Борба, 07. 01. 1993., стр. 21
ВОКВА ČETVRTAK 7. 1. 1993.
73121
TURSKA ISTINA O ČERNOBILJU ŠEST GODINA KASNIJE
Zdravko Milanović
dopisnik Tanjuga iz Ankore „Slobodno pijte turski čaj i jedite bez straha tursku hranu. U njima nema nikakve nedozvoljene radijacije“ i Tim rečima još pre šest godina
_ obratio se jedan od turskih mi-
nistara javnosti neposredno nakon eksplozije u černobiljskoj nuklearnoj elektrani u tadašnjem Sovjetskom Savezu.
Neposredno nakon te izjave uzeo je šoljicu čaja i popio ga pred očima milionskog TV gledališta. TURSKA — BUGARSKA
Koridor srusio
• e Dimifrovti Sofija. — „Vlada Filipa Dimitrova verovatno je pala zato što je odbila da Turskoj obezbedi vojni koridor preko bugarske teritorije, u slučaju da Ankara započne vojna dejstva protiv Srbije“. Tu tvrdnju turskog lista „Džumhurijet“ preneli su juče gotovo svi bugarski listovi.
Pozivajući se na „dobro obaveštenu“ istraživačku grupu „Forinriport“ pri engleskom listu „Ekonomist“, „Džumhurijet“ piše da je Turska oktobra prošle godine tajno zatražila od Bugarske dozvolu za prelazak turske armije preko njene teritorije. Po
Рока петезапја
_ _____ Predsednik Bugarske Željo Želev sastao se sa vodećim državnim i vojnim funkcionerima Bugarske da bi razmotrili situaciju na Balkanu i stanje „u blizini zapadne bugarske granice“. Б
Sastanku su prisustvovali predsednik i potpredsednik vlade, ministri odbrane, spoljnih i unutrašnjih poslova, načelnik Generalštaba armije, komandant graničnih jedinica, direktori obaveštajne službe i službe za nacionalnu bezbednost, kao i predsednikovi vojni savetnici.
Na susretu je potvrđena „principijelna politika nemešanja u događaje u bivšoj Jugoslaviji“, kao i „kategorično nastojanje“ da se i sve ostale susedne zemlje uzdrže od mešanja.
verziji ankarskog lista, bivši bugarski premijer Filip Dimitrov odbio je taj predlog, čime je izgubio podršku dotadašnjeg parlamentarnog saveznika — Pokreta za prava i slobode (partija turske manjine) i morao je da podnese ostavku.
U tekstu čije delove prenosi bugarska štampa, navodi se i da su bugarski generali u početku bili zadovoljni ranije već potpisanim vojnim sporazumom sa Turskom, ali da su, posle zahteva Ankare, „promenili kurs“, i svoje simpatije „usmerili ka Grčkoj“.
Prema „Džumhurijetu“, u izveštaju „Forin riporta“ ukazuje se da je sličan predlog Turska bila uputila Albaniji. Tamo se, doduše, nije tražio koridor, već dozvola za stacioniranje dve tenkovske brigade, spremne za vojnu intervenciju u Srbiji. Albanska vlada je taj predlog odbila, plašeći se „oštre reakcije“ Grčke. Taj list još piše da se, na osnovu albansko-turskog sporazuma O vojnoj saradnji, albanski oficiri obučavaju na višoj vojnoj akademiji u Ankari, kao i da je Turska snabdela albansku armiju novim uniformama. Tanjug
Turska javnost je odahnula i strah od hrane koja je radioaktivna nestao je. Vlada je saopštila da černobiljska tragedija nije pogodila Tursku.
Danas, šest godina nakon Černobilja, istina je potpuno drugačija, i ministar čije se ime zna, ali još ne saopštava, zajedno sa tadašnjom vladom i samim predsednikom, uskoro će izaći pred sud. Tursko tužilaštvo pokreće jedan od najvećih sudskih procesa kojim želi da doka-
idljiva fragedijc
že da je istina o stepenu radija-
cije bila prikrivena i da je narod-
uzimao hranu čija je radioaktivnost bila 14 puta veća od dozvo-
ljene. Turski sud obećava da će
pokrenuti postupak protiv tadašnjeg predsednika Кепапа Evrena i predsednika tadašnje vlade Turguta Ozala.
„Kaznite krivce za radijaciju“ — apeluje turska štampa.
Turska černobiljska istina sticala je do parlameta, ozbiljne analize kažu da je tadašnja vlada manipulisala narodom skrivajući istinu o stepenu černobiljske tragedije.
= =
кода
Turska štampa otkriva i da su istaknuti profesori Ankarskog univerziteta, neposredno nakon Černobilja, sačinili izveštaj za vladu. Istraživanja su potvrdila da je u hrani bilo čak 14 puta više radijacije nego što je dozvoljeno. Preporuku da se stanovništvu ne dozvoli korišćenje takve hrane potpisali su profesori Ajkut Kenže i Oldžaj Birgil, docenti Indži i Ali Gjokmen. Oni danas kažu da ih je vlada odmah proglasila nacionalnim izdajnicima. Profesor Birgil poginuo je u saobraćajnoj nesreći neposred-
no.nakon izveštaja koju je potpisao za vladu. Turski dnevnik „Нипје!“ špekuliše da se radi o namernoj nesreći. Preostala trojica kažu da je izveštaj stavlien u fioku i da je njima strogo zabranjeno da o njemu govore.
Na drugoj strani, turski biznismeni se sada hvale i tvrde da su sve znali i da je turska hrana ipak izvožena, pored ostalog i u Sojvetski Savez. Biznismeni kažu da se ne osećaju krivim što su prodavali radioaktivnu hranu „onima koji su im poslali raioaktivnu nesreću“.
A 5 а
пари
5 Aaa = ја
S:
УУ 5: — A n RES х 2 ra 7 Би ee:
ЕЗ