Борба, 07. 06. 1993., стр. 10
Сцене које смо до јуче гледали тако рећи само у хорор филмовима потиснуте су стварним призорима бруталног насиља, смрти, разарања и уништавања на тлу бивше Југославије. Слике рата путем медија, нарочито преко ТВ екрана, улазе у свачији дом. Једна од многих дилема које се јављају јесте и питање медијске презентације рата. Да ли треба прећуткивати ствари које се
дешавају ту, поред нас2
Др Мирољуб Радојковић, професор на катедри за новинарство Факултета политичких наука, сматра да се, ма шта ми мислили о ратним призорима, они не могу избегавати у програмима масовних медија. Код ратних призора догађа се отприлике једна коинциденција. Постоје три разлога, и то врло важна, због којих медији не могу да прећуте ратне призоре.
Први разлог, у нашој ситуацији бар, је у функцији пропаганде, ширења слике негативног стереотипа о другима, о стварним, па после и о потенцијалним непријатељима. То је она фамозна теза о збивању
редова. Други разлог је, каже Радојковић, што медији могу, из једног пнарадоска, опет да буду отворени за такве грозоте, јер у бити желе да постигну други циљ — а то је да охрабре не какав отпор или пацифистичко мишљење и да покажу колико је то једна трагична, бесмислена и болна ситуација.
Трећи разлог, који увек постоји без обзира на ова два потпорна, јесте чињеница да је увек присутна нека врста „независне“ идеологије медија. Не да су они у служби политике, него да имају своју филозофију рада. А, на жалост, та филозофија рада је у медијима врло отворена ка насиљу. Вест
Ако пажљиво пратимо живот око нас, начин на који је изгледао некад, како је изгледао овај град и ова земља раније — са пуно срдачних, отворених људи спремних на разговор и смех — само једна обична шетња сада би показала да се више нико не смеје — примећује др Радојковић — Сви су у неким дубоким мислима, сами за себе, у возилима градског саобраћаја не проговори се ни једна једина, осим неке псовке или наглог излива агресивности. Све то показује да су већ у подсвести наталожене довољне количине страха и неке запретене агресивности, које ће вероватно тек у једној нормалној ситуацији показати своје размере и тражити и на индивидуалном и на друштвеном плану неке палијативне мере.
је у принципу, само оно што је негативно, истиче професор ФПН.
Зашто2 Зато што постоји једна закономерност — основни критеријум вести је невероватност, негативност, драматичности, напетост... А насиље задовољава све те критеријуме и аутоматски улази у медијску пажњу. Нажалост, медији су увек на страни смрти, а против живота, предочава др Радојковић. Дајући краћу „генезу“ ути-
цаја медијских порука, др Радојковић наглашава да су у почетку ратни призори на људе деловали шокантно. Са већом пажњом-и већим шоком пратили су оно „умерено“ насиље (ако се насиље уопште може мерити) над неким објкетима и стварима, како што је то био случај са ратом у Словенији, него касније масакре људи. Како је време протицало дошло је до једног стања, рекао бих отупелости или стања за„сићености. Јер, како примећује др Радојковић, понављање ратних слика у бескрај може да изазове нску врсту хабитуације, значи, неку врсту прилагођавања или рационализације структуре личности, која може чак и да помисли да је све то неминовно.
Наша цивилизација је данас, каже даље др Радојковић, више импрегнирана и препарирана да прими насиље него претходне. Мислим да је то ствар или црта ове отуђене, патворене животне средине и да је то ствар која се учи од ма-
ЗАШТО СЕ ТРАЖИ СМЕЊИВАЊЕ ДР САВЕ ЂЕКЛИЋА, НОВОСАДСКОГ СЕКРЕТАРА ЗА КУЛТУРУ И
Градски министар културе Новог Сада, др Саво Ћеклић, који је из ратног Сарајева у Нови Сад стигао јуна
1992. године, да би већ почетком ове добио функцију у
градској Влади (на предлог Српске радикалне странке), осуђен је пресудом К-19/68 на осам месеци затвора, ус-
ловно на две године, изреченом у општинском суду у
Сечњу 3. септембра 1968. године за два почињена кри-
вична дела преваре.
Фалсификовањем дипломе о завршеном Природно-математичком факултету у Сарајеву, добио је посао прво у гимназији „Вук Караџић“ у Лозници, а потом у гимназији у Сечњу. Писмо, које је уз упозорење да се „претпоставља да је садашњи први човек у култури града Новог Сада осуђен 1968. године“, упутило Удружење за помоћ Косову „Солидарност“, као да није много узбудило духове у градској Скупштини, уз ноншалантну констатацију „да ако и има истине у тим тврдњама нема места паници јер вероватно, обзиром на временски период од преко двадесет година, Пресуда више не постоји“.
Пресуда из '68.
Афера са градским министром културе која је на помолу, последица је недавне јавне полемике др Милице Грковић, са потпредседником Српске радикалне странке Мајом Гојковић, управо на тему именовања др Саве Ћеклића на место градског секретара за културу и образовање. На тврдњу др Грковића, „да је недопустиво да о култури српске Атине брине човек који не зна ни где се налази Матица српска“, реаговала је госпођица Гојковић, тврдећи да је „напад на овог часног човека само доказ да госпођа Грковић
пикира на његово место“. Полемика је завршена тужбом пред општинским судом у Новом Саду која терети потпредседника већа грађана Савезне Скупштине Мају Гојковић за кривично дело клевете. Када је већ изугледало да ће коначну тачку на несугласице око моралних начела именовања избелице на кључно место у Новом Саду дати суд, јавности се нуди и садржај поменуте пресуде (која очито постоји), а која више говори о неким моралним особинама и вредностима др Ћеклића, него што има занимљиву правну позадину. Са друге стране, у Удружењу „Солидарност“ да она истовремено говори много и о странци која стоји иза таквих људи.
Општински суд у Сечњу је 3. септембра 1968. године донео Пресуду којом се Саво Ћеклић, „проглашава кривим што је: у времену од 25. децембра 1965. године до 2. априла 1966. године у Лозници у Гимназији „Вук Караџић“, лажним тврђењем да је завршио Природно-математички _ факултет и подношењем лажног преписа дипломе о завршеном Природно-математичком факултету у Сарајеву, обмануо наведену школу која га је примила на рад...
У периоду од 1. априла 1966. до 23. августа 1966. године у Сечњу у Гимназији „Вук Кара-
истичу
џић“, лажним тврђењем да је завршио — Природно-математички факултет у Сарајеву и подношењем лажно сачињеног преписа дипломе о завршеном · Природно-математичком факултету у Сарајеву довео у заблуду Гимназију која га је примила на рад...
У образложењу пресуде којом је Ћеклић осуђен на осам месеци затвора, условно на две године кривично веће општинског Суда у Сечњу наводи: „Очигледно је да кривична дела која је окривљени починио и за која је осуђен, а нарочито начин њиховог извршења, указују на значајну друштвену опасност тих кривичних дела. Међутим, кад се узмеу оцену личност окривљеног, његово тешко здравствено стање које је душевне природе, чести епинапади, појаве халуцинација... били су основни разлог што је суд одложио извршење казне окривљеном, односно условно га осудио...“
Чека «се објашњење
Поводом иницијативе новосадског Удружења „Солидарност“ које од Скупштине града инсистира на хитном смењивању др Саве Ћеклића са места министра културе и образо-
вања, за коментар смо замо- .
лили и председника Градске Владе Новог Сада Обрада Милошевића, који у изјави за „Борбу“ каже:
— Све док се не докаже да заиста постоји један такав компромитујући документ не видим разлога да Влада реагује, мада подржавамо иницијативу да се цео случај испита.
(СЕ
лих ногу. Постоје истраживања која говоре о огромном броју убистава, тортури и мучењима која деца виде пре не-
„то што пођу у школу.
Рецимо, у форми која изгледа безазлено, као што су "цртани филмови. Ми смо већ од малих ногу већ препарирани да примимо ту страну живота, тако да у садашњим условима навикнутост на медије уједно је и навикнутост на ту њихову пристрасност или перверзију у правцу смрти, а не живота.
Сви призори који нам се медијски презентују, не морају да иду у свест, али иду у под-
_ свест. Акумулација тог страха,
те невероватности, бруталности, те пројекције да се и нама то једног дана може догодити,
ОБРАЗОВАЊЕ
За сада је све ствар моралног чина господина Ћеклића, и званичног заузимања става Српске радикалне странке.
Како се десило да са стране радикала буду предложени људи за које се верује да имају за собом неку мрљу из прошлости, наравно уколико се све ово покаже тачним — не бих да коментаришем, али очекујем што скорија објашњења — каже Милошевић.
Остаје да се види какве ће бити реакције не само Српске радикалне странке која је стала иза др Саве Ћеклића, него и целокупне новосадске јав-
де --У
- др Радојковић.
- | БОРБА ПОНЕДЕЉАК 7. 6. 1993.
негативно
Рат као видео игра
Рат у Заливу био је први директно преношени телевизијски рат. Он није изазвао велико узнемирење јавности све до момента док се нису приказали снимци једне огромне зграде у којој је око петсто људи остало затрпано и масакрирано — каже др Радојковић. — ја сам га лично гледао у Америци. Постоји опасност да људи на рат гледају, а тако су и гледали, као на некакву видео игру. Јер, ми смо на екранима видели слике неких спектакала, малтене ватромета, софистицираног оружја, ракета, авиона, а нигде жртава.
сигурно оставља некакав рез. Наши мозгови после ове медијске обраде грађанског и братоубилачког рата вероватно ће бити избраздани као што би било тело човека који би се исскао жилетом. Ти анаграми, те бразготине ће остати ту дуго — каже др Радојковић. Долазимо до тога да питање може да гласи, не само како „дозирати“ на страни медија, већ и како заштити, на страни публике, оне који су беспомоћни. Уопште, то су деца, а потом и све емоционалне OCO-
· бе без обзира на узраст. У том
смислу најболније и најпогубније последице остаће на најмлађим генерацијама, сматра 0. Ннколић
ћинистар осубћиван за фалсификовање
ности. Треба подсетити да је Друштво књижевника Војводине на челу са Ненадом Грујичићем у своје удружење примило градског министра културе, наводно одмах упућујући и писмо Скупштини са захтевом да се др Ћеклићу реши стамбено питање.
Замолили смо и др Саву Ћеклића да прокоментарише иницијативу која се ових дана појавила пред Скупштином. Кратко је одговорио „да је за њу чуо и да се тек спрема да за неколико дана једном писменом информацијом одговори на оптужбе „Солидарности“.
Боро Лазукић
AGENCIJA SPECIJALIZOVANA
ZA KIPAR I OSTRVA MEDITERANA
-KIPAR:
8 Чапа аугопон i svakog utorKka
О 230 440
| Polasc BEOGRAD,
v
ČIKA LJUBINA 12, tel.: (011) 186-762, |183-576, 181·364, 183-556
ОЗНА