Борба, 01. 02. 1993., стр. 17
DVE MANIFESTACIJE U „SAVA CENTRU" ee
Saša Radojević
Uz puno neizvesnosti i konspiracije razmišljalo se o terminu rezervisanom za upoznavanje ovdašnje filmske publike sa izvesnim tendencijama savremenog filma. U igri je bilo dosta činilaca koji su nagoveštavali da je iščekivanje jedne takve manifestacije potpuno iluzorna stvar, jer su sankcije zaista pogubne delovale na tek uspostavljene veze između ovdašnjih distributera i najrazvikanijih svetskih filmskih kompanija. S druge strane, međunarodna asocijacija filmskih festivala brisala bi FEST sa svoje liste ukoliko bi se ta manifestacija održala u zemlji koja se nalazi pod kulturnom blokadom.
Tako otežana situacija ostavila je malo mogućnosti za manevarske poteze. Otuda je sasvim logično što je proradio odbrambeni mehanizam, koji na jednom mestu objedinjuje eskapizam i nostalgiju, a sve to, naravno, u cilju bekstva od turobne stvarnosti. Nostalgija je osećanje koje prošla vremena uzdiže na nivo „mitskog“ doba, a to doba je za ovu sredinu prepoznato u sedamdesetim godinama.
Jedan:od simbola tog vreme-
i: =
NOVA SCENA BEOGRADSKOG DRAMSKOG a
Na „Novoj sceni” beogradskog dramskog, u subotu 6. februara, premijerno će biti izveden komad „Dvorišna rasprodaja“, rađen po pripovetkama Rejmonda Karvera. Osnovna ideja ove priče je, po rečima reditelja, Saše Malešević, paradoks da je sve
· što nam se događa već napisa-
no. „Ali i pored toga mi moramo da pišemo o svemu što nam se događa. Tako se zatvara jedan krug našeg bivstvovanja“.
Komad je nastao adaptacijom tri Karverove pripovetke („Prisnost”, „Što ne plešete“ i „Uzde“) i prikazuje, po rečima Saše Malešević, jednu (ne)običnu ljubavnu priću od njenog početka do kraja.
Karverove tekstove je dramatizovala Maša Jeremić. U komadu se pojavljuju tri lika — Čovek, Ona i On. Igraju ih glumci Zoran Đorđević, Olgica Stanarević ı Nenad Pervan.
na je i FEST, manifestacija koja je svojom glamuroznošću i vernim praćenjem i selekcionisanjem — favorita sa evropskih
festivala, te dovođenjem nekih”
istinskih glumačkih i rediteljskih zvezda, ovdašnjoj publici pružila trenutke pravog zadovoljstva, bez obzira na to što je reč o „dubliranoj“ manifestaciji nazivanoj i festival festivala.
U tom smislu, manifestacija pripremljena u Sava centru, pod nazivom „Sećam se...“, trebalo bi da posluži kao sredstvo za gorkoslaika prisećanja na „najlepše godine našeg života“. Produženi vikend rezervisan za Ovo filmsko podsećanje obuhvata nesumnjive FEST-ove adute u kojima dominiraju filmovi Felinija, Bertolučija, Šredera, Formana... =
Ono što predstoji i što bi trebalo da predstavlja budućnost prezentacije naslova sa svetske filmske trpeze jeste „POZITIV“, revija filmova najavljenih za kraj nedelje. \
Nostalgija i budućnost su se tako i simbolično razdvojili ostavljajući publici mogućnost da sama krene putem svojih filmofilskin interesa.
Sasa fialesevit
Ponovo Fvin Piks: „Poslednjih sedam, dans Iore Palmer“
| Pozorišta: Narodno pozorište, Zvezdara teatar, Atelje 212, ћ | Beogradsko dramsko, Jugoslovensko dramsko, Teatar T/ || Pozorište Boško Buša, BITEF teatar. Izložbe, književne ve- |
|| čeri, tribine, biblioteke, najprodavanije knjige. 5 а Еве
_IV—=V
| Mapa teritorije grada Beograda, Lična karta Beograda
| Studentski domovi, studentski restorani,
А
VI
|| Bioskopi, Muzej kinoteke, Sava centar, najgledaniji film, |
| Muzika: klasika, jazzib
МИН Еп | lues, folkior, CD klubovi, пајтаге- |
|| niji kompakt diskovi. Restorani, privatne menjačnice, | пр смене = = '
|| Hramovi: Manastiri, srpske crkve, katoličke crkve, katolić- | | ki manastiri, sinagoge, džamije. Pomoć za izbeglice.
OD VEČERAS U FRANCUSKOJ 7
Ррођесте_
Пар оке
Povodom najnovijih smenjivanja u kulturnim, obrazovnim, informativnim i drugim institucijama, večeras, u 19 časova, u Francuskoj 7 počinju protesine večeri. Akcija nosi naziv „Protestne večeri za spas kulture“ a održavaće se svakog ponedeljka u organizaciji Udruženja književnika Srbije, srpskog PEN centra i Udruženja prevodilaca Srbije.
Prvo veče otvara ı vodi Jovan Hristić, predsednik UKS a učestvuju: Mladen Markov, Dejan Mijač, Vojislav Koštunica, Drinka Gojković, Filip David, Pavle Zorić, Ljiljana Đurđić, Alek Vukadinović, Milutin Petrović ı Božo Koprivica.
Kao prvi u Ciklusu autorskih
večeri kamerne i solističke muzike, čiji su organizatori Udruženje muzičara i Radio Beograd. Treći program, u sredu 3. februara u Ateljeu 212 održaće se koncert kamerrie muzike Ljubice Marić. Jedan od naših najznačajnijih kompozitora, dobitnica Oktobarske nagrade Beograda, profesor Fakulteta muzičkih umetnosti, akademik, Liubica Marić je na našoj i evropskoj muzičkoj sceni prisutna već šest decenija, od 1932. godine kad je u Pragu diplomirala u klasi prof. Jozeša Suka. „Muzika oktoiha“, „Prag sna“, „Vizantijski koncert“ za klavir i Orkestar, „Ostinato super thema octoicha“ za klavir, hapfu i gudački orkestar, „Pesme prostora“... samo su deo njenog bogatog opusa
Prošlost me inspiriše — kaže o svom radu Ljubica Marić — utoliko ukoliko su u njoj sadržane ı sadašnjost i budućnost, Jer zamišljam da se zbiva u celom vremenu u kome prošlost i budućnost u svakom trenutku, dodirujući se, stva-
· raju onaj u isti mah najstvar-
niji i najvarljiviji deo vremena koji zovemo sadašnjost...
Muzičko delo Ljubice Marić beogradskoj publici predstaviće izvođači, koji kako sama autorka kaže „osim izvanredne interpretacije, apsolutno kreativno oživljavaju njenu muziku“
KULTURNI CENTAR:
Muzički život u februaru započeće koncertom ansambla Konzor flauta „Josip Srejović“, koji će se održati u Kulturnom centru BeoBrada u ponedeljak uveče, prvog dana ovog meseca. „Na koncertu će po prvi put — po rečima osnivača i umetničkog rukovodioca Konzorta, flautiste Ljubomira BDimitriievića — na savremenim instrumentim~ biti izvedena dela pisana za pet flauta, koja su se do sada retko svirala jer su komponovana za stare Instrumente, pa su zahtevaia dosta rada da bi se podesio zvuk. Reč je o dva koncerta francuskog baroknog majstora Jozefa Вгодепа де Воапогјеа ! renesansnim igrama, ~ njih osam.“ — rekao Je g. IDimitrjević. |