Борба, 23. 06. 1993., стр. 10

зацију спас

Тања Јакоба, Биљона Степановић

Језда је одмаглио на: време Дафинина даља судбина још је неизвесна. Хоће ли, у једном тренутку, власт одлучити да је извуче као кеца из рукава и покаже превареним штедишама као главног кривца, који ће своје грехе и платити. Или ће се држава и Дафина тихо нагодити, јер би власница „Дафимент банке“, ако одлучи да проговори, многе могла да повуче за собом. У оба случаја народ ће уместо пара, добити тему за забаву.

За здравље, а нарочито за паре госпође Дафине Милановић већ месец дана интензивно се интересују и власт и мафија. „Борбини“ извори тврде да живот власнице „Дафимент“ банке зависи од тога колико дуго ће ус- |, пети да сачува тајну 0 „скривеном благу“. „ако мафија прва дође до пара, Дафини би се лако могло догодити да рецимо, незгодно искриви штиклу и падне с петог спрата“ — тврди један власник мање приватне банке из истог круга. |

Претпоставке ове врсте делују ипак крајње морбидно и више би пристајале неком лошем сценарију за крими филм, мада се додуше сегменти таквих маштовитих филмова у последње време; код нас понекад, а и све чешће претварају у јаву. Несумњиво је међутим, да би госпођа Дафина могла одиграти улогу „жртвеног јарца“ у случају да једног дана превареним и опљачканим грађанима треба показати „како се кажњава кривац“.

— Али, чак и у случају да Дафини буде суђено, не треба се заваравати да ће стварно бити и осуђена. Будући да по свој прилици много зна, много је вероватније да ће се нагодити с властима и поделити добит, каже др Жарко Кораћ са Филозофског факултета. — Сан са Јездом и "Дафином је трајао сувише кратко и мислим да ће лична цена за њих бити велика. Али, познајући ово друштво, не искључујем могућност да се они једном врате овде и постану угледни грађани, изјављујући да је то све њих неко преварио и да они нису ништа лоше мислили. Наш народ верује у теорију завере, па ће лако поверовати и у још једну и да су то све урадиле западне силе, да је Ватикан однео језди паре или нешто слично. Мислим да би таква прича глатко прошла овде, само се Језда тога још није сетио.

„Борбини“ извори тврде да је наводно госпођа Дафина Милановић већ под јаком пратњом и кретање јој је практично ограничено. Исто, наводно, важи и за њене најближе сараднике. Упркос томе, контрола је очито веома лабава, будући да је брат госпође Милановић, и поред те пратње већ неколико пута ишао до Будимпеште да „позавршава послове“.

Исти извори тврде да су 26: фирми у иностранству (раније помињаних у фељтону) чиста фикција и да постоји једна једина фирма у Бечу, која је била власништво Дафининог покојног мужа. Реч је, наводно, о некој малој трговинској радњи. Увелико се спекулише и о непокретној имовини у власништву госпође Милановић по свету, а извесно је да поседује станове у Монте Карлу и на Кипру.

Пре него што је доспела у ситуацију да размишља о својој (неизвесној) будућности, госпођа Дафина Милановић имала је шансе да делимично спасе банку уз помоћ својих пословних партнера, у чије пројекте је већ претходно уложила велике своте новца. Реч је о групи директора друштвених фирми који, додуте, немају директан уплив на власт,али су јаки као неформална група на Милошевићевом таласу. Можва, али _ другим путем

— Личнокаже др Слободан Комазецне видим никакву шансу да се из масе ликвидних средстава, која су тренутно на располагању, задовоље обавезе по улазима и доспелим каматама, осим у два случаја. Прво, потребно је добити огроман износ динар-

ског кредита код Централне 3

банке, који би се морао кре-

_тати између три и пет хиља-

да милијарди динара, и друго, требало би обезбедити страни финансијски кредит, који би морао да покрије девизни јаз, што значи да не би могао бити мањи од 800 милиона до милијарду немачжих марака, како би се донекле уредно извршиле доспеле девизне обавезе. То подразумева и да банка убудуће крене у једно сасвим другачије пословање Hero што је то до сада чинила.

-- – S i „5 _______

Ho, по речима једног од њих, они нису имали никаквог интереса да је спасу. Напротив, далеко више би им се, вели исплатило да „Дафимент“ пропадне, јер онда не би морали да враћају дугове. Други ипак каже: „Били смо забринути што ће једна овако велика банка пропасти и што су званичне државне власти тако равнодушне“. Операција спасавања је подразумевала откуп југословенског дуга, који је у том тренутку износио 12 центи за долар. Нађен је и погодан човек један од бивших потпредседника Удружене београдске банке и блиски пријатељ председника Милошевића из његових банкарских дана — који је с овом проблематиком већ имао искуства. „Међутим све је пропало, јер госпођа Милановић није могла да издржи да „оћути“ о том пројекту, па се на конференцији за штампу брже боље похвалила својим генијалним потезом. „Одлучила сам рекла је, да улажем у

привреду Србије, пре свега у пољопривреду, а у плану је и откуп југословенског дуга у иностранству. И то је начин да „Дафимент банка“ помогне ову Србију. Згранути оваквом изјавом власнице „Дафимента“, аутори поменутог пројекта поручили су госпођи Милановић да се убудуће не излеће са непромишљеним изјавама пре њиховог одобрења. Потом су почели да траже ново решење — одговарајућу личност из економских или банкарских

До високог друштва м натраг: Г-Ва Милановић н Г-Ва Груден са Славија-комтленсом

_ кругова која би покушала да са-

нира банку. На више пута поновљени „конкурс“ није се јавио ни-

ко, јер је у круговима стручњака _

случај. „Дафимент банке“ одавно сматран безнадежним.

Једини који су имали храбрости (или их је бар држао оптимизам) били су проф. др Слободан Комазец (као председник Комисије) и др Жарко Ристић са Економског факултета, као-члан тима. Неминовно, одмах по њиховом ангажовању, кренуле су и гласине да се др Комазец прихватио овог посла искључиво из личног интереса. Наводно, поред хонорара, мотив је био и велики лични улог код „Дафимент банке“. Такву оптужбу изнела је и сама госпођа Милановић, у тренутку кад су се ставови Комазецовог експертског тима и борда директора њене банке разишли. Сам др Комазец ове оптужбе није хтео да коментарише. На тај ниво, казао је, нити жели, нити може да се спушта, јер су његови мотиви искључиво патриотски.

Последњих дана из извора „Дафимент банке“ може се чути да је Дафина Милановић поново позвала професора Комазеца да настави посао, али је овај то одбио; Други извори, пак, тврде да је разлог за одбијање, именовање проф. Комазеца, као човека упућеног у ситуацију, у нови експертскији тим, али овог пута за — ликвидацију банке. Ни у Народној банци Србије, нити у „Дафимент банци“ ове вести није било могуће потврдити или оповрћи. 7

Поводом најаве власнице „Дафимент банке“ да ће ускоро почети да исплаћује најситније улоге, проф. Комазец се пита да ли је пролонгирање рокова и смањивање лимита за исплате начин да се очекивања штедиша одвуку у бесконачност.

— Коначно, треба обратити пажњу и на једно глобално питање које занима и многобројне штедише приватних банака. Заиста је апсурдно да НБЈ и Агенција за санацију банака после скоро две године рада ових банака немају увид у њихове билансе, обавезе и стварну оцену бонитета — да ли их треба санирати, ликвидирати или једноставно брисати из регистра — каже др Комазец.

(Сутра: Кич кове елите"

БОРБА (РЕДА 23. 6. 1993.

Једна по једна приватна назови банка — Шредионица волшебно се гасе а њихови власници се нађу међу решеткама, или „испаравају“ у непознатом правцу: Најпре се инсценира нека експлозија у пословним просторијама, а затим следи обавештење: „Из оправданих разлога обуставља се рад до даљнег“ (читај заувек). Учестала сумњива збивања са приватних назови банкама уз повремено, скривено, још сумњивије мешетарење неких политичара, избиљно опомињу ово друштво и државу да су се хохштаплери намножили и да су у пуној офанзиви. Они своју прљаву делатност несметано развијају користећи лаковерност грађана, који у овом безизлазу траже сламку спаса и налазе је на жалост у високим каматама које преко ноћи заједно са улогом трајно нестају. Не ради се ту само о парајлијама који хоће да свој прљави капитал брзо увећају, већ се ради о огромном броју сиромашних грађана који су своју мукотрпну уштеђевину, или приход од продатих драгих предмета, поверили овим назовибанкама — штедионицама не би ли тако обезбедили неки додатни извор прихода. Јер, од 20–30 ДЕМ колико обично износе месечне зараде и пензије радника, не може се живети, а допунских запослења нема ни за лек.

Више пута најављивана борба против криминала још увек је у фази припреме. Многи хохштаплери разног профила вешто су искористили овај државни интермецо и довољно се напљачкали да сада могу мирно да поднесу хиперинфлацију и сваку државну меРу, јер ће преко ноћи постати „поштени“ грађани.

Што се тиче државе, она као да још увек не жели да се меша у свој посао, под изговором да се, када је реч о приватним банкама, ради о грађанско правним пословима. Како иначе објаснити да данас свако може да добије дозволу за рад приватне банке-штедионице, без обзира на стручне квалификације, моралне вредности и материјалне гаранције и да вара народ до миле воље. За разлику од дражвних органа, грађанин није у могућности да провери валидност пословања и пословне способности таквих квази-банкара.

Како је било могуће да дојучерашња чистачица у „југоскандику“ као и остале фризерке, дилерке и сл. добију дозволе за рад једне квазиштедионице усред Београда, и да на волшебан начин после „експлозије“ хитно нестане и тако завије у црно више од 30.000 ојађених штедиша. Хоћемо ли доживети да нам данас-сутра лекарске ординације отварају

_ рецимо бербери, а грађани ко-

ји због тога буду страдали, буду криви што нису знали да је неквалификовано лице доби"ло дозволу за рад2!

Да ли је држава смела да има поверење у такве „квалификоване“ власнике, или је требало да их стално проверава и држи на оку како би их спречила да са украденим новцем побегну ван земље2!

Ако власт јури и хапси уличне шибицаре, који на ис-

ти начин, само у мањим коли-

чинама варају народ, зашто

држава због своје неопрезнос-

ти помаже рад ових назови"банкарских шибицара.

Александар Милинковић

Е Београд

ГОДИШЊИЦА ВЕЛИКОГ ПЕСНИКА

Изневевени Шенктић

Након што смо прошле године, поводом ·50-годишњице Скендерове „Стојанке“, читали У „Борби“ 0 активностима групе књижевника Босанске крајине срачунате на својатање Скендера Куленовића за некекаве ратне, националистичке циљеве („Стојанка мајка Југовића“) недавно читамо о песничком сусрету крај бисте Алексе "Шантића поводом 125-годишњице рођења великог песника.

Читамо речи песника Лалића, изговорене у присуству С. раичковића, Р. П. Ноге и Ћ. Сладоја, које неизбежно, хтео то песник Лалић или не, делуЈу у ово наше мрачно време ратнохушкачки, несодговорно, изневеравају суштину Шантићеве родољубиве поезије, његово човекољубље, његов топли, саучеснички однос према судбинама свих људи Херцеговине, Србима, Муслиманима, Хрватима, подједнако, по чему Шантић остаје непроцењива драгоценост свих Мостараца, ма колико их крвавом Неретвом делили. :

"Шантић остаје велик He 33то што о њему говоре онако како говоре разни Лалићи и Ноге, и Ђоге, него зато што је био видовит српски родољуб, а то значи што је знао да цени значај и вредност заједништва свих људи Мостара и Херцеговине, Срба, Храта, Муслимана, што је знао да стрепи над тим вредностима и лепотама и што је знао да оркеће главу од уског провинцијског филистерског мизантропског национализма и да хвата везу са општељудским идеалима.

„Мостарац у Београду (Име и презиме познато редакцији)

УЧИНАК Г. ПРЕДСЕДНИКА

Катастрофа или успех

Противници Слободана Милошевића једнодушни су у мишљењу да је његова политика катастрофална. Тај се закључак може узети као тачан ако се виде, а још више — у ближој или даљој будућности наслуте њене последице по српски и остале народе који живе на тлу некадашње Југославије. Ипак, и овде има места сумњи, јер, руку на срце, коме је на свету познато шта Слободан Милошевић збиља жели да постигне2 Ако се суди по његовим званичним изјавама (он се бори за мир, благостање, да сви Срби живе у једној држави и да нико не сме да их бије) јасно је да су резултати далеко од успешних. С друге стране, ако му је намера да сатре и затре српски народ (а успут и добар део осталих становника бивше СФИЈ), онда је та политика веома плодоносна и неоспорно је да је Слободан Милошевић на најбољем

путу да оствари циљ коме те-_

жи. | Војислав Станојчић Београд