Борба, 10. 05. 1993., стр. 13

пари етиде вуку ту мит

4 3

У | : |

ћ |

SEULU

U HLADNJAČI PRED DOMOM OMLADINE

Zoamrznu?e отет тог

Poslednjih nekoliko godina ratna drama i siromašenje koji nas okružuju znatno su smanjili polje svakog rada i stvaralaštva. U prvi plan često izbija dilema:

_ treba li stvarati i — ako da: ko-

jim pravcem krenuti? Grupa beogradskih umetnika

okupljena oko projekta Nikole .

Džafa svojom akcijom „Zamrznuta umetnost” odgovara: Besmisleno je stati. Stvaralaštvom se treba polemički postaviti prema postojećim najvećim delom negativnim trendovima.

„SREĆNA GALERIJA” SKC-A

Mvalite?

„Srećna galerija“ se nalazi u Studentskom kulturnom centru, institucija koja od svog otvaranja, već preko dve decenije, nosi reputaciju mesta gde se kontinuirano promoviše novi umetnički senzibilitet grada Beograda. Glavni urednik galerije i dugogodišnji kustos je Slavko Timotijević, čovek bez čijeg bi entuzijazma i kreativnog angažmana kulturna scena ovog grada, u nekim njenim bitnim segmentima, sasvim sigurno drugačije izgledala.

Prodajni fond „Srećne galerije“ je, trenutno, među najkvalitetnijima u Beogradu. Po rečima kustosa saradnika, Marine Martić, u „Srećnoj galeriji“ nema „komercijalnih“, odnosno, nekvalitetnih umetnika, jer se galerija prvenstveno orijentiše prema kupcima koji dobro poznaju umetnost i znaju u šta treba investirati novac. Trenutno se u „Srećnoj galeriji“ mogu naći sliке Реде Neškovića, Srđana

IZLOŽBA U PANČEVU

Devedđezsetfe о зетом

Jedna od najuglednijih tradicionalnih likovnih smotri na našim ferenima „Pančevačka izložba jugoslovenske skulpture“ koja okuplja pedesetak autora biće otvorena 14. maja u pančevačkoj Galeriji „Olga Petrov“ i na gradskim prostorima užeg

_ centra. Cilj ove, sedme po re-

du izložbe je, ovaj puta — da sagleda i prezentuje aktuelna zbivanja u savremenoj umetnosti, odnosno skulpturi, odnosno da pruži uvid u aktuelna zbivanja početkom devedesetih

Uz „centralnu“ biće i tri prateće izložbe: jedna posvećena Grupi „10 +“ koja je formirana sedamdesetih godina, druga je svojevrsni omaž ranopreminulom Тоmislavu Kauzlariću a treća retrospektiva Ane Bešlić vajarke iz Beograda.

Treba požuriti do tačke na kojoj će različitosti ponovo biti prednost (!) a ne nedostatak. Projekat „Zamrznuta umetnost“ izmešten je izvan galerijskog pro-

stora u šleper hladnjaču. U neo-:

bičnoj atmosferi takve „galerije“ na minus 20 stepeni biće izložena umetnička dela posebno izrađena za ovu izložbu. Hladnjača će 15. maja u 21 sat biti pred beogradskim Domom omladine, a tu će ostati i (još samio) sutraдап. _

ао тег

Markovića — Đileta, Milice Tomić I Srđana Apostolovića, zatim crteži i grafike Raše Todosijevića i Hije Šoškića, kolaži Ere Milivojevića, kao i najnovija serija crteža Mrđana Bajića.

Pri organizaciji izložbi, „Srećna galerija” prioritet daje fotografima. Sledećeg ponedeljka, 17. maja, biće otvorena izložba fotografije, autora Gorana Basarića, pod nazivom „Sve što ste oduvek želeli da znate o Radiju B-92, a niste mogli da vidite“.

Osim umetničkih eksponata, bitan i prepoznatljiv segment „Srećne galerije“ čini i prodajna sekcija gde se osim stručne literature, monografija, kataloga i postera prodaju izdanja nezavisnih izdavača. Na jednom mestu se može naći gro izdanja privatnih diskografskih kuća (Sorabia disc, Carlo records..), kupiti „Ritam“ i prelistati širok asortiman opskurnih fanzina i drugih nisko tiražnih izdanja.

Verski

„DVADESETDEVETA ULICA“ | „NA PUTU ZA BRODVEJ

Ovogodišnja zamena FEST-a nazvana „Pozitiv“ poslužila je kao temelj za održavanje minimalnog bioskopskog života. U nedelji koja nam predstoji predviđene su dve premijere u beogradskim bioskopima: „Dvadesetdeveta ulica“ Džemsa Gala i „Na putu za Brodvej“ Pola Bogarta.

Bluz temu o „gubitnicima“ i „dobitnicima“ u životu čini važan segment u dočaravanju savremenog duha Amerike. Džems Galo je u filmu „Dvadesetdeveta ulica“ pervetirao omiljenu temu o „rođenim gubitnicima“ u verziju o „rođenom dobitniku me-

Olga Jevrić: „Trosfruko ukržianje“

đu rođenim gubitnicima“. Za tu svrhu Galo je upotrebio autentičnu ličnost, Frenka Pešija, čiji je život poslužio kao inspiracija za ovaj film. Peši se pojavljuje i kao producent i kao sporedni glumac u ovom filmu. Pešiju je uspelo da se obogati preko noći, ali i za to je trebalo petnaest godina strpljenja u italijanskoj porodici iz predgrađa, o čemu i govori film „Dvadesetdeveta ulica“. U filmu Pola Bogarta „Na putu za Brodvej“ prepliću se neki motivi koji na prvi pogled pripa-

Program pozorišta. Tribine. Izložbe Karta Beograda sa označenim srednjim školama

Program bioskopa, najgledaniji film i video protekle

Muzika: Koncert klasike i roka, džez i bluz uživo, najtraženiji CD. Književne večeri, najtraženije knjige, biblioteke. Najtraženije video-igre.

praznici: šta znače i kako se slave: katolički

У — У

nedelje.

VII

У blagdani

Gubifnici i dobišnici

daju davno prošlim vremenima. Ovaj film je rađen na osnovu drame Nila Sajmona, pisca koji se proslavio svojim dobro skrojenim komadima i iskričavim dijalozima. Vraćajući se na svoje početke, na korene iz kojih je ponikao, Sajmon je napisao komad „Na putu za Brodvej“. Pozorišni komadi omogućavaju detaljnu razradu svakog lika i njihovo postavljanje na pijadestal junaka sa svojim dobrim i lošim stranama. Na tome je insistirao i Pol Bogart, smestivši ovu priču u jednu jevrejsku porodicu iz predgrađa. 5аза Radojević

PREMIJERA U NARODNOM POZORISTU

infriqa „ИХ се“

U pozorišni život Beograda i sumornu stvarnost u utorak biće uvedena „vesela dvočasovna igra“ — „Izbiračica“. Ova klasična i „laka“ komedija Koste Trifkovića nastala je polovinom prošlog veka a na Veliku scenu Narodnog pozorišta postaviće je reditelj Zlatan Dorić.

„Zaplet i intriga“ „Izbiračice“ doptinjeni su i podcrtani i drugim Trifkovićevim tekstovima: „Ljubavno pismo“, „Čestitam“ i „Pošto poto poslanik“ što predstavu aktuelizuje. Za njenu uspešnost, po rečima reditelja, najzaslužniji su glumci i njihova igra. A oni kažu: „Likovi su dosta šablonizirani. Mi smo se, međutim, trudili da to izmenimo — da oni naši ne liče na likove iz drugih komedija.

Igraju, inače, Marko Nikolić, Ognjanka Ognjanović, Vesna Trivalić... Po prvi put u profesionalnom pozorištu nastupa i mlada Isidora Minić koja je još uvek studentkinja Akademije.