Борба, 10. 05. 1993., стр. 12

12 871: |

NESUGLASICE OKO NOVE MAKEDONSKE VALUTE

prošiv

„pravoslavmotj“

Dragan Hikolic

dopisnik „Borbe“ iz Skoplja

Poslanici albanske koalicije PDP— NDP nisu glasali za novi denar, koji od danas zamenjuje dosadašnji zbog toga što

je „pravoslavni“.

Dželalil Tairi, poslanik ove koalicije, rekao je da je to novac „samo za polovinu stanovništva“ pošto su na novim novčanicama ugravirani pravoslavni verski objekti dok je Oloman Sulejmani rekao da „druga polovina stanovništva jednostavno takve novčanice neće moći da stave u džep“. Prema Naseru Zibeju, nepravoslavci su „krajnje revoltirani pošto bojekti koji se nalaze na banknotama četiri crkve, pripadaju jednoj kulturi, veri i naciji. Ziberi je zbog toga zatražio da guverner Narodne banke podnese ostavku ili će u protivnom albanska koalicija podneti interpelaciju. Kritikovan je i Albanac, ministar finansija Dževded Hajredini, jer je „njegovo ministarstvo u tesnoj vezi za Narodnom bankom Makedonije i njenim guvernerom“. Guverner Narodne banke Makedonije Borko Stanoevski rekao je da se sada pušta u opticaj „prelazni denar“ i da su na njemu ugravirani „kulturno-istorijski spomenici od 12. do 15 veka u kojima se ne vrši verska služba“. Prema Stanoevskom, reč je o spomenicima Koji se nalaze na listi svetske baštine, kao i da će konačna rešenja biti poznata kad završi rad žiri — komisija koja razgleda 40 rešenja prispelih na raspisanom konkursu. Na banknotami se pored

četiri crkve nalazi i Duat-pašin amam, kao i sahat-kule. Objašnjenje nije dalo rezultat: dok su „poslanici — pravoslavci“ aplauzom pozdravili usvajanje zakona o promeni i vrednosti denara, „poslanici — muslimani“ su odbili i da glasaju za taj zakon, kojim se od danas u opticaj uvodi prava banknota umesto bona s tim što se istovremeno i denominira brisanjem dve nule. Povlačenje iz opticaja sadašnjeg bona biće postepeno. Premijer Branko Crvenkovski je rekao da „ovaj čin ima is-

- torijsku težinu jer po prvi put

suverena i samostalna Republika Makedonija pušta u opticaj svoje istinske pare“.

Sobranje je usvojilo i Zakon о

Narodnoj banci Makedonije kojim ona stiče autonomiju, zatim Zakon o bankama i štedionicama kojim se uvodi konkurencija u ovu sferu, kao i Zakon o deviznom poslovanju, koji ne predviđa fiksni kurs. Sobranje je na taj način usvojilo osnovne zakone o monetarnoj reformi čiji je krajnji cilj, kako je rečeno konvertibilan denar. Apstinencija albanske koalicije pri glasanju o „pravoslavnom denaru“ se očekivala pa i najavljivala. Šef ove koalicije u makedonskom parlamentu Muhamed Halili učestvovao je u delegaciji Republike Albanije na zasedanju KEBS-a u Pragu, kada se ta

јепате

delegacija usprotivila prijemu Makedonije, dok se ne poboljša položaj Albanaca koji žive u Makedoniji“. Zasedanju je bio ponuđen i jedan papir u kome se govori o položaju Albanaca u Makedoniji kao „u Južnoj Africi“. Muhamed Halili je predložio da bude u makedonskoj delegaciji na zasedanju KEBS, i pošto nije uvršten u tu delegaciju — kao što je sam izjavio — našao se „kao koordinator poslaničke grupe PDP—NDP u sastavu delegacije Albanije“ Poodavno se „s albanske strane tvrdi da je u Makedoniji u toku hristijanizacija“, a s makedonske da je u toku islamizacija republike“. „Četiri crkve“ na novim banknotama „dokaz su hristijanizacije“.

A u Ohridu je završen sastanak ministara za saobraćaj Makedonije, Albanije i Bugarske, kao i diplomatskih predstavnika Turske i Italije, na kome je potpisan dokumenat o skoroj gradnji železnice i puteva koji će povezivati Drač sa Istanbulom preko Skoplja i Sofije. Gradnju ovih saobraćajnica će kreditirati međunarodne finansijske institucije. Tvrdi se da će za Makedoniju to biti „alternativni pravac“, u prošlosti zapostavljen iz političkih razloga, i istovremeno značajan „javni rad“. Pre neki dan u Ohridu je potpisan i memoran-

dum „za transbalkansku teleko-”

munikacionu trasu“ od strane generalnih direktora pošta Makedonije, Albanije, Italije, Bugarske i Turske, posle čega će Makedonija izići iz moguće PTT-a izolacije sever-jug, što je od strateškog interesa za ovu republiku — kako je rečeno.

PREISPITIVANJE SLOVENAČKOG

NACIONALNOG PROGRAMA

бтапке одмеје па тапропсџ

Stevan Šićarov dopisnik „Borbe“ iz Ljubljane

Unutar ove države se nagriza i razjeda nacionalna supstanca, dijagnoza je koju je za aktuelno stanje u Sloveniji postavio pisac Veno Taufer prošle nedelje na Okruglom stolu kulturnih delatnika. Ona, u najkraćem, sažima i glavne razloge zbog kojih se slovenački intelektualci, filozofi, sociolozi, pisci, poslednjih nede~ lja sve učestalije oglašavaju u javnosti nezadovoljni stranputicom na koju su, po njihovom viđenju, stranke i političari doveli njihov najveći istorijski projekat — slovenački nacionalni program. Formulacija ovog programa iz znamenitog 57. broja „Nove revije“ objavljenog 1987. bila je idejno utemeljenje slovenačke državotvornosti, koju su mnogi od tadašnjih „novorevijaša“, po-

put dr Jože Pučnika, dr Dimitrija Rupela, Spomenke Hribar, Rudija Šeliga, itd, kasnije operacionalizovali u praktičnom političkom radu. Prelazak intelektualaca u politiku i njihovo ponovno „prizemljenje“ u kulturi, posle decembarskih izbora, sada se vratilo kao bumerang sumnje da li je sve što se sada dešava bilo tako zamišljeno, i do preispitivanja samog projekta.

Zato se radi na novom projektu sa istom temom i ponovo oprobava platforma slovenač-

_ kog nacionalnog programa u vidu priprema sa radnim naslovom „Novi 57. broj Nove revije“. O njemu se govori na tribinama, na televizijskim debatama, govori se kako je prispelo već dosta priloga, ali se skriva datum izdavanja.

Fama koja se širi i očekivanja da će se desiti još jedna idejna prelomnica, umnogome je srozao Rudi Šeligo, rekavši na tele-

TURSKA NIJE DOBILA ŠEFA DRŽAVE · _Demire!l čeka trece glasanje

Ankara. — Turski parlament, u

subotu posle podne u prvoj гип-.

di glasanja, nije izabrao novog predsednika Republike Turske, jer niko od kandidata nije dobio potrebnu dvotrećinsku većinu. Turski Ustav predviđa da u prvoj i drugoj rundi glasanja kandidat mora dobiti najmanje 300 od ukupno 450 glasova u Nacionalnoj skupštini Turske. Glavni kandidat premijer Sulejman Demirel dobio je 234 glasa, i taj broj će mu omogućiti da tek u trećoj rundi većinom gla-

sova dobije izbore i postane predsednik Republike.

Daleko manji broj glasova do- ~

bili su ostali kandidati — član Otadžbinske opozicione partije Kamran Inan — 95, Fundmentalističke partije prosperiteta Lutfu Degan 46 i Republikanske partije Ismail Džem 25aglasova.

Druga runda glasanja održaće se 12. maja, a treća 16. maja kada je kandidatu potrebna prosta većina da bi postao predsednik Turske. Tanjug

viziji da je 57. broj zaista bio program u smislu celovitosti, a da će se sada dobiti samo zbir različitih mišljenja.

U njih će nesumnjivo biti uključena i dva glavna argumenta, od kojih je medijski najprisutniji onaj koji zagovara dr France Bučar. Prema njemu, za sve su krive stranke, koje su ideološke i fundamentalističke. Veću popularnost, međutim, ima teza prema Којој sc su sticanjem države u Sloveniji nije mnogo toga promenilo, jr se гази ргоmenili ljudi koji „nose“ sistem.

Celo lamentiranje nad erozijom nacionalnog ima i drugu, puno prozaičniju stranu. Tako, protagonisti velikog istorijskog poduhvata, poput predsednika Ustavnog suda dr Petra Jambroka, priznaju da pre pet-šest godina nisu niti pomišljali da će se programi i ustavi koje su pisali realizovati takvom brzinom, i da je sve „mišljeno za naše sinove, a možda i unuke“.

I pravi „asovi“ ističu poput verovatno najznačajnijeg idcologa celog programa filozofa dr Tineta Hribara, koji je u 57. broju 4Nove revije“ neophodnost da slovenački narod dobije državu i time postane nacija utemecljivao tananim distinkcijama političke filozofije ontologije i fenomenologije o tome kako je narod „samobitan“ a sama пас ja „suverena“, i slično. Prošle nedelje, međutim, dr Hribar preko TV ekrana šalje poruku potpuno drugačije vrste — morali smo da napravimo državu, jer bi južnjaci nastavili da se doseljavaju, mi Slovenci, bi se polako iseljavali i postepeno bismo izumrli kao narod.

BORBA PONEDELJAK 10. 5. 1993.

MANFRED VERNER KRITIKUJE NEMCE

Zamerke zemljacima zbog разчупозћ

Bon. — Generalni sekretar NATO Manfred Verner je poručio 'Nemcima, svojim zemljacima, da se zbog „suzdržanosti u angažovanju nemačkih vojnika“, u međunarodnim vojnim akcijama izlažu „sve češćoj kritici“.

U intervjuu koji objavljuje „Bild am zontag“, Verner je геkao da „razumevanje za Nemce nestaje sve više i više“ i da tako „na duge staze“ ne može ostati.

Verner odavno zahteva učešće nemačkih oružanih snaga u svim vojnim intervencijama pod komandom UN, pa i drugih organizacija. Sada je, međutim, iz-

neo i tvrdnju da „baš zbog loše

prošlosti jeste ispravno da Nemci aktivno, i vojnim sredstvima, učestvuju u obezbeđivanju mira“.

U tom apsurdnom stavu, Verner se sada pridružio nemačkim „Jastrebovima“, koji u poslednje vreme sve glasnije zahtevaju da se nemački vojnici šalju u sve vojne intervencije po svetu, uključujući i eventualnu intervenciju u Bosni.

U vezi s tim, pak, Verner je rekao da „za sprečavanje mirovnog plana u bivšoj Jugoslaviji treba oko 70.000 vojnika koji će raspolagati i teškim naoruža-

jem poput tenkova“, jer to je „kvalitetno nova dimenzija, ne prosti nastavak onoga što UN sada čine“. Tanjug

VELIKI MANEVRI KRAJ PORTUGALSKE OBALE MATO uvežbava „bosamski ra“

Lisabon. — NATO je u subotu počeo velike vojne vazdušne i pomor-

ske manevre blizu portugalske obale, radi provere spremnosti svojih snaga u regionalnim krizama poput bosanske.

U 11-dnevnim manevrima pod nazivom „Povezana mora 93“, u kojima se simulira stvaranje i zaštita linija za snabdevanje snaga NATO, učestvuje 66 ratnih brodova i više od stotinu aviona.

Po rečima šefa Iberijske atlantske komande, portugalskog vice-admirala Narcisa Karma Dura, ti manevri treba da pripreme snage NATO za nekolio situacija, uključujući i ovu u Jadranskom moru.

Karmo Duro je precizirao novinarima da su ti manevri екзрелmentalne vežbe za eventualnu vojnu akciju NATO u bivšoj Jugosla-

viji.

Rojter

NOVA ODLUKA NAJVIŠIH KINESKIH VLASTI

Stroge kazne zen

primanje poklone

Peking — Najviši partijski i

državni organi Kine doneli su odluku kojom se zabranjuje svim institucijama KP kineske države i funkcionerima da primaju poklone ili proviziju za zaključene poslove. Odluka o ovome objavljena je u pekinškim listovima.

Centralni komitet partije i kineska vlada i ranije su u vuše prilika donosili slične odluke, ali se i dalje zapaža da se one ne poštuju — kaže se u objašnjenju najnovijih mera čiji je cilj borba protiv korupcije i raširene pojave davanja mita za posredništvo u poslovnim kontaktima i dogo-

vorima.

Prema kineskoj štampi, pojedini funkcioneri su „trgovali svojom vlašću“, primali su velike i vredne poklone. Sada je striktno zabranjeno da pod bilo kojim objašnjenjem prime neki poklon i nagradu za učešće u poslovnim pregovorima. Takođe je zabranjeno primanje poklona na različitim ceremonijama, pres-konferencijama, kongresima itd.

One koji budu kršili ovo uputstvo, čekaju partijska komisija i stroge kazne, uključujući i one koje predviđa krivični zakon. Tanjug

i|barphone telecom | оп=2=е–102–2522