Борба, 24. 04. 1993., стр. 29

пе

. leza . sa zabludom

„ : „Zavadi pa pucaj“, kolumna 510ı - bodana Inica (Медејпа Borba, \ 70—11.apnil)

U tekstu „Zavadi pa pucaj“, g. SloboW dan Inić postavlja tezu da je velikosrpsko o osećanje prava na monopol u pogledu u _ unutrašnjeg uređenja Kraljevine Jugoslavi5 je i SFRJ (uz učinak drugih „reaktivnih M faktora“) dovelo do krvavog raspada obe o od njih. Ova teza u sebi podrazumeva bam rem jednu zabludu: zahtevi za promenom u unutrašnjeg uređenja sigurno su odgovVana ) rali njihovoj službenoj formulaciji. Dodue | še, ovaj problem, g. Inić olakšava dijagno5 zom da Jačanje „sredoteznih” tendencija \. „kao po nekom nepisanom pravilu proizч _ vodi sebi suprotne, „sredobežne“ reaktivnw netrendove“. Međutim, da bi se ova dijagw noza uklopila u našu političku (ratnu) a praksu, morala bi da izdrži teret barem b „đdva pitanja: 1) Da li odgovara istorijskim činjenicaw ma (npr. barem hronologija institucional!x ~ zacije nacionalističkih pokreta u centrima п moći SFRJ, ako ne hronologija drugih a - praktičnih vojnih koraka)? ~ 2) Da Hi se može dokazati da je zahtev = za promenom unutrašnjeg uređenja jedne W države uvek stariji po značaju od zahteva x za njegovim očuvanjem (uz primedbu da u unutrašnje odnose jedne države još uvek o određuje razmera moći a ne međusobna n naklonost, i taj prvi princip širom sveta 5 · zovemo pravdom, a ne drugi)? Odgovor i - na OVO pitanje znali bismo kada bismo ot> krili da li je zahtev za priznavanjem republičkih granica za državne ustvari zai htev za promenom granica, ili ne. Na tekst g. Inića ne bih reagovao da je \n • njegova jedina ambicija da predstavlja 02i biljnu analizu {u ovom slučaju evidenciju a > neporecivih) uzroka raspada Jugoslavija. 1 Tekstom se, međutim, impliciraju sasvim s\ jasni zaključci koji bi trebalo da usmere ». konkretne korake u srpskoj politici. Time is autorima veću odgovornost da obrati paž\n nju na dva iznesena pitanja. Boško RAFAILOVIIĆ Novi Beograd

, бапсо Рапза ı U Nemačkoj

). „Čudo u Rakovici“, Polemika Zosı· rana Lilića (Nedeljna „Borba, | 17-18. арт)

Koliko god da sam počašćen činjeni2 com da na delić mog „Dnevnika“ sa više ı Ood stotinu redova reaguje predsednik \e, Skupštine Srbije Zoran Lilić, moram razo=» čarano da primetim da njegov „polemički o Odgovor“ nije ništa drugo do uludo potro5% Sen prostor. Šteta, jer se inače mogla zaissi fa zapodenuti zanimljiva i korisna polemi~. ka između jednog predstavnika vlasti i 15. pripadnika demokratske OpoZICIJO.czma

ТА Kratak susret sa Lilićevim bivšim radniЗА kom na tramvajskoj stanici, koji mi saop23% Štava da sutradan putuje na rad u NemačA ku do te mere je iznervirao bivšeg direktoсл ra „Rekorda“ da je naprosto zaboravio na 20 Osnovno pravilo polemike ČITAJ KAKO 87 JE NAPISANO i u oveštalom maniru režim ma neovlašćeno uzeo sebi pravo da bude os advokat čitave Rakovice kao da je ona, ne =o daj Bože, napadnuta ili, pak, do posled\na + njeg čoveka svrstana u partijsku avliju SPS. U visokoj intonaciji, pomalo i preteći, Lilić ispisuje nekakav traktat o demokrati. ji, manipulisanju ljudima, usput me podučava „novinarskoj, profesionalnoj etici“, . proziva moju savest optužbama da sam sn · nekorektan, politički nekulturan, da пе об poštuje: ličnost drugih ljudi (!)....

ta drugo čovek da očekuje od predја stavnika današnje vlasti koja je sebe ргоза, glasila za pionira demokratije u Istočnoj JA Evropi? Sve tobož fino i odmereno, uz im тпово Otužne pedagoške anestezije, Lilić wi\ јштза па тепе Као Роп КТОГ па уегтепја25 će. Doduše Sančo Pansa je već odjezdio u 3Vi | Nemačku, jer mu se Dulčineja, ipak, učiniЕћ Ja suviše ružnom.

U tobožnjem polemičkom odgovoru sa ; najviše me je, doduše gorko, zasmejalo ne:gı , razumevanje pr:deva — vehementan. Gaigi rantujem da to ne znači — antisocijalistič3 | ki, antisrpski, mirotvorački, dakle, bilo što

što bi u ovom tronutku moglo da ugrozi karijeru g. Lilića. Uostalom, vohemcnt Jcdnako ŽESTOK, .VATREN (Morton Вепзоп, Prosveta 1982.) Zar to пије и дапазпје угсme, ustvari, kompliment? Mogao sam, doduše, da napišem ı — tolerantan, strpljiv, pravdoljubiv, ali kako kada to no odgovara slici g. Lilića kao prodsednika Skupštino Srbije! Način na koji Je зргоусо рописku odluku da se iz Voća ropublika naknadno isključo predstavnici opozicije nc ostavlja nikakvo sumnje: u kršenju Poslovnika, slova Ustava, političkoj pristrasnosti i manjkanju osećanja za clomcntarnu pravdu, g. Lilić je nadmašio svoje prethodnike i uveliko prokoračio „granicu kada stvari prelaze u svoju suprotnost” da upotrebim i tu tcorijsku novost Lilića u

oblasti političkog inženjeringa. To jo tako ı tu nema pomoći. Jodva da nokoga Još može da razneži bajka o demokratiji, toloranciji, uvažavanju tuđeg mišljenja, istini i poslovnoj etici (2) koju u Borbi ispisuje Zoгап Lilić. Najbolji odgovor na svo to dajc Bora Čorba: „Pogledaj dom svoj, anđoele“. Pogledaj svoje ministre, pa sudi o poštenju. Pogledaj TV Dnovnik, pa sudi o novinarskoj etici. Priseti se u skupštinskim stenogramima svih pogrda na račun Opozicije, pa sudi o korektnosti i kulturi. Uostalom, čemu sve ovo pisanije kada nas za koji dan čekaju nove sankcije, nova poniženja koja ova vlast, što je i g. Lilić personifikuje, jednostavno ne primećuje. Moj nesuđeni polemički takmac zakazao je zasedanje Skupštine Srbije za 28. april, a jedna od tema je ukidanje Škole za Socijalni rad! Redak primer brige za nacionalni opstanak i sudbinu naroda! ji Što se odgovornosti za sveopštu havariju tiče moja je na nivou vožnje tramvajem na Jednoj nozi, a ona g. Lilića je morljiva vožnjom u službenom automobilu. Otuda je sasvim prirodno i lekovito što su nam pogledi na svet različiti. - Mihajlo KOVAČ Boograd

Fitlj balkanskog burela

„Posle nema nazad“ (Medelna Borba, 17-18. april)

Aprilski vetrovi iz Vašingtona i Zapadne Evrope doneli su Klintonovu poruku da se Srbima loše piše ako ne prekinu oružane sukobe i ako ne prihvate mirovni plan Vensa i Ovena.

Uprkos ovim vrlo ozbiljnim upozorenjima, Slobodan Milošević, sklon kockarskom ratobornom riziku, zaigrao je na kartu „Jeljcinovog intermeca“ da dobije u vremenu za nove ratne operacije u HiH, nadajući se da američki predsednik neće preduzeti vojne sankcije protiv Srbije.

Gledano u širem kontekstu, ovo je, po svemu sudeći, poslednji Miloševićev hazarderski potez. Naime, on je na sebe, Srbe i Crnogorce navukao gnev ne samo SAD i Zapadne Evrope, već i čitave međunarodne zajednice i Javnosti što je u vartolomejskoj godini u BiH prouzrokovao najveću posleratnu dramu na našoj planeti. Osim toga, njogova pokerska politička igra može da ima i druge, znatno šire međunarodne posledice. Dve su ključne. Prva je ta što se srpska politika oslanja na ruske ektremiste kao na svoje prijatelje koji bi, Do izvesnoj proceni, od Rusije mogli da naprave „multipliciranu tragodiju BiH“ sa nesagledivim posledicama. Stoga i ne iznenađuje odluka najzravijenijih država što su Jeljcinu pružile moralnu, političku i finansijsku pomoć u iznosu od 43 milijarde dolara. Logično se nameće zaključak da SAD, Zapadna Evropa, Japan, međunarodna zajednica i njen Savet bezbednosti neče tolerisati da im Milošević mrsi globalne konce novog svetskog poretka. Drugi razlog za vrlo oštra upozorenja Miloševiću Jo taj što je Americi, Zapadnoj Evropi

| _ BOLEMIKE

М. Репек

i međunarodnoj zajednici stalo do toga da se proscčo fitilj tradicionalnog balkanskog burcta, tronutno najopasniJeg i najgroznijeg koje može da izazovo širenje požara u Evropi.

Doz obzira na taj ishod, postoje nagoveštaji da ćo so možda u maju ili do srcdino godinoc ncšto vrlo ozbiljno dositi u vozi sa raspctljavanjem krize na tlu bivše Jugoslavijoe. Relja ATANASIJEVIĆ Ljubljana

Tivat pripada svima

„Zahijev Šešelju da stane na put fasizmu“ (Nedelina Borba, 17-16, april)

Zbog čitalaca, koji od „Borbo“ očokuju činjenicc, dužni smo Vas upozoriti na sljodeco: Vaš stalni dopisnik iz Tivta, B. Marušić, izvjoštavajući iz ovog grada u više navrata, svojovromceno jo objavila i informaciju iz kojo su čitaoci mogli saznati da је Tivat jodina opština u Crnoj Gori раје је na docombarskim izborima pobijodila koalicija srpskih stranaka (Narodna, SNO, SRS). Kako jo roč o domokratski izražcnoj volji, voćinc birača, logičnim so namoćo pitanjo: mogu li potpisani građani, njih 60, ·ostvariti svoja prava preko pomcnutih stranaka, ili so, odjednom namoctnuti, „fašizam“ pojavio baš kad su once na vlasti? Kako se u gradu u kojom so i SRS nalazi u koalicionoj, vladajućoj većini, možc'govoriti o „fašizmu“ koji dolazi od Hrvata? Možda onih, koji se svakodncvno iscljavaju? No sporimo nastojanjo SRS da „brino o sudbini Srba“, ali nagplašavamo da Tivat no spada ni u srpskc ni u hrvatsko krajovo i da jo to grad, koji joe bio, jesto i bićo crnogorski u svakom po,loedu.

O pravima njog::vih građana, boz ob- ·

zira na nacionalnost i vjoru, brinućo Crna Gora i svi gradani Tivta, kao što jo uvijok bilo u istoriji ovog grada.

Кадопиг КОЗЕ И Вгак га еупићот

„Јако Куапм hleb" Polemika Stevana Mirkovića (Nedeljna Borba, 17-18. april}

Moju konstataciju da niste arogantni ni dopmatični shvatili ste kao pohvalu. Naprosto dirljivo odsustvo svake refleksije, inače vrlo tipično za branitelje socijalizma! Kod njih je naime za poen dovoljno što na primer fabrike uopšte rade, makar: s gubi. kom, što ima mleka po prodz znica–

SUBOTA-NEDELJA, 24.25_APRIL 1993.

ODINE AUX

ma, pa makar samo do podne, ili, eto, Što ice neko kao Vi na visokom položaju a nije „товатгап.

Vama inače kao da ne prija mišljenje uda Je naša sumorna sadašnjica posledica sovJetizacije započete 7. jula 1941. Još manje Vam godi mišljenje da Je upravo sovJetizacija Jugoslavije bila najvažniji cilj Josip?» Broza 1941-1944. pa zato saborce Josipa Broza i njogovo današnje pravoslavne Jako progplašavato žrtvama arogancije i dopmatičnosti zagovornika gradanskog društva,

Polaskan sam inačo što Vas moje arčenie novinskog prostora u Noedceljnoj Borbi od 11-12. aprila navodi na konstataciju da Je stvarno voć (krajnje) vrome za ozbiljniju ı aorgumcntovanu kritiku onoga što Vi nazivato jugoslovonskom revolucijom a ja sovJerizacijom Jugoslavije

Slobodan sam da primotim da veoma arešito što mislito da ja oplakujom sudbinu samo srpskog naroda! Komunizacija sredstava za privrocđivanje od 1945-1993. папеја је, naime, nonadoknadivo štote gotovo svim narodima bivše Jugoslavije. A da su privreda, stambcni prostor, robnoriovčani i informativni tokovi ostali u rukama okoroelih profitora i nozajažljivih cgoista tipa Šonde, Mitića, Bajlonija, Bate, Vajferta i njima sličnih, oni — zajedno sa svojom kapitalističkom bratijom u inos'ranstvu — nikad nc bi dozvolili raspad Jugoslavije, bratoubilaštvo u Hrvatskoj i BIH i оуп псмтаспи раирегтасти згапоуništva iz prostog razloga što su bili živo zainteresovani za plasman svojih proizvoda na što širom (a to znači na jJugoslovcnskom, a no samo na srpsko-crnogorskom) tržištu i za što veći broj potrošača u Čiji bi džop zavlačili svoju „gramzivu buržoasku šapu“. A još 9. maja 1945. ımalo bi to „kaрпапзиске асгко2с“ (какутћ је рипа дапазпја Паџја, и Који ћгито и зпађасуаnje, i današnja Kanada, u koju hrle naša deca da nađu posao) možda i svih milion i šesto hiljada potcncijalnih kupaca više da 52 рокгс! otpora od početka do kraja vodio onako kako ga jo 13. maja 1941. poveo bDragoljub-Draža Mihailović tj. da ga Josip Hroz nije pretvorio u građanski rat. Hrišcani na Kosovu Polju na Vidovdan 1389. nisu imali izbora, a boj u kome su pali nije oboložon kao pobednički. Izbora nijo imao ni Kralj Potar I sa svojim vojskovođama. A Josip Broz i Draža Mihailović jesu! Pri tonic so Draža Mihailović oprodolio za akcijc sa što manje žrtava a Josip Broz nije pitao za conu. Kako bi inaće ubrao dovoljan broj pocna u Londonu na račun IODraže Miha!lovića i privoloo London da zažmuri prcd činjonicom da sc ustvari bor! za SoVjctsku Jugoslaviju?

Da Jo Josip Broz povco borbu protiv okupatora a nc građanski rat ta bi se borba nazivala „pokret otpora“ kao u ostaloj, antikomunističkoj i antifašističkoj Evropi a ne „narodno-oslobodilački rat i revolucija“. Borbu bi počco vcć poslc 16. aprila ili bar tokom maja 1941, a nc tek u julu 1941. tj. tok kad je Hitler raskinuo ugovor o ncnapadanju ı o podclii Poljske sa Staljinom ı napao Sovjetski Savcz. I, naposletku, da mu jc osnovni cilj bio isterivanje okupatora zar bi dclcgirao svoje oficire u Pavclićcv Zagrcb marta 1943. da sa ustašama ugovorc sprečavanje desanta svojih ratnih saveznika Britanaca u Dalmaciji? Umosto da organizuje njihov prihvat kao Draža Mihailović pa da sc tako, zajednički, spreči ili bar smanji pogibija na Neretvama, Sutjcskama i Sremskim frontovima! Slažem sc inače da će biti bolje da se što prc vratimo na „zlatni put“. Lepe uspomcnc na njega kvari međutim naknadno saznanje da jc bio posut zelenim novčanicama ubranim od poreskih obveznika Sjedinjenih Država Amerike i riđim banknotama poreskih platiša Savezne Republike Nemačkc čiji su onovremeni političari štedro finansirali neslogu u socijalističkom taboru a, malo potom, i odustajanje tzv. Trećeg sveta od ulaska u gravitaciono polje Sovjetskog Saveza. Naša i Vaša sumiorna sadašnjica počela je sa nestankom Sovjetskog Saveza sa kojim je nestala i biokovska podeljenost kao glavni (i, po meni, vrlo tužni) izvor našeg prihodovania iz vremena zlatnog doba našeg socijalizma. Socijalistički načinu privređivanja pokazao se, naime, odmah zatim kao apsolutno nedovoljan za naš ostanak na „zlatnoj putanji“. Kako Vas dakle poslušati i vratiti se u zlatno doba u odsustvu blokovske podele sveta? Kako opet da „sa ponosom izgovaramo 'Ja sam Jugosloven“ i kako da budemo poštovani zbog toga od „ljudi svih rasa i vera“ u odsustvu efikasnog privređivanja koje ie u socijalističkom sistemu moguće taman koliko i dečiji blagoslov u braku sa evnuhom? Е | Хогап ХЉЕТТС

Beograd

——