Борба, 24. 04. 1993., стр. 2

RADOJE KONTIĆ U RAZGOVO > =>

RU SA PRIVREDNICIMA

Savezni premijer dr Radoje Kontić izjavio je juče da se naziru znaci kompromisa oko Vens-Ovenovog plana, ali je za slučaj primene najnovije rezolucije Saveta bezbednosti najavio direktno upravljanje raspoloživim sredstoima prema strogo utvrđenim prioritetima.

Kontić je govorio na sastanku sa šezdesetak privrednika, okupljenih u Palati Federacije, kako bi ih obavestio o pripremama za moguće, kako je rekao, „hermetičko“ zatvaranje SR Jugoslavije.

U takvoj situaciji morali bi u potpunosti da se oslonimo na sopstvene resurse, a prema dosadašnjim sagledavanjima, podvukao je Kontić, potrošnja bi preko operativnih štabova morala da se usmerava u oblasti cncrgetike, ali i poljoprivrede, i nckih drugih sektora.

Kontić se podrobnije osvrnuo na sedam grupa bilansa i problema. Najpre, vojni bilansi su primereni opasnostima i sagledani su, kako je rekao, prema dobro razrađenoj metodologiji.

U oblasti energetike, gde bi u celini morali da se oslonimo na domaće mogućnosti, suočavamo se s problemom tečnih goriva i prirodnog gasa, jer bi potrošnja, prema onome što je Kontić izneo, morala da se prepolovi u odnosu na usvojen energetski bilans.

izuzetna nesposobnost

• • •

za predviđanje događaja

Od opšteg tona rasprave je odudaralo izlaganje profesora beogradskog ekonomskog fakulteta dr Mlađena Kovačevića, koji je ocenio da je situacija beznadežna i da je sastanak sazvan sa zakašnjenjem. On je ukazao na, kako je rekao, izuzetnu nesposobnost predviđanja događanja na duži rok svih čelnika, počev od bivše Jugoslavije, do vlade Milana Panića, napominjući da je u tom domenu neophodna tešnja saradnja političkog vrha sa ljudima od nauke.

Ako dođe do pooštravanja sankcija posledice će, po oceni Kovačevića, biti nesagledive. „Ko će od političara preuzeti odgovornost na sebe i reći narodu da bombardovanja vitalnih objekata neće biti. Ko može da kaže šta će ovde biti za 10 do 15 godina u slučaju nepotpisivanja Vens-Ovenovog plana“, pitao je on. Ekonomske žrtve u narednih pet-šest godina bile bi, po oceni Kovačevića, opravdane samo ako bi bile nekog političkog dobitka u dogledno vreme, koji on,

kako je rekao, trenutno ne vidi.

Ako dođe de najgoreg sledi menfalna blokada Direktor Poljoprivrednog kombinata Beograd Voja Simanović smatra da neko treba da se obrati narodu i kaže koji je to nacionalni, socijalni i ekonomski minimum i šta to jedno drugo i u kojoj meri uslovljava. Ocenjujući da rezolucija 820 sigurno nije poslednja, on je upozorio da „ako dođe do najgoreg sve opcije padaju u vodu“. у

Simanović je mišljenja da zemlji preti mentalna blokada s obzirom na odlazak mladih i visokoobrazovanih kadrova i da je pitanje kako će i ko realizovati sve ono što je zemlji potrebno.

Prema «spisku raspoloživih poljoprivrednih i proizvoda prehrane, stanje je, kaže savezni premijer, ohrabrujuće. Imamo pšenicu, kukuruz sa viškovima, a količine ulja, šećera, mesa, mleka, jaja i drugih osnovnih proizvoda bi uglavnom mogle da zadovolje potrebe, ocenio je Kontić.

On je napomenuo da bi njihova proizvodnja ipak morala da se podstakne, a i upravna tela oforme. Računa se i na izvoz ovih proizvoda, bez obzira na sankcije, rekao je savezni premijer i precizirao da bi se ta sredstva koristila za plaćanje lekova i sredstava higijene.

Ta grupa proizvoda je za nas i najveći problem, jer Jugoslavija, kako je podsetio Kontić, raspolaže sa svega 10 do 15 odsto sirovina za njihovu proizvodnju. Najverovatnije, sankcije bi nas primoravalc da kupujemo gotove lekove, dodao je Kontić.

Devizne rezerve bi, posle preduzetih mera za njihovo popunjavanje, bile isključivo u funkciji matcrijalnih bilansa, a u oblasti socijalnih potreba, kako je procenio savezni premijer, računa se s povećanim troškovima. To bi nalagalo novu politku cena, plata, kao i fiskalne i budžetske politike, dodao je on.

Zapošljavanje bi se usmeravalo na sektore koji treba da popu-

njavaju te bilanse, ali je sigurno, -

napomenuo je Kontić, da bi proizvodnja morala negde i da se zaustavi.

Savezni premijer je saopštio da je vlada preduzela mere za zaštitu imovine u inostranstvu, kojoj preti konfiskacija, zaplena i zamrzavanje i pozvao privrednike da i oni učine sve što mogu.

Govoreći o ovom presudnom istorijskom trenutku, premijer Kontić je naglasio da se, ipak, nada da će se pregovori, koji po-

ukoliko se pooštre sankcije

kazuju izvesne znake napretka, povoljno završiti.

„Naziru se znaci kompromisa“, rekao je Kontić. Bosanski Srbi, prema njegovim rečima, shvataju našu situaciju i spremni su na kompromise. Savezni premijer, uporedo, očekuje da će i međunarodna zajednica pokazati veće razumevanje za mipiainc nacionalne interese Sr-

a.

Hermetičko zatvaranje поvom Rezolucijom teži kolapsu privrede, socijalnim tenzijama i nemirima sa jasnim političkim ciljevima, rekao je savezni premijer. =>

On je podrobno govorio i o posledicama dosadašnjih sankcija, navodeći da su one zaustavile proces transformacije privrede i demokratizacije društva. One razaraju moralne vrednosti, kaže Kontić, i proizvode šverc i kriminal. Standard se vraća za 30 godina unazad, a samo prošle godine je prepolovljen, rekao je Kontić.

Savozni premijer je svoje izlaBanje završio rečima da se ipak nada da će međunarodni pregovarači razumeti da postoji granica preko koje niko od Srba ne može da pređe, i da će se naći put do mira. -

Privrednici su, u najvećoj me-

ri, podržali koncept koji je izlo--

žio Kontić. Najveći broj je ukazao na potrebu da u državnim rukama budu materijalni i finansijski bilansi, da se vodi selektivna politika, podsticanjem onih potencijala koji u sadašnjoj situaciji mogu da opstaju bez većih ulaganja, kao i na potrebu za socijalnim programom, kako ne bi došlo do bunta stanovništva. Među prioritete su i juče, kao i prilikom prošlog susreta privrednika sa čelnicima u Saveznoj vladi, posebno apostrofirani

1 "ВОЕВА SUBOTA-NEDELJA 24-25. 4. 1993.

poljoprivreda i energetika.

Ukazano je da hitno treba sačiniti energetski bilans na nivou zemlje, s obzirom na veliki i težak zadatak elektroprivrede u predstojećim vremenima. Situacija je i sada dovoljno teška da je to, kako je rečeno, neophodno i ako ne stupi na snagu najnovija rezolucija Saveta bezbednosti.

Ocenjeno je da i dalje ostaje aktuelno opredeljenje vlade da se zaustavi pad proizvodnje i da se sredstva primarne emisije usmere u te svrhe. Naglašeno je da se zbog uvođenja sankcija išlo i linijom manjeg otpora i da nisu u potpunosti iskorišćeni proizvodni kapaciteti koji su i u takvim okolnostima mogli da funkcionišu. >

Naglašena je i potreba za razradom metoda za očuvanje sredstava SR Jugoslavije u inostranstvu. Savezni ministar za ckonomske odnose sa inostranstvom Milorad Unković je rekao da nije pesimista. Treba stvoriti klimu i opet će, kako je rekao, biti kooperacije, stranih ulaganja i barter poslova. Naglasio je da treba što više supstituisati uvoz, pre svega kada su u pitanju energenti.

Na eventualnu zaplenu imovine, koju predviđa rezolucija 820, treba, po njegovom mišljenju, odgovoriti popisom strane imovine u SRJ i zapretiti recipročnom merom.

Država bi, rečeno je između ostalog, trebalo da obezbedi primenu mera i odluka koje je nedavno donela Savezna vlada, posebno onu o formiranju kursa dinara. U suprotnom bi, kako je naglašeno, trebale primeniti slobodan kurs, jer se i dalje sve odvija na nelegalnom tržištu, a deVize iznose iz zemlje.

INTERVJU DOBRICE ĆOSIĆA ITALIJANSKOM LISTU „KORIJERE DELA SERA“

== а e == | | e | _ ве Zivofno smo zainferesovani da se usvoji plan Rim. — Predsednik SR Jugoslavije Dobrica Cosić dao je u četvrtah intervju Rencu Ćanfaneliju, novinaru najtiražni-

jeg italijanskog lista „Korijere dela sera“. Intervju je objavljen u jučerašnjem broju. Prenosimo intervju u nešto skraće-

пој регг 1.

KORIJERE DELA SERA: Juče ste se sreli sa lordom Ouvenom, zatim, lord Oven se sreo sa predsednikom Miloševićem. Sutra uueče lord Oven treba da se vrati u Beograd. Utisak je da se, ipak, vode pregovori. Šta Vi o tome mislite?

DOBRICA ĆOSIĆ: Razgovarao sam за lordom Ovenom pre podne. Sinoć smo gospodin Milošević i ja razgovarali zajedno sa lordom Ovenom. Imali smo duge, sadržajne i vrlo plodotvorne razgovore. Lord Oven, sa svoje strane, ulaže ogromne napore da pronađe kompromisna rešenja. Zajednički tražimo rešenja koja bi bila pravedna za sva tri naroda. Naglašavam pravedna za sva tri naroda! Samo na pravednim rešenjima može se obezbediti mir u Bosni i Hercegovini. SRJ nije umešana џ га!

_ Savezna Republika Jugoslavija, koja deluje posrednički u ovom trenutku, odista je životno zainteresovana da se usvoji Vens-Ovenov plan i da se zaključi miru Bosnii Hercegovini.

К. D. S: Srbi van Srbije izgleda ne žele da potpišu Vens-Ovenov plan?

D. Ć.: Mislim da bi bilo neistini-

.to mišljenje ako se kaže da Srbi

iz Bosne i Hercegovine ne žele da potpišu Vens-Ovenov plan i da ga kategorično odbijaju. Srbi iz Bosne i Hercegovine sigurno

imaju svoje minimalne egzistencijalne zahteve. Istorijska pravda, ljudska i nacionalna prava, nalažu da se njihovi minimalni egzistencijalni zahtevi ispune. Ne vidim nijedan razuman razlog da se ti zahtevi ne ispune. Takođe, ne vidim nijedan razuman razlog da međunarodna zajednica, Savet bezbednosti ne pokažu više strpljenja, daju više vremena, ulože veće napore, izvrše odgovarajuće uticaje na druge dve zaraćene strane da dođe do kompromisnih rešenja. ;

A te minimalne egzistencijalne potrebe i interese nemam pravo ja da formulišem, niti iko iz Savezne Republike Jugoslavije; pravo na formulaciju tih egzistencijalnih zahteva imaju Srbi u Bosni, koji su egzistencijalno ugroženi.

Nadam se ipak da će svetska javnost, međunarodna zajednica koja brine o Bosni i Hercegovini, uvideti da muslimansko-hrvatski rat u Bosni i Hercegovini još jednom pokazuje svetu da je reč o unutrašnjem građanskom ratu i da se više ne može govoriti ni o kakvoj srpskoj agresiji. Dakle, da nije reč ni o kakvoj umešanosti Savezne Republike Jugoslavije u taj rat, nego je reč o međunacionalnom, građanskom i verskom ratu tri nesrećna naroda, koji se bore apsolutno svim sredstvima, čineći velike zločine jedni drugima; bore se za nekakav svoj opstanak. Dakle, bilo bi naivno i opasna zabluda ako bi se poverovalo da se samim usvajanjem Vens-Ovenovog plana automatski obezbeđuje mir u Bosni i Hercegovini.

Ne odlućuje se u Beogradu

K. D. S.: Što se tiče stava lorda Ovena, Vi znate da je bio snažno hritihovan zbog nekih izjava koje je dao u Londonu, kada je vrlo ehsplicitno pominjao mogućnost uojnih akcija na mostove i puteve koje drže bosanski Srbi. Da li mislite da lord Oven može i dalje da ima 210 posrednika posle takvih izjaра: D. ć.: U načelu, svi militantni stavovi s bilo čije strane da dola-

ze, uključujući i Savet bezbednosti, svi koji traže rešenje bosanske krize vojnom intervencijom, snagama NATO pakta i pretnjama — ne služe miru.

K. D. S.: Da li mislite da postoji opasnost da Srbija bude uključena u oDaJ rat, sa katastrofalnim posledicama, svakako po Evropu, naročito po Vašu zemlju?

D. Ć.: Želim da uverim Vas, Vaše čitaoce i italijansku javnost da su Srbija i Crna Gora, dakle, Savezna Republika Jugoslavija, učinile i čine ogromne napore da mirotvorno deluju na Srbe u Bosni i Hercegovini. Mi odista nismo samoubice niti bezumnici da mislimo da se ratom rešava bilo koje nacionalno i demokratsko pitanje na ovom prostoru. Poslednji je čas da međunarodna zajednica uvidi svoje zablude, ispravi svoje greške u pristupu tome ratu. Tvrdim o ratu

ili miru u Bosni i Hercegovini .

ne odlučuje se u Beogradu, nego u Vašingtonu i Bonu.

Rakete nisu uperene ka Italiji

K. D. S: Postoji jedno рпапје Које veoma interesuje italijansko japno mnjenje. Naime, radi se, možda o nekim dezinformacijama koje su

plasirane u italijansku javnost, o postojanju raketa tipa „skud“ koje su uperene ka Italiji i koje bi mogle biti upotrebljene prema Italiji. Molim Vas da potvrdite ili demantujete da li postoje takve rakete i da li postoji takva opasnost?

D. Ć.: O raketama „skud“ пеmam šta da govorim. Sasvim je izvesno da te rakete nisu uperene ka Italiji, niti će ikada biti uperene ka Italiji.

K. D. S.: Čuju se glasine da se održavaju kontakti između hrvatske i srpske strane. Da li je to tačno i da li zaista postoje mogućnosti za normalizaciju odnosa između Beograda i Zagreba?

D. Ć.: Sve dotle dok Hrvatska ratuje protiv Srba, dok vrši „etničko čišćenje“ Srba iz Hrvatske, dok primorava Srbe na egzodus i uvodi aparthejd za Srbe u Hrvatskoj — teško je govoriti o normalizaciji naših odnosa. Očekujemo da Hrvatska promeni svoju politiku prema srpskom narodu u Hrvatskoj, da promeni svoju politiku u Bosni, odrekne se agresije na Bosnu — i mi ćemo odmah da pristupimo dogovorima, normalizaciji odnosa i povratku u civilizacijsko stanje koje srpskom i hrvatskom narodu otvara uslove za normalan život i napredak.