Борба, 24. 04. 1993., стр. 30

KK

SUBOTA-NEDELJA, 24-25 APRIL 1993. GODINE

Ciao [ADO 7.

Вам боље

Neukroćena goropad

ili: kad se žene odmetnu

Olga Stojanović

„Po rupama i morama naše zemlje ponosne idu čete dafinaša, slavu bede pronose...“

Ova parafraza drevne partizanske pesme otprilike označava vreme 1! okruženje u kome živimo. Trudđili smo se, dakako, da ne narušimo slik i rimu. Sve ostalo је narušeno, pa 1 porušeno...

Međutim, ono što bismo hteli da vidimo (a ne možemo da sagledamo) kao mikro-fenomen gore opisane situacije, bio bi, u projektu, povratak na neke stare, tradicionalne modele društvenog I privatnog, javnog i ličnog ponašanja. Metaforično, ovaj zamišljeni model, nazvaćemo radno „KAD ŽENA SLUŠA MUŽA“”... Niti je, naravno, u pitanju doslovni uzorak zvani muž, niti je žena (supružnica) kao takva bukvalna oznaka patrijarhalnosti ove projekcije. Ali, ni preterano odmicanje od doslovnog ne bi bilo savetno. U situaciji kakга је naša, valjalo bi da u MALOM zavladaju SLOGA ı SPREGA, ili, barem, uzaJjamnost koja neće izvan svake pameti, narušavati predstavu o pristojnosti. Svima nam je poznata ona (malo)građanska formula dobrog vladanja koja se očituje u preporuci da se „muž i žena ne svađaju pred gostima“ i da se „dete ne tuče na uliсл: A, MUŽEVI TI ŽENE (i to ne obični muževi I obične žene), ne da se „svađaju na ulici“, nego se opako svađaju i po medijima i po partijskoj liniji, za koju je, nekada, zagarantovano I nametnuto 15104:5te bio — razvod braka...

Ono, što u svojim Dnevnicima (a nije Katja Man) opričava Profesorka deluje kao ispovest-samostalne žene koja se, posle debelih dvadeset godina braka, „vratila mam!“... Izvan svake frivolnosti, opaske, pritužbe ı primedbe, ove autorke a nadasve IZUZECA u koja knjiži i punoletnu de-

RTS pljuje po novom svetskom poretku koristeći Japanske kamere, nemačke mikrofone i američko satelite.

Samo su pljuvaonice domaće proizvodnje.

Čistoća je pola zdravlja, a etnička čistoća pola bolesti. не

Druga polovina je čista slika na TV ekranima. г

cu, stoje u a-pristojnom odnosu spram njenog statusa, uloge i „službovanja“. Dati sebi toliku kvazi-samostalnu „pesničku slobodu“ pevanja uz vetar i neobaziranja na porodični dogovor posle „jutarnje kafe“, može se tumačiti samo kao epzZibicionizam ili posebna povlašćenost. Pošto je prvo isključeno, ostaju posebna povlašćenost i*neizmerna količina ovlašćenja kao društveni poklon ovoj naučnoj radnici s diskretnim literarnim ambicijama. Tačno je da je žena jednog kompromitovanog kanadskog predsednika, u svoje vreme, objavila memoare o intimnim avanturama S rokerima i drogom, ali naša aktuelna prva dama u nastavcima objavljuje svoje „avanture“ s ratom i mirom, zastavama, količiпот 5гђа — ађегапто, затозуојпо 1 рогpuno „devojački“, kao da živi u devojačkoj sobi, a ne u momačkoj loži...

Druga jedna „Kalamiti Džejn“, po televiziji se ponaša toliko amazonski, da bi Je neki nezgodniji čovek, u ulozi supružnika, potopio u Amazon, sa sve krokodilima. Ova, inače visprena, ambiciozna ı moćna žena, ophodi se spram javnosti, ne samo kao „od svog Šlica gazdarica“, već Као GAZDARICA Svetskog Pokreta Obnove, ukoliko je svet spreman i voljan da se „obnavlja“ po meri njene grando-akcije... Ako bi prethodni suprug morao da angažuje redare za pres-kliping svoje supruge, ovaj potonji bi svojoj morao da „Omogući“ jutarnji oficirski stroj, kao što Je to nekad volela Katarina Velika, umesto džoginga.

Daleko od toga da, u ovakvoj zbilji, žene (metaforično) treba muževima „da peru noge“ (iako. su ti muževi Crnogorci i Hercegovc!), ali je i PREPIRANJE PAMETI, i to na ruke, suviše iritantan Javni Čin, pogotovu kada se zna da će se i prvi i drugi na kraju „pomiriti“, a mi „voajeri“ ostati — KriVi... 5

P. S. Gorepotpisana, inače, ne odgovara nikome za svoje napise. Srećno je „odmetnuta“ zauvek.

Piše: Filip MladenovIĆ

Inferiorni duhovi ne mogu bez poštapalica: nacija, klasa, vera, ideologija... Zato je učinak tih duhova vampirski! A NM" Srbi nisu tikva bez korena. Oni su tikva sa radikalima. · . * Ovo je raspolućen narod: jedni u kućama imaju televizorc, a drupi — telovizire!

Га

BORBR

Pakao razorene porodice —

Spor Mie Farou i Vudi Alena

Za sobu 341 u zgradi Vrhovnog suda države Njujork, na Manhetnu, retko kada se može reći da je tiha, čak i kada se u njoj pojave kao svedoci Vudi Alen i Mija Farou. Buka sa okolnih građevina i pisak policijskih sirena lako se probijaju kroz prozore sudnice. Drvene stolice kojima je vlast opremila sudove puckctaju i škripe kada osobe koje sede na njima promene poloтај, а to se dešava dosta čcsto.

Zato su i reporteri i publika morali dobro da načulje uši da bi čuli odgovor na jednostavno i direktno pitanje koje je postavio sudija Eliot Vilk: da li starateljstvo nad troje dece poveriti slavnom režiseru, glumcu i piscu ili njegovoj vodećoj glumici i družbenici u poslednjih 12 godina?

Svedoka od koga se očekivao odgovor — Suzan Kouts, klinički psiholog, pozvali su Alenovi advokati. Interesantno je da se ona nije odmah opredelila između sukobljenih roditelja, rekavši: „Za decu je najvažnije da se nađe način da imaju i oca i majku.“

To je bio razuman odgovor, ali se nije mogao primeniti za ovaj slučaj, zbog sve izraženijeg uverenja da ti roditelji ne mogu istovremeno biti Vudi i Mia. Slika koju je stvorilo njihovo svedočenje nije podelila već je izbrisala simpatije publike. Sudijino pitanje je zato podsetilo sve prisutne da iza scene njihove javne svađe — predstave koja je delimično psihodrama, a delimično farsa stoji nešto veoma važno i realno: budućnost troje dece.

Na Vudijev zahtev za starateljstvom -

nad petogodišnjim Sačelom, njihovim biološkim sinom, kao i usvojenom ćerkom Đilan (7) i sinom Mozesom (15) pala je senka njegove priznate ljubavne veze sa Sun-Ji Farou Preven (22), usvojenom ćerkom Mije Farou i njenog drugog muža Andre Prevena. Priznavši najzad da je „to možda bilo pogrešno i ne mudro“, Vudi Alen i dalje izražava čuđenje što je ova џеza izazvala toliko uzbuđenja. „Na samom početku“, svedoči on, „nije mi padalo napamet da ovo može biti bilo šta osim sasvim privatna stvar.“ A polaroid fotografije gole Sun-Ji koje je snimio januara prošle godine?„Ona je predložila da je slikam bez odela i ja sam rekao — što da ne“. Problem, kaže Alen u svom blagom i donekle mucavom svedočenju, nastao je kada je Mia, ubrzo posle toga, našla fotografije na kaminu u njegovom stanu na Petoj aveniji. Njen bes, kaže on, doveo je do „noćne more od koje se niko od nas nije oporaViO.“ Ovo izgleda sasvim tačno kada se uz-

mu u obzir Mijine optužbe da je Alen, avgusta prošle godine, napadao malu Đilan u glumičinoj kući u Konektikatu. Alen je žustro odbio ovu optužbu, tvrdeći da se radi o Mijinoj osveti zbog njegove veze sa Sun-Ji. Alen ı njegovi advokati tvrde da su ga specijalisti za zloupotrebu dece iz bolnice Jel u svom privatnom izveštaju oslobodili optužbe, ali Mia i njeni advokati osporavaju zaključke ovog izveštaja.

Pozvana da svedoči, Mia je opisala Vudija kao čoveka koji je ignorisao svu drugu decu, dok se toliko opsesivno bavio sa Đilan da je devojčica počinjala da vrišti „Sakrij me! Sakrij me!“, kada bi on dolazio u posetu. Mia ipak nije mogla da objasni zašto je, ako je Vudijevo ponašanje prema Đilan uznemiravalo već duže vremena, dozvolila Vudiju da usvoji devojčicu 1991. godine (Mia je usvojila čim se rodila, 1985. godine). Pored toga, priznala je da je, kada je saznala za vezu između Sun-Ji i čoveka koga je počela da zove „moralni korov“, ozbiljno počela da razmišlja da se uda za njega. Alen je opisao dve svađe sa Mijom u jednom hotelu na Manhatnu, gde je pozvao da se nađu u nadi da će je smiriti. „Postala je histerična“, kaže on i pomislio sam da će skočiti kroz prozor. A onda sam sa olakšanjem shvatio da su prozori u hotelu „Karlajl“ ustvari stakleni zidovi“.

Na kraju svedočenja, stakleni zidovi okružili su celu ovu menažeriju. Glasno je pročitano jedno ljutito pismo koje je Mozes uputio Alenu („Nadam se da će te toliko poniziti da ćeš izvršiti samoubistvo“); Alen je rekao da mu se, po izrazima iz Ovog pisam, čini da ga je napisala Mia. Obe strane su optuživale jedna drugu za emocionalno i fizičko maltretiranje dece. Mia je udarila Sun-Ji. Vudi je gurnuo lice male Dilan u tanjir vrućih špageta i pretio da će Sačelu slomiti nogu. Lista azajamnih optužbi je trajala i trajala, kao da su i Alen i Farou rešili da još jednom dokažu da su sve nesrećne porodice nesrećne na različite — i često vulgarne — načine.

Sudija Vilk će uskoro morati da donese presudu o starateljstvu u ovom slučaju, možda jednom od najneprijatnijih koje je imao. U Starom zavetu kralj Solomon je bio suočen sa sličnom dilemom, koju je razrešio tako što je predložio da se dete oko koga se roditelji otimaju preseče na pola. Znao je da će se roditelj koji ga više voli pre odreći deteta nego mu naneti zlo. U ovom slučaju, međutim, to ne mora da bude tačno. Kada se zna šta su već uradili sebi i svojoj deci, nema garancije da će Alen i Farou reći „ne“.

(Lj. B. V.)

Slast zabranjenog voća

Novosadski grafiti

Duško Bogdanović

U Ulici Ive Andrića, znak kraj puta — NIKAD NE VERUJ ŽENI KOJA LAŽE. Autor grafita, izvesni (?) Đorđe zna svoju muku. Ona je samo njegova, uzrak njen, verovatno, još nečiji...

A Novosađani, mnogo njih, boluju ovih dana od posledica ljubavne prevare. Kolektivno pate za lažljivicama različitih imena, a sve su, zapravo iste — banke. .

U redovima, danonoćno, javno priznaju tajne flertove: čekaju strpljivo svoje dinare ili devize, glavnicu ili tek kamatu...

Čudni, neverovatni, sumanuti preljubnički rulet. Sve se, kao u klasičnoj prevari, zna: stras-, no je do bola i strašno dobro dok traje. Kajarje, naravno, stiže kasnije. ! dockan.

Метак je u burencetu, ccv na slepoočnici. Klik, klik pa veliko BUM!

Gubitnici otpadaju, ostali idu dalje.

Sa novim entuzijazmom ka novom predmctu obožavanja. 1 opct isto. Lepo je dok traje. PlaКаси зшга.

Kolektivna finansijska prcljuba — ono izvesno kod kuće, uz rizik (ogroman, možda kobni), ide u tude ruke za malo višc (ili mnogo više?), ali ncizvesnije, dramaličnijc i — slade.

iskustvo? Nema veze, Idemo, pa šta bude. Када је pukla takozvana Antina štednja, Čiипо 52 — сагарс за зуа угетепа.

А onda se pojavio Jezda, Dafina, Karići, Šiška, „Miška ili Piška“, šta ima veze, važno je koliku kamatu daje. A davali su momački.

Bankari su postali naša sudbina. Narodno sve. Vođa (bivši bankar), Mama nam (bankarka po partijskom zadatku); Gazda naš (bankar po sopstvenoj želji), potom bankari akademici i amateri (bivši svadbarski dobošar i pumpadžija) sve naš do našeg. Smešc se sa naslovnih strana ilustrovanih novina i predizbornih plakata. Cvrkuću s tv ckrana. Ko će im tako lepim i uspešnim odolcti? .

Još samo ovaj mesec i gotovo. Jos samo ovaj put. Nema kraja. U stvari шта, ап је, obično, vrlo tužan.

From herc to ctcrnity.

A do večnosli — kobna privlačnost traje.

Nećemo ovoga puta o motivima. Svako zna svoj. Uostalom, i nije pristojno. Brinc količina povercnja u tude, neizvesno, narod kaže — 2аbranjeno voće. Jestc slatko dok nc počnu da trnu zubi.

Od pretcrane slasti, пагауно.

P. S. Dve godinc sam sc ponosio svojim pokrctom otpora pred naletom bankara. A onda, prošlog meseca, poput nckih pamcitnjakovića, odoh „44-te u čctnikc“.

Svako junuo, dok зе brijem uživam da pcvani onu Oliškinu — majmunc, idiotc

I lakSc mi jc.

Sl u ad e