Борба, 23. 06. 1993., стр. 11
ВОКВА SREDA 23. 6. 1993.
ВИ АИ
MILORAD UNKOVIĆ O EKONOMSKOM PROGRAMU SAVEZNE VLADE
Bojana Jager
Blokada je za godinu dana svog trajanja donela štetu od (minimalno) 20 milijardi dolara, a ova procena odnosi se samo na pad društvenog proizvoda i smanjenje vrednosti osnovnih sredstava u privredi SRJ. Pored
toga blokirana je imovina na ra- .
čunima u inostranstvu, zaplcenjena su mnoga osnovna sredstva, ukinute jugoslovenske firme širom sveta, proterani ugledni biznismeni, nemilosrdno i po nalozima Komiteta za sankcije raubuje se naša devizna aktiva širom sveta. Ovako je opisao okvir, kako naglašava nepravedne blokade, savezni ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, dr Milorad Unković, ističući da je u takvim ograničenjima Savezna vlada donela svoj novi ekonomski program.
. „Borba“: Kako Savezna vlada
misli da pomiri dva suprotna cilja ekonomskhe politike iz svog progra: ma: da podržava proizvodnju i smanjuje inflaciju? Posebno kako se to misli činiti sa nesmanjenim učešćem javne potrošnje u smanjenom društvenom proizvodu zemђе.2 M. UNKOVIĆ: U principu privredni rast i niska stopa inflacije ne moraju biti suprotni ciljevi. Kod nas se, prvo radi o padu proizvodnje, jer je rast nemoguć u uslovima blokade. Vlada se opredelila da pad društvenog proizvoda zaustavi na minus dvade-
set odsto. Inače, bez programa .
vladinih mera svi statistički pokazatelji ukazuju da bi pad izno-
о је к
sio- najmanje 30 procenata. Takođe opredeljenje je da se hiperinflacija suzbije na prosečno 50
odsto u drugom polugodištu.
Ovaj cilj je izuzetno teško ostvariti i moguće je samo uz konsenzus svih snaga u društvu, počev od privrede, sinitlikata, republičkih vlada, političkih stranaka, da se više proizvodi i više štedi
” kako bi se smanjivao jaz između
proizvodnje i potrošnje. Sama Vlada je pošla od pretpostavke da na proizvodnju ne utiče samo_ štampanje novca, čak па ovom nivou hiperinflacije preterano štampanje dinara dekuražira proizvodnju. Određivanje prosečnog porasta cena u drugom polugodištu, između ostalog, motivisano je i smanjenjem emisije i saveznog budžeta. Ne postoji direktna korelacija između rasta emisija novca i rasta proizvodnje, tako da dilema i ne postoji kako je u pitanju postavljena. Inače, nema dileme da moraju postojati oba cilja i smanjenje hiperinflacije i zaustavljanje preteranog pada proizvodnje. Jer, ako proizvodnja dalje bude padala opasnost Je da ostanemo bez hrane, struje, saobraćaja i slično, da većina radnika bude van fabrika sa ogromnim socijalnim nabojem, a bilo bi izuzetno teško ponovo organizovati proizvodnju u mnogim preduzećima. Istovremeno, ako se ne obuzda inflacija, doći će do daljeg pada ionako teško podnošljivog. nivoa, osiromašenje i ispod minimuma egzistencije, i do raspada finansijskog
| sistema, što Vlada svojim mera-
ma želi da preduhitri.
B: Kako se konkretno može uspostaviti kontrola nad primarnom emisijom?
M. U: Bazna pretpostavka za uspostavljanje kontrole nad primarnom emisijom je usvajanje zakona o NBJ i o bankama. Usvajanje ovog zakona centralizovaće štampanje novca na jednom mestu, a time i. omogućiti njegovu lakšu kontrolu. Usvajanjem zakona o bankama nestaće niz paramonetarnih institucija koje su uvele osnovni poremećaj u novčane tokove, a neovlašćenim bavljenjem deviznim poslovima formirale i razbuktale ovakva kretanja na crnom tržištu i odvukle devize iz legalnih bankarskih kanala na crno tržište. Delovaće se kako ekonomskim merama, tako i merama državne kontrole (inspekcije, Služba platnog prometa, finansijska policija i isl.) koje će uspostaviti punu kontrolu tokova emisije. :
B: Zbog čega je Savezna vlada sada uverena da će uspeti da uvede red na deviznom sektoru, što Je i pre dva-tri moseca bilo proklamoDano, a nije realizovano? Kakav.joj konkretni instumentarijum stoji na raspolaganju?
U. M: To je pitanje ukupnog programa Savezne vlade, jer se prema kursu na crnom deviznom tržištu automatski indeksiraju, a time enormno i izvan svih opravdanih razloga povećavaju ce-
38
ne. Instrumentarij je realan devizni kurs koji će se svakodnevno formirati na međubankarskom sastanku deviznog tržišta, snaga banaka sa velikim ovlašćenjem i Narodne banke Jugoslavije, korišćenje primarne emisije za otkup deviza i ozbiljniji rad institucija državne kontrole. Ovo je rat koji se vodi sa špekulantima i neće biti ni malo lak. Popunom deviznih rezervi tržište deviza pojavljivaće se i u ulozi prodavca, što bi onda bila njegova prava stabilizacija. Kad se dinar učini retkim, a devize prestanu biti sredstvo za čuvanje realne imovine, stabilizovaće se i odnosi u ovoj oblasti. Naglašavam da od suzbijanja crnog tržišta i preseljenja deviza u legalne bankarske tokove zavisi i realizacija ukupnog programa Savezne i republičkih vlada.
B: Šta znači neprihvatanje SRJ kao strahe ugovornice GATT-a?
U. M: Odluka Saveta GATT-a nije zasnovana na odredbama Opšteg sporazuma, hiti je u njenom donošenju poštovana utvrđena procedura. Potpuno je ignorisana deklaracija o proglašenju Ustava SRJ, posebno u pogledu prava SRJ na kontinuitet članstva u GATT-u. Ovaj Sporazum nije politički već trgovinski i nije bilo nikakvog razloga da da se upušta u odluke koje su motivisane isključivo političkim razlozima. Ova odluka je doneta uprkos činjenici da smo u periodu članstva izvršili značajnu liberalizaciju naše spoljnotrgovinske razmene sa svetom i uredno pri-
menjivali sve principe i pravila GATT-a. Utoliko više iznenađuje ishitrenost postupka ove odluke Saveta GATT-a, u kojem nam je uskraćeno i pravo da izložimo svoj stav, suprotno prethodnoj odluci Saveta iz juna 1992. kojom je predviđeno naše pravo učešća u debati o statusu SRJ u GATT-u. Upravo iz ovih razloga upućena je izjava Savezne vlade Savetu GATT-a, uz očekivanje da se upravo doneta odluka preispita. U slučaju da Savet GATT-a istraje u svojim stavovima, posledice po jugoslovensku privredu bile bi višestruko negativne. Nakon ukidanja blokade Jugoslavija ne bi mogla da koristi pogodnosti (carinske i ostale) po osnovu klauzule najpovlašćenije nacije, te bi naš izvoz bio praktično suočen sa prohibitivnim carinama, izuzev u slučaju onih zemalja sa kojima imamo bilateralne trgovinske sporazume koji ovu klauzulu sadrže, a čija primena nije otkazana. DANILO VUKSANOVIĆ, GENERALNI DIREKTOR PODGORIČKOG KOMBINATA ALUMINIJUMA
Gubici su
Jasna Kesić, ljubo Mudreša
Od velikih jugoslovenskih firmi, jedino su JAT više ugrozile san-
„Кеђје Зауста bezbednosti nego
Kombinat aluminijuma u Podgoroci (KAP). Prvo zato što KAP za proizvodnju mora da uvozi ogromne količine repromateri-
jala, sirovina i rezervnih delova.
i drugo, zato što je maksimalno izvozno orijentisan. Sad kad ni uvoza ni izvoza nema, Kombinat ipak uspeva da održi polovinu proizvodnje. Generalnog dikretora Danila Viksanovića zato na početku pitamo: Kako uspeva da održi proizvodnju u uslovima u kojima su mnoge firme morale da do daljeg stave ključ u bravu? ;
Vuksanović: Pre godinu dana mi smo povukli neke dosta pametne poteze i to nas je spasilo. Tada smo uvezli onoliko sirovina i repromaterijala koliko smo mogli da lagerujemo na skladištima. Znali smo i tada da će biti uvedene sankcije, a znali smo i šta one znače za Kombinat. Zato je proizvodnja prošle godine bila samo za dva-tri procenta manja od instalisanih kapaciteta KAP-a koji iznose 102.000 tona aluminijuma godišnje.
Kada su sankcije uvedene, mi smo pokušavali nekim kanalima da uvezemo određene količine repromaterijala i da obezbedimo način plaćanja. U tome smo, slično kao i drugi, nekad imali više, a nekad manje uspeha, ali
- proizvodnju smo održavali. Mo-
ram da kažem i da su naši inženjeri napravili recepture, tako da smo koristeću škart uspeli da zamenimo neke materijale, što nikad ne bismo uradili da nije sankcija. -
Suštinski problem našeg opstanka je uvoz. U normalnim us-
lovima mi smo uvozili 20.000 tona raznih tereta mesečno da bismo radili punim kapacitetom. Zato smo, kada su decemra prošle godine pojačane sankcije, bili prinuđeni da kapacitete svedemo na 50 odsto proizvodnje. I danas radimo tim kapacitetom koji zadovoljava potrebe JU tržišta za aluminijumom. Umereni sam optimista da ćemo tako nastaviti i dalje.
Borba: Šta Vam u tom Vašem umerenom optimizmu ipah zadaje najviše briga kad je Kombinat та pitanju?
D.V. Mi smo u decembru zatvorili pola elektrolize koja je srce Kombinata, a zatim u januaru i februaru fabriku glinice, jer ni-
smo mogli da uvezemo mazut,
koga smo dnevno trošili 330 tona. Da bismo ponovo pokrenuli proizvodnju glinice trebaće nam 30.000 tona mazuta i 10.000 tona lužine. I da bi ponovo proradila celokupna elektroliza trebaće nam mnogo para. Ova polovina koja sad radi jednostavno ne može, ne sme da stane, jer je to proces koji nekad nije prekinut za 25 godina. A ako bi ipak stala, trebalo bi nam dve godine da je kompletno pustimo u pogon. To je naš najveći problem.
•? KAP je pre sankcija bio ubedljiро najDeći crnogorski izvoznih. Sad tog izvoza nema, Znate li kolike je dubithe pretrpeo Kombinat zbog toga?
D. V.: Tačno je da je Kombinat najveći crnogorski izvoznik, a u Jugoslviji je drugi po veličini iza RTB Bora. Zavisno od cene aluminijuma na svetskoj berzi,
jako veliki
mi smo godišnje izvozili između 150 ı 200 miliona dolara, dok je uvoz bio oko 40 miliona dolara. To znači da smo aktivni izvoznici bili preko sto miliona dolara.
Jako je teško reći koliki su gubici od izbugljenog izvoza i od sankcija uopšte. Jedino je sigurno da su oni jako veliki. Kao što sam rekao, 1992. smo završili pozitivno, ali smo za pet OVOgOdišnjih meseci izgubili oko 50 miliona dolara što nema izvoza, jer je naš prosečni mesečni izvoz ranije iznosio oko 10 miliona dolara. Uz to, trebaće nam ogroman kapital da ponovo pokrenemo celokupnu proizvodnju, a to sad niko ne zna koliko će tačno koštati.
B.: Vi ste premijeru Kontiću predložili da država iz primarne emisije pomogne onim preduzećima Која će odmah nakon uhidanja sankcija moći da izvezu svoju robu.
D. V.: Tačno je da sam predložio da Savezna vlada i NBJ finanSsiraju proizvode koji se odmah po ukidanju blokade mogu prodati na svetskom tržištu. Jedan od njih je i aluminijum. Mi bismo, na primer, Saveznoj direkciji
robnih rezervi isporučili nekoliko hiljada tona tog metala, a oni bi nama platili po dnevnoj ceni na svetskoj berzi, u dinarskoj protivvrednosti. Država bi, naravno, uzela devize,kad ga proda. A parama koje bismo mi dobili, platili bismo energiju, materijale koje uzimamo u zemlji i plate radnicima..
Savezna vlada je pokazala razumevanje za taj predolog i pre dva-tri meseca donela odluku o otkupu, ali ona još nije realizovana. NBJ je tad obezbedila 300 milijardi dinara za otkup četiri metala (bakar, aluminijum, cink i olovo), od kojih je KAP
Sankcije nece dugo?
B.: Kažite nam, na kraju, šta će biti sa KAP-om ako sankcije potraju
godinu, dve ili pet?
D. V.: Da održimo ovu proizvodnju nama bi u trećem tromesečju trebalo četiri miliona dolara u dianskoj protivvrednosti i to za anbavku sirovina i reproamterijala. Ja se nadam da će sankcije uskoro biti ukinute, ali mi nismo čarobnjaci i ako ne budu... Italijanski list „Ventikvatro ore“ već ćetvrti put piše o nama i čudi se da li je moguće da KAP još radi. Sad još ne mislimo da zaustavljamo proizvodnju, a ako ipak budemo morači, učinićemo to na tehnloški najbolji način, akako bismo ga što pre mogli ponovo pustiti u proizvodnju kad
za to dođe vreme..
trebalo da dobije 102 milijarde. Tada je berzanska cena tone aluminijuma bila 1.130 dolara i država je planirala da dobije oko 1.800 tona za 102 milijarde dinara. Pošto je država računala :dolar po zvaničnom kursu koji je sasvim nerealan, mi nismo pristali na takvu prodaju. Onda je nađeno solomonsko rešenje da se za taj novac podeli kao novac iz primarne emisije za održavanje proizvodnje. Tako mi tek sada treba da dobijemo 102 milijarde,koje za KAP nisu ništa. B: Da li ste tražili pomoć od crnogorske Vlade i kako ste tu prošli?
D. V.: Republička vlada nam je pomogla da održimo. proizvodnju koju sad imamo. Ja sam ih zamolio da mi pomognu i da ne dozvole da nas trgovci „deru“ tražeći diskont od 20 odsto. I bili su maksimalno korektni — otkupili su aluminijum i dali nam osam miliona dolara.
B.: Ima li Kombinat stranih dugova i koliko oni iznose?
D. V.: Po raznim dugoročnim kreditima, inostranstvu smo dužni 35 miliona dolara i to sad ne plaćamo. Zamrzli smo. Za ovoliki Kombinat to su mala dugovanja i ona nas ne brinu. Tim pre što nama kupci iz inostranstva duguju otprilike isto toliko. B: Da li su Vaši radnici na prinudnim odmorima zbog smanjene proizvodrnje? BD. V.: Od 4.515 radnika, samo 20 odsto je na prinudnom odmoru. Svi zaposleni uredno primaju plate i s obzirom na okruženje i situaciju ne bi trebalo da budu nezadovoljni, jer je najniža zarada svakog meseca bila iznad minimalne cene rada u Crnoj Gori.