тврдим да се ради о злоупотреби, али, не смемо искључити ни онај један проценат могућности да је ипак реч о фирми која се бави превозом неке приоритетне робе, на пример лекова. Градска управа за енергетику је одредила делатности, а потом је „југопетрол“ рекао на којој пумпи ће се које предузеће снабдевати горивом. Ипак, нико не би смео да сипа гориво преко реда. Међутим, има и других злоупотреба и дешавања око
_ горива, а која се граниче са
криминалом.
У министарству трговине, Андрија Јовичић, иначе задужен за расподелу деривата који су на располагању овом ресору за потребе трговинских и туристичких организација, 06јашњава део мистерије око тога како је „Венера“ стекла право на често „појење“ иначе дефицитарним бензином. Ово Министарство је, наиме, за оне делатности које нису могле да „стану“ у Уредбу о расподели нафтних деривата. доби-
— око 200 тона месечно.
На списку и аркановци
— Овај контингент ми одобравамо за: продају према броју заинтересованих и могућностима хотелима или на пример покретним продавницама, по ком основу је и „ВЕНЕРА коопт“ добила право куповине извесне количине горива. Интересантно је, међутим, како су они дошли на приоритет, јер наш папир им не даје право да гориво сипају преко реда. Чак ни то што раде понешто за УНПРОФОР не значи да имају право првенства, категоричал је Јовичић.
y
ло одређену количину горива ·
4
— За све оне неспоразуме је у неку руку крив „Југопетрол“. Од када су уведени бонови за бензин ми смо за теренску продају наше робе тражили додатне количине горива. Кад добијемо одобрење од министарства итили смо у „Југопетрол“, где нам је директор бензинских пумпи Михајло Степановић одређивао пумпу на којој ћемо куповати гориво. А одредио је „Аутокоманду“, и то као приоритетну, јер пословођа Грујовић нам је објаснио да наша возила не треба да чекају у реду већ да бензин сипамо на посебном аутомату за точење горива — каже Бошко Гашић, __ руководилац — експорт—импорта у Друштвеном предузећу за производњу, кооперацију и трговину „ВЕНЕРА кооп“.
Гашић - такође, објашњава да су од „Југопетрола“ тражили да гориво сипају на некој пумпи где нема обичних возаua — грађана, али да им је олређена „Аутокоманда“, као уосталом и фирми „Елинекс“, инвалидима, Аркановцима... Милан Срдић, такође један од руководилаца у „Венери“, ис-
тиче да је сасвим разумљива-
љутња грађана који су чекали у реду али, да има и провокатора који иду на то да се „Венери“ обустави испорука како би гориво остало њима.
— Ми правимо дефицитарне производе: ћебад, штеп деке, јоргане, јастуке, постељину... и једини у СР Југославији „венфлин“ — водоотпорно пунило за виндјакне (између ос-
талог и војне) али и за намеш-_
тај, јоргане и јастуке. Производни погони су нам у Новој Пазови, и сада на пример, имамо велику поруџбину ћебади за избеглице, прича Гашић инсистирајући да се никако не ради о некој протекцији зато што раде и за УНПИРОФОР. Додатне количине горива су „Венери“ неопходне за теренску продају, коју обављају са 55 возила марке „пик—ап“. Свако месечно у просеку пређе ок 2.500 километара на релацији од Суботице до Краљева. У октобру су из Министарства трговине добили одобрење за куповину 6.000 литара бензина и 2.300 дизела (јер у возном парку имају и камионе и „мазде“ које троше дизел)
"али успели су да купе само
бензин. Ј. ПУТНИКОВИЋ
Пелајо (лаба“ бича
Telefoni: 345-361 344-413
Trg Nikole Pašića 7