Борба, 16. 04. 1993., стр. 23
=. пен
| ->
БОРБА ПЕТАК 16. 4. 1993.
МИНИСТРИ „ГРУПЕ-7" УСВОЈИЛИ ПРОГРАМ ПОМОЋИ РУСИЈИ
Пакет „тежак“
преко
40 милијарди долара
Ванредна министарска конференција најразвијенијих земаља Запада „Г-7“ завршена је јуче у Токију усвајањем великог „пакета“ помоћи Русији од 43,4 милијарде долара — знатно већим од програма (24 милијарде долара) који је Русији обећан, а није у целости реализован прошле године. -
Министри иностраних посло-
- ва и финансија САД, Канаде,
Велике Британије, Француске, Немачке, Италије и Јапана су на дводневном скупу у Токију јасно дали до знања да је циљ најновијег обећања помоћи Русима да се „руски председник Борис Јељцин, чији је положај уздрман одржи на власти“. Потврђујући да би Јељцинов успех на предстојећем референдуму 25. априла био „и њихов успех“, министри „Г-7“ су подвукли да желе да се „обезбеде од ризика“ уплива евентуалног руског колапса на светску економију и да реформисану и демократизовану Русију што више укључе у глобални начин размишљања светске заједнице.
Министри седморице истакли су у заједничком саопштењу да су „руске реформе и напредак у правцу демократизације од суштинског значаја за светски мир“ и да је њихова намера да становништво Русије што пре осети ефекте усвојеног „пакета мера“.
Мада најављени „пакет“ Запада садржи велики део раније обећаних кредита и помоћи, који до сада“ нису резлизовани, видна је решеност западних земаља да — новим средствима усмереним преко меЂђународних финансијских институција и „лабављењем услова“ Sa њихову реализацију — нешто и покрену у односи-
ма Запада према посусталој руској привреди.
Из новог фонда ММФ за помоћ стабилизацији бивших социјалистичких земаља Русија треба да добије 4,1 милијарду долара, затим 10,1 милијарду долара у виду „стенд бај“ аранжмана, што би требало да се употреби за учвршћење и стабилизацију курса рубље и заустављање инфлације. Од Светске банке и неких других финансијских _ институција обећава се укупно 14,2 милијарде долара, од чега 10 милијарди представља извозне гарантије за кредите.
На министарској конференцији је потврђена и одлука „Париског клуба“ о репрограмирању 15 милијарди долара руског дута који се процењује на осамдесетак милијарди долара. Када се свему томе додају ранија билатерална обећања САД од 1,8 милијарди и најновије америчко саопштено у
Токију од додатних 1,5 мили-
јарди долара, као и јапанска помоћ од 1,8 милијарди долара, добија се сума која може да обрадује Русе када би се „одмах слила“ у трезоре банке у Москви.
За реализовање свих обећаних средстава постоје, међутим, прилично развучени рокови, док се као и приликом ранијих обећања, за њихову исплату поставља приличан број услова.
ПРЕДРЕФЕРЕНДУМСКО РАСПОЛОЖЕЊЕ У РУСИЈИ
Министри спољних послова и финансија „Г-7' испољили су овај пут и одлучност да се за руску робу уклоне многобројне препреке постављене на Западу, намеру да се стимулише инвестирање у развој и искоришћавање енергетских извора, који Русима најбрже доносе девизе, као и да директније помогну развој руске пољопривреде. Конференција шефова дипломатија „седморице“ представља увод за самит „Групе-7“
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ РУСКОГ ВИЦЕПРЕМИЈЕРА ФЈОДОРОВА . e
Одлучујући корак за
наставак реформи
Токио. — Потпредседник руске владе задужен за финансије Борис Фјодоров изразио је јуче у Токију задовољство „пакетом“ подршке Запада од 43,4 милијарде долара Русији, јавља Франс-прес.
Фјодоров је јуче на конференцији за штампу, по завршетку дводневне министарске конференције „Г-7“ у главном граду Јапана, истакао да је реч о „одлучујућем кораку“ за наставак економске и политичке реформе у Русији. .
„Задовољни смо резултатима. То је одлучујући корак за успостављање тешње сарадње између Русије и великих економија света“, рекао је Фјодоров.
Потпредседник руске владе је оценио да ће „ова година представљати стварни напредак“ у међународној финансијској помоћи Запада реформама у Русији и додао да је ванредни састанак министара спољних послова и финансија седморице, уочи предстојећег самита „Г-7“, који треба да се одржи у Токију од 7. до 9. јула ове године, био управо по оствареном напретку — „неуобичајен“.
Руски министар иностраних послова Андреј Козирјев је прецизирао да руско-јапански територијални спор око Курилских острва није имао утицаја на Конференцију.
„Није било везивања „Г-7" за тај билатерални проблем“, рекао је Козирјев алудирајући на донедавно одбијање Токија да пружи знатнију помоћ Русији док се не реши спор око четири острва, која је
који је заказан за 7. јули, такође у Токију. Танјуг
+: == Подршка Јељциновим реформама: Кристофер, Козмрјев, Херд LL Ламонт у разговору
Јељцин анулира одлуку о броју гласич
Ђуро Билбија
дописник „Борбе“ из Москве
Председник Руске Федерације Борис Јељцин изгледа јепочео да „на рате“ смењује потпредседника Александра Руцкоја. Истовремено је најавио да ће потписати председнички указ којим ће као антиуставну, анулирати одлуку ванредног Конгреса депутата по којој би на референдум поверења, 25. априла, морао добити више од половине гласова целог бирачког тела. Тачније да Пе вратити у игру формулу — референдум је успео ако на њега изађе више од половине бирача, а за поверење до-
Јељцин је већ формулисао слоган са којим ће његове присталице изаћи на референдум: „или ми или они". И упозорио: „Нећемо Русију дати у руке неокомунистима“.
Поменути слоган многи узимају као доказ да се борба за власт у Кремљу крајње за-
оштрила: Ко ће кога... Руцкој, међутим, још ћути. Уместо њега, огласио се председник Уставног суда, Валериј Зоркин, који је јавно упозорио Јељцина да, уколико-заиста жели његову, оставку или смењивање, мора доказати да је Руцкој прекршио Устав и да потпред-
вољна подршка половине гласача (плус један глас).
Очито је да се Борис Јељцин уплашио пораза на референдуму и да „плафон“ потребних гласова „за“ жели да смањи са недостижних 50 одсто-плус један гле на 26:27 посто. Појава таквог указа може ситуацију у Русији довести у предексплозивно стање. Утолико пре што реакција Александра Руцкоја, који од свих руских политичара има највећи утицај на армију и у армији, на „прву рату“ смењивања може бити и оштра и непредвидљива. Јељцин је, наиме, јуче ујутро изненада Руцкоја лишио репрезентативног службеног аутомобила, готово свих телохранитеља (било их је двадесе„так) и личног лекара. Наговестио је, још, да ће га — сутра
или прексутра — лишити непосредне управе над руским агро-сектором (након Руцкојеве изјаве „да је фармерство у Русији историјска грешка која мора бити исправљена“).
Сам Јељцин је обећао да до 25. априла неће Руцкоја одстрањивати од руковођења Државном комисијом за борбу против криминала, а његов прес-секретар, Вјачеслав Костиков, јавно је устврдио да Руцкој није лишен „привилегија и удобности које му при-
падају по закону“, већ само“
онога што је имао преко тога. Нагласио је: „У нашега потпредседника било је превише „мерцедеса“, имао је сувише телохранитеља и превелику свиту“.
Козирјев не признаје закон о референдуму
Токио. — „Сигуран сам да ће руска влада имати веће прерогативе и лакше управљати привредним реформама када председник Јељцин победи на референгуму 25. априла“, рекао је јуче у Токију шеф руске дипломатије лндреј Козирјев. „Потпуно се подразумева да ће се резултати референдума рачунати по демократским, а не „совјетским“ правилима, додао је он.
Козирјев је тиме, како се овде тумачи, практично наговестио да Јељцин не мисли да поштује закон о референдуму који је донео Конгрес депутата, по коме је за успех референдума неопходно освајање више од половине гласова од укупног броја бирача у Русији. Јељцин ће се, очигледно одлучити да закон о референдуму Конгреса депутата одбаци и влада се по, како је Козирјев рекао, „општим демократским правилима“.
Ова изјава Козирјева не би можда пала у очи новинарима у Токију да исту формулацију, приликом прогнозирања исхода руског референдума, није употребио и амерички државни секретар Ворен Кристофер. Упитан шта САД мисле да чине, ако Јељцин на референдуму не добије поверење, Кристофер је јасно рекао: „Сигурни смо да ће председник Јељцин освојити бар 50 одсто, плус један глас, што је по демократским правилима довољно да на рефе-
" рендуму победи“.
Посматрачи у Токију сматрају да је Козирјев у прекјучерашњем разговору са Кристофером у четири ока, чији резултати нису објављени, добио подршку САД, ако Јељцин после евентуалног неуспеха на референдуму одбије да поднесе оставку, објашњавају-
_ћи свој останак применом „демократских, а не совјетских прави-
ла“. Танјуг
Москва анектирала 1945. године. -
Министар финансија Јоширо Хајаши рекао је да помоћ од 1,82 милијарде долара, коју је обећао Јапан, представља „максимални напор који његова земља може пружити“. -
12
седник може бити смењен само по процедури идентичној оној која је потребна за обарање председника Русије. Индикативно је, такође, да је Зоркин отворено устао против Јељцинове намере да Русији „дарује устав“. Према његовим речима, такве намере нису ништа друго до покушај насилне промене уставног поретка који ће довести до „експлозије уставног простора“ и грађанског рата. Нас опет осуђују, оценио је председник Уставног суда „да живимо између иконе и секире“. Ситуацију још неизвеснијом чини оно што се догађа на суђењу дванаесторици организатора „августовског пуча“ из 1991. Процес је, наиме, привремено прекинут пошто су „пучисти“ колективно објавили да ће бојкотовати питања суда уколико не буде удовољено њиховом захтеву о изузећу — свих осам државних тужилаца. n За власти је још неугодније што оптужени и њихови адвокати траже и — смењивање генералног тужиоца Русије, Валентина Степанкова, а и најављују да ће против њега поднети кривичну тужбу због тога што је, неколико месеци пре почетка процеса, објавио књигу „Кремаљска завера .