Борба, 23. 06. 1993., стр. 8

BORBA

- _ 5КЕОА 23. 6. 1993.

JUNSKI UPISNI ROK U SREDNJE ŠKOLE

Beograd. — Za 19.662 mesta, koliko je planirano u prvom razredu srednjih škola glavnog grada, konkurisalo je 22.486 kandidata — od tog broja za četvrti stepen prijavilo se 16.840 potencijalnih srednjoškolaca (mesta ima za 13.053 đaka). U škole trećeg stepena stiglo je 5.579 prijava, a za 4.074 planiranih mesta u gimnazijama, konkuriše 5.584 učenika.

Najveće iznenađenje OVOgOdišnjeg upisa predstavlja interesovanje za dvogodišnje škole tekstilne, mašinske, administra-

U toku upis u ilegalne skole za Albance

Priština. — Bez obzira što je ovogodišnjim konkursom za upis u srednje škole u Srbiji omogućeno da se svi srednjoškolci albanske narodnosti vrate u legalni sistem obrazovanja, čime bi im se priznale i protekle dve i tri godine školovanja и раraleinom školstvu, oni to pravo ne koriste. Naprotiv, upis u srednje škole za nastavu na albanskom jeziku odvija se odvojeno. Novi srednjoškolci albanske narodnosti upisuju se u 56 škola, koje su odredile ilegalne prosvetne vlasti takozvane „republike Kosovo“. Upis će trajati do 30. juna i prema onome što se saopštava, svi svršeni Osnovci imaće mesto u nekoj od srednjih škola. U srednjim školama, uz ostale dokumente za nastavu na albanskom prima se samo svedočanstvo „republike Kosovo“.

Prema onome kako juče izveštava „Bujku“, u više mesta i više škola širom Kosmeta policija je „sprečavala upis“ u albanske škole i „oduzimala svedočanstva“. Navode se primeri iz Peći i Prištine.

M. A.

tivne struke, tražene su i škole koje obrazuju zdravstveno pomoćno osoblje. U ove škole prijavljeno je ukupno 66 učenika. Za 780 đačkih knjižica u trgovačko-ugostiteljsko-turističkim školama „boriće se“ 2.231 kandidat. U školi za negu lepote bitka će biti još neizvesnija — za 195 planiranih mesta konkurisaće 782 đaka. U školama zdravstvene struke, za koje je,vladalo veliko interesovanje, pristiglo je 1.885 prijava (ima 1.104 mesta). Gužva je vladala i u ekonomskim, pravnim školama — primaju 840 učenika, konkurisalo je 2.648 kandidata.

U školama trećeg stepena prijavljeno je 5.579 učenika (mesta ima za 6.609 đaka). U elektrotehničkim školama bilo je velike

navale — na 1.830 mesta stiglo

je 3.149 prijava. U školama mašinske struke planirano je 4.798 mesta, prijavljeno je 2.282 kandidata. Svi ovi podaci dobĐijeni su od predsednika Gradske upisne komisije Radojka Gačevića. Danas u 10 sati počinje prijemni ispit iz maternjeg jezika, sutra sč, u isto vreme, polaže pismeni iz matematike.

Važna napomena za зуе роtencijalne srednjoškolske brucoše koji polažu kvalifikacione ispite — ponesite đačku knjižicu

>;

Upis na Filološkom fakultetu

UPIS NA FAKULTETIMA BEOGRADSKOG UNIVERZITETA

Za jedan indeks više

Beograd. — Za 11.205 mesta na fakultetima Beogradskog univerziteta (prima se 7.911 redovnih i 3.294 vanrednih studenata) već prvog dana konkurisalo je 10.985 potencijalnih brucoša. Arhitektonski fakultet. Ekonomski, Pravni, Medicinski i tehnički i prirodnomatematički fakulteti koji organizuju zajednički konkurs primili su prvog dana veći broj prijava nego što imaju slobodnih mesta. Sudeći po jučerašnjim podacima kandidati za indeks uglavnom su podnosili dokumenta čim ja počeo konkursni rok. е

Drugog dana, do 13 sati na Pravni fakultet stiglo je ukupno

SKUPŠTINA-BEOBANKE DD

1.364 prijave (u taj broj uračunati su i kandidati od prvog dana). Mesta ima samo za 1.000 najboljih. Do podne se na Ekonomskom fakultetu prijavilo ukupno 2.000 potencijalnih brucoša (konkurišu za 1.000 mesta). Na zajednički konkurs tehnički i prirodnomatematičkih fakulteta do 14 sati konkurisalo je 3.800 kandidata. Do tog vremena na Medicinu je pristiglo 916 prijava za 300 redovnih i 200 vanrednih visokoškolaca. Za 150 тезта па

stomatološkom fakultetu kon-

kurisaće 294 kandidata. Da zaključenja prvog izdanja „Borbe“ konačni rezultati o bro-

zika

ili neki drugi dokument sa fotografijom, bez tih isprava neće biti dozvoljeno polaganje! Rezultati će biti objavljeni 26. juna, kad će škole objaviti i rang listu primljenih kandidata i spisak onih koji će šansu morati da potraže u drugom krugu. Škole, kojima nakon prvog dela junskog upisnog roka preostane slobodnih mesta, istaći će sve podatke na oglasnim tablama 27. juna. Za ta slobodna mesta učenici mogu da konkurišu 28. juna od 7 do 13 sati. Sudeći po broju prijava koje su stigle u gimnazije u drugom upisnom roku za srednjoškolce biće slobodnih mesta.

e Đaci koji upisuju trogodišnje škole ne polažu prijemne ispite, ali se upisuju u isto vreme kad i učenici koji se izbore za đačku knjižicu četvorogodišnje srednje škole. >

& Po informaciji dobijenoj od Radojka Gačevića, u Beogradu su do sada pronađene tri vrste testova, za koje se tvrdi da su. testovi koje je Ministarstvo prosvete pripremilo za оуороdišnje prijemne ispite. Roditelji su se javljali Ministarstvu, ali je utvrđeno da ti zadaci neće biti na današnjem i sutrašnjem ispitu. Inače, ti testovi su se „na crno“ prodavali po 20 do 100 maraka. NM.

FOTO: M ČALIĆ

kandidata

ju prijavljenih poznati su amo za četiri fakulteta: Na Veterinarskom fakultetu konkurisalo je 333 otencijala brucoša (prima se samo 150 studenata) na Defektološkom je prijavljena 279 bivših srednjoškolaca (150), Arhitektonskom 653 (155) i na Filozofskom, Grupi za psihologiju prijavljeno je 650 kandidata (mesta ima za 100 studenata) i za istoriju umetnosti konkuriše 300 kandidata (ima 100 mesta).

Klasifikacioni ispiti polažu se 25. i 26. juna, rezultati će biti objavljeni od 28. juna do 3. jula, a upis traje od 28. juna do 3. jula.

Odzvonilo špekulantskim bankama

Beograd. — Prošle godine se rasprostranio bankarski hohštapleraj, čiji je jedini cilj bio da se za jedno leto opljačka i privreda i štediše. Beobanka se za takvim načinom shvatanja bankarstva nije povela i neće ni ubuduće, rekao je na jučerašnjoj Skupštini Beobanke DD njen direktor Zlatan Peručić.

— Došao je kraj bankama kojima je osnovni cilj pljačkanje građana i privrede. Vlada Srbije

učiniće sve da se takve banke više ne pojavljuju i ne posluju, već da se bankarstvom bave samo ozbiljne finansijske institucije, koje rade sa privredom — ovo je, obraćajući se jučerašnjem skupu u „Sava centru“, rekao Dragoslav Jovanović, potpredsednik Vlade Srbije, inaće bivši savezni ministar finansija i direktor Službe za platni promst Srbije.

Prema mišljenju Dragića Jovića, zamenika direktora Beobanke DD, trebalo je do sada već izvršiti denominaciju dinara i „skinuti“ tri, a možda i šest nula, pošto zbog velike inflacije mašine u ERC-u ne mogu otkucati tolike cifre. Primera radi, potencijal Beobanke trenutno iznosi milion milijardi dinara, ili oko milijardi i 200 miliona maraka, mereno po najvišem tržišnom kursu. B.5.

SAVETOVANJE O SUZBIJANJU HiPERINFLACIJE

Beograd. — Privreda sa hiperinflacijom je kao čovjek sa у150kom temperaturom. Za brzo skidanje temperature postoje mnopa sredstva, ali bolest, odnosno njeni uzroci time nisu eliminisani. I ne preduzme li se dalje adekvatno liječenje — ne samo što će temperatura ponovo buknuti, nego za izlječenje bolesnika može da bude i prekasno. i

Ovim simobličnim upoređenjem, većina učesnika rasprave o uzrocima, posledicama, nači-

nu i subjektima zaustavljanja hi- ·

perinflacije, koju su juče organizovali Savet privrednika Evropskog pokreta u Srbiji, CES MEKOM i Centar za ekonomske nauke Instituta društvenih nauka (svi iz Beograda) uglavnom su se saglasili da se naša stravično rastuća i razarajuća inflacija neće suzbiti ako Savezna vlada i u drugom polugođu bude nast4vila ekonomsku politiku iz prvog.

Ako, znači, bude i dalje štampala novac, u sve većem i sve bezvrednijem obimu i zavaravala sebe i druge da će inače pogubni selektivni krediti iz tog izvora doprinijeti oživljavanju proizvodnje („koja ima tražnju“ itd, iako je hiperinflacija zapravo znak prekomjerne tražnje). Neće tome doprinijeti ni stalno najavljivani javni radovi, jer se i oni mogu finansirati iz istog izvora i tako pospješiti inflaciju. Ni dvojni kurs dinara, ni podržavljenje privrede kome se u ovoj zemlji sve više pribjegava.

Da bi se privreda iole stabili-

. zovala, da sve ne bi pošlo u su-

novrat, prof. Pavle Petrović i dr Danica Popović iz CES MEКОМЕ-а, inače uvodničari pomenutog savjetovanja, založili su se za obavezno kresanje svih izdataka koji se finansiraju iz primarne emisije, bilo preko budžeta bilo na druge načine, uzprivremenu kontrolu dijela cijena i plata, koji se kasnije, naravno moraju postepeno liberalizovati, osim za isključive monopoliste. Potrebno je, dakle preći na čvrsta budžetska ograničenja, te izraditi i realizovati programe restrukturiranja banaka i preduzeća. Socijalni program kao

izolaci esto шп

laje

„pratnja“ svemu ovome takođe je neophodan. Dr Popović napominje da su za suzbijanje hiperinflacije odnosno kakvo—takvo i kad—tad oživljavanje proizvodnje dva ključna uslova neophodna. Drugi, onaj lakši je — ja-

' ko mnogo svježeg novca iz inos-

transtva, dok prvi, teži, glasi: apsolutni politički konsenzus svih relevantnih partnera da se poštuju usvojena pravila igre (ograničenje primarne emisije, ograničenje budžetske potrošnje itd).

Prof dr Pavle Vasić se na ovo „nadovezao“ tvrdnjom da naši sadašnji privredni i ostali subjekti, ničim nisu motivisani da se indolentno ne odnose čak i prema gubitku na supstanci. Ona se ponegde i svodi na nulu zbog zaustavljanja transformacije sistema i svojine u tržišnu i privatno—vlasničku. 5

Na upozorenje dr Oskara Kovača da se programski i praktično treba pripremiti za vrijeme nakon sankcija kad će se pokazati prava slika stanja naše privrede i sopstvena odgovornost za nju. prof Danijel Cvjetičanin je odvratio kako se on „nada“, ne bez razloga, da će vlada učiniti sve da „neopravdane i ničim izazvane sankcije“ potraju što duže, pa da takvu sliku sebe sa-

mih ne vidimo. Cvjetičanin je.

dodao da primarnu emisiju, koja je sve bezgraničnija, i njeno distribuiranje preko deficitarnog budžeta, diktiraju političari i politički razlozi državnika. Nevolja je što se država pokazala nesposobnom čak i za administrativno organizovanje naturalne razmjene roba. Primjer sa bonovima za benzin je već očit, a za ulje, brašno i ostale vitalne proizvode pokazaće se već u septembru ili oktobru.

I mada su svi učesnici skupa rekli da politiku neće pominjati ona se i nije mogla izbeći, pa je Bogdan Crnobrnja to direktno i

rekao, tvrdeći da bi jedini spas

bio (ako ga bude) u poduhvatu politike da smanji postojeću izolaciju umjesto njenog pokušaja (najvjerovatnije uzaludnog) da smanji inflaciju na način koju vlasti sada proklamuju.

D. Vučinić

KOMESARIJAT ZA IZBEGLICE VLADE SRBIJE

Opada broj izbegli

Beograd. — Prvi put u poslednje dve godine, otkako je počeo rat u bivšoj Jugoslaviji, došlo je do sma-

njenja broja izbeglica u Srbiji. Reč.

je o 50 hiljada ljudi koji su se vratili svojim domovima. Sve nove izbeglice koje budu dolazile u Srbiju moraće prvo da se prijave u neki od četiri prihvatna centra Komesarijata za izbeglice Vlade Republike Srbije (Šabac, Loznica, Sremska Mitrovica i Užice), gde će nakon određenih trijaža biti upućeni u neko mesto (gde ima slobodnih kapaciteta) u Srbiju. Neće biti. dozvoljen dolazak izbeglica u Beograd, Novi Sad i ostala prenaseljena mesta bez obzira na razlog (spajanje porodica, poziv rođaka, prijatelja...}. у Izbeglički status do sada је 12-

_ gubilo 700 do hiljadu ljudi uglavnom zbog nepoštovanje radne

obaveze i neprihvatanja ponuđenog mesta zbrinjavanja. Ovo su 05novni akcenti sa jučerašnje konferencije za štampu održane u Rupublikom komesarijatu za izbegliсе. Trend smanjivanja broja izbeglica u Srbiji, kojih je trenutno 530 hiljada, kvari podatak da i dalje stižu novi nevoljnici iz recimo, Sarajeva, Tuzle, Zenice, ali i sa područja Istre, „odakle ljudi dolaze

pod firmom humanitarnog preseljenja“, rečeno je u Komesarijatu za izbeglice. Ali, rekao je komesar za izbeglice Dobrica Vulović, ako Srbija ne obezbedi kontinuiranu humanitarnu pomoć Republici Srpskoj i Republici Srpskoj Kraji-

ni, taj trend će okrenuti pravac i

ljudi će ponovo dolaziti u Srbiju, jer ne mogu da se prehrane kod kuće.

Što se tiče zaliha hrane, lekova i ostalih roba neophodnih izbeglicama, Vulović je istakao da su sve rezerve pri kraju. Međunarodna pomoć smanjena je za 75 procenata, a nakon stupanja Rezolucije 820 Ujedinjenih nacija (pre tri nedelje), ni jedan kamion sa humanitarnom pomoći nije ušao u SR Jugoslaviju. Komesarijat i Crveni krst Jugoslavije i Srbije trenutno su u intenzivnim pregovorima sa Visokim komesarijatom UN za izbeglice, humanitarnim biroom EZ, Međunarodnom federacijom Crvenog krsta i ostalim međunarodnim organizacijama oko kršenja humanitarnog prava kada je u pitanju SR Jugoslavija. Ove dve domaće organizacije koje se najviše bave izbeglicama iniciraće i sastanak na najvišem vrhu u Ženevi na tu temu. Z.L

ai

Sura opa i