Борба, 05. 12. 1992., стр. 20

Х SUBOTA-NEDELJA 5-6. DECEMBAR 1992. GODINE

Rane od histerije

dugo se leče

Dr Boštjan M. Zupančič, slovenački intelektualac

EEK SEEzz_uuaz_____ " _U Bosni je reč o totalno iracionalnoj histeriji e Lok za to nije neko nacionalno ubedivanje. Poznato Je da procesi

aktiviranja kolektivne podsvesti imaju svoj rok raspadanja. Psihoanalltičko je pitanje koliko će fa ludnica trajali. R4cionalne osnove nije bilo ni za raspad Jugoslavije |

Dragiša Drašković

iše od decenije dr Boštjan M. Zupan-

čič radio je u Americi kao univerzi-

tetski profesor. Važi za jednog od najpoznatijih slovenačkih intelektualaca. Profesor je na ljubljanskom Pravnom fakultetu. Veoma se uspešno bavi književnim, esejističkim i publicističkim radom. Svojevremeno je, na prošlim izborima bio jedan od kandidata za člana slovenačkog Predsedništva. Po mnogima, podjednako je poznat i u svetu i u Sloveniji. Stoga se kao prvo pitanje nametalo — kako sa takve pozicije — iz sveta i sa slovenačkih strana sagledava sve na prostoru bivše Jugoslavije, posebno kroz prizmu izbora novog američkog predsednika. Dr Zupančič je pristoa na odgovor uz uslov da u njemu krene od ličnosti, nedavno preminulog Koče Popovića:

— Slažem se apsolutno sa njegovim pogledima na Jugoslaviju i Sloveniju. Bio je političar od formata kakvi nedostaju trenutno Sloveniji, Jugoslaviji i Evropi, čovek koji je imao unutrašnju vertikalu, koji je na stvari gledao iz sopstvenog samoaktualiziranog moralnog stajališta. Aristotel takav doseg moralnog stava naziva „spodajos“. On je kasnije u rimskom pravu degradirao u stav „bonus fater familijas“, a u evropsko-američkim današnjim merilima „rizonabl men“. No to je čovek sa onim merilom pravičnosti koje podrazumeva da je zlo ogromno a dobro samo jedno. Tolstoj je već, koristio Aristotela i govorio da su sve srećne porodice srećne na jedan način, a one koju su nesrećne, nesrećne su na 100.000 načina. Kao što je sa zdravljem. Ono se u medicini ne da definisati, a bolesti je oko 38.000 vrsta.

Političari malog formata

— Koče Popovića, dakle više nema. Čega ima kod nas, potom?

— Takvih ljudi nema. Ostaje u našim sredinama ono što Županov navodi seljač-

Ka O O a a ЕТ БЕНИТА ТЕ 2 O

Ljudi — kakav je bio Koča Popović — više nema. Ostaje u našim sredinama ono što. Zupanov navodi seljačkim vrednostima: u biti to je autoritarnost, inertnosi, patrijarhal-

nost. Er KG E ПЕТЕ НТВ I=

kim vrednostima: u biti to je autoritarnost, inertnost, patrijarhalnost. Razvoj takvog čoveka sa takozvanim seljačkim vrednostima je otežan i skoro ga nema. Arapska poslovica kaže da čovek koji bar jednu godinu nije proveo izvan svoje nacionalne zajednice ne može imati široke poglede na stvari, a sa takvima imamo posla ne samo u Sloveniji, Jugoslaviji, već i u Evropi. Reč je o političarima malog formata. Pogledajte Mejdžora, pa Miterana i tu njegovu speltku, jer odlazak u Sarajevo je upravo to. Mali format.

— Dolazeći u Ljubijanu, „zatekli“ smo Vas na televiziji, u podužoj emisiji o novom američkom predsedniku. Kakvog je on formata? — On je drugi pol, druga vrsta političara. Klinton je svoju izvanrednu inteligenciju već pokazao kada je na konkursu, u naciji koja broji preko 200 miliona ljudi, izborio mesto među dva najbolja za dobijanje oksfordske stipencije. Zatim dolazi Jel i druge akademske institucije na koje mogu samo izuzetni. Zanimljivo bi bilo istražiti koliku je

unutrašnju cenu i energiju morao da uloži ·

da bi postao demokratski političar, kako se prilagođavao i kao politički stav usvojio konsenzus. а

. — Jugoslovenski premiejr Panić, imajući u vidu američka iskustva, često navodi da malo ko ima pojma o demokratiji, a da je

još strašnije što svi misle da znaju šta je to demokratija.

— U tom smislu ja sam „ničeanac“, odnosno demokratija je stanje u kojem se deca iz loših porodica žene sa decom iz dobrih porodica. Drugim rečima, to je traženje nekog zajedničkog imenitelja, traženja kompromisa i iznalaženja sinteze među onima koji bi se, da te sinteze nema, potukli. Ako se regradira nazad onda imamo rat svih protiv svih, koji postaje prirodno stanje stvari. Tako je sa ovim ratom na Balkanu. Verovatno će doći, kao sa magna kartom, do toga da se zaključi da pobeda Jednog nije moguća i onda će sesti za sto. Onda će se napraviti neki ustav, svakako različit od onih kardeljanskih, koji su bili više imaginarni tekstovi. A ustav je društveni ugovor između onih koji bi se, inače pobili među sobom. Politika je vrsta dogovora, traženje rešenja sa određenim pravilima igre,jLompromisa. Sve pod pretnjom nasilja u vazduhu jer svako političko dogovaranje, u svakoj državi, proizilazi iz saznanja da se Klausovicova formula može ubrnuti. Klausovic je tvrdio da je rat nastavak politike, ali politika je u tom smislu anticipiranje rata. Dakle, ako su ljudi racionalni — što za naše nacionalizme ne Važi — iZbegava se stanje rata svih protiv svih.

— Ipak, još ništa niste rekli — šta novo, posebno na naše prostore dolazi sa novim američkim predsednikom?

— Očito je Klinton inteligentna i samoaktualizirana ličnost; Samoaktualizirana kako to shvataju Maslov i Kloberg. Iz toga izlazi da će u Evropi mnogo šta menjati. Treba, pre svega, imati na umu da Amerika veoma negativno gleda na sadašnje politike u Istočnoj Evropi. U tim područjima, smatraju u Americi, gotovo se ne cene dobre strane demokratskog procesa. Treba imati na umu, a sada se vraćamo i na ono pitanje o stavu Amerike prema demokratiji, da se demokratijom ne označava neki najniži zajednički imenitelj, po kojem se podrazumeva prevlada većine nad manjinom. Demokratija se shvata kao proces, kako bi Bergson rekao, kao nešto u stalnom pokretu, nešto kao otvaranje kanala kompromisa.

— Da li je to, uopšte, deficitarno u takozvanoj Istočnoj Evropi?

— Toga u istočnoj Evropi nema i to je

apsolutno jasno. Da je tako, pokazalo se u.

Sloveniji, drugde po Jugoslaviji, isto važi za Litvaniju, Estoniju, Rusiju. Klinton, kao bivši tužilac, bivši guverner, kao inteligentan čovek to zna i prema tim stvarima će Zauzeti veoma principijelan stav. Ne treba zaboraviti da je Bžežinski bio njegov savetnik, a upravo je on Kartera uveo u kampanju o pravima čoveka što znači da bi se to moglo ponoviti. U tom smislu Bžežinski je antiteza političarima Meternih — Kisindžer.

Patologija do kraja

— U javnosti se, posebno u sadašnjoj Jugoslaviji, pominje da su poslednji američki predsednici na startu mandata ulazili u ratove manjeg obima. Mislite da će to ponoviti Klinton? Mislimo na rat na Balkanu, ako se to može nazvati malim ratom.

— Verovatnost za to se povećala. Da pre nije došlo do veće intervencije razlog je po

meni Iglberger, koji je sa prilično interesa ,

upleten u poslove u Beogradu. Znam, dok sam svojevremeno bio u Njujorku da je imao i lične poslove u Ljubljanskoj banci. Ako bi Klintonov savetnik bio Bžežinski, mislim da bi mu savetovao da se u intervenciju ne upliće jer je na sukobljenom balkanskom prostoru sve kapilarno isprepleteno. Čini mi se da su Amerikanci shvatili da nacionalistička patologija mora da istekne do svog logičnog kraja. Tek potom će se u stvar početi da se upliću, kada se zaraćene strane iscrpu. Slušao sam američke tvrdnje da će predstqjeća zima da iscrpi obe strane. Drugo, do intervencije možda neće doći, zbog Muslimana. Ne treba zaboraviti ono što se na Islamskoj konferenciji u Kairu govorilo o Miteranu. Navodno je on zagovornik teze

da bi Bosna mogla da postane eksponent muslimana u Evropi. Stoga je moguće, da je u ovom trenutku, u određenom smislu Evropa na srpskoj strani zbog toga.

— Slovenija je izašla iz Jugoslavije. Samostalna je, ali počinju problemi sa susedima. Kako sami političari iz Ljubljane tvrde, stvari sa Hrvatskom su na najnižoj tački, a komplikuju se i sa Italijom. Rupel navodi da će svi problemi sa Italijom biti rešeni na zajedničkom susretu državnih delegacija? Kako sa Hrvatskom? Na drugoj strani uveliko se govori o tome da je Slovenija u „nemačkoj interesnoj sferi“. Kako ostati samostalan? — Slovenački političari sa desnice sigurno naginju prema Nemačkoj. Francuskog kontakta (franko-polonez, serbofransez) go-

Slovenačka nacionalna bit je vezana za jezik — da nije jezika, ne bi bilo ni Slovenaca. Sasvim različito od Jevreja koji su hebrejski, praktički, već bili izgubili, ali ih je očuvala Zajednička vezanost jednih za druge.

ESSE ара НЕР ННВ БРЕНА ЕТЕН Еј

tovo da nema. Druga varijanta bi bila naslanjanje na anglosaksonske države, ali Slovenija je srednjeevropska u onom smislu kako je to kritikovao Peter Handke. Mentalni kontakt sa američkim mentalitetom kod nas je nemoguć. Tako je, po prirodi stvari Slovenija u sferi nemačke tihe ekspanzije i verovatno će na duži period, ako ne i na kraći, Slovenija potpasti pod nemački uticaj.

— Ne samo u Sloveniji, već i oni koji.

smatraju da su mali narodi žilaviji nego što izgleda, ne misle tako. Često i iz pijeteta prema manjim?

— Skoro sam bio na Papui, tačnije pre četiri meseca: Tamo postoji 500 jezika, pliš 200 dijalekata i tu sam se setio Noama Comskog i njegovog razlaganja o jeziku dijalektu sa vojskom i mornarnicom. U slučaju Slovenije treba imati na umu da slovenačka nacionalna bit nije rasna — Jer su Slovenci rasno pomešani pošto je svaka vojska ostavila genetske karakteristike, nije izrazito istorijska, državna i kulturna, u dubljem smislu, jer se na kraju krajeva kultura počela da probija u 19. veku. Slovenačka nacionalna bit je vezana za jezik: Da nije jezika ne bi bilo ni Slovenaca. Sasvim različito od Jevreja koji su praktično hebrejski već biti izgubili, ali ih je očuvala zajednička vezanost jednih za druge. Taj ideal zajedničke simpatije ih je doveo do zajedničke države Izrael. Ako pogledate Slovence u dijaspori — toga nema. Ono što je karakteristično za Grke, Levantince uopšte, nije tipično za Slovence, pa ni za Nemce. Eto, malo je znano da je nemačka etnička grupa u Americi veća od Engleske, ali Nemci nisu ostavili gotovo nikakav kulturni trag na tom tlu. Kad imate na umu televiziju, kompjutere, odnosno rasprostanjenost engleskog jezika, shvatete zašto ga se boje Nemci i Francuszi i shvatate situaciju Velšana, Iraca.

Loši imitatori Tita

— Odnosi sa Hrvatskom?

— Dok je još bilo relativno mirno u emisiji beogradskog radija „Zeleni megaherc“ učestvovao sam sa Desimirom Tošićem. Nisam se složio sa njegovom tezom da pošto je komunizam potiskivao nacionalizam tako da on posle toga prirodno dolazi do izraza i da će isteći. Moj stav je uvek bio da je nacionalizam isključivanje drugih. Nacionalizam vodi u šovinizam, pa dalje u antisemitizam, zatim u fašizam — nacizam. To je sve povezano. U slučaju Hrvatske imamo činjenicu da je aktivirana ličnost kao što je Tudman, koji odgovora opisima koji se nalaze kod Adorna kao tip autoritarne ličnosti, koji na slab način imitira Tita. Iz tog profila je jasno

OSEĆAJ KOLEKTIVNE KRIVICE PRELA

da su fašisoidne tendencije izražene i da u tim slučajevima traži unutrašnji i spol neprijatelj. To se moglo projecirati na b koga i slučaj je hteo da se to projektovalo Sloveniju. Na drugoj strani, slovenački na onalizam nije ništa bolji od hrvatskog.

— Logično, posle Hrvatske, sledi pita: o Srbiji. Vaš pogled i na tu stranu u okvi kompletiranja balkanske slike u istoči Evropi.

— Po meni, to što se u Srbiji pod Mi šeivćevim uticajem događa je ono Što psi} lozi nazivaju — aktiviranje kolektivne psvesti. Jung je u svom londonskom „Teris hu“ najavio takav proces u Nemačkoj, «

Jung je najavio da će se u Nemač ću, neko ko poklopac od podsve: soban da aktivira kolektivnu pods đenoj meri, dogodilo u Srbiji.

nosno da će se pojaviti neko sa veoma. kom ličnošću, koja ima kontakt sa sopsb nom podsvešću, ukratko neko ko patolo: ima poklopac od podsvesti previše Otvor — sposoban je da aktivira kolektivnu psvest primitivnih, koji su vrlo brzo sprem na rat. To se, po meni, u određenoj meri ( godilo u Srbiji. Treba imati na umu da. proces aktivacije kolektivne podsvesti me trajati veoma dugo. U Nemačkoj je ira} oko 50 godina. Jedini način da se taj pok pac arhaične i trivijalne kolektivne podsv ti spusti je da Milošević bude poražen. ] tom bi se stvar mogla dovesti na nivo, B navodnicima — „normalnog nacionalizm Sa Vukom Draškovićem sam 1990. učesb vao u jednoj TV emisiji i on je najavio dš Milošević gotov, ali očito je da se preval Pre nego se to dogodi stvari se ne mogu dikalno popraviti. | — Beogradski psil.nlozi uveliko govi o postratnom periodu i. ji karakteriše, među ostalog i osećaj „kolektivne griže vesti“. | — Rane iz kolektivne histerije se veo! dugo leče. Privreda se da oporaviti za tri! dine, ali sa psihom nije tako. Osećaj kol tivne krivice vuče se decenijama, prelazi sinove i unuke. | — Kako reagujete na tvrdnje, koje sli posle tvrdnji o građanskom, pa verskom: tu, da se u Bosni, u stvari, vodi rat „triju“ vilizacija“? — Ima toga, ali ne bih rekao da se Ir. o sukobu civilizacija, jer se radi o arhaičti podsvesnim momentima. Kada je sukobe religijskom nivou, onda je jasnije nego ki je sukob na političkom nivou, da se габ iracionalnom sukobu, koji osnovu ита и | hološkom fanatizmu, koji pak može biti