Борба, 16. 04. 1993., стр. 7

Oe ee ie

ПБ

= зак

БОРБА ПЕТАК 16. 4.'1993. 3

ПАТРИЈАРХ ПАВЛЕ УОЧИ НАЈВЕЋЕГ ХРИШЋАНСКОГ ПРАЗНИКА — УСКРСА

рква инсистира да доће до владе

народног сп.

Слобода од греха је оно што нас и у овом и на оном свету чини достојним Царства Небеског, јер нисмо само тела већ и душе, поручује Патријарх српски Господин Павле у интервјуу Танјугу и „Нашим новинама“ у Паризу, уочи највећег хришћанског празника — Ускрса. Патријарх је у разговору изнео ставоге Српске православне цркве о рату у Босни, о утицају цркве вере и политике на ток догађаја као и о стању духа и снази

српског народа да издржи

Када ће се ова несрећа на нашим просторима окончати „зависи од сваког појединца“, каже Патријарх. Лака

„Када би сваки од нас схватио реч Христову: — Што желиш себи, то чини и другоме — до рата не би ни дошло, а ако би и дошло, брзо би се завршио. Али ако ми имамо једну меру за себе а другу за друге, онда бива ово што је сада".

„Једностраност и оперисање полуистинама увек су опасни и несрећни. Ми смо, као људи, створени да видимо у једном правцу, али треба да будемо свесни да постоје и други. Већина нас говори онако како види са своје тачке гледишта. То само по себи није рђаво, али је зло ако такву полуистину прогласимо целом истином. Тада је полуистина гора од лажи, јер у лажи су кратке ноге, а полуистини се не види лако крај“, каже Патријарх.

„Многи наши људи се жале и говоре о страхотама које доживљавају у овом рату. Ја им, дабоме, верујем, али сам свестан да постоје из тешкоће других, Муслимана и Хрвата, а свуда углавном страда невин народ. Постоје злочинци и злочини и на једној и на другој и на трећој страни, а на којој их је страни више, само Божја вага може тачно да измери и покаже“, упозорава Патријарх.

Једну од препрека мирном и праведном решењу сукоба на овим просторима Његова Светост види у упорном ставу међународне заједнице да су Хрватска и Босна у свету признате државе и да је агресор свако ко у њих дирне.

„Како може бити агресор онај ко брани своје вековно огњиште“, каже Патријарх.

На питање могу ли различите религије и како утицати на ток рата, Патријарх одговара: „свакако да могу, али треба имати на уму да су у овом сукобу примарни рђаво схваћени национални интереси. Пише ми Његова екселенција Јакуб Селимоски и цитира Куран, где се каже да је — онај ко учини насиље над једним човеком учинио насиље над целим човечанством“. „То треба да значи, објашњава Патријарх, „да Срби који убијају Муслимане чине злочин целом ч0вечанству, а то исто важи и за Муслимане који убијају Србе. Дакле, кад је у Сарајеву, пре почетка рата, од Муслимана погинуо Србин, отац на свадби свога сина, онда је и тај злочин, злочин над целим ч0вечанством“, каже Патријарх.

„Зато ја увек поручујем свима — будите кадри да сагледате целу истину, а не како је сагледавају само Срби, само Муслимани или само Хрвати. Мерите једном мером свима!“

„Нисмо, дакле, незаинтересовани за политику, али је за нас важнија слобода од греха, оно што нас чини и у овом и на оном свету достојним Царства Небеског. Јер, како каже поглавар СПЦ, „нисмо само тела већ и душе. Телесно је пролазно а духовно непролазно па зато већ на овом свету морамо себи саградити вечну кућу и-обући се у одећу од врлина. Акб то не оства-

ова несрећна времена.

одговарамо злочином“.

„То не значи пасивност“, објаш- _

њава Његова Светост и додајс „не значи да смо ми као овце за клање. Јер, кад је — пушка ти је, пушка ми је — онда нека је срећа јуначка. Али кад је непријатељу оружје из руку избачено и он ухваћен, распорити му стомак, вадити очи... то је злочин који се никаквим интересом не може оправдати". Где би нам био крај

Од када је Патријарх Павле на трону СПЦ неке неслоге у Цркви су савладане, али остаје политичка неслога у Србији, којој се, за сада, не види крај. Тим поводом Његова Светост упозорава:

„Није несрећа у томе што ми имамо толико партија, већ у томе што оне, као ћелије једног организма, немају осећај за интерес целине. Када би свака партија оно што је у њеном програму најважније подредила општем интерссу и са другима се такмичила која ће боље служити целини... где би нам био крај“, каже Патријарх. ,

Црква и политика

Упитан — колико је српска црква у овим временима присиљена да се бави и политичким проблемима, Његова Светост каже: „присиљени смо не да се бавимо политиком, него да повремено мало оштрије изнесемо принципе Цркве. Ми живимо у реалном свету и нисмо незаинтересовани за то да ли ће странка на власти дати народу више или мање права и бринути о његовим-потребама“.

Принцип Марка Миљанова

Замољен да каже савет српском руководству у Босни, али и у Србији, шта учинити да се рат оконча а да мир буде праведан, Патријарх понавља: „свима дајем исти савет — да будемо људи и једни уз друге. Мало ли је српске крви која се пролива, па зар да буде и од српске руке проливена. Ако имају памети, и једни и други ће то да схвате. Али ако је интерес само да се дигне своја партија, онда нам за уништење непријатељи нису ни потребни“, истиче Његова Светост.

„Важи, дакле, људски принцип и ја га свима и стално понављам. То је принцип Марка Миљанова о чојству и јунаштву — да бранимо себе од непријатеља, али и непријатеља од себе“, каже Патријарх, упозоравајући да сваки злочинац себи ствара највећу муку злочином који чини

другоме.

римо, можемо бити на било ком положају — узалуд је".

Заинтересованост СПЦ за политку, поводом избора у Србији и Југославији, Патријарх тумачи забринутошћу. за будућност свог народа. _ 5

„Свакако, били смо заинтересовани да ли ће избори бити праведни и демократски. Црква не улази у приземну политику једне или друге странке, али сматра да је потребно истаћи принципе које заступа. Тај наш принцип је да не може једна странка да учини за добро народа онолико колико све заједно. Зато СПЦ инсистира да дође до Владе народног спаса у коју би се укључили сви“, истиче Патри-

_ јарх.

(

„ја нисам гласао ни до сада ни на овим последњим изборима. Не зато што немам неко убеђење, него зато што- оно нијс битно. Када би се свештеник определио само за једну странку, то значи да би друге одгурнуо од Цркве, а то свештеник не може јер Црква није његова. Он мора бити отац свим својим верницима, свој деци својој. То је принцип који Црква саветује и у политици", наглашава Па ријарх.

Поводом недавно, у Ватикану, изнетог мишљења митрополита црногорско-приморског ·Амфилохија и владике бачког Иринеја да Србе у Босни не треба присиљавати на потписивање Венс-Овенових мапа ако их сматрају неправедним, упитали смо Патријарха какав савет у овој ситуацији може да упути Србима у Босни.

„Мој савет свима је да упск поступају као људи и да ни по коју цену не дозволе да их злодела испровоцирају да буду нељуди. Нема

тог интереса, ни личног ни националног, који би нас могао ослободити. одговорности ако на злочин

Патријарх упозорава да је човек биће коме се и Бог може обрадовати, као што га се и ђаво може застидети. Али, не могу нас људи угурати међу људе ни нељуди међу нељуде, истиче он.

„Мене могу да ниподаштавају и срамоте, али да ме осрамоте не мо-

гу. Не може нико, то могу само ја сам, јер оно што сам, то је у рукама Божјим и нико то не може одузети осим мене ако криво поступам“.

- Упитан какви су, по његовом мишљењу, стање духа и спремност српског народа да у овако важним временима доноси правилне одлуке, Патријарх одговара: „Праве одлуке могу донети прави људи. Верујем да ће се у нашем народу, у сваком граду, наћи бар десеторица таквих и да ће због њих Бопг поштедети и остале“, каже Његова Светост, наводећи сличан пример из Старог Завета.

Поводом доласка у Србију бројних делегација из Русије, упитали смо Патријарха — шта се може очекивати од руске цркве и народа и да ли су они у овим сукобима заиста уз Србе2

„И код њих је дуго било присутно само једнострано информисање о овом рату. Рекли смо им да од њих као браће по вери, као и од других добронамерних људи, не очекујемо да о нама говоре ни DOље, али ни горе од онога што стварно јесте". У

„Можда само ми са својом истином задоцнили“, каже Патријарх, „али ја нисам „ни зато да се говори неистина, нити да се самдб сипају, као из рукава, бројке о броју псотрадалих. Ми од свих тражимо да се истина провери. Бог ми је сведок, никада ни пред ким, ни пред самим собом, нисам рекао колико је Срба у Босни погинуло, јер ја то не знам и питање је ко тај број данас може тачно да зна“.

010: 3. СИНКО

_ Поводом олаког баратања бројем силованих жена, нарочито Муслиманки, Патријарх каже. „За нас, као хришћане, свештенике, прва брига је да нађемо начин како да се свим женама, било да су оне Српкиње или Муслиманке подмогне људски и пастирски да у себи преболе ову трагедију. Јер Црква осуђује сваки злочин подједнако“, истиче Његова Светост.

Упитан да ли се ускоро може очекивати његов сусрет са поглаваром римокатоличке цркве Папом Јованом Павлом Џ, Патријарх каже да се не може прецизно одредити када би до тог сусрета могло да дође. 3

„Ја сам, разуме се, готов да пођем сваком човеку ако би било изгледа, макар за милиметар, да се примакнемо миру. Али, ја овде нисам приватна личност и о таквим стварима не одлучујем сам. О томе одлучује Сабор СПЦ, а питају се и друте сестринске православне цркве“.

„Зато ја поручујем, по речима Апостола Павла: — колико до вас стоји мир имајте са свим људима — и пола решења је ту“.

На крају разговора, Патријарх напомиње да му „није жеља, као што поједини злонамерни људи пишу, да се „црква свуда трпа“, него да овај народ дође до душе. Нећемо ми да се намећемо, али у школама се уче разне науке, а где ће се учити о души, од кога ако не од цркве“, каже Патријарх српски Господин Павле.

Ускршња порука Александра Карађорђевића

Највећи хришћански празник,

Ускрс, симбол је наде човекове у победу добра над злом, живота над смрћу. Та нам је нада данас потребнија више него икад, јер српски народ пролази кроз тешка искушења и патње, без премца у нашој новијој историји. Међутим, нема наде без вере у Христа, без повратка нашим духовним коренима и најсветлијим традицијама. Вративши веру у Богочовека, вратићемо се себи и бићемо спремни да издржимо, и оно што посусталима изгледа неиздрживо, каже се у ускршњој поруци Александра Карађорђевића и додаје:

Празник васкрсења Христовог дан је кад треба, озбиљно и одговорно, да окренемо поглед ка себи и Вечности. У ово време смрти, беде и патњи треба да испитамо своје душе и своју савест. Тешко нам је било и после Косова, и кобне 1813. године када Турчин поново покори Србију, као и оне страшне зиме пре скоро осам деценија, када се српска војска повлачила кроз албанске гудуре. У свим тим искушењима, српски дух није поклекао јер нам је вера била чврста. И данас, само духом прочишћени, у миру са Творцем и собом, издржаћемо на бранику наше напаћене нације и дочекати

Васкрс српства. Наде има, јер Христа има!

Наизглед смо усамљени у свету. Повратком правим вредностима Светосавља знаћемо да имамо ону помоћ и потпору која је Србима увек кроз историју омогућавала да се опораве и придигну. На крају сваке ноћи долази зора, а тмина изгледа најцрња пред свануће. Круна ће, као и до сада, доследно делити судбину свог народа и за његово добро радити. У име Краљевог дома Карађорђевића и моје породице, желим свима срећан велики празник!

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ — ВАИСТИНУ ВОСКРЕСЕ!

ЧЕСТИТКА ВЕЛИМИРА ЛУКИЋА

Славимо други Васкрс у нашој држави

Београд. — Председник Владе Републике Српске Владимир Лукић јуче је поводом ускршњих празника упутио честитку свим православним хришћанима.

„Мало је година било, од Косова до данас“, стоји у васкршњој честитци, „да су православни Срби на овим про-

сторима, у својој држави у миру божјем, могли да прославе најсветији хришћански празник Васкрсење Господа Исуса Христа“.

„Данас су времена тежа можда него икада, али уз божју помоћ, ово је други Васкрс који славимо у нашој држави. Немојмо да је изгубимо због

непобожности, непоштовања права и: малодушности, јер ћемо се и ми и наша дјеца питати: „Како ћемо пјевати пјесму господњу у земљи туђој“. Положимо наше душе за сву нашу напаћену браћу, уз поздрав, ХРИСТОС ВАСКРСЕ", каже се у честитци. Танјуг