Борба, 24. 04. 1993., стр. 4
ЈЕВГЕНИЈ АМБАРЦУМОВ ПО ПОВРАТКУ ПАРЛАМЕНТАРНЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ ИЗ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ
Руски мораторијум на нове санкције
Ђуро Билбијс
дописник „Борбе“ из Москве
Шеф руске парламентарне делегације која се управо вратила из бивше Југославије, председник Спољнополитичког комитета Врховног совјета Јевгениј Амбарцумов, јавно је јуче сугерисао свом државном и дипломатском врху да ветом у Савету безбедности УН спречи било какву војну интервенцију у Босни и да издејствује изгласавање мораторијума на примену резолуције о
пооштравању санкција против Југославије.
Амбарцумов је посебно нагласио да би војна интервенција била „фатална грешка“ и дассу Срби поносан и борбен народ „који је неразумно терати на узвратне мере“. А поводом питања — уколико дође до рата против Југославије, ко би могли бити њени савезници подвукао је како он не може ни да замисли да би се Уједињене нације могле наћи у рату против целе једне државе.
Саму идеју о моратиријуму, о којој се, како је рекао, није консултовао са министром Козирјевом, образложио је овако: „Цела наша делегација је уверења да је резолуција о додатним санкцијама против југославије велика грешка. У то смо утолико убеђенији што су нам у Босни генерали Моријон и Валгрен, а у близини Книна кенијски генерал Ропи
његов помоћник за политичка питања, Американка Патерсон, отворено рекли да готово све досадашње ју-резоуције Савета безбедности пате од антисрпске једностраности. Стога наша парламентарна делегација колективно иступа за мораторијум на пооштравање санкција против Југославије и нада се да ће Министарство иностраних послова Русије, ако треба и председник Борис Јељцин лично, учинити све што је потребно да нове санкције не ступе на снагу 26. априла. Уколико Москва не буде најенергичније затражила увођење мораторијума, додао је Амбарцумов, уследиће веома оштра реакција руске опозиције. Он сам изразио је уверење да неће доћи до примене резолуције о пооштравању санкција и да „преговарачки процес може и потрајати“. На-
КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА ШТАМПУ ПРЕДСЕДНИКА КЛИНТОНА
Тук
Спободен Павловић дописник „Борбе“ из Вашингтона
Прилижавајући се истеку првих 100 председничких дана, Бил Клинтон је на јучерашњој конференцији за штампу резимирао свој учинак у периду од 20. јануара наовамо, најављујући следеће главне потезе који се могу очекивати од његове администрације.
У спољнополитичком блоку, излагање америчког председника било је скоро у потпуности посвећено кризи у бившој Југославији, коју је он оквали-
е Босни вики у
фиковао као апсолутно „најозбиљнији међународни проблем с којим се тренутно суочене САД и савезници“.
„Ако САД предузму акцију, њен циљ мораће да буде јасно дефинисан, као и граница до које ће се ићи. САД нису и не смеју да буду ни на једној страни у овом рату“ — рекао је Клинтон том приликом, објављујући да је у завршној фази преиспитивање америчке политике према ситуацији у БиХ
7
МИЦОТАКИС ПОСЛЕ ТЕЛЕФОНСКОГ РАЗГОВОРА (А МИЛОШЕВИЋЕМ „Охребрио сам Милошевића да учини што може“
Атина. — Поводом јучерашњег телефонског разговора са председником Србије Слобо-
даном Милошевићем, преми-
јер Грчке Константин Мицотакис изјавио је поподне да је „у овим критичним данима и сатима у сталном контакту са српском страном“.
„У оквиру настојања наше
земље да помогне налажење решења на основи коју нуди лорд Овен“, наставио је Мицотакис. Имао сам занимљив и, надам се, користон разговор са председником Милошевићем кога сам охрабрио да уради што може да ствари не стигну до крајности и да се нађе мировно решење“.
ШТА ЈЕ ТУЂМАН ПРЕДЛОЖИО КЛИНТОНУ И ГОРУ Конфедерализовати Венс-Овенов план
Загреб. — Хрватски председник др Фрањо Туђман изјавио је да би Венс-Овенов план „требало _ модифицирати“ у смислу „јачег утемељивања на конфедералним _— начелима“, али не и напустити га како неки предлажу, пише јучерашња хрватска штампа.
Такав став, како се каже, хрватски председник је изнео у разговору са председником САД Билом Клинтоном, за време с"вишелневне посете Америци из које се управо вратио.
На загребачком аеродрому, по повратку из САД, где је присуствовао отварању Спо
il
-
мен-музеја холокоста, Туђман је јуче поновио да је предложио Клинтону да позове „све завађене стране“, пре свега из БиХ, али и из целог простора бивше Југославије, на сусрет у Кемп Дејвиду, или неком другом месту, како би се наметнуо мир. Туђман је нагласио да сматра како би том сусрету требало да присуствује и председник Русије због њеног утјецаја на Србију.
Ако мирно решење не би успело и на таквом највишем нивоу, онда би војна интервенција била прихватљивија и за оне који су сада против ње, рекао је Туђман у разговору са
глашавајући да „све можда и није потпуно тако“, као илустрацију сложености „босанске кризе“ и самог „преговарачког процеса“, навео је да је лорд. Овен, колико он-зна, у Београд долазио са понудом босанским и хрватским Србима и Југославији да признају Хрватску у њеним „титовским границама“ у замену за „хрватски посавски регион број три“. Амбарцумов је подвргао критици америчку „формулу за Косово“ сведену на претњу Србији и Југославији: ми пажљиво пратимо развој ситуације и ако само нешто покушате — одмах ћемо интервенисати. Оценио је да је то „сумњива формула“, која, између осталог, не узима у обзир ни то да
"оно „нешто“ може бити и на-
мерно испровоцирано.
Председник _ Спољнополитичког комитета руског Парламента изразио је уверење да би рат у Босни требало „почети прекидати“ од престанка
бомбардовања и разарања градова. А посебно је истакао да је. свим својим саговорницима, и на Палама и у Београду, ставио до знања да Срби не могу рачунати на то да ће Русија због њих ући у какав нови светски рат — чак ни у случају да Јељцин на „референдуму. поверења“ изгуби власт (што је сам назвао „мало вероватним“), или да руска спољна политика у блиској будућности претрпи „озбиљне корекциje“. Индикативно је, међутим да је Амбарцумовљева идеја о мораторијуму на додатне санкције против Југославије, руску дипломатију затекла „на спавању“. Портпарол Министарства Сергеј Јастржембски изјавио је да је мораторијум за њега „потпуно нова ствар“; признао да је званична Москва досад радила само на томе да се током „паузе до 26. априла“ босански Срби приволе да формулишу свој „територијални мимимум“ и да потпишу
Шапошњикев лемантсвао „Правду“
Маршал Јевгениј Шапошњиков, главнокомандујући здруженим оружаним снагама ЗНД, демантовао је тврдњу „Правде“ да је НАТО обећао сваку могућу подршку и „помоћ у радиолокационом навођењу авиона на српске градове“.
Писање „Правде“ назвао је „клеветом“ и објаснио да он међу потчињенима уопште и нема „специјалисте“ које би могао ставити на располагање НАТО-у.
збуху
и да ће одлука о даљим ангажовањима бити донета за неколико дана. ~
Амерички председник је и јуче одбио да децидирано одговори да ли ће следећи потез Вашингтона — како се то последњих дана тражи од њега са разних овдашњих страна (Конгрес, јавност, функционери Стејт Департмента, представник у УН Олбрајтова, потпредседник Гор и секретар за одбрану Аспин) — бити наоружавање муслиманских јединице, ваздушни напад на положаје српских оружаних снага у БиХ или, можда, нешто треће.
Поновио је тим поводом једино оно што се последњих дана већ неколико пута чуло из Беле куће: да су у оптицају све варијанте осим слања америчких трупа на ратиште, да се озбиљно разматра идеја о наоружавању муслиманских снага и нападу из ваздуха на српске положаје, објављујући, посредно, да се и код водећих западних савезника појављује спремност да се придружи Америци у тим акцијама.
новинарима. Он је додао да су амерички председник Клинтон и потпредседник Ал Гор саслушали те предлоге и да су изјавили да они „заслужују да се размотре“.
Туђман је упозорио и да су Клинтон и Гор изразили забринутост због сукоба Муслимана и Хрвата у БиХ јер то, „у односу на кораке које је међународна заједница до сада подузимала за спречавање српске агресије уноси нове елементе и замрсује ситуацију“. Хрватски председник је рекао. да осуђује те сукобе и да ће предузети све да буду обустављени.
Тачјуг
| =____БОРБА СУБОТА-НЕДЕЉА 24-25. 4. 1993.
план Венса и Овена; и обећао „подробна објашњења“ након што „иницијатива Амбарцумова буде изучена у Министарству“. Судбина мораторијума је, дакле, бар засад, потпуно неизвесна, а исто би се могло рећи и за Козирјевљеву иницијативу о одржавању специјалног министарског заседања Савета безбедности о „босанској кризи“. Јер, Јастржембски је признао да је предлог руског министра наишао на „хладну заинтересованост“, а можда би се приметио је, могло говориТи и 0 „разборитом песимизму". Руска новинска агенција „Интерфакс“ поставила је Јастржембском питање: Не мислите ли да би после хрватско-муслиманских сукоба у централној Босни требало размишљати и о санкцијама против Хрватске и хоће ли Русија иступити са таквом иницијативом2 Колико ми знамо, узвратио је званични говорник руске дипломатије, у борбама учествују паравојне формације 60санских Хрвата и зато у овом часу не намеравамо да постављамо питање санкција против Загреба.
КОНСУЛТАЦИЈЕ СА САД УОЧИ ЗАСЕДАЊА EB
Наоруже још у ра
Копенхаген. — САД су својим европским савезницима саопштиле да још нису одлучиле да ли да укину ембарго на испоруку оружја у Босни, како би Муслимани у овој републици могли да се наоружају и бране од српских напада, саопштено је јуче у дипломатским круговима.
Као актуелни председавајући ЕЗ, Данска је у четвртак ступила у контакт са Вашин-
· гтоном да би утврдила која је
америчка „доња граница“, пре него што. се током викенда, ради разматрања ситуације у бившој Југославији, састану министри спољних послова ЕЗ.
„Речено им је да се полити-
ање Муслимсна
њу
ка још увек разматра и да ће их Вашингтон обавестити“, рекао је један дипломата.
Шеф данске дипломатије Нилс Хелвег Петерсен, који ће председавати састанком, поновио је јуче да не искључује могућност интервенције Запада, али је још једном нагласио ризике и проблеме које би то могло донети цивилима.
Шпански министар спољних послова Хавијер Солана изјавио је да би могло бити неопходно да се употреби сила, како би се на босанске Србе извршио притисак да прихвате мировни план, ако се нове оштре санкције УН покажу неефикасним. Ројтер
ПРВИ НАСТУП НОВОПРИЗНАТЕ ДРЖАВЕ У УН „Деби“ Македоније против СРЈ
Женева. — Делегација Бивше
Југословенске Републике Ма-
кедоније је свој први наступ у једној специјализованој агенцији УН обележила гласањем за резолуцију против СР Југославије. ~
На 48. годишњем заседању Економске комисије УН за Европу, која се одржава у Палати нација од 19. до 28. априла, делегација Македоније се придружила земљама које су изгласале резолуцију против СРЈ.
Резолуцијом ова комисија
свом надређеном органу, Економско-социјалном савету (ЕДОСОЦ) препоручује да се СРЈ оспори право учешћа у комисији докле год не учествује у раду Генералне скупштине УН.
Против резолуције су једино гласале Русија и СР Југославија, док је Израел био уздржан. Према процедури, Економско-социјални савет, као извршни орган, резолуцију може да усвоји или одбије, а може да је и не разматра.
Танјуг
ДОДАТНА ИЗЈАВА ЧЕШКОГ ПРЕДСЕДНИКА Хавел говорио „по инструкцејама“
Праг. — Инсистирање председника Чешке Вацлава Хавела — да се мир у бившој БиХ, успостави „бомбардовањем српских положаја“ — у складу је са ставом Министарства иностраних послова.
„Своје изјаве сам консулто-
вао са помоћником министра иностраних послова Александром Јондром“, изјавио је Хавел у Прагу по повратку из Вашингтона. Он је додао да је „имао инструкције Министарства и да је говорио у складу са њима“.
Баве a
5 ша