Борба, 20. 04. 1993., стр. 5

TURNIR.

БОРБА УТОРАК 20. 4. 1993.

Још има

за разум

Никола Бурзан

резолуција

ајновија

(број 820) Савета без-

бедности, која — по општој оцени — представља

пакет најоштријих и најгрубљих санкција без преседана у историји светске организације, ставља у челични кавез читав један народ — ни крив ни дужан. ј

Његова кривица може бити само у томе што је гласао (ако је и то тачно) за ову и овакву власт, која га већ две године излаже невиђеним одрицањима, патњама, понижењима и жртвама, иако „није у рату“, нити помаже и подржава ратнике. Лидерима који су до свега овога довели могу се — и морају — ставити на душу и савест многе грешке и промашаји и у вођењу политике (унутрашње и спољне) и у понашању према свету и међународној заједници. Али, ни тај свет, ни та међуанродна заједница не може, макар колико то настојали, оспорити сопствене промашаје и илузије, потхрањиване старим предрасудама и оптерећењима. То ће, кад-тад, морати да се призна, ма-

„да нам то неће много помоћи

и олакшати ситуацију. А што је још важније — није у томе био корен нашег зла. Чак ако и прихватимо да је тзв. међународна заједница била — и јесте — пристрасна, необјективна, неправедна, дискриминаторска, према Србији и СРЈ, српски лидери морају коначно увидети да су изгубили међународну битку са једним превртљивим и лукавим Изетбеговићем, једним тврдим али послушним Туђманом, и њиховим пропагандним машинеријама. Дуго су и сасвим непотребно кокетирали са комунизмом и његовим симболима, неуверљивим унутрашњим реформама, са „државним _ континуитетом“ (још га се, изгледа, нисмо одрекли), са потписивањем — и одмах затим кршењем — које-

каквих споразума и обећања..

Понашали су се као да сеу свету ништа променило није, као да смо и даље „лидер несврставања“, спона између Истока и Запада, у време када су блокови нестали, а на сцену ступио — признали ми то или не — нови међународни поредак. 4

ису им биле „читљиве“

поруке ни из Москве,

ни из Вашингтона, а да и не спомињемо „навијаче“ из ЕЗ, КЕБС... Ни кад је Клинтон прокламовао своју нову „доктрину“ — да САД неће „дејствовати“ само када су угрожени њихови витални национални интереси, већ и „када се пркоси вољи међународне заједнице“ — ни то им није било јасно. „Дејствоваћемо мирољубивом дипломатијом — када је то могуће, а силом — када је то потребно“ сасвим одређен био је Клинтон.

Српски лидери су свој народ, нарочито путем свемоћне и свеприсутне телевизије, држали у заблуди, хранећи га илузијама, митовима прошлости и гуслајући јуначке песме из косовског циклуса. Тога се, на жалост, нису ослободили — нити су нас ослободили — ни дан данас!

Како другачије схватити најновије реакције на заиста жестоке санкције и још жешће претње, појединих личности са јавне сцене, које такође не

могу сасвим опрати руке због

· свега шта нам се догађа, него

као вапај заведеног и напуштеног, заблуделог у обманама које шири актуелни режим и његова малоекранска пропагандна машинерија. „Ми смо спремни за највећа ратна искушења, нисмо ми ни Панама, ни било каква банана-република“ — поручује један. Други сада види тренутак за „коперниканске обрте, за победоносну контраофанзиву, у савезу православних земаља“. Трећи православац, каже да је „рат против Србије — рат против Бога, а пад француског „миража“ и смрт г. Тургута Озала само су благе небеске опомене да не ваља радити против Србије, јер то значи радити против истине и правде“.

место да као озбиљни и

одговорни људи схвати-

мо — сви — да је ово збиља последња шанса (било их је, додуше, и на жалост, више пропуштених) да се време до 26. априла искористи за наставак преговора и постизање споразума којим би се избегло даље заоштравање и конфронтација са светом, национални лидери и самозвани трибуни понашају се као малолетнице из кола преварених српских сестара.

Ситуација је изузетно тешка. Тежа него икад у новијој историји српског народа. Али, још није — надамо се — све пропало. још има времена, ако има разума, да се избегне најгоре. То српски лидери дугују свом недужном народу. Макар толико. После свега што су му приредили и учинили. Они морају пронаћи излаз, макар кроз иглене уши, кроз најтешњи кланац, кроз клисуру — јер тај „нови свет“ немилосрдно јуриша. Тај свет нас, одиста, може затворити као у тор и присилити да се међусобно кољемо. Или бомбардовати (макар „само“ и виталне објекте), без обзира на то што ми мислили, сви колико нас има, да ли је то поштено, хумано, људски, оправдано, праведно. И, нарочито, да ће једног лепог дана грехе испаштати — они.

ема утехе у томе што

понављамо — и што

ћемо понављати — да ће „историја бити на нашој страни“, што је и судбина против нас.

Прилике су против нас. Време је — против нас.

Сви су — против нас!

И да смо „небески народ“ на земљи смо (још). А на земљи се све и догађа.

Да ли је десет-дванаест милиона Срба спремно да иде у пожар, у пропаст, зато што њихови лидери то тражег И нису, и не умеју, да нађу пут излазу2

Санкције су најсрамнији

"притисак који је изведен над

једним _ народом.- Поготово овакве, досад напојмљиве. Можда се, ипак, најгоре може избећи — ако се народ запита шта мисли. Зашто се том народу, у малтене судњем часу, не обрате шеф државе Југославије и шеф државе Србије2 Зашто му не кажу — куда га воде2 Зашто га не питају — шта хоће2

Ако народ српски хоће у погибеније — нека они носе барјак и крст испред њега.

ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ (СРС)

Срби неће потписати

О драстичном пооштравању санкција против Југославије, Војислав Шешељ, председник Српске радикалне странке (у интревјуу који објављује сутрашња „Борба“) каже: „До тих најтежих облика санкција ће сигурно доћи. Нама је упућен ултиматум — или ће босански Срби потписати, или ће се санкције примењивати. Босански Срби то неће потписати, јер би то представљало самоубиство читавог српског народа. Пошто ми то нећемо урадити, преостаје нам да се супотстављамо, да се боримо“.

За најновију резолуцију Савета безбедности УН Шешељ каже да је сасвим очекивана „јер је очигледно да се Запади Американци неће зауставити док не остваре своје циљеве“.

— Циљ Америке је да на Балкану не буде ни једна снажна већ више малих, издробљених државица. Пошто смо се нашли на путу том циљу, они ће учинити све да нас сломе, каже В. Шешељ.

МИРКО ЈОВИЋ (СНО)

Прихватити

или сукоб

Мирко Јовић, председник СНО, сматра да се сада налазимо у ситуацији када су могућа само два решења. Прво, да наш народ прихвати игру до краја иако на сопствену штету. Друга могућност је да се народ супротстави међународној заједници. ! i

„Влада Србије и Влада СРЈ играју трећу немогућу игру, покушавајући да се супротставе свему што су до сада потписале. Уколико народ одлучи да се супротстави потребно је“, каже Јовић, „распустити мањинску (једнопартијску) српску владу, Владу РСК и РС и увести коалициону владу уз неку врсту ванредног стања како бисмо спремни ушли у сукоб са међународном заједнипом. ЗОРАН ЂИНЂИЋ (ДО

Проћердин

Председник Извршног одбора Демократске странке др 30ран Ђинђић сматра да је ово до сада најозбиљнија претња СРЈ и њеној позицији на просторима бивше Југославије, која би јој могла „везати руке“.

— Рок који је дат да се наговори српска страна на потпис тако је лудо проћердан, чак су се проводиле неке провокативне акције око Сребренице. То није требало предузимати, поготово у време када је свет упро очи у нас. Десило се нешто слично као оно око Дуб-

-ровника, као да неко жели да

Југославија и Срби у БиХ ступе у рат против света.

Ђинђић је мишљења да се гранатирање Сребренице („слике су обишле свет и ства-

ВЛАДАН ВАСИЛИЈЕВИЋ (ДЕПОС)

САОПШТЕЊЕ ДС

Крај борбе аргументима

Последња резолуција Савета безбедности представља ултимативни притисак који не побољшава изгледе за мир, стоји у саопштењу Демократске

· странке у коме се даље истиче

да она више најављује крај досадашње борбе аргументима и представља демонстрацију, си-" ле и са тим се треба озбиљно суочити.

Демократска странка предлаже да председник СРЈ хитно сазове састанак са председницима република, председницима влада и председницима посланичких клубова у савезној и републичким скупштинама како би се заједнички дошло до става о Резолуцији СБ. „Каква год била та одлука, њене последице ћемо лакше примити ако буде донета консензусом свих релевантних политичких фактора“, стоји на крају саопштења ДС.

рају недоумицу“) морало избећи, критикујући војне формације којима командује генерал Младић да су се понашале као да време не измиче. „једина наша шанса“, рекао је Ђинђић, „да бисмо питање рата и мира одвојили од питања територијалног разграничења је да покажемо да смо за мир. Не знам има ли још увек времена за демонстрирање такве воље. Остаје да покушамо и за ових 7-8 дана на јасан начин испољимо ту миротворачку вољу на свим линијама фронта. Ако се то 'не деси бојим се да после 26. априла улазимо у последњу, за нас врло неповољну, фазу југословенске кризе.“

Старатељство над БиХ тешко ће «се избећи

„Тврдње српске стране“, каже Владан Васиљевић, професор Правног факултета, „које нарочито често понавља министар иностраних послова Србије и Југославије — да је приступ свему томе једностран и да се запостављају српски интереси тешко се могу одбранити. Управо цео ток преговора и решења која су понудили копредседници показујуу да су све време узимани у обзир захтеви све три стране у сукобу и то у далеко већој мери него што су то били спремни да учине представници РС., чији су захтеви расли упоредо с остварењем војне премоћи, која не би могла да буде остварена без пуно подршке Војске Југославије и Србије“.

По Василијевићу је сасвим извесно да је „Резолуција 820“ средство додатног притиска на босанске Србе, међутим, ваља имати у виду да међународна заједница и није имала велик

избор. „Посебно треба имати у виду и додатну околност коју наши државници и политичари изгледа не знају: са Резолуцијом 820, као и са претходним одлукама Савет безбедности не крши се међународно право, јер све што је до сада урадио Савет безбедности у складу је са главом 7 Повеље УН. Исто тако ни војна интервенција не би представљала кршење основног акта ОУН, јер када остале мере (и оне из Резолуције 820) не дају жељеног учинка у очувању мира и безбедности дозвољена је и употреба силе“.

„Најзад, било би крајње време да српски и југословенски политичари схвате да ће се старатељство ОУН над БиХ тешко избећи, јер управо стање створено досадашњим понашањем страна у сукобу, веома тешко и сложено, на други начин не би могло да се превазиђе“, рекао је Василијевић.

ан — ),: F- z--–— _C-- C_-–- –- _ –— –– _—-«–— ———I_——_Припремили: Д. Бањац, С. Зеленбаба и Г. Катић