Борба, 06. 10. 1992., стр. 9
двери
„су објављени
МИЛОРАД БОЈОВИЋ, ПРЕДСЕДНИК ВЛАДЕ САО ХЕРЦЕГОВИНЕ О РАТУ И ПОЗАДИНСКИМ ПОЛИТИЧКИМ ИГРАМА
Ови“ И ли“
Херцеговци
ПИ
Како је дошло до разлаза са Вучуровићем Ф Шта је било са идејом о „српском мору“ и насељавању (Србима) Конавала и Жупе Дубровачке Ф Караџићева упутства о бављењу политиком Ф Ко су ратни профитери
Да нико у свом месту није постао светац, или да је то веома тешко, уверио се и билечки адвокат Милорад Бојовић, од пре годину дана ·- председник Владе ове Српске аутономне области. Пристанком да поведе Владу која је од самог оснивања замишљена као „махалица“, Бојовић је изненадио многе, посебно интелектуалце који су се још тада увелико спремали да оду из родног краја. Након кратке, почетне слоге уследио је и разлаз с председником САО Херцеговине, па отада Бојовић остаје све усамљенији. i
Пре непуна два месеца његову Владу укида неколико одборника и три прредседника источнохерцеговачких општи-
на (Билеће, Требиња и Гацког), што Бојовић не прихвата. „Владу је укинула неформална група, орган без кворума, форум, који такав орган не може ни образовати ни укинути“,
тумачи „уставно“ укидање с највишег места Видоје Ијачић, адвокат и саветник у Скупштини Републике Српске. И поред тога градоначелници су истрајни да се обезвреди сав дотадашњи рад Владе, а херцеговачком се премијеру на душу стављају и „мутне радње“, у чему предњаче Божидар Вучуревић, председник Требиња и САО Херцеговине и Милорад Вујовић, градоначелник Билеће. (Нејукинута Влада повлачи се у неку врсту илегале, а њен
Мобилизација премијера ,
Након прошлогодишњег позива Војног одсека из Билеће да се Бојовић одазове мобилизацији који је он потписао, ових дана позив исте садржине уручен је Бојовиненој мајци у Биле-
ћи.
У одговору- допису, председник Владе САО Херцеговине каже да све схвата „као једну добро смишљену игру“ и предлаже да се позову „на фронт и то у прве линије сви предсједници општина, извршних одбора, предсједника Скупштине САО Херцеговине и предсједника Владе, и то под пријетњом Ратног суда. Са своје стране обавезујем се да као човјек са највећим чином од свих (водник) поведем ту „елиту“ и да увијек будем испред њих педесет метара“ — пише Бојовић.
председник у кратку самоизолацију. е Познат је почетни разлог формирања Владе. Који су њени први већи проблеми
и одакле су долазили највећи _
неспоразуми2
— Кад је Влада већ створена, сматрао сам за најприродније да нешто и ради. Први проблем се јавио када смо хтјели пресјећи финансијске токове према бившој Републици, а на путу нам се испријечио требињски СДК, највећи и најмоћнији на регији. Иза свега је, наравно, стајао остатак бившег система, овдје још присутног и веома моћног. Непримијерено је рећи, али све ме подсјећа на средњовјековни феуд уз велике примјесе система у којем смо живјели педесет година. С таквим односом снага тешко је очеки-
вати било какав помак на 60-
ље.
6 Са Вучуревићем сте једно време добро сарађивали, али је до разлаза ипак брзо дошло
— Лично сматрам а моје мишљење није усамљено, да су избори на овом простору избацили веома лоше кадрове. Памет је остала у запећку. Људи који су по свом образовању, политичким погледима ширини и култури морали
УТОРАК, 6. ОКТОБАР 1992. ГОДИНЕ 9
ПАМЕТ ЈЕ ОСТАЛА У ЗАПЕЋКУ: Милорад Бојовић
стати на чело народа, политике и власти једноставно су принципом негативне селекције — потиснути. Да се разумијемо, лично немам ништа против „академика“ Вучуревића без обзира шта он о мени мисли и прича, као човјека, Србина или радника. Под условом да се бави оним за шта је образован и обучен. Од њега људи очекују да ради послове за које није школован, а ни на који други начин за то није обучен. Чак се ради и о прихватљивом човјеку у наведеним релацијама, али сада први пут кажем да се ми не слажемо на сасвим другом плану — у послу и функцијама које обављамо, виђењу начина изласка из кризе, виђењу престанка рата и много чему још. Око њега је иначе много људи који пате од синдрома власти и он(и) нису кадри прећи лимит.
е Има ли истине у
тврдњама да сте дошли „на 6
лед“ и због истрајавања на
идеји о изласку РС на мореи јавном изношењу да је све договорено у Београду2 __— Можда. Најприје смо тражили да ЈНА заузме територије на потезу Клек — Неум и овлада лијевом обалом Нерет-
(Снимио: Б. Петровић)
ве. Армија нас је издала. Започела је рат, увукла нас у сукоб и оставила нам га у аманет. Постојао је и план изласка (на море) на правцу Дубац — Дебели бријег као и насељавања Конавала и Жупе Дубровачке Србима (хрватским држављаним) протјераним из Хрватске, првенствено онима из Истре, Далмације и Славоније.
Све је пропало, руке се по обичају перу, а др. Караџић ме на скупштини одржаној у Билећи оштро прекорева да се оставим политике, која је његов а не мој посао.
Ф Шта сада ради Ваша влада и какав је тренутни статус САО Херцеговине2 Влада се првенствено брине о снабдјевености тржишта неопходним артиклима, контактира са Србијом и Црном Гором у многим доменима. Формирамо институције система, оживљавамо производњу, а све је, на жалост, далеко од потреба. Влада, иако опструирана од многих и без подршке од оних који би је морали подржати, ради и даље, у истом саставу, на истим и сложенијим (због услова) пословима.
Драган БАЊАЦ
ИЗМЕНЕ И ДОПУНЕ СПОРНИХ ЛЕКЦИЈА У УПБЕНИЦИМА ЗА ОСНОВНЕ И СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У СРБИЈИ
зе!
У јавности се са великом пажњом очекује објављивање уџбеника из географије за основну и средњу школу из којих се уче лекције о Југославији. „Објективне околности“ успориле су штампање мада су аутори већ урадили свој део посла на основу програма који службеним гласницима (64.40/'90 и 2/'91). Ти рукописи, међутим, доживеће измене у складу са недавном одлуком Просветног савета, под условом да ставове овог саветодавног тела у Министарству просвете аминује и министар просвете. Судећи по информацијама које се чују у Министарству, нема разлога да тако и не буде. То значи да се уџбеницима географије (који до сада нису објављени) за 10-15 дана могу наћи у рафовима књижара, кажу упућени.
Програм који су припремили представници Српског географског друштва и стручни сарадници Министарства није прихваћен на Просветном савету јер су уважене примедбе академика Василија Крестића и др Драгомира Драшковића, хоје тек треба да се унрсте у садржај докумената на основу којих се штампају књ'лге за школу.
Основне примедбе су да уместо назива „Српске земље ван граница Југославије“, у географији за осми основне и први разред средње школе, по њиховом мишљењу, треба да стоји лекција насловљена са
„Земља насељена Србима ван граница Југославије“. По истом принципу „брише“ се и наслов „Српска република БиХ“ и пише „БИХ и регије": Босанска крајина, Источна Херцеговина, Романија, Мајевица и Семберија. „Република српска крајина“ уступила је место Книнској крајини, Славонији, Барањи и Западном Срему“ — јер су то сада географски појмови који су у оптицају и не би требало да се политизују. То је министар просвете у начелу прихватио, објашњава Војислав Брауновић, саветник др Данила Ж. Марковића за послове Просветног савета. На основу прихваћених сугестија Министарство ће припремити материјал за објављивање у Службеном гласнику.
Деликатна питања која још нису рашчишћена (попут Пре-
O С З
влаке на пример) ни политички ни географски не треба сада да се расправљају. Ђаке треба само информисати о томе каква је била ранија административно-географска подела и каква је тренутно — вели Брауновић. Пошто су већ прве лекције о националној географији дотакле „спорна питања на која ни Панић још не зна одговор“, Српско географско друштво затражило је пријем код надлежних у Министарству просвете, како би се професорима овог предмета дале краће „инструкције“. Договорено је да се на „неразјашњена својинско-територијална питања предавачи врате кад се буде обнављало градиво и да се ученицима тада пренесу оне информације које у том тренутку буду политички валидне“. У „по-
Чланови Савета
У садашњем саставу Просветног савета (броји 25 чланова) су академици Василије Крестић, Дејан Деспић професори са ИМФ, др Мирјана Марковић и др Драгомир Драшковић, др Нада Поповић Перишић, председник Извршног савета Скупштине града, Вукадинка Костић, учитељица, директор ОШ „Филип Филиповић“, Стана Шичић, директор Прве економске школе, др Драгутин Величковић, декан Пољопривредног
факултета, др Мишо Дошлић, професор Приштинског уни-
верзитета...
Просветни савет од ове године нема више председника. Функцију председавајућег преузео је на себе др Данило Ж.
Марковић, министар просвете.
ТОЛИ
моћ“ наставницима прискаче се и преко упутстава Министарства, а организоваће се и семинари на којима ће се предочити како да се предају „деликатна питања“.
На прошлонедељној сесији Просветног савета разматране су такође и теме везане за уџбенике основних и средњих школа из историје, познавање друштва, српског, Устава и права грађана, који су већ одштампани по до сада важећим програмима. У међувремену, због измењених „друштвено-политичких околности“ промењен је садржај неких лекција, што је регулисано упутствима утврђеним на Просветном савету. На овој сесији програм из одбране и заштите враћен је на дораду а за неки од наредних скупова одложена је и одлука о концепцији приватних школа. Постоје идеје да ови „лицеји“ раде по већ постојећим „државним“ програмима или пак да саме школе дају своје предлоге.
У изменама и допунама програма наставе историје јужно-словенских народа у основној школи за ову наставну годину пише „да је потреба рационализације — програмских садржаја из историје народа Југославије условљена сецесијом Словеније, Хрватске, Бих
и Македоније, што је довело,
до грађанског рата у Југославији и стварања СРЈ од Србије и Црне Горе, са одређеним везама са српским народом који
| зације
живе ван ове две републике... Зато се не може изучавати историја осталих југословенских народа као до сада, ни"по обиму, ни по дубини“.
У Упутству за српски језик назначено је да се одредница „српско-хрватски језик“ замењује термином „српски“, а израз „југословенски“ смењује термин _ „национални“. Из првог разреда средње школе избачен је Иван Гундулић („Сузе сина разметнога“), уместо поглавља „Наречја српскохрватског језика“ изучаваће се „Штокавско наречје и књижевни језици на српском језичком подручју до ХТХ века“. У другом разреду изостављен је Људевит Гај („Даница Илирска“), Константин Миладинов („Туга за југом“), Аугуст Шеноа „Сељачка буна“, Анте Ковачић („У регистратури“)... Олга НИКОЛИЋ
оТтоск
PREDUZEĆE ZA SPOLJNU |
UNUTRAŠNJU TRGOVINU
SEMTOR NEKRETNINA 641-155/lokali 230 i 251
NUDI STANOVE ZA IZDAVANJE, STANODAVCIMA BESPLATNO
[|| ТОД РВ ati i 114 (ii)