Борба, 30. 04. 1993., стр. 61
OR O e ite +
OTO KUJRUJ— OCI VON OA.TUTTUK-JUVOSAC | - TC
ye). M
пије
VK ZIGA Paa etar e
+
bOPBA УТОРАК 4. 5. 1993.
СВЕТДЕ
КРАКСИЈЕВО „ОСЛОБАЂАЊЕ“ ИЗАЗВАЛО НОВУ БУРУ У ИТАЛИЈАНСКОЈ КРИЗИ
Ози! He
Илија Мимица
специјално за „Борбу“ из Рима
~
За свега двадесет четири часа постојања италијанска влада гувернера Карла Азеља Чампија изгубила је четири министра и три коалиционе странке. Исто толико је трајао и повратак бивших комуниста у владину палату Киђи из које су „протерани“ 1947. године. Преми-
_ јер Ћампи се спрема да у четвртак изиђе пред парла-
мент са својим програмом у којем намерава да приоритет да изради реформе изборног система — са пропорционалног на већински за шта се изјаснило 83 одсто Италијана на недавном референдуму.
Шта се догодило2 Ништа што би имало везе са владом, али много и сувише тога што је везано за политичко стање у земљи обележено дубоком мо-
ралном кризом естаблишмен- _
та у систему прве (парламентарне) републике. У четвртак ујутру је влада положила заклетву, а увече је парламент одбацио захтев миланских истражних судија да се бившем вођи социјалиста и премијеру укине имунитет како би га се због корупције извело пред суд. Парламент је са педесетак гласова већине фактички преузео судска овлашћења и Краксија „ослободио“ кривице, односно онемогућио по-
кретање процеса против њега. ·
Била је то мина која је дигла на ноге Италију. Из владе су се исте вечери повукла три министра Демократске стран-
ке левице (бивши комунисти) ·
и један из редова „зелених“. Републиканци су такође, након краткорочног повратка, најавили излазак из владине већине. Исте вечери су широм Италије одржани протестни митинзи и поворке са којих је отишла јединствена порука: „Сада је доста“. Парламент је показао да има довољно „петље“ да дискредитовану политичку касту брани од става јавног мнења које се и на референдуму изјаснило за промене. Под тим је утицајем формирана и Ћампијева влада која је означена „великим заокретом“. Шеф државе и премијер су одмах одрекли било какву везу између владе и збивања у парламенту који је своју одлуку, истина, донео тајним гласањем. Међутим, очито је да странкама опозиције које су ушле у „гувернерову владу“ врло мало одговара партнер-
\
ство у влади са странкама које су гласале „за Краксија“ — по-
литичара који је у очима јав-
ности постао симбол корумпиране страначке политике те личност са највише „оптужби“ у разорном корупционашком скандалу који се одбија паралелно са оптужбама на рачун бившег седмоструког премијера Андреотија и групе министара за везе за мафијом. Одмах се повела дебата о укидању имунитета чланова законодавних тела пошто их, као што показује „случај Кракси“, може штитити и од дела кажњивих законом, а не само од прогона због политичких мишљења. Ћампи је одлучио да оставке четири министра „замрзне“, а шеф државе да не падне у клопку још понеког из редова опозиције (неофашисти, можда део моћне „Северне лиге“) који су гласањем за Краксија хтели изазвати распуштање парламента и избора по старим (пропорционалним) правилима надајући се да би им стари систем обезбедио опстанак.
Скалфаро је опет рекао да му Устав налаже поштовање воље народа који тражи друкчији систем бирања сенатора и посланика те да парламент неће распустити док се не донесе нови закон. Тиме је по-
журио и Ћампија, али је по- · звао на одговорно понашање.
управо три странке које су изишле из велике коалиције најавивши да би ванредне изборе могао расписати до краја године.
У недељу је тај предлог добио кључну подршку вође бивших комуниста Акиле Окета који заједно за републиканцима и „зеленима“ размишља да
ПОСЛЕ НЕРЕДА НА ГАГАРИНОВОМ ТРГУ У МОСКВИ
Буре Билбија
дописник „Борбе“ из Москве
и сукоб „нај
Русија живи у страху да би се 9. маја — на Дан победе — московски суботњи крвави нереди могли поновити и у престоници и у неким другим градовима.
Шеф Јељциновог председничког апарата, Сергеј Филатов, управо је — на питање „има ли председник намеру да се и наредних дана држи досадашње тврде линије према екстремној опозицији“ — неувијено одговорио: „Да, има, има, председник ће и надаље поступати веома оштро“. С друге стране, кључни човек антијељциновског опозиционог „Фронта националног спаса“, Иља Константинов, отворено је изјавио: „Ми ћемо 9. маја организовати нове демонстрације чак и ако их власти ставе
–
ван закона. А ако Јељцинови „специјалци“ поново примене силу и пролију крв — сасвим друкчије ћемо их дочекати него у суботу“.
Опозиција тврди да је у суботу на Гагариновом тргу било седам мртвих и да је она имала више од 200 рањених. Власт званично тврди да мртвих уопште није било и да је рањено — 200 милиционера и око 70 демонстраната. Утисак је да се обе стране за 9. мај спремају као за какву битку. Московска телевизија је, чак, емитовала разговор са једним
пустили владу
Бетине
Онемогућен _ процес:
Кракси
\ у парламенту Ћампија подржи ако не гласовима, а оно уздржавањем од гласања. Шта ће бити са враћањем министара из редова његове странке и „зелених“ у владу тек ће се видети. Бивши гувернер Централне банке одбија да временски „орочи“ мандат своје владе, па жели да враћањем министара у оставци врати уједно и широку парламентарну подршку коју је остварио формирањем свог кабинета — са језгром економских и правних мозгова способних, по свим оценама, да спроведу институционалне реформе као темељ за другу републику те, очувају започету економску обнову и домаћу валуту од шпекулативних насртаја.
Повратка очито нема, а о томе подоста говори и одлука најмање пет политичких странака — готово све странке владине коалиције — да мењају „имена и имиџ“ уз наду да ће на тај начин преживети велики политички земљотрес на Апенинима. Пре свега демохришћани и социјалисти стубови досадашњег система. Први тест их чека већ у јуну када ће једанаест милиона Италијана изићи на делимичне административне изборе.
Зампи сматра да би Италија пре летњег распуста могла имати нови изборни закон. Могло би се, тако, догодити да „друга република“ изиђе у јесен на свој први, а прва на свој последњи тест. 5
пензионисаним _ официром, присталицом опозиције, који је „у камеру“ рекао како ће 9. маја са собом „обавезно понети пиштољ“.
Суботње крвопролиће, за које одговорност лежи на одбема странама, само је још више пробудило и учинило још злослутнијим двовлашће у Ру-
- сији. На страну опозиције ста-
ли су и Врховни совјет Федерације (који је за оно што се догодило окривио „председничке структуре“ и формирао специјалну комисију чији је задатак да то и докаже) и Московски градски совјет. Сама опозиција „рат“ на Гагариновом тргу, у којем је са обе стране на попришту површине 2000-2500 метара квадратних — учествовало на обе стране неколико стотина „бораца“,
ШТРАЈК МЕТАЛАЦА
они министри Први пут о уједињењ
Први пут после 1933. године од јуче ујутро легално се штрајкује на истоку Немачке. До 1945. то су забрањивали нацисти, после тога комунисти.
Од јуче ујутро штрајкује се у четири источнонемачке челичане и 19 фабрика машиноградње у Саксонији и у пет челичана у Бранденбургу. Данас ће им се придружити запослени у Предњој померанији (Макленбургу) и радници балтичких бродоградилишта. Сви покушаји да се штрајк спречи у последњем тренутку остали су без резултата. Није помогла ни приватна вечера премијера Саксоније, угледног политичара и економисте Курта Биденкопфа (ЦДУ) и вође моћног синдиката металаца Франца Штајнкилера. Тако су јуче машине заустављене и у погони-
ма великих фирми, као што су „Сименс“, „Фолксваген“, „АЕТ“ на истоку Немачке.
Разлог штрајка је исти, као и код готово свих штрајкова. У питању су плате, али је улогу игри много већи и од исхода овог штрајка зависи знатно више повишица зарада за неколико десетина хиљада запослених. Радници који зарађују за трећину мање од колега на западу (мада је и продуктивност бар за толико мања) одлучили су да ступе у штрајк, без обзира на опасности да остану без радних места. Међутим, у позадини свега је битка око досад „светих“ тарифних уговора, тј. око тога хоће ли они остати тако „свети“ и у уједињеној Немачкој, као што су били у оној, западној.
ТЕЖАК ПОТРЕС НЕМАЧКЕ СОЦИЈАЛДЕМОКРАТСКЕ ПАРТИЈЕ е Бјерн Енгхолм «е повукао
Бон. — Немачка социјалдемократија је јуче доживела тежак потрес, можда најтежи у својој 130 година дугој историји: Бјерн Енгхолм, председник Социјалдемократске партије се, потпуно повукао с политичке сцене због „Баршелове афере“ из 1987. године.
Енгхолма ће до следећег“ конгреса замењивати Јоханес Рау, најстарији потпредседник странке. Ко ће преузети Енгхолмове функције социјалдемократског кандидата за немачког канцелара и покрајинског премијера Шлезвигхолштајна, биће одлучено накнадно. Принудно повлачење Енгхолма пада социјалдемократама у најгорем тренутку, годиву и по уочи нових парламентарних избора, на којима су они, после смене генерација, реално очекивали „коначни опоравак“. У међувремену су, наиме, власт освојили у 10 од 15 покрајина, а Енгхелмова популарност је била више него обећавајућа.
„Баршелова афера“ је највећи политички скандал у послератној Немачкој. Човек је био конзервативни премијер Шлезиг — Холштајна. Да би се одржао на власти, уочи покрајинских избора 1987. применио је нечасне радње, укључујући подсмехивање.
Афера још није сасвим расветљена. Баршел, је онда изборе изгубио, а месец дана касније пронађен је мртав у једном женевском хотелу. Налаз полиције, да је реч о самоубиству, његова породица никад није прихватила.
Енгехолмов грех није у томе што је знао да му је замка подметнута, него што није признао на време, већ 1987. у првој парламентарној истрази. Учинио је то тек пре неки дан и јуче на дотад ваљда невиђеној конференцији за штампу у Бону, на којој је владајућу Хришћанску унију и самог Кола оптужио да су повели бескрупулозне кампање против њега и његове породице.
Танјуг
Етиопија признала Еритреју
Адис Абеба. — Етиопија, која је 30 година водила грађански рат са Еритрејом, признала је јуче ову своју бившу провин-
вљен“ за 9. мај
сматра „добро изрежираном провокацијом која треба да послужи као изговор за завођење ванредног стања и диктатуре“. Власт, опет оптужује опозицију за провокације. Помоћник министра за информације, Сергеј Јушенков, чак је признао да је Јељцин већ почео да уводи „неке елементе ванредног стања“ и да се неће либити — буде ли опозиција и надаље организовала масовне нереде и сукобе са милицијом — да уведе директну председничку управу.
Јељциновци су већ најавили да ће председник објавити указ о забрани политичких партија и покрета који су организовали суботње демонстрације. Такав указ није се, међутим, још појавио.
цију па Црвеном мору као не-
зависну и суверену државу, јавља Ројтер. Према саопштењу етиоп-
ског Министарства иностраних послова, Етиопија поздравља и прихвата опредељење Еритрејаца да се отцепе, изражено. на прошлонедељном референдуму, који су надгледале Уједињене нације.
Фронт за национално ослобођење Еритреје (ЕПЛФ) управља Еритрејом фактички као независном државом од пада Менгистуа и доласка на власт Мелеса Зенанија маја 1991. године.
Идентификован атентатор Премадске
Коломбо. — Полиција је јуче идентификовала _самоубицу-атентатора који је у суботу убио председника Шри Ланке Ранасингеа Премадасу, јавља АП, позивајући се на званичну државну агенцију Ланкапуват.
Атентатор је један припадник Тамилских тигрова који је живео у пансиону у непосредној близини председничке резиденције .