Борба, 07. 01. 1993., стр. 12

|МЕКОНОМ

БОРБА ЧЕТВРТАК 7. 1. 1993.

ИЈА

НОВЕ ЦЕНЕ СТРУЈЕ, НАФТЕ И-УГЉА

Мада су се сигурно разочарали када су уместо божићних поклона од „Божић Бате“ у пакету добили поскупљење струје. угља и нафтних деривата грађани Србије на први поглед нису пуно погођени. На друмовима, по градовима и по отвореном путу и даље је много више аутомобила него, на пример, у време када се у реду на бензинским пумпама чекало и по недељу дана. Уз то, и поред скоро дуплираних цена електрична енергија је и даље најефтинија за грејање, тако да и оне који се греју само на струју и оне који станове догревају разним електричним грејалицама пре свега занима хоће ли струје бити, а не колико ће је платити.

У свеопштем хаосу поскупљења енергената, али и других веома важних артикала житељи Србије све више рачунају на незадрживу инфлацију, тако да преживљавају калкулишући. Електропривреди Србије тако потрошачи (додуше не само домаћинства него и индустрија) дугују пцеломесечну просечну потрошњу струје. Тих 36 милијарди динара, међутим, не брину произвођаче струје толико колико чињеница да влада опет није одржала своје обећање, ЕПС је, наиме, тражио да цена струје покрива бар просту репродукцију: значи "трошкове производње електричне енергије и исплату личних доходака — а то садашње повећање од 89,8 одсто

_ не покрива.

— Паритет домаће цене струје је у односу на европски

просек подигнут са 4,5 на 8,5 одсто, а то није ни близу просте репродукције. Да и не говоримо о акумулацији капитала тако да ће држава морати ускоро опет да коригује цене ако жели да одржи производњу, објашњава Богдан Ђурђевић, директор маркетинга у ЕПС, истичући да ће ефекте овог поскупљења фирме осетити тек у другој половини фебруара, када грађани почну да плаћају јануарске рачуне. Добит ће, међутим, по њему бити анулирана, јер многи рачуне плаћају са закашњењем већим од месец дана. А тада је инфлација већ учинила своје.

Наводећи да је грејање на струју и сада најјефтинија могућност која се пружа потрошачима у Србији, Ђурђевић наводи бројке. Један просечан

потрошач месечно, ако се не

· греје на струју а има двота-

рифно бројило троши 400 киловат часова електричне енергије. По најновијим ценама: где киловат час јефтиније струје кошта 27,04 динара а скупље 45,57 динара овом домаћинству ће јануарски рачун бити „тежак“ 13.500 динара. Ако се, међутим, породица и греје трошећи електричну енергију потрошиће отприлике око 1.900 киловат часова струје, што значи да ће је целокупна потрошња и за осветљење, кување и загревање воде — скупа са грејањем коштати око 55.000 динара.

Без намере да потцењујемо овај издатак наводимо ипак даље аргументе одговорних људи из ЕПС. Са струјом, за разлику од лож уља, мазута или грејања из топлане грађани, бар за сада не кубуре. Зато их електропривреда моли да пажљиво укључују велике потрошаче — пре свега у време непосредно после кварова на електропреносној мрежи. Јер, кажу, једино тако грађани могу рачунати да ће струје бити и убудуће. У противном, може доћи до колапса целокупног система.

Објашњавајући колико је издатак за струју заправо неу-

поредив са осталим рачунима

— пре свега за горива, струч- ·

њаци из ЕПС наводе да је после овог поскупљења домаћи угаљ постао прескупо гориво. Поготово што уз њега морају обезбедити и дрва — такође по папреним ценама. јер, 6. јануара тона „рембаса“ (сушени комад) на рудничком стоваришту кошта 67.440 динара. Без пореза, трошкова превоза и трговачке малопродајне марже. Ово је додуше један од скупљих угљева али они јефтинији, и наравно са мање калорија такође су „папрени“. Произвођачка цена тоне сушеног комада „обилића“ је 31.052 динара, „колубаре“ 35,314, јефтинији је једино „костолац“, али није занемарљиво да тона овог сировог угља кошта читавих 14.210 динара.

Док произвођачи струје апелују на своје муштерије да штедљиво троше и ревносније плаћају рачуне — понављајући да и даље важе све олакшице за редовне платише, диструбутери нафтних деривата немају довољно робе за све који и поред поскупљења желе да пазаре њихову робу. У Ауто мото клубу „Србије“ запослени не стижу да одговоре на све позиве заинтересованих за то где се гориво продаје по новим ценама. Тумачећи оволи-

ПРЕДИЗБОРНА ОБЕЋАЊА, ДВАДЕСЕТ ДАНА КАСНИЈЕ

Стигли рачуни

са би

Све се враћа, све се плаћа. Овако би могао да гласи постизборни хит за наивне бираче, поготово од кад је Влада

Србије, док се још гласачке ку- |

тије нису ни охладиле, објавила нове цене бензина, струје, угља и хлеба. Предизборни дизниленд у Србији није могао да састави ни двадесет дана, а стара — нова власт већ је признала да су јој сва обећања пред 20. децембар заправо била — обмана.

Највернији гласачи на последњим изборима били су пензионери чије је мишљење тих дана било „подмазано“ новембарском разликом пензије зашта је власт морала да се узајмљује код Мама Дгфине. Ових дана Божовићев кабинет да би колико — толико угрејао промрзле пензионере лансирао је вест да ће децембарске пензије истина бити увећане за 61,9 одсто, али се још не зна кад ће се то стварно догодити. За те намене властима треба 120 милијарди динара, али је склапање финансијске конструкције крајње неизвесно.

Ни радничка класа с владајућом партијом нема много више среће — за почетак, најављују пекари: векна хлеба биће једна „чрвена"“. У потрошачкој корпи, дан пошто су затворена гласачка места, догодиле су се енормне цене. Почео је — постизборни пост. На минус 14 степени Целзијуса сви замрзавамо своје „потрошачке функције“, само се цене одмрзавају. За разлику од ранијих месеци, кад су цене прехрамбених производа скакале до 50 одсто, децембарски раст

алишта

од 100 и више процената надокнадио је све оно што је Божовић покушавао да сакрије. Миодраг Илић, директор републичог Завода за цене, мора да је имао становитих сметњи у видном пољу кад је непосредно пред изборе (на конференцији за штампу у Влади Србије) тврдио да ће децембарска инфлација бити највише до 30 процената. А потом се испоставило да је она и без најновијих поскупљења преко 47 одсто. Тај други поразан податак у јавности је изнео три дана после избора директор републичке Статистике Милован Живковић.

Ако се искључи статистичка диоптрија и осмотри реалан живот, децембарска потрошачка корпа скупља је од новембарске — 70 одсто. Какав ће инфлациони хаос настати кад произвођачи у цену својих роба уграде најновија поскупљења струје, бензина и угља о томе тешко ко може да изрекне стручан, економски суд.

Сваком лаику, осим просечном српском бирачу, било је јасно да Божовићева влада само зарад предизборне тактике држи на леду цене струје, нафтних деривата и угља. И да ће већ првих дана у новој години морати да се одлучи за драстично поскупљење.

Захтев произвођача струје за новим ценама крчкао се у надлежном републичком министарству месец дана пре избора. Губици Електропривреде из дана у дан су се увећавали, а додатно уље на ватру долила је Влада одлуком да потрошачи могу потрошену

Плати н — вози: На пумпама не опада број кулаца

струју да плате до 20. у месецу. У најновијем 90-процентном поскупљењу значајан удео носи и предизборна, неозбиљна одлука председника Слободана Милошевића да укине владину уредбу по којој су грађани који троше више струје од прошлогодишњег просека требало да је плаћају дупло скупље.

Недостатак других врста горива, натерао је грађане да се греју на струју, што би могло да изазове распад система. Влади и Електропривреди није онда преостало ништа друго него да драстичним поскупљењем дестимулишу потрошаче и тако „покрију“ Милошевићев предизборни гаф у виду неочекиваног поклона.

Што се тиче нових цена бензина, ту неизвесности заиста

010: 3. (HHKO

нема. Херметичко затварање граница све опасније отежава дотур нафте у Југославију, а с друге старне курс динара у односу на немачку марку — заправо диктирају цене бензина и нафтних деривата.

Звучи крајње цинично онај део владиног саопштења којим се образлаже слободно формирање цене извесног броја производа. Влада, наиме, мисли да либерализацијом ствара услове за тржишни амбијент. Ако неко то данас каже, а до јуче је тврдио да у условима блокаде може да функционише само администрирање у области цена — тај се или шегачи са народом или му до народа није ни стало.

Т. Јакоби Mi. Бркић

ку навалу релативним бензинским постом у првим данима ове године познаваоци нафтних прилика истичу да за оне који желе да се возе, бен-. зин није прескуп и поред тога што је у року од десет дана два пута поскупео.

Они возачи који су коришћење свог аутомобила свели само на потрошњу месечног следовања бонова за бензин јуче су, тако, на „Југопетроловим“ пумпама мало гунђали, али ипак уместо 24.000 за својих петнаест литара плаћали 36.000 динара. И то задовољни што горива има. Преостала већина моторизованих житеља Србије пожурила је на пумпе где се гориво продаје по слободно формираним ценама. Тако је „Дафина трејд“, на пример после неколико дана „суше“ отпочела продају „супера“ наплаћујући литар 2.980 динара а дизел 2.190 док „Југоскандик“ рачунајући на то да гориво има ко да плати наплаћује највише дозвољену суму: 3.000 динара за литар бензина од 98 октана а 2.220 за дизел „Д2“. Ускоро би, према речима Звонка Воларића требао да им стигне и дизел „Д1“ који ће продавати по цени од 2.250 динара литар.

Ј. Путинновић

Пореске пријаве до краја марта

Београд. — Иако републичка комисија за порески систем још увек заседа, и дефинитивну одлуку о годишњим пријавама пореза на доходак грађана треба да обелодани до краја ове недеље, сасвим је извесно да пријава неће бити.

То међутим не значи да ће сви они који обављају самосталну делатност до краја марта морати да се појаве на шалтерима Републичке управе прихода. Пријаве ће морати да поднесу, најкасније до 31. марта сви који обављају самосталну делатност и то: ако воде пословне књиге, пореску пријаву подносиће за 1992. годину, а ако порез плаћају паушално онда за 93. годину и то на 06расцима ПП-4. Пријаве до овог датума морају да поднесу и они који остварују приход издавања у закуп покретне и непокретне имовине.

Сви грађани и правна лица дужни су да до 28. фебруара поднесу пореске пријаве и дају податке за утврђивање пореза на имовину, али ова одредба не важи за већину становника Србије који су већ прошле године управу прихода обавестили о свом имовинском стању, ако у међувремену оно није доживело промене.

Предузећа, банке и друге финансијске организације које добит остварују на тржишту до 30. марта треба да поднесу пореске пријаве за утврђивање пореза на добит корпорација.