Борба, 27. 11. 1992., стр. 3
ој
Брана на Мојковцу се брани
њене дужине, озбиљно је оштећено око 150 метара. У базену дубоком 12 метара има неколико милиона тона јаловине која снажно притиска оштећени део бране.
Подгорица. — Тара — европско чудо биће спашена! Јуче су из Италије стигла два авиона са око 1.500 блокова челичних конструкција као прва заштита против даљег осипања јаловишта. можда најважнија вест која стиже из Црне Горе.
Извођачи радова на санацији бране неће имати нимало лак посао. Од око 600 метара
Ово је
Ханс Цимерман, високи функционер Уједињених нација, који је недавно обишао јаловиште изјавио је да је фрапиран „како овај објекат није унијет ни у једну карту која
обиљежава мјесто са опасним отпадом, а налази се у Црној Гори, која је проглашена за еколошку државу“.
„Вода Таре по већини досадашњих анализа, припада водама 1. класе, што значи да је та река била добро заштићена од јаловишта“, истиче се у саопштењу Министарства заштите животне средине Црне
Горе. С. В.
ФРАНЦУСКА ПРИПРЕМА ОДГОВОР НА БУШО-
ВЕ „ИДЕЈЕ О КОСОВУ“
На истој дужини
Париз. — У француском Министарству иностраних послова припремају се предлози на основу којих ће председник Митеран одговорити америчком председнику Бушу на писмо којим се предлажу евентуалне заједничке акције Запада које би требало да спрече да се ратни сукоби прошире и на Косово и Метохију.
Званични представник за штампу Министарства Данијел Бернар је подсетио да је
Буш — у писму које је послао.
и британском премијеру Мону Мејџору дао и неке идеје „поводом ситуације на Косову, а једна од њих је стварање „посебне снаге међународних цивилних посматрача“, међу којима би могли да се нађу и Американци.
Бернар је подсетио и да је шеф француске дипломатије Ролан Дима у више наврата изразио забринутост због развоја ситуације на Косову и Метохији и нагласио „потребу да се реагује на евентуалне тешкоће, а не да се дозволи да се оне нагомилају, па да се затим ставе на тапет“. Француска је, према портпаролу Ке Дорсеја, заокупљена „истим преокупацијама као и председник Буш када је о Косову реч“.
Француска штампа је, иначе, последњих дана објавила више написа о „експлозивној ситуацији на Косову“, предвиђајући и могућност „ширег оружаног сукоба“, прећуткујући шиптарски сепаратизам и намеру стварања (друге) албанске дражве на српском тлу.
(Танјуг)
аи _— лавина СПЕЦИЈАЛНА ОВЛАШЋЕЊА НОВОМ ШЕФУ РУМУНСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ~
Блокада — хитан задатак
Букурешт. — Нова румунска влада на својој првој седници дала је специјална овлашћења новом шефу дипломатије Теодору Мелешкануу да ступи у контакт са владама Бугарске, Мађарске и Аустрије ради координисања спровођења ембарга против Југославије, саопштено је јуче у Букурешту и истакнуто да је та ак(ција „на првом месту међу најхитнијим задацима румунске дипломатије“.
На јучерашњој седници кабинет премијера Вакаројуа усвојио је и посебну одлуку о спровођењу санкција против Југославије, иако је пре неколико "дана Министарство иностраних послова издало саопштење у коме су детаљно објашњени ставови Румуније
и дата упутства за спровођење најновије резолуције Савета безбедности.
Текст одлуке још није званично објављен, али се у добро обавештеним изворима сазнаје да је Влада забранила улазак на своју територију одређене робе која је намењена осталим бившим југословенским републикама, а за коју се претпоставља да би могла да буде у транзиту кроз СР Југославију. 5
Румунија је, иначе, пре четири дана званично затражила од НАТО неколико мањих бродова, опремљених модерном телекомуникационом опремом, како би на Дунаву у потпуности могла да спроводи ембарго. (Танјуг)
БРИТАНСКА ШТАМПА О ПОСМАТРАЧИМА УН НА КОСОВУ
Мејџорова подршка Бушу
Лондон. — Британски премијер Мејпор ће вероватно позитивно одговорити на захтев „америчког председника Буша да се подржи његова намера да се на Косово пошаљу посматрачи Уједињених нација — наговештавају британска средства информисања.
Штампа нагађа да би Вашингтон сада, после председничких избора, можда био спремнији на војно ангажовање на светским кризним жариштима. У том контексту се истиче одлука америчке администрације да Уједињеним нацијама понуди 30 хиљада војника ради заштите хуманитарне помоћи која иде за Сомалију. „Тајмс“ пише да у Вашингтону расте притисак да се „радикалније интервенише на Косову“, али да министар одбране Чејни и начелник здруженог генералштаба Пауел дају жесток отпор сваком аме-
ричком војном ангажовању на
Балкану.
„Дејли телеграф“ се залаже за хитан одлазак „плавих шлемова“ у Македонију и на Косово и наговештава да би Савет безбедности већ наредних дана могао да овласти „плаве шлемове“ у Босни и Херцеговини да на силу пробију блокаду и покрену конвоје са хуманитарном помоћи.
Више британских листова пише да расте затегнутост између команде „плавих шлемова“ и српских снага у Босни и Херцеговини, а као повод наводе јучерашње заустављање конвоја УН који је ишао за Сребреницу. „Тајмс“ и „Дејли телеграф“ истичу да генерал Младић и Караџић договарају једно са „плавим шлемовима“ док се на терену догађа нешто сасвим друго. (Танјуг)
ПЕТАК, 27. НОВ
ЕМБАР 1992. ГОДИНЕ 3
U
МИЛАН ПАНИЋ У БОНУ
Чекање на излазне степенице
Премијер имао „интересантан дан“ Ф Запад, уместо да помогне, поставља питања и пере руке 9 Немачким новинарима „саветовано“ да Панићевој посети не придају „превише жара“ Ф# Шта је премијер саветовао немоћним Србима у Не-
мачкој2 (Од извештача „Борбе“) Бон. — Долазак премијера
Милана Панића на бонски аеродром показао се, како изгледа на крају његове посете, веома симболичним. Јуче пре подне протекло је наиме прилично времена док се нису досетили да премијеровом авиону-примакну степенице за излаз. Заставе „непризнате СРЈ“ није било.
Премијер није имао много разлога за задовољство, али ни да невесео напусти Немачку. Домаћини су му углавном поновили досадашње ставове 0 рату у БиХ и властима у Београду. То су, мање више исте реченице које у Бону понављају последњих месеци, од када су се Немци видно повукли из европских политичких иницијатива о решавању југословенске кризе, а концентрисали се углавном на „слагање“ са ЕЗи давање хуманитарне помоћи.
На добро посећеној и прилично касној синоћној конференцији за штампу Милан Панић је рекао да је имао „врло интересантан дан“ јер је имао осећај да је примљен као човек мира, мада, истовремено, није сигуран да канцелар Кол и министар Кинкел разумеју политику његове владе — бар не толико колико би он то желео. У сваком случају „сигуран сам да сада знам више о Немачкој и немачкој политици, али и да они више знају о мени и мојој политици“, рекао је Панић.
Брутална отвореност
Једночасовни разговор са канцеларом Хелмутом Колом југословенски премијер је оценио као „искрен, на моменте брутално отворен, али и конструктиван“. По Панићевим речима, данас бисмо били ближе миру да је ЕЗ брже пружила помоћ (када је дошао на чело Владе). „Прво су говорили да сам лутка Милошевића, али када су видели да нисам, ни онда нису дошли (у помоћ)“, рекоа је Панић. .
Он је такође изјавио да га је Кол упитао шта је урадио за 100 дана на челу Владе, нашта је Панић дао југословенској публици већ познат одговор о неуморним напорима за постизање мира, додавши да је опасност од ширења рата на Балкану данас мања него пре четири месеца. „Под датим условима нисмо могли више“, рекао је премијер.
Панић је замерио Западу да, када је срушен комунизам није изашао ни са каквим конструктивним планом шта и како даље. Враћајући се на југословенску кризу рекао је: „Ја сам против рата, за мир и људска права. Моја савест је мирна, ја сам ту и чиним све што могу за мир. Запад, уместо да помогне, поставља питања и пере руке“.
Панић је рекао и да би „Немачка требало да гради мостове са остатком Југославије да би живели у миру“, и упутио позив свим Немцима да „моле за мир и моју владу“, да схвате да Југославија није за рат, да Срби нису агресори, мада ме-
~
ђу њима, као, уосталом и у Немачкој, има агресивних.
На новинарско питање о односима са Хрватском, Шанић је одговорио да ће се две држа- | ве међусобно признати, да се у радним групама рашчишћавају спорна питања — једно од главних: повлачење југословенске Армије са хрватске територије је решено — и, пре или касније, иземђу Срба и Хрвата владаће мир.
Смисао Коловог наглашавања
У Бону је јуче био уочљив напор домаћина да се посети Милана Панића не прида претерани значај. И канцелар Кол и министар Кинкел нагласили су, и пре и после разговора, да је до посете дошло на изричит захтев из Београда и само у оквиру напора да се свим средствима допринесе решавању југословенске кризе. Део немачких колега нам је рекао да им је „саветовано“ да се не упуштају у праћење Панићеве посете са „превише жара“. Бонске дипломате које познају југословенске прилике потврдиле су нам да је доласку Панића претходило и дуго спорење у самом Министарству спољних послова.
Непријатан дочек Панићу је приредила и група хрватских и муслиманских демонстранкиња. Насупрот уреду савезног канцелара стајала је група од 60-70 особа са транспарентима попут „Панић 9 Милошевић У етничко чишћење“ и „Пажња Панић! лице злочина на замагљивачкој турнеји“. Покушај контрадемонстрација српско-југословенских грађана завршио се на десетак учесника. У Панићев јучерашњи програм у Бону стао је и сусрет са представницима српских клубова у Немачкој. Очито брижљиво пробраним грађанима премијер је одмах рекао да зна „да данас није велики повод за понос бити из Југославије због трагедије у коју су нас гурнули људи који нису имали визију како да без рата реше проблеме“. „Требало би да се стидимо онога што се десило, али не тога ко смо“, рекао је Панић. На само сажаљив покушај да се опише немоћ Срба у СРН да се боре са јачом хрватском или муслиманском пропагандом, премијер је одговарио саветом да овдашњи југословенски грађани треба да скупе много новца, изнајме људе, али не из Србије, већ из света, праве професионалце који знају како се прави успешна пропаганда и тако направе „успешан српски лоби“.
Панићева посета Бону могла би праве резултате да покаже тек ако после децембарских избора дође до смене власти у Београду. Утисак је да су и домаћини схватили посету као условну чији ће прави ефекти доћи тек ако се покаже да је Панић партнер иза којег стоји и стварни утицај. Иза Милана Панића је, сигурно, најтежа и најмучнија тачка европске турнеје.
С. БОГАВАЦ Н. БРИСКИ