Борба, 07. 01. 1993., стр. 18
. WIN: У
18
СКОПЉЕ 0 „КАМИОНСКОМ РАТУУ СА ГРЧКОМ
Скопље. — После извесног попуштања блокадс прслаза на македонско-грчкој граници, првих дана нове годинс блокада је појачана због тога што је важност дозвола за грчке камионе издатих у Београду истекла, а грчке власти нису спремне да траже дозволс од македонских органа којс „не поштују лисабонско решење“. Македонски _ цариници Cy првих нсколико дана пропуштали грчке камионс и без до-
Повучена забрана транзита
Скопље. — На граничним прелазима Македоније са Грчком јуче поподне повучена забрана транзитирања грчког аутопревоза кроз Македонију, која је важила прстходна два дана.
Из Ђевђелије јављају да је ситуација ca максдонске стране нормализована да грчки камиони и аутобуси, који саобраћају на редовним линијама, нормално пролазе кроз ову републику.
У Скопљу се тврди да, иако је јуче Македонија дозволила транзит грчком аутопревозу кроз Македонију, до касних поподневних часова Грчка то још увек нијс учинила за камионс и аутобусе из Максдоније. ис
звола за ову годипу, све док грчке власти пису вратилс из сличних разлога македонске камионе.
Грчки царипици су затажили објашњења за враћање грчких камиопа и после тога предложили да се грчки и македонски камиони пропушттају са старим дозволама до краја јануара, међутим са максдонске стране им је одговорсно „да овај предлог упуте надлежним републичким органи-
Атина. — Мипистарство спољних послова Грчке је у попсј(сљак увече демаптовало да се од прекјуче сирсчава улазак максдонских камиона у Грчку. О томс су стизали извештаји са северис границе, уз тумачење да је реч о реципрочној мери пошто су максдонски цариници први одбили да пропусте грчке камионе.
Како се незванично тврди, они захтевају да у трапзитна документа буде уписана и Рспублика Македонија, пазив који Грчка не признаје.
оцитету
Надомак „Богородице“: Путоказ који најављује македснско-грчку границу
ма преко грчког копзулата у Скопљу".
Према грчкој штампи гепсрајти конзул Републике Грчке у Скопљу Димитрис Каратидис је добио писмепи Захтев оду Министарства за односе са иностранством Максдопијс да обнови акрсдитиве дипломатском исрсоналу конзулата што грчка страна оцсњује „као покушај максдонских власти да Грчка на посрсдан пачин призна Републику Македонију или да се изазове
искакав исхитрепи потез Мти--
пе".
Према „Новој Максдопији“, Грчка дипломатија и Грчка влада су израдили „илап рсакцијс“, према којем Грчка „псће затворити конзулат у Сконљу па своју иницијативу“.
„Нова Македонија“ је дала велики публицитет изјави 6Сл-
Прексиноћ је саошштепо да „влада пије допсла пикакву одлуку 0 затварању границе према Скопљу“, а верује се да Атина и не памерава да узврати па поступак македонских власти.
Ностунак македонских царипика Лтипа је осудила, уз оцену да тај потез „ис служи клими мира-у региону“. Сазнаје се да је грчким возачима препоручено да ка Западној Енропи засад путују ирско Бугарске и Румупијс.
Замерке Митерану
Скопље. — Изјава француског председника Митерапа „да сукоб између Лтинес — Скопља око деноминације Максдоније“ би требало да се реши путем међународне арбитражс, у Скопљу је наишла на исгативан одјек. Посланичка група Слободних демократа је издала саопштење у коме се поставља питање чему нова арбитражна комисија за рсшавање спора између Македоније и Атине кад је Европска зајсдница већ имала своју Арбитражну комисију састављену од пет председника уставних судова земаља — чланица ЕЗ на чијем челу је био Француз Ба-
диштер. Македонска гласила оцењују да је ту реч о „подмстању мине испод македонске молбе“ за пријем у Уједињене нације, као и да је то „знак да се паде Македоније за пријем у систску организацију гасе“. Тврди се да се најповијом ипицијативом _Митерана ствари враћају на почетак, с тим што nona _ арбитража „треба“ да пресуди противу Македопијс, с обзиром да се мишљење прстходне арбитраже не поштује". Познато је да је ЛАрбитражпа комисија, са Бадиптером ЕЗ на челу, закључила Да се „У имену Македоније не крију никакве територијалие прстензије према Грчкој“.
гијског сепатора Вили Кујперса, који је враћеп са грчке грапице због тога што је на полиси за осигурањс његовог возила стајало име Македопија. Кујисрс је изјавио да је О овом инциденту обавештена бслгијска и холандска јавност у информацији која је објављена па првим страпицама листова.
Посматрачи УНПРОФОР су боравили Ha — максдонско-грчкој граници, са циљем да „снимс ситуацију“ и да „направе увид“, како су изјавили дво-
јица мајора из састава ових по-
сматрача, Дипак из Непала и Собани из Бангладсша. Д. Николић
Непожељни новинари „Меге“
Скопље. — Македонске пограничне власти у Ђевђелији вратиле-су прексиноћ са прелаза „Богородица“ екипу новинара
грчке ТВ-станице „Мега“.
У образложењу тог поступка македонских власти каже се да грчким новинарима није дозвољен улазак у Републику Македонију због антимакедонских коментара те ТВ-куће и зато што скипа грчких новинара није имала македонску сагласност да уђе и обавља професионалне задатке на територији
ове републике.
Упозорапа се, такође, да ће и у будуће грчки новинари бити враћени са границе уколико претходно не затраже и не доби-
ју дозволу за извештавање из Македоније.
Танјуг
емантује своју забр
Медији тумаче да је „циљ Скопља да испровоцира Лтипу“ у критичној фази проблсма око признавања псзависности и пријема Македоније под тим пазивом у УН.
Грчка настоји да и једпо и друго сирсчи или одложи. Али, има изгледа да би могла прихватити међународну арбитражу коју је за решавање проблема са називом Македопије предложио председник Француске Франсоа Митеран.
У Атипи је објављено да македопске власти од јуче пе пуштају ни грчке туристичке лутобусе прско границе, пошто већ три дана пе дозвољавају пролаз грчким камиопима. Међутим, погранична упрана македонске царине на пирслазу „Богородица“ демантује ту птруњу. „Немамо налог да заустављамо аутобусе и пуштамо сна возила са уредним документима“ изјавио је за Таијуг службеник царине који се није представио.
Тешкоће на граници се подударају са рпадобљем у којем званична Атина настоји да спречи _ пријем _ Макесдопије пој тим пазином у УН.
Како сазнајсмо у Атипи, проблем је у томе што возачи пре свега са грчких камиона па границу долазе са старим транзитним _ дозволама _ из 1992. које је издала још СФРЈ.
HV
Будући да Македонија више пије део Југославије, потребни су им и пови документи за пролаз кроз ту републику. Грчкој страпи, чији је царипик почетком недеље дошао па прелаз „Богородица“, македонске колеге су поручиле да се проблем може решити у надлежпим министарствима у Скопљу и дале рок до 31. јануара. Али, засад песма ни наговештаја да би Атина тамо могла упутити делегацију пошто пе признаје македонску државу. Танјуг
Димино објашњење
Париз. — Француски мипистар ипостраних послова Ролан Дима упутио је прекјуче писма председнику Македоније Глигорову и грчком премијсру Мицотакису у комс им предлаже формирање међунаројпог арбитражпог суда и нуди добре услуте Париза како би се отклониле разлике Атиис и Скопља око имена те бив-
ше југословенске републике. Шеф француске дипломатије је у том писму предочио Глигорову и Мицотакису „известан број прецизних објашњења“ предлога француског председника Митерана који је пре псколико дана поменуо могућност покретања међународне судске процедуре око
македонско = грчког спора. Танјуг
БОРБА ЧЕТВРТАК. 7. 1. 1993.
МИСИЈА ЕЗ У МАЂАРСКОЈ Ситувција на граници нормална
Будимпешта. — Шеф посматрачке мисије ЕЗ у Мађарској, која од јуче контролише гранични појас према Југославији, амбасадор Роберто Мартини, изјавио је да ће задатак мисије бити да са појачаном пажњом прати збивања на мађарско-југословенској граници. У изјави објављеној у јучерашњем броју „Мађар хирлапа“, он је изразио умерени оптимизам у успех мисије и наду
да она неће дуго трајати с 06-
зиром да је ситуација на граници нормална.
Одговарајући на питање у
"којој мери би резултати де-
цембарских избора у Југославији и Србији могли утицати на дужину боравка посматрачке мисије, амбасадор Мартини је рекао да је „утешна чињеница што је југословенски председник Добрица Ћосић остао на положају, залажући се за успостављање мира“. Додао је такође да се досадашњи савезни премијер Милан Панић, колико му је познато, неће повући из политичког живота - али сматра да су у целини „потиснуте у позадину оне снаге у Србији, које су се залагале за мирољубиво решавање проблема“. Посматрачка мисија ЕЗ у Мађарској има 12 чланова и смештена је у Сегедину, а почела је делатност на захтев Бу димпеште упућен још почетком прошле године. Споразум о стационирању мисије на граници према Југославији потписан је у Будимпешти тек почетком децембра, а њен главни задатак биће, како је речено, „унапређивање мира и безбедности у граничном положају, као и спречавање евентуалних сукоба“.
Шеф посматрачке мисије — |
Роберто Мартини нагласио је, међутим, да је ситуација на граници сасвим уобичајена за разлику од пре годину и више дана. Он је додао да је садашњи састав мисије од 12 чланова довољан за надгледање границе у нормалним условима али да у случају потребе може бити повећан. Према његовим речима, мисија располаже техничком опремом и у сталној је вези са седиштем посматрача ЕЗ у Загребу, затим са осталим мисијама, као и са централом у Бриселу. Танјуг
Букоши одустао од „уједињења“
Лондон. — „Садашња међународна политика је немењање граница и зато је нерсално говорити о уједињењу Косова са Албанијом“, изјавио је јуче у Лондону самозвани председник косовске владе Бујар Букоши. Он је нагласио да ће Албанци Ha Косову“ бити стриљиви и да неће дизати никакав устанак.
Коментаришући изјаве Букошија да ће Албанци тражити своју независну државу на Косову, „Индипсндент“ пише да Запад то неће прихватити и да ће се једино заложити за лутонпоман статус Косова у оквиру Србије. Лист такође сматра да Запад неће прихватити 32хтев Албанаца са Косова да се тамо пошаље 3.000 „плавих шлемова“, јер би то представљало повреду суверенитета Србије.
У изјави британској штампи Букоши је поновио познате оптужбе на рачун сриских власти и оптужио посланика Ражњатовића — Аркана да спрема _ „етничко чишћење“ Косова. Танјуг