Борба, 24. 04. 1993., стр. 27

=.

и

8OS0RBA | Selo gori, a baba gleda „Vremja“!

52 E Gde cilja ova prepravka znamenite narodne poslovice as zna svako ko gleda „Dnevnik“. Kada bi, nekim čudom, taj dG. „Dnevnik“ video kakav Marsovac, jadni vanzemaljac bi oq pomislio da je Srbija ruska gubernija ili da se, u najmanju iri ruku, sprema za priključenje Ruskoj federaciji, o čemu su i've svojevremeno sanjali drugovi Tito i Dimitrov. Naša televi{is zija drži u Moskvi dva dopisnika — koji međusobno komr mentarišu jedan drugog — dok su sve preostale ekipe na »B1 raspolaganju raznim ruskim delegacijama koje, kružeći od riq privredne komore do kabineta doktora Božovića, službe u Gd„ „Dnevniku“ kao jednočasovni tampon između vesti o Mižollloševiću i vesti o Ćosiću. Svaki Rus može na našoj televizi» i|ji dobiti neograničeni termin za izlaganje svog pogleda па 3vesvet, čak i kada ga nema il' zaboravila žena da mu ga spa'uslkuje. Jer, u tom slučaju, može bar nešto lepo da otpeva uz [ва бајајајки. i Sve što se Srbiji još može desiti dogodiće joj se u Mosпо — poručuje „Dnevnik”. Čak i da je ta pretpostavka os'ommovana, Srbiji se više ništa (dobrog) ne može desiti jer je olszlo za svaku zemlju da joj se sudbina rešava u drugoj zem„Ii|llji, pa makar to bila i Majčica. Bio sam mali kada se to riqprvi put dešavalo. Sada tek razumem šta je nagonilo one ssnnešto starije od nas da, prividno bez ikakvog razloga, kreumnu na Novi Zeland, odlazeći odavde na osovini točkova 4OOrijent-ekspresa. Nisu baš daleko stigli. Ovog puta, oni rrmnogo mlađi od nas neće ni krenuti. Nema više OrijentИз —екоргеза. ~

.63. _

___Da li Jeljcin pada u nedelju? Kada bi se zezali. Pošto » o'o ovde (uglavnom) i radimo, nema razloga da se ne prisazna kako bi nas Jeljcinov pad jako obradovao. Zarad zavsoave na domaćem terenu. Već trljam ruke od zadovoljstva banad lelekom ovdašnjih ljubitelja demokratije po zanima.uinju, čija me „piljska“ logika već mesecima zapanjuje: poofjito je odlučeno da je Jeljcin stub demokratije, sve što ruski 5ioredsednik učini Jeste demokratsko. S druge strane, ako )msrmo već opredeljeni za demokratiju, i ako je Jeljcin njena i:memanacija u čistom stanju, treba da nas, kao demokrate, Ђегадије kada pusti da odemo niz vodu. Što će nam se, u isvivakom slučaju, dogoditi. i Jer, drugi razlog zarad koga valja priželjkivati Jeljciхопоу рогаг па referendumu jeste u zadovoljstvu da se vidi 'qB:apanjen izraz naših mudrih nacionalista kada shvate da dooobeda ruske opozicije ne menja ništa glede rešavanja (qiesrpskog vaprosa“, te da se ona investicija u čevapčiće ojto ih u međuvremenu izeše silni ruski parlamentarci i 'uidrugi kozaci — nije isplatila.

.M.

| Jedva smo se nekako otarasili čitanja referata sa plenunuma, ali se sada valja privikavati na čitanje podjednako :eoBlosadnih rezolucija Saveta bezbednosti. Jedino što ove )J0pOtonje ne treba čitati između redova. Tamo ćete, crno na )Isseelo, saznati o stvarima koje televizija nikad ne pominje. :isiNaizgled, radi se o sitnim detaljima, jedva vrednim da im q 5e posveti neka pažnja ako čovek već ima svoju viziju suš9mune. A suština Vens-Ovenovog plana jeste, možda, baš u sviva detalja koja se uvek štrihuju crvenom olovkom zbog mqprilagođavanja potrebama medija“. Naime, već u prvoj 35gački, Rezolucija 820 o Vens-Ovenovom planu govori kao Je a Sporazumu o privremenim aranžmanima, među koje )6qpada i provizorna mapa provincija. Da li to nešto menja up ı suštini? Menja — u suštini — našu indukovanu svest o ·'nsTens-Ovenovom planu kao svršenoj činjenici, kojom se seoiosanski Srbi stavljaju pred zid. Činjenica je, međutim, da mwmeđu privremenog i trajnog uvek stoji proces (tzv. rad

sma za slobodu, pljačkaše je bilo teško razlikovati od тајојететшнић озуешика, ћајдика i uskoka. Na ovom Jeg:asu obnavljanja celokupnog istorijskog gradiva to »010rosto skače u oči. с | _ Veliki svet se našoj epskoj vertikali podsmeva. | |eTaj podsmeh je površan i olak, ali i zaslužan: mi smo · urmu se, sasvim neoprezno, izložili. Nismo se potrudili s Bila za naše najviše tradicionalne vrednosti potražimo izollostojno sklonište u sadašniici; nismo uspeli da tra{ioiHiciji dadnemo novi dah, da je uključimo u živi život, ва M savremenu kulturu. Ništa nismo naučili iz tolikih nlovolnih i ponižavajućih poraza u našem veku. Tradicivw uu vučemo za sobom kao mrtav teret. Nikud nismo iznoristali ni sa fatalističkom filosofijom, ni sa kultom 5isjizičke hrabrosti, ni sa spremnošću za žrtvovanje. Ve· Dliki svet sav je u sadašnjici, sav sa životom. Njega uzmonemiruje stopa inflacije od 10 do 15 odsto; mi, sa smmeškom, izdržavamo inflaciju od 20.000 odsto! Mi ssi0reziremo kukavičku rešenost da se opstane po sva) UJXu cenu, a Svet se užasava naše otvorenosti prema павлазији, пазер pristajanja uz istinu smrti... 7

aša pomrčina puna je fantoma istorije. Na-

rodima i plemenima koji žive u ovom vilaje_ \ tu istorija nije bila naklonjena. Svako je, nc- |

bad i negde, od nekog, bio udaren, zaustavljen, skre- | junut s puta, oštećen. I svako, odonda, iz naraštaja u siBRaraštaj, proživi)'!je svoj davni, prvobitni pad, uve-

IDEJE

Vnik

Druga (tv) strana

Poslovica — Nova ruska republika — Jeljcin i mi — izmedu redova — 5сепапо катазтоје Dugo varenje rosbifa — Jedan srpski mit — \|deo i politika — Sa kruševačke politike

Piše: Bogaan Tirnanić

vremcna) i da prclazak provizornog, u definitivno podrazumeva dogovor o tomo. ili dogovor o ncčem drupom.

51

Evo jednog fantastičnog scenarija budućnosti:

Karadžić nc potpisuje Voens-Ovenov plan. Na snagu stupa rezolucija Savcta bezbcdnosti o totalnoj blokadi SR Jugoslavije. Karadžić napušta Zcncvsku konfcrcnciju o bivšoj BiH. Snage NATO pakta počinju sa sclektivnim bombardovanjem ciljeva iz vazduha. Skupština Republikc Srpske proglašava nczavisnost. Ukida sc cmbargo na prodaju oružja Muslimanima ı Alija krećc u džihad protiv ncvernika svih konfesija. Hrvatskc trupc ulazc u Bosnu. UN donose odluku o vojnom rešcnju bosanskog pitanja. Rcpublika Srpska objavljuje da jc u ratnom stanju sa SAI) i saveznicima. Međunarodnc snagc gađaju ciljcvc na teritoriji Srbije, biva im uzvraćcno i SR Jugoslavija faktički stupa u rat na strani RS. Potpisuje se sporazum o odgadanju nerešenih pitanja između Hrvatskc ı Srbijc, no tada Hcpublika Srpska Krajina proglašava nczavisnost ı ujcdinjcnje sa Republikom Srpskom, pa pakt Milošcvić-Tudman

„odmah propada. Počinje prvi srpsko-amorički rat u koji

postepeno bivaju uvučcnc sve suscdnc zcmljc. Čctvrti balkanski rat traje desct godina sa clemcntima cvropskog i svetskog rata. Svaka od učesnica jc u savezu sa svakom drugom učesnicom protiv svih drugih zemalja-učcsnica, a istovremeno u ratu sa svim svojim savcznicima. Samo gubici Amerikanaca sc procenjuju na 600.000 ljudi. Poslc rata Srba ostaje za pod jednu šljivu, ali kržijavu. Muslimani — nema. Ostalo — nema. Švajcarska i Slovcnija stupaju u Konfederaciju Neutralnih Evropskih Zemalja, koja jc kratkog veka jer u Ženevi niko neće da kupuje frižidcrc Gorenje-Velenje.

Neće se dogoditi. Ali, može — zar nc?!

Uskrs prođe, uskoro će i Durđevdan, a Milošcvić i Ćosić se Još ne obraćaju naciji. Ovaj drugi sc bar opravdao nazebom. Opozicija to, naravno, žcstoko kritikujc, kao što, opet s pravom, upozorava kako jc van pamocti da u jednoj ovakvoj situaciji parlamcnt nc zascda.

_Ali, šta je, za promenu, uradila opozicija? Takođe ništa. Optužila je Šešclja kako mu jc krivo što nijc bio pozvan na ručak sa Bartolomjuom-~Taj ručak — čujcm da jc rozbif bio dobar — pokazuje da jc opozicija stvarno smctena: američki izaslanik je, između dva zalogaja, sigurno bio jasan o onome što sledi, a za četiri dana, koliko jc posle-proteklo do rezolucije UN, niko da pisnc o pogibclji što se sprema, kao da su, sačuvaj Božc, dali Bartolomjuu

ren da je izlaz moguć jedino činjenjem žrtvc kojom

| se iskupljuje celokupnost povesnih zbivanja. Živi, i

danas, plaćaju za mrtve, za pretke; to im jc, ponckad, jedini smisao postojanja. Lična sudbina i stvarno vreme nemaju važnosti.

Mitizacija istorije je, pored ostalog, ishod otpora boljševičkom nipodaštavanju tradicijc. Koliko do juče, potreba očuvanja kolektivnog pamćenja bila је deo jednog pozitivnog, oslobodilačkog programa. Nastojanje da se prošlost precbriše mokrom krpom pretilo je da poništi tolike klektivnc idcntitctc. Zbog posebnih okolnosti koje vladaju na balkanskom prostoru, sa buđenjem kolcktivnog pamćenja raspircni su i mnogobrojni revanšizmi prema suscdima. U povesti smo tražili oslonac, čvrsto tlo za dalja pregnuća. Umesto toga, ispod nogu nam sc Otvorio ponor. Jučerašnji vlastodršci su verovali da je izlaz u nasilnom gušenju razlika; novi su ga potražili u raspirivanju i produbljivanju nesporazuma. Obogotvorcenje nacionalnog ugrožava skladan život koliko i njegova demonizacija. Uvek nam je nedostajala srećna mera. Nacije nam ne otvaraju nove vidike, nego nas uteruju u mišje rupe za negovanje-očajničkog, celom svetu usprotivljenog i nikom potrebnog identiteta. To jc ono što Francuzi zovu repli identitairc.

Svako danas gleda da, ostvarujući prevaziđeni |

model države-nacije, obezbedi pre svega sopstveni: Pi

S MO TA-NEDELJA, 24-25, APRIL 1993. GODINE АЦ

časnu pionirsku reč kako će cutati da bi iznenađenie bilo vece. Konačno, i sama rcakcija opozicije na najnoviji obrt događaja nc puca od političke invcntivnosti, ali je, već po pravilu, opct zakasncla sa stanovišta brzine kojom Vučelić prcparira javno mncnje. Jcdino je Mićunović izašao sa konkretnim predlogom o saboru svih srpskih političkih snapa, no i ta idcja nije toliko uzrokovana situacijom koliko Je korišćenje novonastaic situacije za stari plan DS o osvajanju dcla vlasti mimo izbornc verifikacije.

7

Verujem da mnoge vruće socijalistc svc višc zabrinjava pisanjc Mirjanc Marković (u „Dugi“), tc da, tako, dolazi do Žžcljenop kontakta izmcđu vlasti i opozicijc jer, manogc odbornikc SPO-a jako iritira ponašanje Danice Irašković. Ova simbioza zabrinutosti možc biti Iek za sve nevoljc što nas snalaze, no ona je, kao bapski lek, dokaz da smo, koračajući ka svctloj budućnosti, dospcli u potpunu vlast tradicijc, robujući bez ostatka njenim ncgativnim mitovima. |

A ako jc nešto u srpskoj tradiciji duboko ukorcnjeno, onda jc to mit o ženi-doemonu. Paradoks takvog mita jeste, izmedu ostalog, i u tome da su u najsjajnijim pcriodima srpskog srednjcvckovnog carstva ovim prostorima zapravo vladalc žcnc. Tip žcnc-dcmona jc osveta potomaka onih muškaraca koji nisu znali šta da urade sa pobedom na Kosovu polju, osim da je proglasc za poraz. Otuda žena-demon idc paralcino sa mitom o Brankoviću (koji se, uzpred budi rečeno, prouv Turaka borio najdužc): tamo zdc je mnogo „izdajnika“ mora biti ı adckvatan broj demonskih žena. U svom sjajnom putopisu „Crna ovca i sivi soko“, Rebcka Voest je ostavila nezaobilazno svedoćanstvo o ukorenjenosti mita žcnc-demona u srpskoj: tradiciji. Ona, naimc, tvrdi da jc atcntat na kralja Aleksandra Obrenovica izvršen iz samo Jcdnog razloga — zbog Drage Mašin (koja ga jc, kralja, zavcla da „izda“ kosovski mit). tuda je — pišc Rcbceka Vest — poslc atcntata Dcograd „procvetao poput ruže“ — „zato što jc Draga bila mrtva, zato Sto је zla žcna Dila ubijena”.

8.

U tcoriji je vcc davno apsoiviran lik „tclevizijskog poHičara“, onog tipa lidcra — poput Kcncdija ili Trudoa a čijem jc osvajanju vlasti tcicvizija imala nezancmarljivu funkciju. Činjenica da je dc Gol bio smešan na televiziji ohrabrila je mnoge anai:tičarc da zaključe kako sc Hitler održao toliko dugo samo zato što nije bilo tclevizijc.

No, stvari sc stalno razvijaju kada su mcdiji u pitanju. Jezdimir Vasiljcvić (sva је prilika) nećc postati nikakav slavni političar, ali će biti zabeležen kao prvi koji sc, u raščišćavanju nckih politickih pitanja, služio vidcom. Njcgovo komuniciranje s javnošću kasctama, koje šalje nekud iz Izracla, nije nimalo beznačajan fenomcn. Malika između televizije i vidca jcstc ista ona razlika koju je Makluan uočio između filma i tclevizije, to jest slika vidca jc još „niže odrcdcna“ od tclcvizijskc slikc, pa sc ı aktivnost glcdaoca srazmcrno povećava. Otuda sc događa da postajc gotovo sasvim ncvažno ono što Jezdimir Vasiljcvić govori i da li to Sto govori ima ikakvu vozu sa stvarnošću. Sadržaj njcgovih poruka jc, gotovo i potpunosti, onaj sadržaj do koga dolazi plcdalac kroz svoju vidco-aktivnost, prcko sopsrvcnog prckonfiguriranja vidco-zapisa. Ako ncki događaji, posrcdovani tclcvizijom, nisu izazvali· uzbuđenje koje sc prirodno moglo očckivati, onda jc logično Sto, pomeranicm tcežišta na još „hiadniji“ mcdij poput vidca, pljačka „Jugoskandikovog“ trezora biva propraćcna ovako mlaRim rcakcijama: svako je stvorio svoju vcrziju i zadOVOђап је пјот.

Uostalom, šta mislitc ko jc zbilja opljačkao poslednju Jezdinu crkavicu od 3,5 miliona dojče maraka? Verujem da znam ko nije: oni koji su se preko krova spustili do trezora. -

Sa krušcvačkc pijace. o novim sankcijama: „Mož' nam pljunu pod prozor da se klizau kokoške

14

narodnu grupu, a da druge zapostavi, ošteti ili potisnc. Etničko čišćenje je prethodilo rasturanju Jugoslavijc, pojačalo se s raspadom države, i odonda se samo ubrzava. Od časa proglašcnja nezavisnih država krcnulc su kolone izbeglica, i to u svim pravcima. Trcba rasplesti ono što su vekovi zapleli. Svi smo trunkc u vihoru istorijc, svi podmirujemo njenu riezaokruženu računicu.

Za očuvanje zajedništva bilo nam jc potrebno mnogo više mudrosti, strpljenja, uzdržanosti i znanja, nego što smo ih imali. Umesto promišljenog деlovanja, započeli smo najgoru vrstu svađe i survali se u davno iskopane bezdane. Svako se spustio niže nepo Što je hteo i morao, svako je u sebi poražen, oštećen u svom dostojanstvu, zakinut u svojoj ljudskosti. Robovanje mitovima i fikcijama bilo nam je važnije od zahteva stvarnog postojanja na zemlji; da smo poštovali te zahteve, svima bi nam bilo i lakše, i jednostavnije. Ko dugo robuje utvarama, na kraju se i sam pretvori u jednu od njih.

o prla u živom blatu prošlosti, a to znači: do |

grla u Nigde! Pokreti su nam sve sporiji, po- |

gled sve bezvoljniji. Umesto ka nebu i sun- | cu, epska vertikala nas gura u podzemlje, u donji svet, u život posle smrti.