Борба, 26. 12. 1992., стр. 17
оде
“
Crkva u defanzivi
> '
— Naša pravoslana crkva imala je enormnu podršku režima u vreme antibirokratske revolucije, i ona je to prihvatila. Sad se potpuno izgubila i to je dovelo do toga da nije odigrala pravu uslugu u ovim izborima. Možda je reč i o unutrašnjoj podeli na „jastrebove“ i „golubove“. Čitava uloga Crkve kao institucije u demokratskom preobražaju društva prilično je defanzivna. Potrebno je bilo afirmisati neophodnost demokratskog preporoda Srbije i prepoznavanje interesa naroda na Balkanu i šire, ali uključiti se aktivnije i u
mirno rešenje srpskog nacionalnog pitanja.
strukture, hajdučko-razbojničkog tipa, režim ne reaguje, što je takođe jedna vrsta perfidnog potkupljivanja. Krvavih muka
ćemo imati da to iskorenimo. Pa, jedna
moderna Italija ne može da reši problem „sicilijanskog privređivanja“ i takve degra·dacije države. I kod nas su neki takvi ljudi ušli u parlamente, dobili poslaničke imu-
- nitete, uvući će se u izvršnu vlast.
Kako objašnjavate činjenicu da je na--
rod upravo glasao za to da ne radi, da živi od i pored mafijaša?
— To je deo nasleđa socijalističkog sistema u kome je polovično bio rešen odnos rad — nagrada — roba — tržište — rezultat. Radnik nije naučen da radi. Postoji namerno povlađivanje toj njegovoj neborbenosti, nekreativnosti i nespremnosti da na slobodnom ekonomskom prostoru ostvaruje svoj život. Ko mu to ne garantuje, neće glasati za njega. Zaokružiće onoga ko mu podgrejava iluziju da će večno deliti kamate od 14 odsto mesečno. Prosto je ne-
Miša Brkić
ve je dobro dok ima hleba i igara.
Igara na sreću. U Rakovici se to naj-
bolje vidi — fabrike zatvorene, radnici sede kod kuće, primaju platu i igraju lutriju. Rakovica je poslednjih meseci udarno tržište Lutrije Vojvodine. Ne može se napraviti lozova, koliko se u ovom delu Beograda može prodati. U vreme velikih kriza narodu preostaje da se na sitno kocka sa državom — ulog mali, a sreća bi mogla da bude poveća. — Kamo sreće da je ova kriza kao ona iz "90. kad nam je posao cvetao. Sad smo па dnu mračnog bunara. Kad se čovek vraća sa pijaca pa od preostalog sitnog kusura prevrće dinare po džepu i razmišlja da У da kupi loz ili pola kile krompira. Onda nastupa naš marketing da mu olakša dilemu. Da takvom čoveku ponudi idiličnu sliku, sreću, ventil, da mu stvorimo sliku potpuno obrnutu od one koju ima u stvarnosti. Da kupi srećke i možda dobije automobil „alfa romeo“, motor „suzuki“, stan u Beogradu, zlatan nakit ... i zaboravi na pola kile krompira. A da loz kupi kao da je sitniš dao za fišek semenki ili kikirikija — objašnjava profesor dr Batibor Grujić,
. generalni direktor Lutrije Vojvodine.Vaši
marketinški stručnjaci izgleda da su eksperti za ispitivanje javnog mnenja?
— Tačno osećamo puls naroda. U Srbiji nam opada promet u odnosu na Vojvodinu. Kao da se „dole“ događaju krupni poremećaji. Evo, u Kragujevcu prodaja je opala za polovinu, pa niko ne mora da mi kaže da „Zastava“ loše stoji. I po tržištu Vojvodine osećamo kad se nešto krupno događa. Kad, na primer, lideri naših Mađara nešto politički zatalasaju, odmah nam drastično opadne prodaja u Potisju.
Kod laika vlada uverenje da uvek u uslovima velikih kriza raste broj onih koji igraju za sreću. Zar i kod nas danas nije takav slučaj? у
— Dajte da to rastumačimo. Za lutrijski biznis porazne su dve činjenice — hiperinflacija i siromaštvo. Termin kriza se nenamenski koristi za ovo što mi danas imamo u zemlji. Kriza je bila 1990. godine i to je za nas bilo zlatno vreme. To je tip zapadne krize, poznatije kao recesija. To vam je kad u Americi imate nešto smanjen obim roba na tržištu, tad se narod igra na lutriji. Dobijaš krupne pare i za njih kupiš nekretnine ili zemlju. Tako je u Kaliforniji prodaja srećaka porasla za četrdeset odsto. Isto se pre četiri godine dogodilo u Nemačkoj. Postoji, međutim, model istočnoevropske krize — tamo ne postoji interes stanovništva za novac. Možeš da ponudiš kao glavnu prerniju 10 miliona dinara, ali niko ne „trza“. Ali, ako ponudiš pola kile zlata, svi se ubiše. Ja bih sad napra-
EO OSS Or aa O ay ZO U E Tar e EK E ET SEK aa
Belosvetski zaštitnik — Jeste li vi gledali onu emisiju na
zvaničnoj televiziji o jednom italijanskom mafijašu. I one budale sa TV, umesto da
·Ćute, kažu da je dotični gospodin doneo
koferče sa 750 miliona dolara da preko nas kupi deo jedne američke kompanije.
Čovek došao, verovatno da opere lovu i-
izabrao jednu našu, svetski čuvenu banku za koju je do tada retko ko čuo i u Beogradu. I mi to još reklamiramo, a nepismeni i lakoverni narod naseda na priču o belos-
vetskom zaštitniku srpskog naroda.
verovatno koliko je narod zaluđen tim bankama i kamatama. A to je čudo koje je neizdržljivo, nema ekonomije koja to može da podnese. Izbori su pokazali da je taj fantom ponovo među Srbima i da im prija. Dok se mi Бабсето sa fantomima, svet i vreme odmiču. Hoćemo li ikada imati šanse da se vratimo?
DRUŠTVO
{
— Osim Rusije, celokupna Istočna Evropa brzo se transformiše. Kapital se an'gažuje u tim zemljama, a njihova preduzeća popunjavaju prostor na evropskom tržištu koji su pre blokade „držale“ naše firme. Grade se nove veze i poverenja. A mi, koji smo ranije bili 20 godina ispred ostalih istočnoevropskih zemalja, potrošili smo već dobar deo te prednosti. Nekad smo bili prvi, a kad se vratimo u svet mnoga vrata će već biti zatvorena i mesta popunjena. Procenjujem da će nam za prekomponovanje domaće privrede u narednih deset godina trebati od 30 do 50 milijardi dolara. Nije, međutim, kapital jedini problem. U izolovanoj privredi, u kojoj se radi uz pomoć štapa I Капара, teško se mogu stvoriti i negovati moderni menadžeri sposobni da posluju sa svetom.
Ovim generacijama preti da čak zaborave i strane jezike, pa kad se nekad budemo vratili u svet, on će maksimalno iskoristiti naše neznanje i nesposobnost. To je zakon tržišta, na kome ćemo se mi provesti kao „Maksim na vašaru“. Sve će to skuipo da košta srpski narod. Debelo se zalutalo i tragedija je što to narod ne može da prepozna pa sledi jednu zalutalu koncepciju. Neko vreme živeo sam u Švajcarskoj, radeći na povezivanju Zapada i Rusije. I
· redovno sam svraćao u jednu krčmu po-
red Berna. Ona je počela da radi 1371. godine, dakle u vreme Maričke bitke. I sve
Vojvodine: Kamo sreće da imamo krizu
Mi najbolje osećamo puls naroda. Rakovica ne radi ljudi sede kod Kuće, primaju platu | Igraju lufriju. Maš proizvod je po logici biznisa na nivou semenki | kikirikija. Ma lutriji u Rusiji sad bih napravio sjajan posao da
imam pet vagona šunke
vio apsolutno najbolji posao kad bi sa Kombinatom „29“ iz Subotice na lutrijsko tržište Rusije „bacio“ pet vagona šunke kao premije. Pa ti bi lozovi planuli za čas. I naravno, postoji model afričko-latinoameričke krize: daš jeftinu srećku sa 10 talona, a narod ne pita šta je dobitak — hrana ili novac, svejedno.
Lutrija Vojvodine je od ove vrste igara na sreću napravila nauku. Svako zna za „selo-grad“, „Panauto“, najavljujete novi „Loto“ i „Zlatnu krunu“. Svi se pomalo bave kockom i igrama na sreću, svako bi da nešto ušićari.
— Mi imamo proizvod koji do prodaje podleže svim ekonomskim zakonima. Mi moramo da ga osmislimo, uradimo kvalitetno, da ima dobar dizajn i da bude na zavidnoj tehnološkoj visini. Kažu da smo jaki u plasmanu, a mi smo zapravo jaki u kvalitetu. A onda imamo namensku prodaju. Eto lutrija „selo-grad“ reklamirana je uz „Seviljskog berberina“, a srećka „Du-
nav“ ide sa „didulidudu“. A u plasmanu imamo svoju filozofiju — srećka je proizvod prve kategorije, male vrednosti i visoke masovnosti. To vam je na nivou semenki i kikirikija. Drugi nivo su dugmad, špenadle, udice ... treći — kasete, ploče, muzika, zabava. Četvrta po profitabilnosti je trgovina hranom i tako redom. Naš zakon su, dakle, kvalitet i masovnost.
Vas sti ismevali na vrlo zvaničnim mestima kad ste hteli sa Lutrijom da se udenete u privredni razvoj zemlje?
— Mi smo veliki kupac određenih roba i na taj način možemo uticati na razvoj nekih delatnosti. Godišnje, na primer, od Zlatare „Majdanpek“ kupimo 10-15 kilograma zlatnog nakita, a oni za te pare posle kupe neke važne mašine. Od „Zastave“ smo naručili 200 automobila, oni nam ih nisu prvo isporučili, pa su posle podigli cenu pa smo umesto „juga“ kao nagrade podelili 200 „marutija“. Ali, na jednom primeru pokazaću vam i kako lutrija može biti biznis za njene partnere. Mi smo u jednom kolu lutrije „selo-grad“ kao premije delili 25 automobila „alfa romeo“. Zastupnik ove italijanske fabrike u Ljubljani bio je veoma korektan i dao nam sve komercijalne popuste, ali nije verovao u značaj naše reklame.
BREZOVICA KOLAŠIN
ROPAONIR +
NOVOGODIŠNJI ARANŽMAN:
MALTA i RAIRO BANJE, MOPE
Informacije: 633-759, 622-361, 328-008, 631-655, 604-655 Васеј: 021/812-118, Novi Sad: 021/350-672 Kraljevo: 036/333-633
_SUBOTA NEDELJA, 26-77. DECEMBAR _1992_GODINE_ UI
TO a. ONE ВН ЧЕ EE S O a OL RO i O OB ay
Narod trza na pet vagona
Profesor dr Ratibor Grujić, direktor Lutrije
E
PAKET ARANŽMAN S ZLATIBOMR
I Zapad odgovoran
— Izuzetno sam razočaran načinom kako se Zapad postavio u jugoslovenskoj krizi. Pokazao je nerazumevanje, neznanje, bahatost, zakašnjenje, nepoznavanje prilika i ambijenta. On je objektivno otežao našu situaciju i. suodgovoran je za ovakve procese i njihov dalji razvoj. Sankcije su učvrstile režim u Srbiji, i doprinele polarizaciji političkih snaga i radikalno okrenule biračko telo prema ekstremima. Zato bi od Zapada trebalo da potekne inicijativa za dijalog sa Srbima, kako bi se izašlo iz ćorsokaka u kojem su se svi našli. Najgore bi bilo ukoliko neko ima koncept daljeg požara, iza kojeg bi bio podstaknut još veći požar.
'ove godine bila je krčma. Iz toga sam izvukao zaključak: privređivanje, stvaranje dobiti prodajom usluga, pića i hrane, borba za tržište, za kupce, negovanje servisa, imidž, privatna svojina, modernizacija posla, propisi koji ga štite, njegov pokretački motiv. To je 621 godina. Na tako dubokim institucijama počiva zapadna civilizacija i prenos! se s generacije na generaciju.
Za mene je najtragičnije da je to kod nas još u povoju. Kad Srbin počne da veruje u privatnu svojinu, kad nauči da radi i zarađuje na tržištu, kad počne da štedi i poštuje pravila igre — verovaću da je moguća promena sistema.
šunke
>
Mi smo reklamirali našu lutriju sa tim automobilom i onda su nam iz Ljubljane javili da je prodaja skočila — umesto 120 prosečno, posle naše reklame prodaja je skočila na 1.700 vozila. A onda me je pozvao direktor fabrike iz Arezea i našu reklamu zadržao u muzeju fabrike. U znak zahvalnosti, Lutriji Vojvodine poklonio je najnoviji model „alfe“. Za sve to su čuli ljudi iz francuskog „Pežoa“ i ponudili nam aranžman koji se pravi jednom u sto godina, toliko je bio povoljan. Odmah se pojavio i „Reno“, pa su i oni ponudili da uđu sa nama u biznis.
Zašto se iz posla stoleća povukao „Pežo“ koji je samoinicijativno ponudio saradnju? — Čuli su da od iduće godine Lutrija Vojvodine postaje državno preduzeće.
Slično su reagovali i zaposleni u Lutriji?
— O tom Zakonu ništa ne znam, niti me je neko nešto pitao, valjda zato što me smatraju za nezgodnog. Mi u Lutriji Vojvodine ne znamo zašto je donet. Ustavom nije utvrđen društveni interes u ovoj de-, latnosti, niti nas je Zakon o javnim preduzećima uzeo u razmatranje. Očekivali smo da će biti donet Zakon o igrama na sreću, kad ono dobismo Zakon o državnoj lutriji. Dobro, država misli da će se domoći njoj neophodnih para, ali se prevarila. Ovde ga nema, sve smo uložili u širenje posla. A glavni novac koji se vrti u igrama na sreću nije obuhvaćen Zakonom o državnoj lutriji. Sigurno je da će podržavljenje biti loše
. rešenje. Taman smo oslobodili ljude da
misle o novim poslovnim idejama. Sad se sve vraća na neefikasni i tromi model državnog organizovanja i razvoja. A u svetu je to drugačije, lutrija jeste državni monopol, ali se država njime ne bavi nego daje koncesije preduzećima.
i