Борба, 27. 04. 1993., стр. 12
Туђман се мора одрећи екстремиста који га желе издати, упропастити, баш као што су и Павелићу пропаст донијели његови екстремни министри који нису знали дугорочно размишљати. А то се Хрватској не смије опет догодити, ми то не можемо допустити. Ми _ потпуне подржавамо предсједника Туђмана и његов програм, али он мора водити рачуна о томе с ким ће се удруживати. Тако је до краја заоштрен и отворен сукоб у владајућој странци, у интервјуу „Глобусу“ дефинисао Јосип Бољковац, уз Јосипа Манолића неформални вођа антифашистичког, партизанског или, увјетно речено, црвеног крила ХДЗ.
Узвратио је тако ударац, што га је пре који дан, у интервјуу „Вечерњем листу“, задао Вице Вукојевић, уз министра одбране Гојка Шушка, вођа црног жрила владајуће странке. Вукојевић је за Бољковца рекао да је авет прошлости. Бољковац је Вукојевића прогласио гласноговорником 60лесне групе људи који желе освојити власт.
Чини се, као да су сада први пут све карте на столу. Први пут су владајућој странци стално тињајући сукоби тако јавно експлицирани. То је знак да се заоштравају, али и да се више не могу решити иза затворених врата. Први пут су супростављене групе јавно дефиниране. Бољковац говори о својим драгим пријатељима Никипи Валетнићу, Фрањи Грегурићу, Младену Ведришу, Стипи Месићу, Јосипу Манолићу и Далибору Ковачевићу, а на другој се страни набраја: Вице Вукојевић, Гојко Шутшак, Владимир Шекс и Иван Пашалић.'
Албанизација Хрватске
По први пут су у антифашистичкој групи и они који су досад као једино обележје имали економско подузетништво. Што није чудно, јер је у Вукојевићевом интервјуу, по први пут јавно шире експлициран садржај његове политичке опције. Досад се знало да је та линија, поједностављено говорећи, блиска усташтву. Али, сада је јасно и шта стоји иза захтева да се сва друштвена имовина претвори у државну. Вукојевић не крије страх од политичких импликација приватизације. Подсјећајући на прошло стољеће, апострофира Гаја и Штросмајера који су, по њему, у хрватској државотворној идеји направили расцеп ради интереса буржоазије. Тој проклетој буржоазији, вели он, Хрватска је била премала, па су почели стварати Југославију. Шта ће урадити 300-400 хрватских обитељи који се могу домоћи богатства, неће им
Оа ћакдогка до горуега
СВосћела
БАСУМАВГ МОРЕНТ 286/20 670 Š | Int. MNP5 386syx/33 860 % | Ext. MPN5
|386dx/40 ~ 1030 %|Fax/mod. 486dx/33 1460 %|Ext Fa/mo 4864%/50 _ 1960 % | Роскег
165 S | Epson LQ 100 (A4) 178 8 |Epson LO 570 (A4) 262 5 | Epson FX 1050 (A3) 178 S | HP Laserjet Шр
Две фракције:
ли Хрватска бити мала, па ће тражити ширење тржишта према Југославији2 Према Западу неће моћи, јер је зато потребан напор. Капитал ће се лакше стварати према неразвијеном Балкану. Из тога видим опасност, завршава Вукојевић. „Антихрватска завјера“
То ће рећи да је његов избор албанизирана Хрватска, Вукојевић се тако показује као заступник политичке Оли „јешћемо траву“. Он би Хрват-» ску затворио, чак и по цену биједе, само да не би дошла у опасност да, макар и само ради економских пробитака, пожели успостављање неке врсте повезивања у овим просторима. Показује се да је некадашња окренутост према Европи, с којом је Хрватска кренула у демократију, била само покушај одвајања од других балканских народа, али не и бијег од Балкана у политичкомсмислу. Опчињеност властитом државом ту се претвара у политичку опцију саме себи довољне Хрватске. Треба рећи да она има упориште у доста широком јавном расположењу чињеницом што Европа није поступила онако како је Хрватска од ње очекивала. Односно, онако како су овдашњи челници стално тврдили да ће поступити. И разочарењем што су и пред Хрватску стављени неки захтјеви које национално пренапрегнута јавност не може схватити. Опција затворене Хрватске, не само у економ-
ском, него и у политичком ·
смислу, у последње се вријеме промовира и сијањем параноје од разних свјетских антихрватских завјера.
Против Хрватске су наводно извјесне земље и народи, а од неког доба доста широки круг, од масона до председника ПЕН-а. Што је садржај опције коју заступа Бојковац, доста је тешко рећи. Она у сваком случају није фашистичка, али није сигурно демократска, у оном облику у којем се садржај тог појма разумијева да-
ТЕГ ЈЕАХ 011 -340-158 2УМОМЕМВКА 67 9-17 ћ15ибогот
- 374МРАСТ _ 1378 Ерзоп 1Х 400 (А4) |
306 5 3705 550 % 7195 14945
DA LI STE DOVOLJNO BOGATI DA KUPUJETE NAJJEFTINIJE ???
есип Манолећ = [. ојко. Сушак
нас у западним демокрацијама. Чињеница да су јој на челу два бивша полицајца, можда највише говори о демокрацији У Хрватској, 0 њеним дилемама и могућем избору. Она није свакако хомогена као црно сачињавају људи које занима само бизнис.
Они нису идеолошки искључиви, они су једноставно практични. Као што су некада били с комунистима, тако су се сада прикључили ХДЗ. Као људи заинтересирани за економске разлоге, они су неминовно трезвенији, толерантнији, нису искључиви, нису екстремисти. Они Хрватску свакако отварају логици капитализма, али је проблем што се томе пречесто понашају на начин првобитне акумулације капитала.
Неодлучни Туђмеон
Чињеница је да се за њима вуку репови тешко проверљиви. Гласина о томе како су прво бринули за свој особни пробитак, што њихову позицију и њихову јавну увјерљивост опасно дестабилизира.
По први пут се догодило и то да су свађе из врха власти на такав начин, с грубим натурализмом, пренешене у јав-. ност. То би могло значити да
"суу клинчу овог пута људи ко-
ји су превише јаки да би, како се то обичавало досад, кад изгубе, шутке отишли. Али и превише слаби, да би своје свађе ријешили тамо где су се оне досад, далеко од јавности, одлучивале.
Јер, када су се политичке битке из свог уобичајног амбијента, предсједничких двора, почеле прелијевати у јавност, то обично није било зато што су им актери љубитељи демокрације. Много чешће је то зато, јер им је јавност потребна као аргумент, односно закулисни им простор вишеније довољан или није доступан. Излажење у јавност је нека врста самоодбране или јавне уцјене. Потребно је можда и зато, јер је предсједник неодлучан. Чињеница да је недавно за новог предсједника владе Туђман хтјео именовати Вукојевића и да се предомислио тек када је контра-група запријетила својим повлачењем из странке, а онда се одлучио за Валентића који припада сасвим другој струји, говори да хрватском предсједнику и није важно тко му је на челу владе, све док је он на челу државе. Међутим, Бољковац је сада, подсјећајући на Павелића, прецизно дефинирао каква му опасност тамо пријети.
Јелена Ловрић
БОРБА УТОРАК 27. 4. 1993.
„ЗА НЕСТАЛОГ НИКО НИЈЕ НАДЛЕЖАН“ („БОРБА", 26. АПРИЛА)
Заташкавезе
Пензионисани капетан Г класе, Тома Бузов из Новог Београда, само је један од отетих несретника у посљедње вријеме на просторима Санџака за чију се судбу ништа не зна и чији је удес, попут других препуштен завјери шутње и организованом забораву. Његов случај, као и још увијек нераз-» јашњена отмица 18 недужних лица муслиманске националности из Сјеверина у октобру прошле године, затим честе отмице Муслимана из пљеваљског краја, те коначно брижљиво припремљена и изведена отмица путника муслиманске националности из воза број 671 на линији Београд— Бар, код Штрпца, илустративно говоре на свој начин (не) моћи ове државе да 32штити све своје грађане. С друге стране, људима који у страху напуштају граничне крајева у Санџаку према Републици Босни и Херцеговини, гдје се већ мјесецима дешавају паљевине, убиства, пљачке и отмице, не признаје се статус избјелица јер СРЈ није у рату. Ваљда они требају да остану у својим незаштићеним домовима и да препуштени на милост и немилост „ослободиоца“ наивно чекају на свој ред и нове трагедије.
Индикативно је и жалосно што на све ове драматичне и болне случајеве смишљено пада сјена заборава, што се непрестано заташкују, као да сви ови невини људи, због своје националне припадности, нису вриједни напора и истраге да се пронађу и врате. Њиховим ојађеним породицама мало ко помаже. Препуштене су ћутању и „ненадлежности“ званичника, органа власти као и лажним обећањима ратних и морбидних профитера који настоје да им извуку задњу паРу за „охрабрујуће“ информације и наводно проналажење несталих. Приче које се чују са различитих страна да су отети и нестали још у животу, да су у Чајничу, Рудом, Вишеграду и сличне хране варљиву наду и дају повода да за њима, поред породица, требају упорно трагати надлежни органи СРЈ. У сваком случају, јавност чека на резултате истраге и званичне извјештаје.
Сафет Банџовић, Нови Пазар
ДЕМОКРАТИЈА И ПАТРИОТИЗАМ
Политичка зрелост
Оно што се у ауторитарним режимима назива патриотизмом у ствари је дивинизација вођа и глорификовање тих режима. Тек се у демократским, вишепартијским · системима стварају пунији услови за развој патриотизма. Наиме, у вишепартијским системима ниједна од партија која учествује у остваривању својих прогармских циљева не изражава интерес државе односно нације у целини, већ само интерес једног од њихових делова. Стога је патриотизам нужан коракетив могућим партијским застрањивањима. Патриотизам, дакле, један је од битних услова за добро функционисање демократске државе. Демократском друштву без патриотизма често прети опасност да се претвори у анархију, док „патриотско“ друштво 063 демократије обично пати од шовинизма, расизма и других видова дискриминације. Делатни патриотизам заснован на високим етичким принципима, као преовлађују-
ћи вид друштвеног понашања, представља, уз демократију, видљив знак политичке зрелости и моралности сваког друштва.
Када је реч о патриотизму, сведоци смо данас једне необичне појаве. Дојучерашњи ватрени заговорници пароле 0 братству и јединству свих наших народа и народности, данас су спремни да огласе за народне издајнике оне који не пристају да мрзе неке од тих „братских“ народа и народносТИ. Ни један патриотизам, па ни наш, не би смео бити у супротности са принципом националне, верске и политичке
„толеранције према свим људи-
ма. __ Александер БОЈОВИЋ Београд
ПОСЛЕ СРЕБРЕНИЦЕ
Режтери ужсса
Има ли шта теже него замислити призор у Сребреници гладних и очајних људи на улици. Замислити пакао. 32мислити јуриш гладних и промрзлих на камионе који значе спас. Замислити јауке изгажене деце и немоћних старица преко којих пређоше њихова сабраћа не обазирући се на њихове самртне ропце. Замислити очај и остатак наде оних. који нађоше места на возилима под чијим цирадама путују можда у још горе девете или тринаесте кругове пакла.
Иза сребреничких брда с друге стране пакла опет пакао. Јауцима загушене мајке и сестре покушавају да са гомиле покиданих и сагорелих лешева препознају и оперу своје највољеније. Постоји ли теже него нешто тако замислити. Свуда на овој нашој земљи иза сваког брда очај и пакао. У нашем малом крајичку бивше нам домовине људи срећни што пакао још није стигао до њих. Врле ли среће. У чему је разлика између страдања мало пре или касније. Било које речи употребити за опис зала која нам се дешавају оне су бледе према истини
Али морам признати да видим и неке срећне људе. Около море истих униформи са различитим знацима. Разни крстови, тробојке, кокарде, шаховнице, љиљани, и сви могући знанци листови у злату извезени. Што је више јаука и плача све је више разних знакова и све више злата на раменима режисера ужаса. Када би човек могао да затвори једно око којим гледа сав ужас и несрећу морао би да се диви лепим и ухрањеним момцима и њиховим вођама. Срце би човеку морало да заигра кад замисли победничку параду у Сарајеву. Замислите дичне момке. Барјаке са љиљанима или крстовима или петокракама или са било чим. Замислите светло оружје. Замислите понос ослободилаца. Само их молим да гледају право испред себе да им поглед не би случајно залутао на рушевине и гробове по парковима и улицама. Зоран Богдановић
Трстеник
2806 РЕМОМАЈУКОС СЕТУОКОВКОЈА U PETAK, UMESTO U SUBOTU
lupa ACB
ЧАИР МОЈЕТЕ PREDATI DO UTORKA 27.04. | U 19 ČASOVA
тј