Борба, 07. 01. 1993., стр. 19

_БОРБА_ ЧЕТВРТАК 7. 1. 1993.

Ђуро Билбкја

дописник „Борбе“ из Москве

Јуче је у Москви објављен апел — са потписима тридссет интелектуалаца из Србије и Црно Горе и БиХ — котим се тражи да Русија, без одлагања, узме у заштиту „братски српски народ“ коме прети смртна опасност и

„ишчезнуће с лица земље“

Текст апела штампао је московски дневни лист „Совјетска Русија“, а у њему се — поред осталог — наглашава да „мали бројем, али силан духом“, православни српски накрод већ две године води рат који му је наметнут — за свој физички, територијални и духовни опстанак, а да свет тај одбрамбени рат представља као завојевачки који је, уз остало, сметња и успостављању такозваног новог светског поретка. Тиме је на српски народ — тврде писци апела — навучена „свеопшта мржња“. 5

„Створено је — каже се у апелу — такво опасно и ненормално стање да земље савезнице Србије у два светска рата — САД, Велика Британија и Француска, поводећи се за Немачком, главним виновником несрећа на Балкану — сада у оквирима Атлантског пакта, и у сарадњи с неким муслиманским земљама које су се већ умешале у разрачунавања у Босни, припремају војну интервенцију против српског народа... У овим изузетно тешким околностима, свесни крајње опаности у којој се налази наш народ, обраћамо се

Врховном совјсту Русије с молбом да предузме неопходне мере и да се заузме пред руским народом, руском владом и председником Борисом Јељцином за хитно узимање под заштиту Русије братског српског народа, како би били избегнути његова неизбежна смрт и ишчезавање с лицл земље. Дубоко смо уверени да ће наш глас бити услишен, тим пре што осћсамо да се зло, које се сада спрема српском народу, сутра може догодити и руском народу. Ви сте наша последња нада“. Апел је насловљен председнику руског парламента Руслану Хасбулатову и дспутатима, а потписали су га: митрополит Амфилохије Радовић, владика Атанасије Јевтић, владика Иринеј Буловић, нладика Артемија Радослављевић, лингвиста Павле Ивић, писац Комнен Бећировић, издавач из Лозанс Владимир Димитријевић, историчар Веселин Ђуретић, писац-председник Народне партије Црне горе Новак Килибарда, пссник Гојко Ђого, писац-посланик Брана Црнчевић, писац Јован Радуловић, историчар Владо Стругар, песник Рајко

ДА ЛИ ЈЕ ШЕФ АУСТРИЈСКЕ ДИПЛОМАТИЈЕ ТЕШКО БОЛЕСТАН

Тражи «се смена Алојза Мока

Душан Секулић

дописник „Борбе“ из Беча

Беч. — Ако држава има разлога да за обичну возачку дозволу тражи лекарски доказ о здравственој способности, зар није тако нешто још потребније кад је у питању неко ко усмерава политику једне државе2 То је одговор аустријских медија и опозиционих политичара на покушај председника републике Клестила и канцелара Враницког да ућуткају дискусију о здрављу министра иностраних послова Алојза Мока, за кога се тврди да је оболео од неизлечиве паркинсонове болести.

Свима је одавно јасно да с бечким министром, нешто није у реду. Већ више од годину дана у његовим наступима очите су тешкоће у координацији покрета; чинило се како ће сваког тренутка лупити чслом о сто, док је рукама нспрестано изводио чудне покрете. Све то дошло је до драстичног изражаја приликом нсдавне министрове посете Амсрици, кад је он себи „ставио у задатак“ да председника Буша приволи на војну интервенцију У Босни још пре Нове године. Док су Американци с му-

Петров Ного, исспик Мишо

Одаловић, лиштист Милка Ивић, исспик Момир Војводић, историчар Љубомир Дурковић — Јакшић, акадсмик Чедомир Попов, историчар Славенко Терзић, писац Милован Витезовић, писац Момо Капор, писспик Будимир Дубак, публицист Слободан Деспот, преседпик Меморијала сриског геноцида Гаврило Руцовић, умстиик из Париза Душан Симић, историчар Александар Драшковић, упиверзитстски професор Драган Недељковић и профссор из Бања Лукс Предраг Лазаревић. Сам апсл појавио се у тренутку обновљених папада па министра иностраних послова Андреја Козирјсва, који тск што је изјавио да Русија још нијс одлучила хоће ли, или псће, подржати могућу резолуцију 0 „затварању босанско! пеба“ америчким. војним авионима, наглашавајући: „Ми смо и без тога у Југославији већ направили много грептака“. На стрницама већ помснутс „Совјстске Русије“, замсник председника парламснтарног Комитета за спору политику Јона Андронон, јанпо је оптужио Козирјева да је аутор тростапног плана предаје Курилских острва Јапану, као и да је један важан војни сиоразум са Американцима потписао у имс министра за атомску снергстику и без знатља министра –одбранс Павела Грачова.

ком скривали подсмех због толикс прстенциозности бечког министра који је „закаснио читан један нск“, тв камерс су немилосрдно откринвале да је болест узела још више маха. Да ли је заиста истина да је наш министар болестан само од поремећаја центра за координацију мишића, не оставља ли то тешке последице и на психичко стање и моћ расуђивања — питају сада медији, али и опозициони политичари, потпомогнути бившим социјалистичким министром иностраних послова Јанковичем. Свестан да народњаци, дсмохришћани, могу сваког часа да оборс владу и изазову

ПОДРЖАВА ЛИ РУСИЈА ВОЈНУ ИНТЕРВЕНЦИЈУ У БиХ

Званична Москна није пи потврдила, пити демаптовала ипформације из Вашингтона да се Русија саклшана са политиком САД према јукослаисиској кризи и да ће подржати војну иптервспцију у 10спи. Извештаји у том смислу стигли су прексиноћ у Москну

- посредством западпих диио-

матских изнора. У тим круговима се тврди да се, паводно, председник Русије Борис Јељцин у телефонском разгонору са повим америчким преседником Билом Клинтоном, сагласио с америчким становима о употреби силе у Босни. Руски нето сада пи теорстски ис прсти иницијативи 132тишттопа — оцењују запајши дипломатски кругови у Москви па оспову таквих изнеттаја из Вашингтона. Нсодресђени утисак о руском ставу оставила је јуче и рекло би се — кратка узгрејџта изјана шефа дипломатије Ан-

још ћути

дреја Козирјева у једној омлаинској телевизијској смисији. Он је, наиме, рскао да је током боравка у Женеви разговарао са представницима бивших југословепских република и да је Москва сада у контакту са свим странама у југословенском конфликту, да би их приволела да паставе дијалог за преговарачким столом. Догонор се ис може постићи без комиромиса — рскао је Козирјен. Упитан да ли постоје шансе за усистан исход из ћорсокака, теф руске дипломатије одговорио је псодређено: „Треба урадити све да се шансе искористс“. Добро обавештени извори у Москви тврде да се оваква нсодређена позиција Русије у односу па амерички притисак псће дуго одржати, и да би у пајскорије време руска дипломатија могла саошптити свој

УЛТИМАТУМ АМЕРИКЕ САДАМУ ХУСЕИНУ

Уклањање ракете или нова „олу

Слободан Павловић

дописник „Борбе“ из Вашингтона

Ирачки председник суочен је с репризом „пустињске олујс“. Његовом амбасадору у УН Низару Хамдупу предат је јуче ултиматум САД (који су предходно подржали представници Британије, Француске и Русије) којим је Ирачапима паложено да у року од 48 сати повуку ракстис батерије земља— ваздух постављене у близипи „безбедноспе зопе“ која иде јужио од 32. паралсле или ће у противпом доћи до одмазде пскадашњих протинпика из Заливског рата! Упазад десстак дапа дотило је до серије ипцидспата у наздутпом простору јужног Ирака који је ашгуста прошле године проглашен „забрањеном зопом“ за Садамову авијацију, нод видом међународие заштите тиитске мањипс у том делу земље. У тим свакодиснним пваздутпим играма „мачкс и миша“, дошло је протле HCJICJDC M до обарања једог ирачког „мига“, пашта је дошла Садамова рсакција у виду постављања ракстних оруђа на домак забрањене зонс — и америчка контра у виду сипоћњег оштрог и всома недвосмислепог ултиматума. Председник Буш је јуче после подне обанестио копгресне лидсрс о својој одлуци и од њих — како се чујс — за тај

преврсмене изборс, капцелар Враницки је очигледно приморанп да чипи све не би ли их задовољио. Тако је морао и да јавпо узме у заштиту мипистра Мока, тврдећи да пеће дозволити да га смењује булснарска штампа, упркос чињспици да су први захтеви за уклањање ратоборног министра дошли управо из Социјалистичке партије.

Алојза Мока здушно брани и аустријски председник Клсстил, што није нимало чудно, будући да је он из Народне партије.

Као главнс разлогс за свој захтев да се одмах прскине свака дискусија о Моковом здрављу, председник је навео

дефипитинан став. Танјуг ie свој потез добио пупу пој-

рику. „У Савету безбедности је постигпута сагласност о потрсби да се Ирак у потпуности придржава резолуције УН и одлуке о забрани лета у предвиђепој зопи“ — изјавио је јуче представник Стејт Дипартмепта Баучер, напомињући да је ирачка авијација послејњих дапа крепула у акцију застративаља америчких патрола изнад тшиитске територије.

„Не могу онде да улазим у детаље операције која се предвиђа“ — рекао је Баучер у 0/– говору па једно повинарско питање, наглатавајући да је па властима у Багдаду да „схвате озбиљност упозорења којс им се шаљс“.

Потиунпа подршка Бушовом одговору на „ирачке изазове“ стигла је јуче и из Литл Рока. Представник за штампу будућег председника САД Џорџ Стефапопулос изјавио је да Клинтон подржава став да се пс може толерисати Садамово испоштовање резолуције УН, уз напомену да су са приближавањесм 20. јануара (дана примопредаје власти у Вашингтопу) све чешће и детаљније консултације рспубликансксе и демократске администрације „око свих важнијих међународних питања“.

Мок: Остајем до краја мендата

Беч. — Аустријски министар иностраних _ послова — Алојз Мок демантовао је јуче информације бечке штампе да ће због болести ускоро поднети оставку.

„Осећам се здрав и радно способан. Остаћу шеф дипломатијс до краја мандата, а то значи до наредних парламентарних избора 1994.“, изјавио је Мок на традиционалном скупу демохришћана у Салцбургу поводом јучерашњег католичког празника Три Света краља.

предстојеће преговоре са ЕЗи — одлучну фазу рата на Балкану! То је скоро отворена потврда Мокове улоге у крвавој балканској драми, а соснтуално смењивање можда би открило што-шта што треба добро крити. Д. Секулић