Борба, 28. 01. 1993., стр. 11

по

БОРБА ЧЕТВРТАК 28. 1. 1993. |

РАДОМАН БОЖОВИЋ НА РАСКРШЋУ ПОЛИТИЧКЕ КАРИЈЕРЕ

Фотеља на точк

Велимир Млић

„Радоман Божовић се показао као веома способан привредник и ефикасан шеф администрације“ — написао је у писму Скупштини Србије Слободан Милошевић предлажући га за републичког премијера, „у чврстом уверењу. да ће бити успешан и ефикасан председник Владе“. Тако је децембра 1991. године, започело ново поглавље у биографији човека за кога су многи први пут чули почетком 1989. када је устоличен као шеф суботичког Комитета СК Шта после четири године, остаје изнад и испод црте подвучене након досадашњег политичког делања одлазећег премијера Србије2

Аналитичарима Божовићевог лика и дела није промакло да је пажњу на себе скренуо „низом резова у политичком и привредном животу Суботице“ и улогом у Војвођанској антибирократској револуцији због чега му приписују заслуге за обилато подстицање опозиционе свести града на северу Бачке и широм Покрајине. још из тог времена вуку се неки нерашчишћени политички (па чак и правосудни) рачуни између њега и градоначелника Суботице Јожефа Касе, те неколицине суботичких и војвођанских јавних личности. За астрологе је Божовићева често исказивана бескомпромисност „логична јер Божовићу, типичном Јарцу, Сатурн у 9. пољу наговештава озбиљност и властољубље“. За политичке противнике и сараднике сигнал да га доживљавају као особу која, бар превентивно, заслужује респект. Изузетно самоуверен у изјавама и јавним наступима, по многима често „препотентан и циничан“, иоле лабилнијим супарницима не оставља много простора за напад. Људи којима је понекад мањкало аргумената да му се супротставе знали су да кажу: „Божовић зна шта неће, али не зна шта хоће и како би то

да изведе“. Истини за вољу —

овакве оцене у многим случајевима баш нису имале практичну потврду. Рецимо, Божовић је као републички премијер малтене у потпуности испунио очекивања председника Милошеивића јер је „у области социјалних обавеза“ обезбедио да пензионери за његовог мандата прилично уредно, и уз повишице, добијају месечна следовања. И био је социјални мир, какав-такав, али довољан док прођу избори.

ЗА И ПРОТИВ ДЕВАЛВАЦИЈЕ

Марка се јуче „на црно“ у Београду куповала за 3800, а

Но, вратимо се мало уназад. Радомана Божовића као доктора друштвено-економских наука легитимише дисертација именом „Друштвена својина и економски односи у систему социјалистичког љања“. За многе стручњаке који су помније читали његов докторски рад углавном није било пуно дилема: теоријској анализи — чак и са данашњих становишта — нема се много шта приговорити. Међутим, економисти за Божовићеве практичне радове у својинској трансформацији (подржављење ИМТ, ИМЕ, ЈАТ, ЗАСТАВЕ ~“) нису имали пуно разумевања, напротив — приписивана му је бирократска централизација моћи државе. Божовић се на такве и сличне оцене није превише обазирао, инсистирајући да је то „једини начин поступне својинске трансформације“. На премијерској промоцији у првом контакту са новинарима, свом програму „реалних економских процеса, подстакнутих у предузећима“ супротставио је — као негативан и до тада штетан — програм Анте Марковића „који је настојао да тржишну логику уведе административним путем, то јест наређивањем конвертибилности динара и економских институција“. Касније примедбе да је његов модел власничке трансформације (односно подржављење фирми) у Србији такође „административна и наметнута мера а не подстицање реалних процеса“ Божовићу нису помутиле концепт економске логике. Из те приче остаће упамћена епизода са новинском кућом „Политика“ коју Божовић, упркос таласу дотадашње лојалности властима Србије, није успео да стави под државну капу.

продавала за 4200 динара и сви процењују да ће девизе и даље поскупљивати. У штицунгу привреде оне су још скупље. Раскорак између званичног и црног курса стално расте и однос од један према десет подстиче захтеве да држава „нешто учини“ и заведе ред.

На питање хоће ли, потпредседник савезне владе др Радоје Контић, није био спреман конкретно да одговори. Објаснио је само да савезна влада питање курса још није разматрала, нити ће то чинити док од Централне банке не добије пројекцију кредитно-монетарне политике за ову годину и не сагледа колико ће га бити и како ће се користити новац.

Кључни разлози за раст девизног курса, оцењује др Радован Ковачевић, из Института за спољну трговину, су управо експанзивна новчана политика почетком године и повећа-

на примарна емисија, која и даље налази начина да се уходаним каналима прелива на црно девизно тржиште.

Упркос покушајима савезне владе да део буџетског дефицита покрије емисијом обвезница, ова операција се готово у целини претворила у финансирање примарном емисијом, из које се храни и највећи део јавне потрошње. То, наравно, генерише инфлацију, која је у јануару добила нови узлет, односно подстиче даљи раст црног девизног курса, објашњава др Ковачевић.

На питање да ли би званич-

самоуправ- |

Употреба чврсте буке: Радоман Божовић

Поприлично сликан, цити-

_ ран и интервјуисан, Радоман

Божовић, истина кроз шалу, не крије како „воли да зна шта се догађа у медијима јер ко ће други заводити ред ако не онај ко је на власти“. Од његовог премијерског времена у Војводини бије га глас да је „постао главни уредник“ у Покрајини. Из те метафоре вероватно је настала друга, с почетка премијерског мандата у Републици, да „нема намеру да буде генерални директор српске привреде“. Касније се испоставило да је „постепена власничка трансформација“ највећих српских фирми синтагма која има слично значење као и „генерални директор".

Радоман Божовић и његова Влада имали су несрећу да се, усред мандата, суоче са економским санкцијама ОУН. Клинч са ембаргом ће, стицајем околности, препустити новој влади Николе Шаиновића, уз пакет интервентних закона који се, по оценама стручњака, „више темељи на продуктивности Топчидера него на реалним могућностима већ изнемогле привреде Србије“. Чињеница је, међутим, да је

на девалвација, која се све чешће заговара, сада помогла да се смири курс динара, др Ковачевић одговара негативно. По његовим речима, то не би имало никакве економске ефекте, јер ће курс и даље расти у скаду са приливом новца на црно тржиште и са растом инфлације, а држава нема механизме да на њу утиче, нити се може ускоро очекивати редукција примарне емисије. Пошто реални лични дохоци падају, становништво ће избацивати остатке девизне акумулације да би задовољило нужне животне потребе. При томе се само ствара илузија о обиљу девиза које се ваљају улицама. Највећи део тих девиза међутим, само кружи унутар земље, а нових је све мање. До скидања санкција и формулисања стабилизационог програма девалвацију би

администрација Радомана Бо-

жовића успела да изгура изборе без драстичнијих социјалних ломова, али и уз драстичну инфлацију. Истовремено, помпезно најављиван антиинфлациони програм (март/април 1992) и „скидање месечне инфлације са 80 на 10 одсто“

брзо је отишао у заборав за-_

хваљујући медијском прећуткивању али и развојем политичких догађаја на просторима Србије и бивше Југославије. Један од најупорнијих и најистакнутијих бораца против бившег СИВ-а и Анте Марковића доследно је, кад се појавила потреба, одржао тај континуитет и у често бескрупулозним нарочито предизборним — обрачунима са савезним премијером Миланом Панићем. У очима многих остао је „морални победник“ из никад одржаног ТВ-дуела на који је изазивао „оног што рекламира кока-колу док ја, видите, пијем сокове „Такова“ из Горњем Милановца“.

„Мали је Стаљин, он ће да гура, видиш какав је ред завео у Војводини“, рекао је посланик Срба Милованов Војисла-

требало избећи, сматра др Ковачевић. Међутим, када санкције буду скинуте и створе се услови за извоз, мораће што прецизније да се утврди који је то равнотежни ниво курса динара. Уколико се након девалвације, у оквиру стабилизационог програма, предвиђа да ће курс бити извесно време фиксиран, онда она мора бити још већа, како би се покрио период у којем се очекује да ће инфлација расти по сили инерције, каже др Ковачевић. По његовом мишљењу, уколико би курс био фиксиран на три месеца, реална девалвација ће морати да буде за 30 одсто виша од његове равнотежне вредности у том тренутку. Ако се тако не поступи, врло брзо би имали поново прецењени динар.

19010: 3. РАЈ

ву Шешељу кад је Божовић изабран за премијера. Ако је ово било неприлично поређење, у потоњим незваничним причама његових министара могао се препознати карактер Божовићеве личности у улози шефа — није дозвољавао да му се много противречи и обично је „његова била последња“. Узгред, на новинарско питање у једном интервјуу да ли за све своје и владине одлуке консултује Милошевића, Божовић је једноставно одговорио: „Милошевић за мноте одлуке Владе сазнаје из средстава информисања“.

И ових дана, док се очекује да Николи Шаиновићу преда премијерску фотељу, остаје доследан себи. „У наредних двадесет година немам конкурен- , цију на месту председника ' Владе“, рекао је извештачу „Борбе“. У међувремену, новинари се труде да, бар незванично, лоцирају место будуће фотеље за Радомана Божовића. Директор Нафтне индустрије Србије, гувернер Народне банке СРЈ или нешто треће — тек, Божовић за своје постављење сигурно неће сазнати из новина.

Држање курса на нивоу неинтересантном за извоз поспешиће раст спољнотрговинског дефицита. После укидања санкција увоз ће неминовно порасти. То ће омогућити раст производње, али ће се она без интереса за извоз претежно пласирати на домаћем тржишту. Не само да би тако · поново упали у замку раста иностраног дуга, већ би таква ситуација опет натерала економску политику на реалне, али још веће девалвације, 00-

_ јашњава др Ковачевић.

Дакле, корекција званичног курса динара је неминовна. Питање је само када, колика и са којим циљем ће бити изведена. Дилерима и финансијским шпекулацијама дотле остаје углавном широко поље.

Б. Јагег