Борба, 20. 02. 1993., стр. 14

| SUBOTA-NEDELJA, 20-21 FEBRUAR 1993. GODINE

—— TEMR NEDELIE: Ka pokretu otpora

Terapija za pogrešan lek

Ekonomska kriza, društveni sukobi, militarizam i razoružanje, raspadanje starih i stvaranje novih država, jačanje autoritarnih režima a paralelno sa njima i stvaranje oslobađajućih građanskih pokreta, neke su karakteristike ovog veka koji će ipak, dominantno ostati zapamćen kao vek ratova i nasilja. „Budućnost je negativno zaposednuta na pragu 21. stoleća. Ocrtava se zastrašujuća panorama ugrožavanja opštih životnih interesa“, zapaža SOCiolog Jirgen Habermas. |

Od studentskih preko pokreta crnaca u Americi za emancipaciju, i hipi bunta, građanski pokreti, organizacije, i udruženja karakteristika su modernog društva ne samo zato što izrastaju iz njega, već zato što su, najjednostavnije rečeno, oblik kolektivnog ponašanja koji traži ili proizvodi promene.

Prvi mirovni talas javio se pedesetih godina u Engleskoj, poznat kao pokret protiv atomske bombe. „Atomi za mir a ne za rat“ bila je njegova deviza.

Drugi, šezdesetih godina u SAD kao pokret protiv rata u Vijetnamu.

Treći, i najsnažniji talas mirovnih pokreta javio se na prelazu sedamdesetih u osamdesete godine u Zapadnoj Evropi i nije se zadržao samo tu, već je zahvatio SAD i mnoge druge zemlje sveta uključujući i istočno-evropske zemlje.

Ekološki pokret se smatra paradig-

· mom novih društvenih pokreta i njihovog uspona, a procene o izrastanju zelenih u treću silu na političkim kartama nije bez osnova zbog sve ugroženije i zagađenije čovekove okoline, pa tako i same pretpostavke njegovog biološkoj i socijalnog opstanka. Činjenica je, međutim, da se politički profil tog pokreta raslojio i unutar njega danas postoje razne struje. Na sličan način je razuđen i feministički pokret koji se možda već po nekoj zastareloj podeli deli na liberalni i radikalni feminizam. Osnovne odlike savremenog feminističkog pokreta su antipatrijarhalni anti-autoritarni i anti-hijerarhijski karakter.

U Jugoslaviji, onoj bivšoj, stvaranje takvih građanskih organizacija i udruženja novijeg je datuma i najpre je počelo u

Gordana Suša

— U poređenju s prolećem 91—92, nesumnjivo smo svedoci uzmaka natrag. Reč je o jednoj vrsti totalitarne pretenzije i neophodno je suprotstaviti joj se nečim što zovemo građanskim optorom. Građanski optor je pokušaj da se spase, sačuva supstanca građanskog društva i ništa više od toga. Podrazumeva različite oblike kolektivnog i individualnog delovanja a pre svega jedan duh otpora koji postoji i treba

razvijati u svim ugroženim institucijama, ,

u štampi, na univerzitetu... Ta vrsta građanskog otpora svoje uporište pre svega treba da ima u političkim strankama, kaže na početku razgovora za „Borbu“ lider DSS Vojislav Koštunica.

Priličnu novost u političkom rečniku Srbije izazvala je upotreba termina građanski pokret otpora. Vi ste, gospodine Koštunica, prvi plasirali taj izraz, a neobičnost je u tome što je do sada opozicija uglavnom ui prvi plan isticala nacionalni i demokratski interes?

— Uopšte, ta ideja o građanskom po'kretu otpora shvaćena je na pogrešan način, to jest na onaj način na koji su prethodno shvaćeni različiti oblici organizovanja opozicije i vanparlamentarnog delovanja. U tim okvirima, do sada primenjivani oblici političke borbe pokazali su se kao istrošeni.

Ja izbegavam izraz „pokret“ i zadržavam se više na izrazu „građanski optor“, jer u građanskom otporu ključno mesto moraju imati političke stranke. Mislim da u Srbiji postoji jedan autoritarni režim. Demokratski poredak i demokratske institucije dovedene su od vlasti Srbije u pitanje. Ta tranzicija od autoritarnog ka demokratskom režimu ima poneki korak napred i mnogo više unazad. Na taj način i pored svih pokušaja da se prividom parlamentarnih institucija stvori jedna vrsta demokratskog poretka, taj poredak ne postoji. Postoji autoritarni režim koji nije is-

Kratki kurs iz pokreta otpora

Sloveniji. U sadašnjoj SRJ najpre se osnivaju ekološke grupe i organizacije, pa čak i partija koja konkuriše na izborima u Srbiji 90. Jula 91. u Beogradu se osniva „Centar za antiratne akcije“ koji razvija koncept mira i ne verujući u teoriju zastraši-

vanja organizuje razne manifestacije. Tim

uzorom se osniva „Pokret za mir — Pančevo“, zatim „Pokret za mir Vojvodine“. Antiratne i antihijerarhijske su i ženske organizacije; „Ženski lobi“ i „Žene u crnom“. Postoje i specijalizovane organizacije s dosta muka iznedrene, ali sad već sasvim konstituisane, a to je pre svega

„Nezavisnost“, organizacija ujedinjenih granskih sindikata koja parira državnom, i „Solidarnost“ organizacija za pomoć nezaposlenim novinarima.

Zbog sve ugroženijih elementarnih prava, građani se organizuju u razne odbore i forume za zaštitu ljudskih prava. Tako u Prištini postoji Kosovski helsinški komitet za ljudska prava, u Podgorici Demokratski forum za ljudska prava i međunacionalne odnose, sličan odbor postoji u Novom Pazaru. |

Početak rata i rastur bivše Jugoslavije doveo je u pitanje ljudska prava onih iz nacionalno mešovitih porodica, a sve više u ratnom vihoru etničkog čišćenja, i prava manjina. Avgusta meseca 91. formiran je „Civilni pokret otpora“ od grupe intelektualaca iz svih bivših jugoslovenskih republika. Izlaze sa konkretnim predlogom, ne dovodeći u pitanje stvaranje nacionalnih država, o takozvanom simultanom državljanstvu. Ljudi koji će tražiti simultano državljanstvo od svih novostvorenih JU država su oni čije stvarne ljudske i građanske potrebe nadmašuju uske nacionalne okvire. Uz zahtev za zaštitu prava simultanih državljana, ključan je njihov zahtev da sve te kategorije ljudi ne podležu voj-. noj i radnoj obavezi u sukobima između država na jugoslovenskom prostoru.

U Beogradu je nedavno osnovan Fond za humanitarna prava, a njegov osnovni cilj je da prikuplja činjenice o ratnim zločinima u bivšoj Jugoslaviji i kršenju ljudskih prava u SRJ.

Beogradski intelektualci organizovani u „Beogradskom krugu“ takođe su jedan vid grupne terapije koja se s jedne strane brani od represije postojećeg, sistema, a S druge svojim kritičkim i analitičkim prilozima bespoštedno kritikuje postojeći sistem i vrši stalni pritisak na njega.

Iz ovog sasvim kratkog, a stoga i površnog pregleda građanskih interesnih grupa i organizacija, uočljivo je da su nastale kao izraz potrebe određenih civilnih grupa, da udruženom energijom vrše pritisak na sistem, da ga menjaju i ako ništa drugo — remete njegovu utemeljenost.

- (6.5.)

Vojislav Koštunica, predsednik DSS

Ja izbegavam izraz „pokret“ i zadržavam se više na izrazu „građanski

olpor", jer u građanskom olporu kjučno mesto moraju imati političke

stranke

to što i totalitarni režim. Autoritarni režim nema onu vrstu sposobnosti da ostvari kontrolu nad svim segmentima života, da suzbije i poslednji mogući oblik autonomije. Totalitarni režim ne trpi surogate demokrtije, dok ih dakle, autoritarni režim trpi. Čak podstiče njihovo stvaranje.

Bolje stvoriti privid da demokratije ima, i

„demokratije“ ima kod nas na rečima mnogo. Ona se sastoji od mogućnosti da se u okviru određenih rezervata, javnih delovanja manje-više sve kaže. Ali demokratije nema tamo gde nema siobodnog stranačkog. organizovanja. A to podrazumeva ravnopravne uslove u organizovanju i delatnosti stranaka, otvorenost тед!ja, preko kojih može stranačka aktivnost dopreti do javnosti.

Levičarska iluzija

Da, ali zar građanski pokret u modernoj političkoj teoriji ne treba da se bori i protiv krute partijske organizaciie?

— Pa u tome se moje stanovište i raZlikuje od nekih drugih. Cak i kada sam upotrebljavam izraz građanski pokret otpora ne upotrebljavam ga dosledno. To je otpor koji pružaju pojedinci, institucije, udruženja koja imaju razvijen osećaj građanske svesti, ali neka vrsta povezivanja svega toga, čvrsta asocijacija, nešto poput poljske „Solidarnosti“ u našim usiovima, na žalost, nije moguća. |

Zašto?

— Ako je i postojala takva mogućnost udruženog delovanja ona je prokockana. Demokratski pokret otpora je tek jedan surogat, takvog širokog opozicionog delo-

vanja protiv autoritarne vlasti. To vreme u kome je on delovao u suženim mogućnostima i s brojnim ograničenjima zbog svojin članica, ne može se vratiti i nadoknaditi, i jedino što se može učiniti jeste јасапје огganizacije nekoliko bitnih političkih partija. Demokratska država ne može da postoji bez prava, suda, parlamenta, a parlament bez političkih stranaka. Otuda i zahtev da se rad političkih stranaka finansira iz budžeta. Time se obezbeđuje njihova ravnopravnost i uvid u njihovo delovanje. Priča o društvenim pokretima je prevaziđena, to je tipična levičarska iluzija, čist ćorak. |

Ali ogromna većina građana nije Organizovana u partije, a ipak na njih računate? — Da, nama i nije cilj da sve građane organizujemo stranački, već da ih dobijemo za ideje stranke. To znači pripremanje političkih stranaka i za delovanje u javnosti, i za obraćanje biračima, kao i pri-

prema za buduće izbore. Izbori koji su za

nama, u koje je Demokratska stranka Srbije ušla nevoljno, birajući manje zlo, ako ništa drugo pokazali su niz nedostataka opozicije. To su neke stvari koje sc moraju menjati. Bez velike pompe, objava i najava. To je svakodnevna, mukotrpna i monotona borba za razvijanje odgovarajuće organizacije političkih stranaka, a to znači da one moraju ojačati pre svega tamo pde su slabije. U Srbiji, izvan Beograda, u Srbiji celoj, a ne samo u gradovima. i

Pomenuli ste da ključno mesto u tome treba da odigraju samo neke relevantne

·stranke. Koje su to?

— One koje imaju ključno mesto u DEPOS-u. To je Srpski pokret obnove, Demokratska stranka Srbije i Demokratska stranka izvan ĐEPOS-a. Postoje manje stranke koje su više primer interesnih grupa a koje su postigle mnogo. Mislim na Seljačku stranku Srbije ili na primer Demokratsku stranku vojvođanskih Mađara. Sve te stranke, bez obzira na razlike u programima ili unutrašnjoj organizaciji, moraju se zajednički organizovati.

O novim koalicijama

Prevedđeno na praktični politički jezik, da li to znači da najavljujete neke nove stranačke koalicije.

— Što se tiče koalicija to je za sada stvar dogovora. DSS se zalaže za vrstu ra-

'dikalne i dosledne kritike postojeće vlasti

i režima, i nije spremna da veruje da se sistem može postepeno menjati, i da je to najbezbolniji put. U odnosu na Demokratsku stranku postoji razlikovanje i u ргоgramskim stavovima, jer mi se zalažemo za načelo demokratske revolucije, a ne kao oni za načelo socijalističke evolucije. Ta razlika uslovljava da ove dve stranke mogu sarađivati samo u nekim situacija-

ma.

Lider SPO Vuk Drašković je izjavio za „Borbu“ da se ne slaže sa vama i da „vre-. me radi za nas“.

— Ja ipak moram reći da vreme radi za nas. Mi jesmo izloženi jednom stalnom propadanju kao društvo, ali ako nema snage i mogućnosti da se jednom režimu suprostavimo organizovano, sem jedne nove neuspele velike manifestacije, ja sam protiv takvih manifestacija.

Koje oblike organizovanja i delovanja predviđate?

— To delovanje se predviđa i van parlamenta i u parlamentu ako se stanje u njemu izmeni. Ako neka od onih zloslutnih tendencija koje vode jednom totalnom

napuštanju prava manjina u parlamentu

zaustavimo i onemogućimo, na primcr ar-

daaa