Борба, 27. 11. 1992., стр. 2
2 ПЕТАК, 27. НОВЕМБАР 1992. ГОДИНЕ
Настави ли производња да пада и у децембру, Југославија ће ову годину завршити са 900 долара друштвеног производа „по глави становника“. То је ауторитативна процена Завода за друштвено планирање Србије коју је на састанку српског Економског савета 13. октобра саопштио директор др Небојша Савић. |
— Друштвени производ „пер капита“ у Албанији је тачно 900 — долара констатовао је Никола Зелић и поставио следеће питање. — Да ли ми тако можемо да живимо и како ћемо живети Како се адаптирати "таквим | животним околностима
шта се у владајућим круговима говори на ту тему — чуло се на већ споменутом састанку Економског савета Владе Србије, који слови као економски „саветник“ премијера Божовића. „Борба“ ексклузивно и данас доноси изводе из стенограма са тог састанка, одржаног 13. октобра.
На већ постављена питања Николе Зелића, опширно је елаборирао др Зоран Попов.
— Када смо почели да на овом Савету припремамо прве мере пред санкције, рекли смо да ће се блокада моћи да издржи уз мање или веће тешкоће, три до пет месеци. После тога не може. А тако се и десило — констатовао је Попов. Ако прођу та три до пет месеци, онда се мора ићи на командну ситуацију. Значи, на командну привреду. Влада ће управљати привредом. На који начин2 То смо скицирали у оним материјалима.
Др Попов затим констатује да је први програм донекле спровођен и да је дао очекива-
__ДНЕВНИК
ИЗВОДИ ИЗ СТЕНОГРАМА СА ЗАТВОРЕНЕ СЕДНИЦЕ ЕКОНОМСКОГ САВЕТА СРБИЈЕ
ржи воду да „мајстори“ не оду
Др Зоран Попов: Није тешко наћи економско решење које држи воду, ако се политички договоримо како да преживимо санкције Ф Никола Зелић: Како ћемо живети — Др Попов: Влада ће управљати привредом, а шта ће бити у јануару, то нико не зна Ф# Др Радоман Божовић: Нешто ће радити, а све остало на казан емитованог новца, јер не може се убрати толико пореза да се подмири 1,5 милиона пензионера, милион који остају без посла, 700.000 незапослених и не знам колико избеглица |
не резултате за два-три месеца. — Сада се, међутим, више ни стари програм не спроводи, нови није усвојен, јер не постоји могућност његовог усвајања. И сада имамо пробоје на свим секторима: производња опада, а лични дохоци расту. Дакле, значи сада имамо
општи хаос. Пледирам да бу-»
демо свесни две ствари. Прво, да се мора направити неки политички договор шта учинити да се санкције укину.
Иза тога следи димензионирање неког економског програма командне економије док се санкције не укину. То је суштински политички договор. У противном, морамо би-
ти свесни да ће на зиму наста-_
ти такве последице да ја не бих желео да будем у улози било ког министра... Алтернатива је да се схвати у каквом смо сосу, да се направи програм политичких акција које ће водити што скоријем укидању санкција свесни чињенице да нам прети потпуно заустављање производње, сем оне која је нека врста шверца... Према томе, ако се договори та политичка платфома, онда ћемо наћи одређене модалитете како да са емисијом, контролом, контролом фискалних расхода, плата, цена преживи до укидања тих санкци-
ја... Сада неку другу политику,
поготово у тој предизборној кампањи, једноставно није могуће водити. Него да се направи неки политички дил, који ће се онда економски врло лако "рационализовати. Није тешко наћи економска решења која ће, колико-толико, држати воду... А шта ће бити у јануару, то нико не зна. Јер, као што видите, нити репуб-
личка влада има неки програм шта радити, нити има савезна влада осим ових жалосних 16 страна (економског
програма, примедба приређивача) које можете мачку окачити о реп.
" Сад смо немоћни, констатује др Попов. Једино је могућа политичка нагодба и у том
СВЕ СЕ МОЖЕ ЕКОНОМСКИ УПАКОВАТИ:
- Др Зоран Попов
смислу одговарајућа решења. То јесте тешко, али на то смо принуђени да би смо премостили јаз. Ако то није могуће, онда је једино што могу утешно да кажем — то да хаос не можемо спречити никаквим мерама.
— јер, као последицу те енормне емисије (новца) имаћемо немачку инфлацију. Ви знате каква је то била инфлација. Жене су чекале на капији да би мужеви трком донели новац који се свакодневно исплаћивао као плата, а онда трчале у трговину да нешто
ДРУГИ ДАН САВЕТОВАЊА ЕКОНОМИСТА
а Т
купе. Онај ко није био довољно брз да стигне до радње, онда тај од плате није могао да. живи, јер су цене порасле 2.000 одсто. И као резултат тога нашао се Адолф Хитлер, не само у Немачкој него и диктатори у другим земљама, рекао је др Зоран Попов. — Ево, нека се и други из-
НА КАЗАН ШТАМПАРИЈЕ: Др Радоман Божовић
_ јасне о томе — предложио је
председавајући академик др Иван Максимовић. — Овде је убачена једна мала тема. Ја схватам потпредседника (Васовића) да се ради о једној алармантној ситуацији, али не видим у којој мери ту нешто може да се помогне, сем подршке да се то решава, да се врши притисак на банку и друге факторе. Али, свестан сам и оног што је овде реченоТо је једно буре без дна и да је на помолу ситуација која иде према ономе што је било у Немачкој 20-тих година.
За реч се потом јавио срп-
Где ја стадох — ти продужи
Академик Иван Максимовић: Српска влада спремна је да на савезну пренесе многе надлежности, под условом да Панић настави путем који је Божовић трасирао Ф Др Љубомир Маџар: Настави ли се том трасом, стиже се до слома привреде и Албаније
Кад људи окрећу леђа друштву и судбини, која им на овим просторима нуди повратак у неолит, то је најбоља критика. У овој години очекује се да око 1.000 научних радника напусти земљу, што већ представља 20 процената научне популације, а након тога заиста неће више бити тешко да преовладава конзервативна политичка и економска филозофија.
Овако опоре речи чуле су се на саветовању југословенских економиста, коју већ други дану Центру „Сава“ покушавају да нађу одговор на питање какве перспективе стоје пред југословенском привредом.
Савез економиста Југославије изабрао је Ристу Вукчевића за председника ове организације.
О томе постоје све веће разлике у гледањима између савезне и републичке владе „признао је и академик Иван Максимовић.
— Програми се пре свега разликују у погледу њихове практичне применљивости. Савезни је базиран на неостваривој претпоставци да ће ускоро уследити
скидање санкција, чега неће бити, и да ће се добити међународна инострана средства, па је зато неостварив. Економски програм српске владе је прагматичнији и потпунији, јер је усмерен на решавање текућих тешкоћа. Максимовић је објаснио да је српска влада спремна да пренесе многе функције на савезну, јер би већ то смањило разлике и неповољне последице које проистичу из паралелног спровођења ова два програма. Постоји, међутим, АЛИ — она је то спремна да учини уколико Панићев кабинет прихвати јасне сугестије да настави са политиком коју је у тим областима трасирао Божовићев тим. Програм који од маја спроводи републичка влада, омогућава да и упркос жестоке блокаде „ми ипак у њој живимо“ каже Максимовић. Максимовић је изазвао оштру реакцију др Божидара Церовића. По његовим речима циљ не може бити да народ преживи и да се привреда не разбије, већ је питање како да народ заиста живи, а друштво осигура развој.
— Ако постоји блокада њу треба уклонити, тако што ће се уклонити политика која је про-
- извела да се она уведе. Та поли-
тика као пандан има и овакву економску политику, која јој одговара, мада ствара неиздрживо високе трошкове и дефицит у капиталним и људским ресурсима. Није уопште случајно да хиперинфлација као појава коинцидира са појавом нове владе у Србији. То је занимљив резултат економетријског мерења. Зато је Божовић набројао драстична ограничења привреде и зато оспорава програм Савезне владе, који их не прихвата као константе већ настоји да их отклони. Беда и изолација нису нам усуд и зла срећа.
Да ли уопште имамо два програма питао је др Љубомир Маџар професора Максимовића. „Економски програм Републике Србије нисам могао да видим ни у једном документу, па сумњам да постоји. Ако не постоји то је неки фантомски програм који тек треба извести из поступака и докумената републичких влас-
ти".
— Нисам употребио праву реч. Ради се о програму мера са места је одговорио академик проф. Максимовић.
Говорећи шта је наопако у економској политици Србије, „тога има за излагање које би трајало пуна два школска часа, не само двадесетак минута на саветовању“, др Маџар је набројао следеће:
— Опортунизам је што се велики део интелектуалне енергије троши на тражење оптималних решења за прилагођавање санкцијама. Све и да се за ту ситуацију нађу оптимална решења не можемо другачије завршити него сломом привреде, осиромашењем и албанизацијом. Напротив, мора се тражити начин да се санкције отклоне, јер без тога одосмо у неолит. Садашња политика ствара тако велике трошкове, које привреда Србије једноставно не може да уклопи у своја економска ограничења и то ће је на крају сломити, каже Маџар.
Б. ЈАГЕР — М. БРКИЋ
ски премијер Радоман Божовић и осврнуо се на економски програм групе експерата при савезној влади. Али, претходно је напоменуо да је до овог програма „дошао преко једног познаника“.
— Овај модел (савезни) био би са становишта прагматског логичан да ми нећемо након укидања санкција имати стравичне последице — рекао је Божовић, а затим предложио да треба бити прагматичан и реалан и не остављати пољопривреду и производњу која може да ради у „оскудном кредитном праћењу“ и при трајној олокади: |
о су, рекао је Божовић, радови на ауто-путу, на железници и на другој инфраструктури. Десетине хиљада радика су колико-толико упослени. Ако и тај сектор пренесемо у ову групу предузећа која треба да примају плате из државног фонда, цела економија ће бити подељена на два сектора: на ово што може да производи храну и мало енергије, а све остало ће ићи на казан емитованог новца. јер се не може толико пореза на дуги рок убрати да се подмирује милион и по пензионера, милион оних који остају без посла, седам стотина хиљада незапослених и не знам колико избеглица.
— Бојим се — рекао је Божовић враћајући се на тему савезног економског програма — да овај програм има са-мо један циљ, а то је политички маркетинг. Нема циљ да буде операционализован, а још мање има намеру да буде конкретизован и да се почне спроводити пресутра, јер живот не може да чека. Нешто мора да функционише.
Припремили: Бојана ЈАГЕР
Миша БРКИЋ
Порука јавности
Београд. — Југословенска привреда се налази у изузетно тешкој ситуацији, на шта пре свега утичу неправедне и сурове санкције, али у значајној мери и лоши односи између савезне и републичке владе, као и између Савезне скупштине и Савезне владе, поручили су југословенски економисти по завршетку свог дводневног традиционалног саветовања.
У постојећим условима није могуће да се доследно спроведе један свеобухватан стабилизациони програм. Економисти, међутим, не оспоравају потребу и корисност предложеног програма од стране савезне владе, пре свега ради разговора са ММФ и другим међународним финансијерима.
Да би се у што већој мери умањиле последице економске катастрофе, економисти поручују да је неопходно предузети следеће потезе: на свим нивоима, а посебно на савезном, неопходно је максимално ангажовање, како би се укинуле, или ублажиле санкције Савета безбедности. Због неповољних директних и индиректних последица на њену привредну стабилност, СРЈ мора предузети све што је у њеној моћи како би се што пре зауставио рат у БиХ. Савезна скупштина, федерална влада и републичке владе морају остварити сарадњу и заједништво у конципирању економске политике, како би се у изузетно тешким ограничењима осигурала реализација оних задатака који су приоритетни и 0оствариви. ИМ на крају своје поруке јавности, економисти поручују да је сузбијање хиперинфлације приоритетан задатак економске политике у наредном периоду.