Борба, 01. 02. 1993., стр. 16

Brisel. — Situacija u bivšoj Jugoslaviji biće ccntralna tema dvodnevnog redovnog zasedanja ministara inostranih poslova EZ, koje počinje danas u Briselu. U izvorima bliskim evropskim institucijama u belgijskom glavnom gradu nema, medutim, iole pouzdanijih prognoza o tome kako bi njihova rasprava mogla da protekne, i da se zaVIŠI. -Potvrđuje se samo da je Politički komitet evropske dvanaestorice pripremio izveštaj o jačanju embarga i novim merama koje bi mogle da budu usvojene protiv SR Jugoslavije. Komitet je takav nalog dobio od šefova diplomatije, koji su 13. januara na vanrednom sastanku u Parizu zapretili Srbiji i Crnoj Gori „totainom izolacijom“ ukoliko

ne budu delovali na srpsku stranu da prihvati ženevsku mirovnu formulu. а

U krugovima danske delegacije, čija zemlja predsedava evropskoj dvanaestorici, precizira se, međutim, da je komitet samo sastavio listu mogućih novih koraka koji bi vodili zaoštravanju blokade, ali da nije pripremio i formalne predloge u tom smislu. Prema proceduri, odluke sutra ne bi mogle biti donesene.

U danskom predsedništvu zajednice, koje priprema sastanak i radi na nacrtima dokumenata, ipak upozoravaju da u ovom trenutku nije sigurno da u diskusiji neće doći do „obrta“ kome bi mogle uslediti i određene odluke..· Tanjus

SLOVENAČKI POLITIČKI VIKEND

Stevan Sićarov dopisnik „Borbe“ iz Ljubljane

Neuobičajeno za slovenačke prilike, protekli vikend je bio prepun političkim događajima. Centralni je svakako bio sednica Izvršnog odbora Evropske demohrišćanske unije, iedne od najuticajnijih evropskih stranačkih udruženja.

Događaj je pre svega imao simboličko značenje, obzirom da predstavlja aktivnije angažovanje slovenačkih demohrišćana na evropskom planu, posebno otkad je pre mesec dana predsednik slovenačkih demohrišćana Lojze Peterle izabran za potpredsednika ove Unije.

Sednicom је predsedavao prvi čovek Unije, austrijski ministar inostranih poslova Alojz Mok, koji je sa vidnim znakovima poremećaja govora i kretnji novinarima preneo da podržava mirovnu konferenciju u Ženevi, ali da smatra da ti pregovori ne vode miru. Ako ova konferencija ne uspe, Mok se založio za upotrebu „svih sredstava“ koja su na raspolaganju međunarodnoj zajednici za zaustavljanje rata u BiH. Ma sastanku je usvojena i posebna „Ljubljanska deklaracija“ o situaciji u bivšoj Jugoslaviji. U su9Đotu je od stranih gostiju u ljubljani boravio i albanski ministar inostranih poslova Safet Zulalj sa saradnicima. Sa domaćinom, slovenačkim minis-

trom odbrane Janezom Janšom, je kako je rečeno u zvaničnom saopštenju, „razgovarao o vojno političkoj situaciji na Balkanu i posebno o mogućnostima za mirno rešenje raspleta na Koso-

vu“.

Popodne je Janša bio na svečanosti u Portorožu, gde je žena predsednika Slovenije Milana Kučana, Štefka, flašom šampanjca krstila i porinula u more prvi plovni objekat slovenačke teritorijalne odbrane. Reč je o lakoj jedrilici „Sinji galeb“, koju je za svega jedan tolar slovenačkoj vojsci poklonio jedan privatnik. Događaj je u Sloveniji proglašen danom osnivanja slovenačke ratne mornarice, koja je osim prve regatno-školske jedrilice, dobila i prvu jedinicu, 430. udruženi odred obalne odbrane.

Otvorena такедопзка атвбазада

Predajom akreditivnih pisama otpravnika poslova Stefana Nikolovskog ministru inostranih poslova Lojze Peterleu, počela је sa delovanjem makedonske ambasade u Sloveniji.

Ovo je prvo diplomatsko-konzularno predstavništvo Makedonije u inostranstvu.

Nema dogovora u Angoli

Adis Abeba. — Predstavnici anpoiske vlade i pobunjeničkog pokreta UNITA nisu uspeli, nakon četiri dana pregovaranja u Adis Abebi, da se dogovore o obustavi neprijateljstava, ali su ugovorili novi sastanak 10. februara ponovo u glavnom gradu Etiopije.

U saopštenju o ovom prvom ·Susretu angolske vlade i UNITA {nakon što su obnovljeni sukobi tzbog nezadovoljstva rezultatima

а izbora u novembru

anpoisk}in

prošle godine, ističe se da su obe strane spremne da Bto je pre moguće pronađu rešenje i da konsoliduju mir i demokratiju u Angoli“.

Predstavnici obe strane su na pitanja novinara zbog, čega nije dogovoreno primirje, izjavili da su se složili da u narednih 10 dana, do novog susreta, ponovo detaljno razmotre razlope izbijanja sukoba i sve posledice.

Rejter, AFP

Meugodan bivsi savernik? /Mobulu 28

SVETSKA BANKA Švi za prijem Македонце

Davos. — Prijem Makedonije u Evropsku banku za obnovu i razvoj, pod imenom „Bivša jugoslovenska republika Makedonija“ odobrili su direktori predstavnici „svih zemalja članica“ — izjavio je u Davosu predsednik ove banke Žak Atali. U razgovoru sa novinarima u švajcarskom alpskom odmaralistu Davosu, gde se održava zasedanje Svetskog ekonomskog foruma, na pitanje kako je glasao grčki predstavnik Atali je odgovorio: „Rekao sam — složili su se svi članovi“. ВЕР

Dogovor Skoplja i Апаг е зевбгас о Skoplje. — Ekspertske grupe

· vlada Atine i Skoplje postigle su

dogovor — kako je saopšteno juče u Skoplju — da se u naredne tri meseca drumski, teretni i autobuski saobraćaj između Makedonije i Grke, odnosno tranzit preko ovih država, odvija bez smetnji za drugu stranu. U tu svrhu eksperti ove dve države su se sporazumeli svojim prevoznicima u narednom tromesečnom periodu izdaju po 4.000 dozvola.

Na ovaj način je odložena blokada saobraćaja koju su na kratko vreme prvih dana ove godine uvele Makedonija i Grčka za teretna vozila i autobuse druge strane, zbog toga što je istekao prethodni jugoslovensko-grčki dogovor o međusobnom drumskom saobraćaju i tranzitu. Tanjug

VOJNA POBUNA U ZAIRU

BORBA PONEDELJAK 1, 2. 1093.

Harare. — Mobutuova predsednička garda uglavnom je uspela da uguši pobunu jednog broja nezadovoljnih vojnika i u Kinšasi je juče ujutro vladao relativni mir, ali mnogi stranci ipak odlaze iz glavnog grada Zaira strahujući od neizvesne budućnosti.

Kako javlja zairski radio, predsednička garda, koju čine elitni i maršalu Mobutu Sese Se'ku najlojalniji vojnici, uspela je da ponovo uspostavi red i mir u čitavoj prestonici. 5 ~ Gardisti su ugušili trodnevn pobunu vojnika iz najmanje dva garnizona koji su krenuli u masovno nasilje i pljačku zbog toga što su poslednju platu primili u novim, inflacionim mnovčanicama od pet miliona zaira (oko dva SAD dolara) koje trgovci u Kinšasi nisu prihvatili kao platežno sredstvo.

Nekoliko stotina. stranaca, pretežno Belgijanaca, evakuisano je iz Kinšase, preko granice reke Kongo, u susedni Brazavil.

Već su počela da stižu potres-na svedočanstva o zverstvima, neviđenim pljačkama, pa čak i silovanjima za vreme vojne pobune u kojoj je bilo 45 poginulih

i trostruko više ranjenih, mada”

ima i procena O preko stotinu poginulih.

Belgija, bivša kolonijalna sila, već Je uputila nekoliko stotina vojnika u susedni Kongo, dok se Mobutu protivi njihovom dolasku u Kinšasu, čak i u misiju za evakuaciju belgijskih državljana iz Zaira kojih ima oko 3.000.

Mobutu je uspeo da ponovo zavede red u zemlji, kao što je to učinio i posle pobune u septembru 1991. godine, kada je poginulo najmanje 250 lica, pretežno civila, ali je sasvim izvesno da može da očekuje još ozbiljnija iskušenja.

Njegovi dugogodišnji saveznici iz vremena rivalstva dva svetska bloka — SAD, Francuske i Belgije — već su tražili da mirno prepusti vlast opozicionom premijeru Etijenu Čisekediju.

Posle sadašnjih nereda smatraju upućeni — Zapad će se još više okomiti na maršala Mobutua, sada već neugodnog bivšeg saveznika i jednog od malobrojnih preostalih diktatora na „crnom kontincntu“.

Тапј

Poainula dva Izraelea u Gazi

Jerusalim. — Dva izraelska vojnika su poginula dok je 20 Palestinaca teže ili lakše ranjeno u sukobima izraelskih okupacionih trupa i Palestinaca u oblasti Gaze — saopštio je zvanični predstavnik izraelske armije. Odgovornost za akciju u kojoj su poginuli pripadnici izraelske armije preuzela je palestinska islamska organizacija „otpora „Hamas“ u znak odmazde na presudu izraelskog Vrhovnog suda da uvaži odluku vlade o

proterivanju u Liban više od 400 Palestinaca sa okupiranih teritorija osumnjičenih da su pove-

zani sa islamskim ekstremisti-

ma. -

Prema armijskom saopštenju, izraelska vojna patroia upala je u zasedu Palestinaca na prilazima inače veoma mirnom jevrejskom naselju u okupiranoj Gazi. To su prve žrtve izraelske armije od proterivanja Palestinaca pre šest sedmica.

Četiri lica ubijena u Alžiru

Alžir. — Alžirske snage bezbednosti su u dve odvojene akcije protv islamskih fundamentalista ubile četvoricu „terorista“, a trojicu ranila — javio je alžirski radio.

U obe akcije, izvedene prekjuče, zaplenjena je izvesna ko-

ličina oružja i municije. Fundamentalisti — koji se u

Alžiru tretiraju kao teroristi —

ubili su prošle godine 210 pri-

_ padnika alžirskih snaga bezbed-

nosti, a samo tokom ovog meseсао на Rejter

NAVODNA PRIPREMA ATENTATA NA JELJCINA

Moskva. — „Etorija“ sa pripremom atentata na ruskog predsednika Borisa Jeljcina, bar što se tiče vlasti u Moskvi, izgleda da počinje da splašnjava. U najnovijim „saopštenjima, vojnih vlasti ne govori se, naime, više ni o majoru ruske armije, ni O dve eksplozivne naprave, ni O atentatu kao oficirskom i građanskom dugu čoveka koji je uveren da je Jeljcin došao na čelo države zahvaljujući falsifikovanim izborima ı da vodi antinarodnu politiku.

Prema poslednjim podacima, agenti Glavne uprave obezbeđenja (bivše Devete uprave KGB, u čijoj, nadležnosti je čuvanje

· Kremlja i najviših državnih ru-

kovodilaca) uhapsili su izvesnog Ivana Kislova (33 godine), bivšeg višeg pomoćnika načelnika odeljenja jedne vojne građeVi-

narske jedinice iz Habarovska, koji je 26. decembra dezertirao iz armije i uputio se u Moskvu. U prestonici je živeo kao skitnica, noćivao po železničkim stanicama, da bi poslednjih dana našao utočište na tavanu jedne zgrade koja se renovira, a nalazi se preko putna radnog kabineta šefa države i sedišta ruske vlađe. Kislov je uhapšen zbog skitanja, a prvobitno je bio optužen

• e | Јеђапома реса Moskva. — Ruski predsednik Boris Jeljcin dobio je povišicu. Parlament je nedavno odlučio da Jeljcinu poveća mesečne prinadležnosti na 72.000 rubalja, što je oko 125 američkih dolara.

Veruje se da je to povećanje ustvari samo uskladivanje sa rastućom inflacijom, s kojom je

Uhapšen dezerter Ivan Kislov

za dezerterstvo. Pretpostavke o pripremanju atentata pojavile su se tek nakon što je on sam, na jednom od saslušanja, iznenada promenio iskaz i počeo da govori o nameri da ubije Jeljcina. Pojavila se, međutim, i nova tačka zapleta: Vojno tužilaštvo je Kislova upravo predalo u ruke civilnom „u vezi sa nOVOOtkrivenim okolnostima“.

Đ. Bilbija

125 delara

Rusija suočena otkako je započela ekonomske reforme. Prosečna mesečna plata u Rusiji iznosi 13.000 rubalja. Visoka primanja, poput Jeljcinovih, imaju samo radnici na udaljenim naftnim poljima u Sibiru. Rejter

мисије став