Борба, 20. 04. 1993., стр. 4

Београд. — Резолуција Савета безбедности Уједињених нација је без преседана у историји те организације, изјавио је Танјугу шеф посланичке групе Демократске партије социјалиста Црне Горе у. савезном Парламенту Милан Гајовић. - Са Резолуцијом се није мотуће сложити из неколико разлога, нагласио је Гајовић: - Прво, она подразумева настављање недемократског начина решавања питања Босне и Херцеговине притисцима и претњама голом силом само једној страни.

ДР ДАРКО ТАНАСКОВИЋ, ИСЛАМИСТ

Усељени село јер смо

БОРБА УТОРАК 20. 4. 1993.

МИЛАН ГАЈОВИЋ (ДПС ЦРНЕ ГОРЕ)

Дкт без преседана

Друго, и даље се третира СРЈ као страна у сукобу, и поред евидентних напора њених органа да се нађе мирно и праведно решење за сва три конститутивна народа у БиХ.

Треће, њоме се отежава позиција грађанских и демократских снага у СРЈ и даје подстрека национално-радикалним опцијама и на крају и даље се десетабилизује укупна ситуација у СРЈ, чиме се доводи у опасност стабилност Балкана, због бројних могућих спорних питања балканским

- државама.

Посебно тешко пада, нагласио је Гајовић, неделотворност напора Русије да се доношење Резолуције одложи до 26. априла први на тапету

Сасвим је извесно да не треба прекидати контакт са међународном заједницом, али би требало наш став — уколико је уопште дефинисан — на одређенији начин формулисати, почети говорити другим језиком. За нелељу дана, колико нам је остављено, наравно да је касно за тако нешто, али то може и кад се уведу санкције јер ни оне неће бити Рубикон после кога нема разговора. Има, наравно, само уз већу одговорност за садашњост и будућност. јесте да је то део великог међународног сценарија који одмиче својим замишљеним током, али наша улога не мора бити сасвим пасивна; морамо максимално да им отежамо на за себе конструктиван начин да рачунамо на фактор времена. На дуже стазе, било који међународни поредак, наметан силом, сада већ за све више народа, не може функционисати; ми смо први на којима се тестира и због тога толико усамљени. Мада имамо много заслуга за неодмерене потезе. На моралном плану треба инсистирати да је реч о неправедним санкцијама — ваљда ће се неко једном погледати у огледалу, мада нам та сатисфакција неће данас много помоћи.

ИЗВРШНИ ОДБОР СПС

Притис

Извршни одбор Социјалистичке партије Србије оценио је да најновија Резолуција Савета безбедности представља притисак без преседана на нашу земљу и да је реч о континуи-_ тету политичких уцена којима се само продубљава, а не решава југословенска криза.

У саопштењу извршног одбора СПС каже се да је несхватљиво и неприхватљиво да се такве мере које очигледно воде ка ескалацији конфликта доносе управо у тренутку када Република Србија и Савезна Република југославија делују као снажан фактор залагања за мир у разрешавању босанске кризе.

Уместо да се тај миротворни допринос уважава и да се Србија и СРЈ јачају у том процесу скидањем санкција, оне се даље излажу новим притисцима, и уценама. Поставља се питање шта се са таквим понашањем према Савезној Републици југославији жели, да ли постизање мира или ширења рата на југословенском и бал-

Верујем да маневарски простор није сасвим затворен. Сви који су на удару санкција, треба да имају минимум консенсуса; и не треба унапред прописивати какав теба да буде тај консенсус, већ да треба да израсте из демократске праксе.

Опасна је појава дефетизма, поготову у делу интелектуалне јавности, који води до интелектуалног самооптуживања, а циљ му је деструкција идентитета, што и постиже. Такође је опасан додатни унутрашњи притисак којим се сви који виде другачији пут изласка жигошу као издајници. Издајника вероватно има, али би то била негативна капитализација околности, са лошим последицама по државне интересе СР југославије. И, као што Његош каже „удар нађе искру у камену“, можда ће се витална енергија под тим притиском испољити. Неће они који су ово испланирали, али и у ходу смишљали, правити драстичне кораке уколико им цена буде превелика — ми нисмо искористили све, од дипломатских до одбрамбених могућности. Сада је најважније заборавити страначке интересе потпуно. M. B.

к без преседана

канском простору.

Више је него јасно да овакви притисци не служе миру, већ даљој ескалацији сукоба и могу довести у питање започети мировни процес и охрабрити оне снаге у БиХ и Хрватској, као и спољне факторе који стоје иза њих, да садашњу ситуацију учине још гором и још тежом, како би испровоцирали страну интервенцију, чије последице нико не може сагледати.

Уверени смо да српски народ неће никада допустити да његови интегрални делови буду супротстављени једни другима и да се онемогући пружање хуманитарне помоћи угроженом становништву.

Кад је реч о мерама којима се посеже за суверенитетом и територијалним интегритетом СРЈ, свима мора апсолутно бити јасно да ћемо своју земљу, ако на то будемо принуђени, бранити свим средствима, каже се, између осталог, у саопштењу Извршног одбора СПС.

ЕВРОПА РЕВИДИРА СВОЈУ „БОСАНСКУ ПОЛИТИКУ“

Мерко Кларин дописник „Борбе“ из Брисела

Док се у Београду, према извештајима западних дописника, нове санкције Савета безбедности доживљавају и тумаче као „тежак ударац“ и „неправда“ у европским се: медијима њихово усвајање, комбиновано са „задршком“ до референдума у Русији, интерпретира као „последњи трзај капитулантске политике међународне заједнице“!2 Док су, раније, многе одлуке Савета безбедности и других светских форума ангажованих у југословенској кризи, приказиване као „последња шанса“ Милошевића, Караџића или неког трећег, најновија резолуција о санкцијама описује се као „последња шанса“ за оне међународне факторе који се још надају да могу избећи „прљање руку“ у крвавом босанском блату!2

Даље, док према западним дописницима из Београда „убедљива већина Срба верује да се свет заверио против њих, да их угрожава и прети им истребљењем“... дотле су, у том

НЕБОЈША ПОПОВ (ГСС)

Преговори немају

алтернативу

Одбијање да се потпише спо-

_ разум и без неких додатних ус-

лова знак је претеране самоуверености српске стране у сукобу, сматра Небојша Попов из Грађанског савеза Србије, што је истовремено „спремност да се ризикује судбина читавог српског народа, оногу БиХ и овог у Србији, да уђе у конфронтацију са читавим светом, што се не може: завршити добро, јер ми нисмо јачи од читавог света“. Једини излаз је, каже Попов, преговарање, то може спасити оно што још није упропашћено и само то може водити ка окончању рата“.

„Свако очекивање да би промена у Русији аутоматски донела појачање „војне силе српске стране у сукобу само је подлегање „руској хипнози“, која се и раније јављала у критичним тренуцима Србије и српског народа. Дакле, преговори немају никакву алтернативу, а они нису никаква капитулација већ победа разума над безумљем“, закључује Попов. ФРАНЦУСКА ШТАМПА Порука Србима и Београду

Париз. — Резолуција Савета безбедности представља „најригорознију“ меру икада изгласану у палати УН и по својој ширини и оштрини превазилази санкције уведене својевремено према Ираку, оцењују француски коментатори. Према писању „Либерасиона“ нови шеф француске дипломатије Ален Жипе дао је француској мисији у Уједињеним нацијама врло јасне инструкције „по сваку цену“

Инсистирање Француске оправдава се у француским дипломатским круговима „алармантном ситуацијом“ у Сребреници и жељом да се упути „политичка порука“ Србима у Београду и у Босни. Танјуг

свету, уверени да им се Србија

— како је ових дана рекао .

француски шеф дипломатије Ален Жупе — „руга у лице“, "односно да их „прави будалама“, понижава и „презире“. и не само што су у то уверени, већ постају и убеђени да су за то сами криви! Сами су, закључују, допустили српским лидерима да без страха од последица игноришу Савет безбедности, Европску заједницу, НАТО, КЕБС, УНПРОФОР... „Српском вођству“ — написао је јуче уводничар лондонског „Индепендента“ — „треба дати разлоге да ревидира свој, сада сасвим оправдан, презир према Западу !2

А да би се до тога стигло,

биће неопходно да Запад, претходно, ревидира своју политику према босанској кризи. На томе се, управо, ради, и присталице „капитулације“ — односно настављања досадашње политике дипломатског посредовања, економских и политичких притисака и неуверљивих вој-

БРИТАНСКА ШТАМПА

Босна — тврћа

лице“

них претњи — присиљене су на повлачење. И то незапамћеном брзином! Пример: у суботу се увече белгијски шеф дипломатије Вили Клас супротставио сугестији лорда Овена да се приступи „селективном бомбардовању“ линија снабдевања босанских Срба, тврдећи да би тиме били угро"жени они представници међународних организација који на лицу места покушавају да помогну угроженом становништву. У недељу ујутро, међутим, Вили Клас се изјаснио „у прилог „ограничених ваздушних удара“, и то не самоу Босни, већ, „ако буде неопходHO... M у правцу Београда“!2 Отприлике истовремено, на страну „интервенциониста“ су прешли и италијански шеф дипломатије Коломбо, бивши дански министар Олсен, значајна група британских конзервативних посланика и комплетна лабуристичка опозиција, спољно-политички комесар Комисије ЕЗ Ван ден Брук и многе друге утицајне личности европске политичке сцене. Тренд је апсолутно европски и делује — незаустављиво.

а Титове

концепције 080

Лондон. — Да ли су отворене претње војном интервенцијом против босанских Срба реалне или су део политичко-пропагандног притиска — питање је на које британски- коментатори немају одговор. „Тајмс“, „Индипендент“, „Дејли експрес“, „Дејли мејл“ и други британски листови објавили су јуче посебне коментаре и

уводнике у којима се залажу _

за војну интервенцију, али истовремено остављају отворена

врата за питања о сврсисход- ~

ности такве акције.

„Тајмс“, на пример, сматра да таква акција, сем психолошког, не би имала практичног дејства, јер је Тито, у својој концепцији општенародне одбране, од Босне и Херцеговине направио праву тврђаву коју је немогуће · савладати. Лист тврди да се само у Хан Пијеску у подземним складиштима,

•

И Шпанци у скцији Мадрид. — Шеф дипломатије Хавиер Солана најавио је у изјави овдашњем радију да би Шпанија, у крајњем случају, могла да узме учешће, не само у операцији контроле босанског неба, него и у акцијама против српских положаја у БиХ. =:

Ако се Срби не приклоне мировном плану, нагласио је Солана, деловање међународне заједнице би могло да узме други правац, онај који значи напуштање дипломатије.

која су заштићена и од атомског удара, налази 600 тенкова као и да се српски тенкови, артиљерија и вишецевни ракетни бацачи стално померају и да их је немогуће тачно лоцирати. Ипак, антисрпска и антијугословенска кампања у Великој Британији као да достиже врхунац. Готово да нема британског политичара или коментатора који се није заложио да се „Срби казне, јер они разумеју само силу“.

Премијер Мејџор је прексиноћ читавих 50 минута о томе разговарао ca америчким председником Клинтоном да би после поновио став да су „дугогодишње и тешке санкције“ најбоља претња за српску страну да потпише мировни план, али да су „све опције отворене“.

= упозорење Москви

Слично мишљење је изнео и министар одбране Гарсија Варгас, који је наговестио да би Шпанија евентуално могла да узме учешће у селективној употреби силе НАТО-пакта. Солана је, такође, рекао да су изгласане санкције биле нужне и упозорио Москву да мора „озбиљно размислити“ о улози Русије у вези са југословенском кризом, тим пре што та земља може значајно да утиче на даље понашање Срба у сукобу у Босни. Танјуг

Монровил. — Хрватски председник Фрањо Туђман апеловао је на Сједињене Америчке Државе и њихове савезнике да предузму акцију бомбардовања српских положаја у Босни, јављају стране новинске агенције. .

На конференцији за штампу у Монровилу у Пенсилванији, уочи свог појављивања

пред исељеницима из емигрантске „Хрватске братске заједнице“, Туђман је — како преноси АФП рекао да „сматра да би ваздушни напади на Србе били довољни да омогуће Босанцима да се даље сами бране“.

Танјуг

и паљена

1: ==