Борба, 27. 11. 1992., стр. 11
Лира Ета
__ ПЕТАК, 27. НОВЕМБАР 1992.
године 14
Застрашујуће свједочанство Марка Вешовића о масовној погибији „четника“ 2 Смије ли добар Муслиман у условима глади јести свињетину Ф Како је настала Патриотска лига 'Ф Да ли су локални политичари имали превише поверења у ЈНА
атни дневник књижев-
ника и борца Марка Ве- ·
шовића, чије дијелове објављује сарајевска штампа, биће посебно вриједно свједочанство о сарајевској трагедији. Вешовићево казивање о августовским борбама на Чолиној капи (на падинама Требевића), на примјер, данима сам ишчитавао, покушавајући да схватим и прихватим нешто што се са разумом коси. Цитирам: — ..Наједном, проломи се из најмање педесетак грла: „Ураааа!“. Погледам и, благи Боже, имам шта и видјети: четници кренули у јуриш, сви голи до појаса, све пуста младост од двадесетак до 25 година. Наравски, косили смо их ко снопље. Док нам се митраљеске цјеви нису усијале. јебем му матер, ако ми их није, донекле, било жао. Онолика младост, понуђена ти као на тањиру, а због чега2
Хероинско херојство
Кад је све било готово, као да смо се пробудили из сна. Гледамо се с невјерицом: шта ово би2 Знаш, свак је од нас, у сну или у мислима, често упадао са калашњиковом међу
_ цетнике, и косио их немили-
це, а никад му доста. Али да ће се то на јави одиграти, у то човјек не би повјеровао. Јебем му матар ако је ико од нас, пет минута након што се ствар окончала, мога и ријеч прого-
ворити! Зашто су били до паса _
голи2 И срљало је то, ко у сну, у смрт очигледну, а дере се из џигерице: „Урааа“, као да је требало да нас упозоре на свој напад. Да нас случајно не би затекли неспремне! Нису били, да Бог каже, при чистој свијести. Такво херојство, да Бог каже, мора бити хероинско! „А шта ако смо побили наше“2 — каже неко, као из гроба. Најежих се од пета до тјемена. Збиља, шта ако су негдје нахватали наше момке, накљукали их дрогом, и послали их да их ми пококамо2 Требало би да упитам којег лекара: може ли дрога то направити од човјека Мислим — то да ти се посве избрише знање ко су наши, а ко су њихови2 Јер није ми вјероватно да су нам послали своје онако, ни из чега, да их потаманимо. И који би то њихов, ако је при чистој свијести, пристао на јуришу којем не постоји ни један посто шансе да преживи2
А, можда су, ко зна, то ипак били њихови. Они који одбијају, или изврдавају, да узму пушку. Према таквим су окрутнији но и према нашима. Таквима ћушну пушку у руке, и гурну их у прве борбене редове. А прије тога су их дрогирали2 Не знам, није при мени знање, што рекао онај, али ти младићи, голи до паса, који урлајући срљају на наше цијеви, тај призор ми излази пред
"очи чешће но све остало што
су моје очи за ових пет мјесеци видјеле. А видјеле су до-
вољно да трипут досад излудим! Случај свињске паштете
Глад очију нема, али их има политика. У хуманитарној помоћи, крајем септембра, уз незаобилазно брашно и рижу, достављени су и ланч-пакети и конзерве паштете из Холандије. Неочекивано — проблем. Неколико мјесних заједница одбилчо је да преузме паштете јер су од свињског меса. Разлог — већина житеља су вјерници муслимани. Огласили су се и представници Исламске вјерске заједнице протестујући
- против „провокације“ са свињ-
ским месом и негирајући да је дошло вријеме апсолутне глади кад ислам дозвољава употребу и свињетине (тачније нема ограничења у исхрани). Услиједило је и враћање већ узетих конзерви. ~
Сарајлије других вјера и атеисти који су остали без конзерви само зато што су мањи-на у квартовима гдје станују тражили су да буду поштеђени, да им се дају свињске паштете. И док је трајала расправа, на пијаци спорних конезрви по цијени од 10 ДМ у изобиљу. Ето, још један разлог подвајања међу исцрпљеним и распамећеним Сарајлијама. За или против свињског меса — постало је питање оданости матичном народу. Јављају се многи појединци и организације и у име муслиманског живља захтјевају од међународне заједнице да више не шаљу свињско месо... Глад у Сарајеву поприма трагичне размјере, али вјера и политика лове своје. Тих дана колао је виц:
— Мујо, ба, шта да радим с оном свињском конзервом. Појео би је, али, у њој свињско месо.
— Нема проблема. На кон-
зерви фино пише да свињети- /
не има двадесет одсто. Са врха“ одвадиш једну петину, па онда остало можеш појести...
Ко је, када и зашто основао „Патриотску лигу“, до рата тајну оружану организацију коју су, готово без изузетка чинили људи муслиманске националностиг Муниб Бисић, замјеник министра одбране РБиХ, у разговору са новинарима (14.10) одговара:
— Негдје у априлу 1991. године, као помоћник министра одбране, разговарао сам .с људима који су били свјесни да је рат у БиХ неизбјежан. Сви смо дијелили мишљење да је нужно организовати се за одбрану БиХ. Ејуб Трајко и Мочевић (имена се не сјећам) упутили су ме код Сулејмана Врања који је већ радио на стварању групе која је била зачетак ПЛ. Врањ је био капетан 1 класе и службовао је у Дервенти. Ње-
му су намјестили неку мућку,
те је осуђен на осам мјесеци затвора. Почетком 1991. је побјегао из Армије. Кад сам ступио у контакт с њим направи-
~
ли смо једно упутство о организовњу и дјеловању на терену. Ослањали смо се, углавном, на људе из СДА, обилазили смо терен и тражили исто-
мишљенике. У мају 1991. Врањ и људи из Сарајева назвали су организацију Патриотска лига.
— Од септембра прошле године биљежимо масовнији долазак бивших официра ЈНА. Све се то ради конспиративно
4 пише: Жељко Вуковић
фебруару ове године ове двије групе прилазе ПЛ-у.
Бисић даље открива да у јануару 1992. долази до усртојавања политичког и војног дијела ПЛ-а. Од познатијих имена у политичком дијелу били су Мунир Јахић, Решад Бектић (републички министри) и Сафет Хаџић.
— Шта је урадила ПЛ у посљедњих годину дана2 На сугестију ПЛ-а дошло је до
ЖРТВОВАНА МЛАДОСТ: Српски борци на Палама
РАТНИ ПОРТРЕТ ПИСЦА МАРКА ВЕШОВИЋА Признање српске кривице
Марко Вешовић ратује и пише. Последњи пут сам га видио крајем октобра. Усељавао у стан др Предрага Финција који је „јеврејским конвојем“ отишао на једногодишњи неплаћени одмор. Његов стан граната „начела“, а Финцију добродошло да му Вешовић буде подстанар. Уочи рата, са Марком сам дочекао неколико зора за кафанским столом. у рату два пута попили по 60цу пива без ЦО 2, причајући о ратним догодовштинама. И то на почетку. Касније — само куртоазни поздрав. Коштао ме „дуг језик“. Сидрану и раји са којом је Вешовић нераздвојан, рекао сам да ми није јасно зашто је Марко на себе преузео „сву српску кривицу“, алудирајући на његове текстове у „Ослобођењу“ и „На-
шим данима“.
Додуше, нисам једини који тако мисли. Али, није ми утјешно. Распитао сам се — Марко иде са јединицама, али држе га на безбједној дистанци. Кад прочитам „пуцали смо“ или „косили смо", знам да је Марко само најближим свједоком био. Нагледао се и Марко, заиста, свега и свачега. И превише за своју ионако прерањиву душу. Разумијем га. И нагон за правдом зна бити слијеп.
и на основу препоруке повјерљивих људи. Готово све општине у БиХ имале су штабове ПЛ. Доласком Фаида Хече формиран је градски штаб пл за Сарајево (секретар Нихад Халилбеговић). Касније су формирани и регионални штабови за Бањалуку са сједиштем у Приједору, Тузли, Бихаћу, Мостару, Ливну и Сарајеву. Поред ПЛ у — Сарајеву су постојале још двије аутономне организације — „зелене беретке“ (Емин Швракић) и „Босна“ (Керим Лучаревић). У
склањања војне евиденције и неупућивања регрута у рату Хрватској. Ту нам је много помогао Русмир Махмутчехајић, тада потпредсједник Владе БиХ. ПЛ је подржавао министра Доку. Штабови ПЛ су радили на формирању јединица, система веза, координацији одбрамбених припрема, наоружању. Наоружавало се преко неколико аутономних
канала. Били смо у фази на-
бавке протуоклопних средстава кад је избио рат. Тада је у јединицама ПЛ било евиденти-
рано око 100.000 људи у БиХ. Проблем је био што су те јединице биле слабо наоружане...
Бисић каже да је КОС ипак „провалио“ ПЛ. Међутим, и ПЛ је имао своје људе у ЈНА.
— КОС није растурио ПЛ јер је војни врх процјенио да се ради о малој, слабо организованој и наоружаној организацији... По Бисићем казивању Штаб ПЛ је два пута предлагано
(Снимио: М. Цветковић)
Изетбеговићу да се крене у рат. Први пут кад се разбуктао рат у Хрватској (предвиђено рушење мостова на Дрини, како би се зауставили резервисти). Други пут почетком ове
године. План — је налагао блокирање касарни и комуникација. — Мислим да је Изетбеговићева варијанта, ипак, била мудрија. Да је ПЛ иницирала рат питање је да ли би БиХ дошла до међународног признања. ни Бисић открива још неке појединости: — Имали смо осматраче; око Сарајева и знали смо шта војска спрема. Да се то спријечило не би сада Сарајево било: у оваквом окружењу. Већину наших наредби спријечили су локлани политичари. У Зворнику је био план да се сруше мостови и спријечи размјештај тенкова, како би се онемогућио долазак војних ефекти“, ва из Србије. Општинска власт то није дозволила. Приједор је! пао без метка, иако је била на редба да се брани свако село. Доњи Вакуф је слично прошао... Негативно је дјеловао и пуковник Хазим Беговић, КОС-овц и једно вријеме замјеник министра одбране који
је родом из Доњег Вакуфа.
(Наставиће се у среду 2. де. цембра)