Борба, 16. 04. 1993., стр. 24

[KULTURA

BORBA

PETAK 16. 4. 1993. ·

„PARLAMENT KULTURE“ KPZ BEOGRADA O MUZEJU SAVREMENE UMETNOSTI

Ispravifi avangartine Чемђавје

Beograd —

„Moramo biti potpuno pragmatični. Nova po-

stava Muzeja savremene umetnosti mora voditi računa O novoj geoplitičkoj karti, o novoj geokulturnoj karti zemlje“. Ova ocena Dragoša Kalajića bi, u najkraćem, bila jedina dodirna tačka različitih pogleda izraženih na jučerašnjem „Parlamentu kulture“ KPZ Beograda koji je za temu imao

MuzeJ savremene umetnosti.

— Da ne bi samoupravna dekadentna svest prelomila događanja vezana za Muzej, mi organizujemo otvoreni razgovor O problemima ove institucije, rekao je Miodrag Đukić, najavljujući juče, kao predsednik KPZ Beograda, razgovor. Koji je, istini za volju, otpočeo još pre nekoliko meseci upravo odlukom Miodraga Đukića, tadašnjeg ministra kulture, koji je za direktora MSU, umesto Zorana·Gavrića, postavio beogradskog slikara Radislava Trkulju.

U završnici višečasovnog razgovora moglo se zaključiti i zašto. Naime, Gavrić je, kako kaže Đukić, koji se sa bivšim direktorom MSU sreo „u kabinetu Jefte Jeftovića“ javno saopštavao „da je sramota izlagati dok se ratu-

Trkulja kao Mlberti

Trkulja je mnajbolje rešenje. Znam ga još kao studenta, znam njegovu neebuzdanu prirodu, poznat je po stalnom inciranju događanja. On je čovek koji može da izvuče i Feniksa iz pepela, samo ako to hoće, primetio je Moma Antonović dok je grafičarka Milica Žarković dodala da je „Radislav Trkulja je kao onaj čuveni renesansni umetnik. On je kao mladi Alberti“.

je“, ali nije znao „da odgovori na pitanje zar nije sramota da u Muzeju primaju plate a ništa ne rade“.

Tek, svojim dolaskom u muzej uverio sam se u falsifikova-

nje naše baštine rekao je Radislav Trkulja kome je bila namera da „lapidarno“ iznese svoj stav vezan za stanje u Muzeju i planove. Dakle, prvo što bi trebalo uraditi je nova postavka (predlog Stručnog veća s Kostom Bogdanovićem na čelu je samo „bla-

gi ukor“ postojećoj) čime bi bila -

otklonjena „osnovna devijacija“ Muzeja. Jer, „naše autentične vrednosti nisu adekvatno predstavljene u Muzeju, da bi u prvi plan došle kvazi аувпрагаа. демасе... Napad na direktora MSU je po rečima Dragoša Kalajića, „proziran politički manevar“, onih koji napadaju pokret za oslobađanje srpskog naroda. A postavka „svedoči i da Stručno veće ne poseduje stručnost kojom maše, već da mrzi umetnost“. Odnosno, postavka je „dokaz jedne naopake kulturne politike, pseudokulture titoističkog perioda“.

Milić od Mačve, je kritikujući rad Muzeja od samog početka, a napose Protića (koji je inače na jučerašnjem skupu dobio „pre-

laznu ocenu”) ponudio Muzeju na poklon svoja tri platna (koja stručnjaci budu odabrali). KalaJić smatra da u Muzeju moraju, pored ostalog, biti i dela Olje Ivanjicki, Vujaklije, Tapija...

Nova postavka je, kako je kustos Muzeja Ljiljana Stojanović rekla, trebala da sadrži dela 190 srpskih umetnika i još 109 „ostalih“. Ali to nikog posebno nije impresioniralo. Međutim, како тигеј, ра 1 оуај заугетеne umetnosti sakuplja, čuva, istražuje, izlaže, za njegovu dobrobit bilo bi nužno da su u razgovoru učestvovali i muzejski radnici van ove kuće. Juče u prostorijama KPZ nije bilo gotovo nikog od one plejade (srpskih) umetnika zastupljenih u postavci Muzeja, sem domaćina Đukića, Puslojića i Dimića te direktora i kustosa MSU, nekolicine članova Predsedništva KPZ, malo je bilo poslanika kulture grada i Republike (tu spadaju i direktori drugih kulturnih institucija).

Ali, razgovor će biti nastavljen. S. Popovit

Šabački pozorišni петао

Šabac. — Da beogradskim рого+ zbog finansijskih neda-

preti zatvaranje, dotle u Šapcu, gradu humora i satire, DpOzOrište doživljava zvezdane trenutke. =

Na nedavnim Danima komedije u Jagodini, šabačko Pozoriš-

te „Ljubiša Jovanović“ osvojilo je -

tri glavne nagrade, i do marta naredne godine zasluženo će nositi epitet najboljeg teatra u državi. Tim povodom, u Šapcu je održan svojevrsni pozorišni maraton, na kome su izvedena dva dela Renea Kunija — „Život je lep“ i „Luda noć u hotelu Jugoslavije“. U pauzi između predstava, glumci su izvodili monodrame, kraće monologe iz pojedinih predstava i pevali songove iz mjuzikla „Vinski kabare“.

S ansamblom od samo 18 glumaca, i stalnom borbom za obezbeđenje “finansijskih sredstava, Ovo pozorište igra predstave gotovo svako veče. U prošloj godini, na šest premijera i 200 predstava uvek je tražena karta više. Pored Kunijevih dela, u ovoj godini izvedene su dve premijere: „Banović Strahinja“ Borislava Mihajlovića Mihiza i „Devojka modre kose“ Vide Ognjenović. S velikim zanimanjem iz Londona se s nestrpljenjem očekuje da u Šabac stigne i treće delo poznatog engleskog glumca i pisca Renea Kunija.

Z. Jovanović е

бе PROKIĆ 0 PRAIZVEDBI DANTEA U MARIBORU

Svetska pozorišna praizvedba Danteove „Božanstvene komedije“ počinje večeras na sceni Slovenskog narodnog gledališča u Mariboru, a završiće se u nedelju uveče. „La commedia divina“, najveći je dosadašnji projekat slovenačkog reditelja Tomaža Pandura, kojeg je ovdašnja publika dobro upoznala na ranijim Bitefima, i dramskog pisca iz Beograda Nenada Prokića, koji je uradio dramatizaciju čuvenog Danteovog dela.

Prvo izvođenje kompletne „Božanstvene komedije“ (dosad su na scenu postavljani samo njeni pojedini delovi) do te mere je bio zahtevan projekat, da su se predpremijere protegle skoro na čitavih mesec dana, kaže Nenad Prokić. On ističe tehničku složenost čitavog projekta koji se sastoji od tri predstave, „Inferno“, „Purgatorio“ i „Paradiso“. Podnaslov prve, koja traje dva i po sata je „Tajni memoari genija“, „Čistilište“ (2h i 15 min) nosi podnaslov „Intelektualna autobiografija“, a „Raj“, koji traje sat i dvadeset minuta — „Anatomija melanholije“. Sve ovo upućuje na hermetičnost i elitnost Pandurovog pozorišta, u šta smo se uverili gledajući njegove predstave „Šeherezada“ i „Faust“. — Elitnost, kada je o ovom teatru reč, je reč koja ide bez negativnih konotacija, kaže nam o SNG-u Tomaža Pandura Nenad Prokić. Ovaj re-

ditelj zahteva od sebe i od drugih čak i više nego što može da se da, i uspeva u tome. Njegov teatar je elitan u najboljem smislu te reči, to nije nikakav

snobizam ili prepotencija, nego”

elinost u jednom ophođenju prema svetu, u načinu saradnje sa ljudima u kome se pokazuju najbolje ljudske osobine i favorizuju kao takve.

Da je celokupni ansambl Slovenskog narodnog gledališča u ovoj sedmosatnoj predstavi dao sve najbolje od sebe, svedoči i veliko zanimanje slovenačkih i inostranih medija za predstavu „La commedia divina“. Nenad Prokić, tako, navodi podatak da je na prekjučerašnjoj konferenciji za novinare prisustvovao dobar broj stranih izveštača, a da je u udarnoj emisiji iz kulture na austrijskoj televiziji predstavi Tomaža Pandura posvećeno osam minuta, dok je, recimo, dodeli „Oskara“ Federiku Feliniju posvećeno samo dva. Nenad Prokić, takođe, navodi podatak da su pred potpisivanjem ugovori o gostovanju ove predstave u Japanu, SAD i Južnoj Americi. — Na žalost, dok traje sadašnja politička situacija, međunarodni embargo i sve što sa njim ide, „La commedia divina“ neće moći da dođe u Beograd, dodaje Prokić, uz napomenu da. je za transport komplikovane

scenografije za ovu predstavu

potrebno 24 kamiona!

— Te tri predstave su potpuno različite po onome kako se igra, šta se govori, načinu kako sve to izgleda, dodaje Prokić. Sve to zajedno izgleda kao onaj mercedesov znak na kojem tri pruge idu u potpuno različitim pravcima, i u tom smislu predstava deluje kao šok. Takođe, šokantno deluje i u odnosu na samog Dantea, jer je jezik krajnje tehnologiziran, potpuno i surovo moderan. Meni lično deluje da je ceo opus uspeo preko naših očekivanja. „Inferno“ i „Purgatorio“, su visoka ostvarenja, dok za moj ukus „Paradiso“

“predstavlja vrhunski teatar. To-

maž Pandur će sa ovom predsta-

vom veoma brzo ući u istoriju

Про а kaže Nenad Prokić. Branislav Jakovljević

МАВОВРНЊНО РОЖОНЕЗ ТЕ POZIVA VAS U Subotu, 17.IV u 19" SLEPI MIŠ - opereta Nedelju, 18.1У и 19" РАМА 5 КАМЕЏЈАМА - Баје! Ponedeljak, 19.IV u 19 SEVILJSKI BERBERIN - komična operana Velikoj sceni” Subota, I7.IV u 20. BES...KONAČNO - baletska poema Nedelja, 18.1V u 20 TUŽNA JE NEDELJA na Maloj sceni Tel.blagaine: 620–946

Beograd. — Učesnici ovogodišnjeg, 18. salona arhitekture, jedan autor jedan glas, izabrali su najbolje.

Veliku nagradu Salona dobili

" su Dragan Ivanović i Branislav

Redžić za Kombinovanu dečiju ustanovu na Sunčanoj padini u Beogradu.

Priznanja Salona su dobili sledeći autori:

Bogdan Slavica (enterijer butika „Akapulko“-Beograd), Dušan Tešić (enterijer, pozorišta Atelje 212-Beograd), Hranislav Dimitrijević (projekat poslovnog objekta u ul. Carice Milice 13-Beograd), Borislav Petrović i

„де 18. <

Miroslav Stefanović (Kuće u nizu u ul. Kneza Stanoja-Lazarevac), prof. Aleksandar Stjepanović i as. Branislav Stojanović (enterijer za Hristovu Peutekostnu crkvu u Siminoj ulici — Beograd), i Svetislav Martinović, Nebojša Minjević, Bogdan Slavica, Dušan Filipovski (Sportsko-rekreativni centar Blok 44-Novi Beograd).

Žiri Ulupudsa, u sastavu dr Aleksandar „Milenković, mr Dragana Milovanović i Zoran

" Мшаомс је dodelio plaketu

prof. A. Stjepanoviću i B. Stefanoviću za enterijer Hrama Svete Trojice, Hristove Peutekostne

lonac arhitekture

crkve u Beogradu i plaketu za projekat Kolji Milunoviću, Vasiliju Milunoviću i Branislavu Mitroviću za Spomenik pilotima, braniocima u aprilskom ratu 1941. u Beogradu.

Žiri Društva arhitekata Beograda (DAB) u sastavu prof. Dimitrije Mladenović, Milun Stambolić i Snežana Ristić je do-

"delio nagradu Josipu Pilasanovi-

ću, Dušanu Tešiću i Zoranu Lazoviću za sveukupnost, za kompleksni i stvaralački doprinos arhitekturi, odnosno za depandans hotela „Bristol“ u Bulevaru oktobarske revolucije u Beogradu. Tito Рат је

laureat KOV-a

Grčki pesnik Tito Patrikije, sedmi je dobitnik Evropske nagrade za poeziju koju dodeljuje Književna opština Vršac.

U obrazloženju odluke žiruja

„(Milorad Pavić, predsednik, Mi-

odrag Pavlović, Jovica Aćin, Raša Livada i Petru Krdu), ističe da se ova ugledna nagrada dodeljuju je Titu Patrikiju „za izuzetno pesničko delo koje spaja drevno iskustvo i duh Mediterana“. Patrikije je rođen 1928. godine, bio je osuđen na smrt, živeo životom prognanika, u teškim vremenima hunte iz egzila dospeo u logor, pa opet u egzil. Živeo Je u Parizu, radio kao advokat, književni kritičar, a sada živi kao slobodan pisac. K.K.

Beket u Podgorici

„J koprodukciji Crnogorskog narodnog pozorišta, Doma omladine „Budo Tomović“ i Dječjeg pozorišta danas će u Podgorici biti prikazana pozorišna premijera „Beket festa“, predstave koju čini pet jednočinki Semjuela Beketa („Čin bez riječi“, „Koraci“, „Ah, Džo“, „Igra“ i „Prva ljubav“) u režiji 'Slobodana Milatovića i dramaturgiji Dragane Kršenković — Brković. Predstava je koncipirana tako da se pet Beketovih jednočinki izvode sasvim odvojeno, na гагličitim scenama, ali su ipak vezane nizom slika u kojima su gledaoci aktivni učesnici, koji vođeni glumcima obilaze prostor i idu od mjesta do mjesta pozorišnog događaja. Stoga je i broj gledalaca ograničen na svega sedamdeset. В. |,

Nova izdanja „бтафте“

Niš. — Uz vredne časopisne publikacije koje su upravo izdate, u „Gradini“ narednih dana će izaći i četiri nove knjige. „Najsrećnija životinjska farma u Engleskoj“ Đorđa Kovača, „Sveti dim” Kabrera Infantea, „Priča o kraljevima srpskog srednjeg veka“ i „Politički ideali“ Delajli Bersa. „Politički ideali“ i „Sveti dim“ pojaviće se pred čitaocima zahvaljujući sponzorstvu Niške duvanske industrije. Novinarima je predstavljen trobroj časopisa „Gradina“ sa tematskim blokom o pesniku Zoranu Miliću, kao ı „Unus mundus” — edicija za jedinstven svet. Z. M.

~

„Ruža lutanja“

a Kisa za Ku Podgorica. U okviru svog projekta „Ruža lutanja“, prvog dana proljeća iz Subotice je krenuo Miroslav Mandić na put do Cetinja, gradeći svoj „spomenik anonimnim snagama ljubavi“, posvećen Danilu Kišu. Mandić je juče bio u Podgorici, a ovim gradom će pješačiti i danas. U subotu ujutru (u 8 sati) krenuće ka Cetinju, gdje bi trebalo da ga „dočeka“ bista Danila Kiša, rad akadeniskog vajara Pavla Pejovića, za koju još nije određena lokacija. Ovo je treći spomenik Miroslava Mandića, a njegov oblik će biti vrlo jednostavan. Činiće ga dva elementa: ravnica i zelenilo

koji se pretapaju u planine i plavetnilo. D.V.