Борба, 20. 04. 1993., стр. 3

оне

BORBA UTORAK 20. 4. 1993.

Đuro Bilbija

dopisnik „Borbe“ iz Moskve

Ruski ministar inostranih poslova Andrej Kozirjev istupio je sa novim inicijatipama za mirno rešenje „bosanske Rrize“. Predložio Je da se rešenje — kako bi se izbegla eskalacija rata i posezanje za vojnom intervencijom — pokuša naći na specijalnom zasedanju Saveta bezbednosti na niDou ministara inostranih poslova, ili u obnavljanju rada Londonske konferencije na istom nivou.

„Smatram da bi specijalno zasedanje Saveta bezbednosti moglo da se održi i u Evropi. Lično sam spreman i na mogućnost da to bude u Sarajevu ili Srebrenici“, naglasio je Kozirjev. „Pitanje vojne intervencije u bivšoj Jugoslaviji nije ovoga časa aktuelno i tim povodom ne treba stvarati nikakve iluzije. Pogrešne su računice koje se svode samo na upotrebu sile. Zato što takvi metodi, na žalost, daju nevelike efekte“. 5 Kozirjev je našao za shodno da svemu ovome doda napomenu da razumevanje, koje ruski nacional-patrioti pokazuju za pozicije srpskih nacional-patriota, ne treba brkati sa „pozicijom predsednika Jeljcina“. A, takođe, i ovakvo upozorenje: u vremenu koje je preostalo do stupanja na snagu odluke o pooštravanju sankcija protiv Jugoslavije, „bosanski Srbi i beogradsko rukovodstvo“ treba da tragaju za putevima mirnog rešenja krize, a ne da se bave „različitim pre-

jevljev zamenik Vitalij Čurkin.

Međunarodna zajednica, napokon mora da se sasvim jasno opredeli, naglasio je Čurkin, hoće li da vojuje na Balkanu ili će joj osnovni oslonac, ipak, biti na traganju za političkim rešenjem. A bosanski Srbi, ali i Srbi u celini, nastavio je, moraju već jednom da shvate da ne dolaze u obzir nikakvi „ab hok“ razgovori o mapama, da ti razgovori ne mogu trajati još godinu i po, da u obzir dolaze samo minimalne korekcije mapa ı da ih svako neuvažavanje tog osnovnog fakta vodi u nacionalnu katastrofu. Srbi moraju da shvate, precizirao je Čurkin, da ne stavljaju na kartu samo izgled karte teritorijalno-etničke podele Bosne, nego da je reč i o tome da sebe očuvaju kao naciju.

Curkin je još nekoliko puta, u različitim varijacijama, ponovio: iako vraćanje razgovora o mapama na sam početak niko neće dozvoliti, izvesne minimalne korekcije su i moguće, a Rusija

ве сео е • = Intervencija u Srbiji = pitanje vremena Rusija je morala vetom sprečiti izglasavanje novih sankcija protiv Jugoslavije — izjavio je Ilja Konstantinov, predsednik Političkog saveta opozicionog

„Fronta nacionalnog spasa“. Prema njegovim rečima, „pod pritiskom SAD,

intervencija snaga NATO-pakta u Srbiji sada je samo pitanje vremena“.

e e • Predlagao zafvaranje granica sa BiH Čurkin je obelodanio da je rukovodstvu Jugoslavije predlagao da zatvori granicu prema BiH i da na taj način svetu pokaže da bosanskim Srbima ne želi da pruža nikakvu pomoć čak ni materijalnu, i da SRJ, u bosanskom konfliktu

ni na koji način ne učestvuje.

Ali, dodao je, stekao sam utisak da Beograd nije spreman za takav cfikasni gest, mada ga je i sam nagoveštavao“.

tnjama međunarodnoj zajednici. Svoju inicijativu Kozirjev je obelodanio nakon razgovora koje je u Moskvi imao sa švedskim ministrom inostranih poslova Margaretom Uglas, dok je nešto kasnije, posle susreta sa svojim bugarskim kolegom Ljubenom Berovom, izjavio da Rusija „može podržati“ stupanje na snagu pooštrenih sankcija. Berov je, sa svoje strane, istakao da i Sofija podržava pooštravanje sankcija, ali da je protiv međunarodne upotrebe vojne sile u bivšoj Jugoslaviji. Indikativno je da je Kozirjev na ovo primetio: „Rusija ı Bugarska se pridržavaju zajedničke pozicije povodom sankcija protiv Jugoslavije“.

Не замђан таре па Кано

A sa kakvih pozicija će Rusija i njena diplomatija delovati narednih dana, pa i u susret mogućem specijalnom zasedanju Saveta bezbednosti ili na obnovljenoj Londonskoj konferenciji, objasnio je juče u Moskvi Kozir-

smatra — i neophodne, jer su srpski teritorijalni zahtevi u nizu slučajeva suštinski zasnovani i zakoniti.

Stoga se nadamo, dodao je, da će gospodin Karadžić, već do skorog Ovenovog dolaska u Beograd, formulisati „srpski minimum“, a nadamo se da bi taj „minimum“, ukoliko se zaista bude radilo o minimumu, o čemu sam već razgovarao Sa gOSpodinom Ovenom, narednih dana mogao da bude i prihvaćen.

Objašnjavajući zašto prvi pokušaj formulisanja „srpskog minimuma“ nije uspeo, Čurkin je naveo da je, tokom njegovih nedavnih razgovora u Beogradu, bilo reči i o neophodnostima da Srbi dobiju „teritorijalne koridore“, ali da Srbi nisu prihvatili njegovu ponudu.

„Da, koridori su potrebni, ali srpska strana više ne veruje Ujedinjenim nacijama, pa nije pri-

„ stala da oni budu pod njihovom

zaštitom. Nije, međutim, pristala ni na varijantu po kojoj bi oni

Britanska vlada razmatrala mogu«most intervencije u BiH

London. — „Britanska vlada razmatrala je jutros mogućnost ograničenih vazdušnih napada na srpske položaje u Bosni i Hercegovini“, saopštio je juče u britanskom parlamentu ministar inostranih poslova Daglas Herd. Došlo se do zaključka da bi takva akcija imala veoma ograničen vojni značaj i ugrozila bi živote mnogih civila —

rekao je Herd.

On je naglasio da vazdušni napadi ne bi imali mnogo efekta ako ih ne bi podržale kopnene trupe. Herd je posebno naglasio da su sada sve opcije otvorene i da Velika Britanija nastavlja konsultacije sa

svojim saveznicima.

Tanjug

bili pod zaštitom isključivo ruskog kontingenta mirovnih snaga. Ovo iznosim zato — podvukao je Vitalij Čurkin — što želim

da pokažem da mogućnosti za

dostizanje kompromisa postoje, a i zato da još jednom upozorim Srbe da. u sadašnjoj dramatičnoj situaciji moraju poći i na ozbiljne ustupke. U nekim slučajevima čak i onda kada su potpuno u pravu, da im se ne bi dogodilo da dobiju rat, a izgube mir, da pretrpe poraz koji bi se pretvorio u narodnu tragediju“.

Prvi deo Karadzicevos „Re?žu i mire” Čurkin je, iako je priznao da pooštravanje sankcija raože imati i koniraefekat, više nego jasno i otvoreno rekao: Ruska Federacija ima, kao i svi drugi, svoje spoljnopolitičke prioritete i nema nameru da se konfrontira sa međunarodnom zajednicom zato što nema saglasnosti o unutrašnjim bosanskim granicama. Međutim, odmah posle ovakve „hladne“, Čurkin se pobrinuo i za kakvu-takvu „toplu oblogu“. Izjavio je: „Rusija pravi razliku između Jugoslavije i bosanskih Srba i smatra da se u BiH vodi, u osnovi, građanski rat, ali veći deo međunarodne zajednice takvu razliku ne pravi, a Jugoslaviju smatra agresorom. Smatramo, takođe, da bi situacija u Bosni bila povoljnija, a i da bi se do političkog rešenia lakše došlo da je međunarodna zajednica rekla ono što je trebalo reći, nakon obaranja italijanskog transportnog aviona, nakon ubistva francuskih vojnika i novinara u Sarajevu i nakon nekih ranijih muslimanskih akcija u istočnoj Bosni. Tim pre što je od samog početka bilo jasno da Srbi nisu krivi ni za šta od toga i što svi dobro znaju da pritisak samo na jednu stranu podstiče na rat druge dve. Poslednjih nedelja ja sve ovo govorim mojim kolegama, stranim diplomatama, mnogi od njih se u četiri oka sa ovim slažu, ali javno ćute. Uprkos svemu, mi apelujemo na bosanske Srbe da ne prave nikakve nepromišljene i samoubilačke korake. Nikakve sankcije nisu kraj sveta i konac istorije. Istorija se ni za Srbe, ni za Balkan, na ovome neće zaustaviti. Pogotovo i na Palama i u Beogradu shvate da se u najtežim situacijama ponajmanje smeju praviti nepromišljeni koraci. Dodatne sankcije ne smeju biti povod za odustajanje od mirovnih pregovora. Sankcije zaista nisu kraj sveta”.

Najzad, Čurkin je ispričao ka- ·

ko je nedavno Karadžić, nakon što mu je ovai pokazao debelu fasciklu sa dokumentacijom o srpskim teritorijalnim pretenziJama, stavio do znanja: „Vi kao da pišete svoj „Rat i mir“, ali ste dosad napisali samo prvi deo“. Utisak je, ipak, da se Rusija, uprkos svemu, pomalo uplašila za samu sebe. Jer, Čurkin je priznao da bi širenje rata na ceo Balkan i u Rusiji izazvao „tcktonske poremećaje”.

ŠTA POSLE EKONOMSKE BLOKADE JUGOSLAVIJE | OBE SRPSKE

REPUBLIKE

oružje

Slobodan Pavlović

ili

dopisnik „Borbe“ iz Vošingtona

U nedelju, prilikom obeležavanja 50-godišnjice ustanka u Daršavskom getu, potpredsednih SAD Albert Gor stavio је гпак jednakosti između nacističkih zločina u drugom svetskom ratu i postupaka srpskih oružanih snaga u Bosni. Istopremeno, Savet bezbednosti je za vikend uspostavio draRhonshu ekonomshu blokadu Jugoslavije i nedavno formiranih srpshih država u Hrvatskoj i BiH.

Blokadu, kojoj je „Njujork tajms“ juče dao perspektivu iračke izolacije, „ukoliko srpski nacionalistički predsednik Slobodan Milošević u sledećih osam dana ne ubedi vođe bosanskih Srba da se opredele za mir“.

Šta se dalje može očekivati?

Koje su to mere — „dosad ncprihvatljive za neke članove Saveta bezbednosti“ — koje je u

petak najavio predsednik Klinton? 'Pokretna traka Saveta bezbednosti kreće se sve brže i pod pritiskom izveštaja iz istočne Bosne i atmosfere stvorene u sedištu svetske organizacije vrlo je moguće da na nju bude stavljeno još nešto pre postreferendumskog 26. aprila. Ruski ambasador Voroncov je na subotnjoj sednici izgledao izgubljen, neodlučan i potpuno izolovan. Pregazila ga je zapadna i nesvrstana alijansa.

Jedino što je uspeo bilo je da stupanje na snagu Rezolucije 820/93 (sankcije protiv Srbije i Crne Gore) odloži za devet dana i da potom spreči otvaranje rasprave o ukidanju embarga na naoružavanje muslimanskih snaga u BiH, što se, takođe, pojavilo kao inicijativa na toj sednici. Reakcije iz Beograda i sa Pala na usvajanje subotnje rezolucije dobile su priličan publicitet u američkim medijima. Pretnje da će se napustiti mirovni pregovori, proglasiti nezavisnost i objaviti ujedinjavanje svih srpskih zemalja, tumače se u prvim nezvaničnim vašingtonskim kontra-reakcijama kao potvrda opravdanosti osnovne ovdašnje teze da su, iza razbijanja doskorašnje federalne Jugoslavije i svih nesreća koje su potom usledil=, nalazi, zapravo, nastojanje da se formira velikosrpska država i to, dobrim delom, na račun suseda. ;

Amerika ne krije koliko se protivi toj inicijativi. Klinton je u petak javno objavio da u tom smislu razmatra sve opcije, osim da šalje svoje trupe da ratuju na Balkanu. Bela kuća se i juče intenzivno konsultovala oko tih

daljih mera sa glavnim zapadnim saveznicima, s tim što se u tom kontakstu sve više pominju oružje za Muslimane i napadi NATO-avijacije na artiljerijske položaje bosanskih Srba kao i

strateške ciljeve u pograničnom?

pojasu s jedne i druge strane Drine.

Koliko se odavde vidi, u trouglu Vašington — Njujork Brisel sve je prisutnije raspoloženje da se potegne i za ovim merama, s tim što bi za svaku od njih bila neophodna posebna odluka Saveta bezbednosti. Moskva, unazad dva dana, uveliko protestuje zbog „ishitrene rezolucije o novim sankcijama protiv Jugoslavije“, koju je u subotu mogla da zaustavi da nije zaigrala na obe karte i uzdržala se od glasanja. Ko garantuje da tako neće biti i sutra, prekosutra ili iduće nedelje — kad se pred Savetom bezbednosti nađe predlog rezolucije o naoružavanju muslimanskih snaga ili o bombardovanju srpskih položaja? U međuvremenu — dok traje odbrojavanje za Miloševića i Karadžića u iščekivanju isteka ultimatuma (26. april) — u Vašingtonu počinje polako da preovladava uverenje da je Vens-Ovenov plan, imajući u vidu razvoj najnovijih događaja, osuđen na lagano, ali sigurno umiranje.

. Smrtnu presudu, kako se procenjuje, potpisao mu je, pored ostalog, 12. član subotnje rezolucije Saveta bezbednosti o sankcijama, u kome se kaže da će

od 26. aprila sav izvoz, uvoz i

tranzitni saobraćaj kroz zonu UNPROFOR u Hrvatskoj i oblasti u BiH koje kontrolišu srpske snage, biti dozvoljen jedino uz prethodnu dozvolu vlada Hrvatske u Zagrebu i BiH u Sarajevu. :

U Savetu bezbednosti, inače, juče posle podne počela je takozvana otvorena debata o situaciji u BiH. Za ovu raspravu na kojoj je dozvoljeno učešće svim članovima UN — do juče ujutru bilo je prijavljeno 59 govornika. Oven: Vremenu za dejstvo sankcija

London. — Lord Dejvid Oven izneo je juče u intervjuu radio „Bi-Bi-Siju“ mišljenje da je potrebno izvesno vreme da bi nove sankcije protiv Jugoslavije počele da deluju. On je naglasio da će zamrzavanje finansijskih sredstava Jugoslavije teško pogoditi privredu Srbije i Crne Goге. Oven је rekao da nikakva vojna intervencija protiv bosanskih Srba ne dolazi u obzir pre 26. aprila, odnosno, sve dok se ne obavi referendum u Rusiji. Po njegovom mišljenju, u ovom momentu nema nikakvih šansi da Moskva da saglasnost za vojnu akciju, ali da to ne znači da se to posle referenduma neće promeniti. Tanjug

Pelersen poručuje Karadžiću

da bude razuman Kopenhagen. — Danski ministar inostranih poslova Nils Helveg Petersen čija je zemlja predsedavajući Evropske zajednice, uputio je juče apel lideru bosanskih Srba Radovanu Karadžiću da „bude razuman“ i da odmah potpiše mirovni plan.

Petersen u saopštenju kaže da je „izuzetno zadovoljan“ najnovijom rezolucijom Saveta Dbez-

bednosti UN o pooštravanju sankcija protiv Srbije i dodaje da, što se vojne intervencije u Bosni tiče, za to još ima vremena. A komentarišući izjavu lorda Ovena o bombardovanju srpskih položaja u Bosni, Peter-веп је гекао da to „nije dobra ideja“ i da se time koči mirovni proces. Tanjug