Борба, 11. 10. 1993., стр. 21

везу 7

BORBA PONEDELJAK 11. 10. 1993.

_ [407421

BEMUS 25 PUT

Dobro u zli

2 па ти пари раз „501 КОЈГ пео ртете“

роћагто је атијо ребе ВЕМОУ-Т

Jubilarni 25. BEMUS otvoren jc prošlog četvrtka u sali Kolarčeve zadužbine, koncertom Beogradske Filharmonije. Gosti su bili dirisent Konstantin Krimec, koji se već odomaćio na našoj koncertnoj sceni i pijanista Emil Naumov, svojevremeno stanoOvnik Beograda.

Ovaj Bemus od prethodnili ne razdvaja samo jubilej već i kvalitetno drugačija ponuda Međunarodni karakter festivala održava učešće tek nekolicine umetnika iz inostranstva. Ali, kako svako zlo ima svoje dobro, tako je i sa ovogodišnjim BEMUS-om, koji odaje svojevrsno priznanje domaćoj muzici, izvVOđenjem dela čak osam elitnih domaćih autora.

U tom duhu je i optočeop festival, izvođenjem „Mementa“ Milana Mihajlovića. Delo je izvedeno premijerno i vrlo korektno Izvođenjem klavirskog 'koncerta u a-molu, Edvarda Griga, francuski pijanista Emil Nauшоу је озуојо sve simpatije publike. Brilijantna interpretacija i nesvakidašnji temperament rezultirali su neposrednim odnosom soliste, kako prema dirigentu i orkestru, tako i prema samoj publici.

Na kraju večeri, članovi Beogradske Filharmonije, pojačni članovima filharmonije mladih, pod upravom Konstantina Krimeca, uhvatili su se u koštac sa Simfonijom br. 1 u D-duru, Gustava Malera.

Da nas nisu napustili baš svi „koji nešto vrede“ pokazalo je drugo veče BEMUS-a. izuzetno veče muzike priredili su članovi kamernog orkestra CAMERATA ACADEMICA iz Novog Sada ı solisti Dejan Kulenović (oboa), Dragan Petrović (klarinet), Julijana Hartig (violina) i Ištvan Varga (violončelo).

Na početku je izvedena kompozicija Slavka Šuklara, Vocali-

TORGER VETALA GOST DAH TEATRA

sa conccrtante, posvećena VIOlončclisti Ištvanu Vargi ı ovom ansamblu. Prisna komunikacija sa slušaocima ostvarcna jc kako nostalgičnom ckspresijom dela, tako ı izrazito koncertantnom, do perfckcijc dovedenom ulo-

gom solistc. Vođena sopstvenom VIZIJOmI Strindbergovog, „Oca“, Ivana

Stefanović jc napisala Gudački kvartet „Play Strindbcrg“. Osctivši dramaturgiju dcla, članovi kvarteta su slobodno slcdili zvukovnu nit, stvorivši tako ncki novi senzibilitcta.

U središnjem dclu programa izvedena su tri barokna konccrta. Bahov koncert za violinu i obou u d-molu, sa solistima Julijanom Hartig i Dejanom Kulcnovićem, potvrdio jc izuzctan virtuozitct dvoje solista i cclokupnog ansambla.

Introdukcija, tema i varijacijc za klarinct i orkestar Đoakina Rosinija, virtuozno dclo, romantično obojeno, upravo jc kao takvo našlo odličnog intcrprctatora u solisti Draganu Pctroviću.

Briljantna tehnika i snažan individualizam solistc, koji jc čak naginjao i ka improvizaciji, nije se baš uvek uklapao u način mišljenja orkestra. S jcdnc strane ovakvo razmimoilaženje - u koncepciji dela izostavilo je utiзак kompaktnosti, a sa Агире strane ovo izvođenje je podiglo publiku na noge.

Problemi naše svakodncvnice, loš prevoz i sl., a i nenaviknutost publike na jedan novi zvuk, rezultirali su, na žalost, polupraznom dvoranom u poslednjem delu koncerta, kada jc izvedena „Ozarena noć“ Arnolda Šenberga. Poetično, na momente misteriozno, savršeno slikajući promene raspoložcnja, članovi ansambla CAMERATA ACADEMICA ostali su dosledni svojim visokim standardima.

Maja SMILjANIC

Posvecena fajna

Centar za pozorišna istraživanja pod rukovodstvom Jadranke Anđelić i Dijane Milošević u sklopu svojih najavljenih aktivnosti, organizovao je krajem prošle nedelje gostovanje Torgera Vetala, glumca ODIN teatra iz Danske. U toku tri večeri, kako je zamišljeno ovo predstavljanje, posetioci Sava centra su upoznati sa pozorišnom . koncepcijom ODIN Teatra, a samirr tim i DAH teatra, kao neke vrste beogradske ispostave takVOg pozorišnog rezonovanja.

Jedan od elemenata ovog načina rada jeste edukacija i istraživanje rediteljskih i glumačkih veština i upoznavanje sa tehnikom modernog evropskog pozorišta Grotovskog, Barbe, Bruka. Euđenijo Barba kao osnivač ODIN teatra je neka vrsta referentne tačke DAH teatra i u tom svojstvu je Torger Vetal gost ove radionice. :

U čemu je različitost ovog teatarskog koncepta? Grupa posvećenih tajni novog pozorišta kreira sopstveni jezik koji se sastoji u formi izražajne prisutnosti, svedene na kreaciju glumca na sceni, njegovu glumu, igru, akrobaciju. Od gledalaca se očekuje-vrsta estetske percepcije za koju nije neophodno obrazovanje. Mnogi intelektualci nc shvataju kako to da njima ncrazumljivo pozorište dobro komunicira sa običnim svetom и Реruu, gledaocima u Oslu, ple-

menskim crncima Afrike, -Parj-

ЈЕ трке Г 77 { (rar

ЗА о Ре ес 13

žanima, sa seljacima па Зага п!ji. Tajna Je u sopstvenom tcatarskom jeziku koji nije u lingvističkoj ravni, već ostvarujc cmitovni sadržaj i komunikaciju nc isključujući i ne remctoći intclektualnu. To bi trebalo da znači da jezik nije izbačen iz tcatra, mada ostaje nejasno gdc jc, osim deklarativno, preostao.

Odnos prema pozorišnoj tradiciji ovog teatarskog pristupa jc vrlo specifičan. On iz tradicijc uzima samo ona mesta koja nisu opšta, uzima onu dimcnziju individualnosti koja sc može dcšifrovati. Naime, iako i DAH i ODIN teatar igraju Brchtovc tekstove (ukoliko se ovde možc povoriti o tekstovima) oni sa Brehtom nisu ni u kakvom odnosu na nivou forme, čak ni na nivou teatra kojeg jc Dreht smestio u društvu, ali „ima dosta toga u njegovoj ctici“ Što је sadržano u novom tcatarskom konceptu: njegov permancntan rad i borba čak i onda kada sc čini da je to besmislcno. Ostajc mogućnost za sličnost i u lingvističkoj ravni jer je u pristup{i igri „Berlinen teatra“ po rečima Vetala, emocionalni način rada veoma različit od onog koji sc stiče čitajući Brehtovc teorije.

I mada je reč o istom pozorišnom konccptu ova dva tcatra za nas ostaje intcresantno da vidimo kakvu će komunikaciju ostvariti skandinavski bog Odin i slovenski bogovi _Perun i SvetoVid. ти | Zeliko Jovanović

По у | У |

PISMO IZ NJUJORKA

џ Тагр, Раџагоћ, Абад

/ибиеј титтехеретодотпуса о ргрод пажира Ртоттонја 1 Ропитда; Уепт рпт риги МЕТ -и; Ветштка Птитопуа 52 41 тдетот Кктитјот Арттот,; РРаеУеГО ОИ 1а 74040 511 СеПта; Прзетодтериг ртодишт Траџе Татр

Poslednje nedelje septembra ı prve oktobra balctska ı muzička sczona u Njujorku dobija svoj puni zamah. Njujorška filharmonija JC svoju 151. sezonu započela ваја Копсемот па Коjem je izvedena uvertira za Dctovenovu operu „Fidclio“. Šestakovičeva mladalačka Prva simfonija, te Dcetovcnov violinski konccrt sa solistom Izakom Per-

· Imanom. Novi muzički dircktor

омор огкез!га savršeno plemcnitog zvuka, Kurt Mazur jc, sa scCbi svojstvenim toempcramcntom, diripovao ovaj koncert, dok jc 13. kanal amocričkc telcvizijc direktno' prcnoseći ovaj muzički dopađaj demonstrirao rcžijsku pcrfckciju. ~

Мајсиметија орегзка Киса па зуси, Меторо еп орега, огмоrila jc ovogodišnju sezonu gala predstavom u čast obclcžavanja 25-godišnjicc prvog nastupa na

njenoj pozornici dva vclika umctnika naših dana, tcnora Lučijana Pavarotija ı Plasida

Dominga. Pod diripgcntskom palicom Džcjmsa Lcvina izvcdcen је рту čin Vagncrovc Opcrc „Malkira“ sa Plasidom MDomingom kao Zigmundom. Lučijano Pavaroti je pcvao Otcla u prvom činu istoimcnc Vcrdijcvc Opcrc. U čast slavljenika istaknuti članovi MET-a: Kalen Esperian, Dolora Zaik, Valtraud Majer, Šeril Majnes, Paul Pliška i Vladimir Černov izvcli su treći čin „Trubadura“. Ulaznice za OVO izuzetno opcrsko večc bilc su rasprodate mesccima unaprcd, ali sc zato moglo dobiti stajanje (za samo 14 dolara) za OVOBOdišnju sezonsku premijcru „Madam DBctcrflaj“ i uživati u nc tako atraktivnoj, no u svim komропепгата ђезргскогпој орсгskoj predstavi.

U Karncgi holu sc tokom nastupajućc seczonc zbiva mnoštvo prvorazrednih muzičkih događaja. Za sada sc najvišc najavljuje novembarsko gostovanjc Dcrlinskce filharmonije sa dirigcntom Klaudijom Abadom. Gosti iz Ncmačkc ćc izvoditi isključivo dcla Gustava Malcra, a solisti će biti Marijana Lipovšck (dcbi u ovoj koncertnoj dvorani) i Silvija McekNair.

U Njujorku sc, očiglcdno, vclika pažnja poklanja raznovrsnim jubilcjima, a njihovo obcležavanjc prati uvck dobro smišепа ргорарапапа kampanja. Tako sc vcoma atraktivno rcklamira 50.godišnjica rada Siti ccntra, omiljenc sccnc najrazličitijih savremcnih igračkih trupa Amorikc, a i cclog svcta. U ovom zdanju od 1943. godinc do sada (bila jc to nckadašnja sinagoga) nastupilo jc prcko 50 vcoma. poznatih balctskih ansam-

bala mcdu kojima posebno mes lo zauzimaju Irupc Martc Grc ст, Магза Кептрата, Роја Тејlora, Tvajle Tarp, te Džolri Balct i Američko igračko pozorište Alvina Ejlija. To je bilo ı prvo pozorište u kojem jc nastupao Dalanšinov „Njujork siti balet“, sve do prelaska u novo zdanje u Linkoln centru.

Uvod u proslavu zlatnog jubilcja ovop „prcemijcrskop balctskog pozorišta“ pripao jcC predstavaта рогпајс заугетепе amcričке Когсоргаћипје Туајје Тагр. Ona je sa svojim igračima dcsct dana izvodila dva različita programa u kojima jc poscbno mcsto odvojila za demonstraciju rada u svojoj korcografskoj radionici, te otvorcnim i simpatičnim

scbnih plesnih cclina, sa različitim brojem, uvck raspoloženih i tehnički vcoma spremnih ıgračica ı iprača, Tarpova jc prosula pravo bogatstvo ideja, misli, asocijacija. Bila je to sintoza najdragoccnijih dijamanata klasičnc'baletskc igrc i blistavc Iepotc bisera savrcmcnog plesnog izraта. U ovc danc kada u Bcogradu i pored svih teškoća, ipak, imamo naš Bcmus i nchoticc sc počne razmišljati o izboru koji bi sc u ovom trcnutku mogao napraviti za našc muzičkc svcćanosti iz muzičkog i balctskog rcpertoara, koji upravo sada tcčc u Njujorku. Nc baš skromno ja bih za ovogodišnji ĐBDcmus izabrala sledećc: Koncert Njujorškc

Specifična korcografija: Tvajla Tarp

razgovorima sa publikom. Porcd solističke tačkc „Groznica“, koju jc odigrala sama Tvajla Tarp njcni igrači su izvcli picsnc studije pod nazivom „Oktct“ i „Sckstct“, tc briljantnu postavku „Dcvct Sinatrinih pcsama“, koju jJc na praizvođcnju 1982. godinc, u Vankuvoeru, igrao čuvcni Mihail Barišnjikov komc jc i poзуссспа. Sasvim izuzctan i ncsvakidašnjc uzbudljiv doživljaj pružilo jc izvođcnjc Когсоргаћјс Туајјс Tarp pod ncobičnim naslovom „U gornjoj sobi“, a na inspirativnu muziku postmodernističkog zvuka, Filipa Glasa. U dcvct po-

FESTIVAL DRAMSKIH AMATERA SRBIJE

„Ognjena kupina“ iz Prnjavora

Dcograd. — Malo Crnićc jc vcćc od Velikog Crnića i utoliko što je sedište jednc od osam opština okruga požarevačkog. U ovom bogatom poljoprivrcdnom kraju viš od dvc dcccnijc održava SC jedna Icpa smotra — Festival dramskih amatcra Srbije — Dpopularni FEDRAS. Ovog 7. oktobra započt jc 22. put i u sedam festivalskih dana bićc prikazanc predstavc: „Ognjena kupina” iz Mačvanskog Prnjavora, „Čudo u Šarganu“ iz Bogatića, „Ljubinko i Desanka“ Dramskog studija „Lipar“, „Radovan III“ iz Drc| y 4 [ ]

novca, „Zavrzlamc“ iz Тгпоуса, „Siroti mali hrčki“ iz Kosovskc Gračanicc i „Ožalošćena porodica“ iz scla Jaša Tomić.

Ako jc ovakva manifestacija amatcrskog stvaralaštva Srbijc godinama opstajala zahvaljujući cntuzijazmu, danas jc uz cntuzijazani ncophodan i novac koga višc nema u opštinskom budžetu, ali ga očiglcdno ima na drugpoj strani, pa je tako svaku predstavu „sponzorisao“ ncki privatnik, vlasnik neke firme. Da nijc bilo toga, a spomenimo samo generalnog sponzora FEDRAS-a

;: Ubi) а Те! Ке

| , Maa IG i ( r| ri

filharmonijc sa dirigontom Kurtom Mazurom i solistkinjom Sarah Čang na kojcm bi sc izvcli Glinkina uvcrtira za Oopcru „Ruslan i Ljudmila“, Violinski koncert Čajkovskog, Listova „Mazcpa“ i Јапасскома „ŠSimfonijcta“ (to jc na recpcrtoaru konccerta koji jc održan na dan otvaranja Đemusa), zatim mcmoriJalni balctski program kojim sc obclcžava 100-godišnjica rođcnja Martc Grccm, tc popularnu Pučinijevu opcru „Toska“ u izмодепји Меторо еп opere, a sa Plasidorh Domingom Као Каvaradosijcm. Da li sc slažctc? Миса ХАЈСЕМ

Dragišu Ivkovića (PP „Luka komcrc“) ne bi bilo ni svečanog otvaranja od strane ministra za informisanje u saveznoj vladi, Slobodana Ignjatovića, (umesto

najavljenog Đoke Stojčića). Minulg vikenda u subotu u OŠ „Moša Pijade“ u Malom Crniću održan je i okrugli sto posvećen stvaralaštvu nedavno. preminulog pesnika Srboljuba Mitića koji je živeo i radio u ovom kraju. Na ovom festivalu biće dodeljena prvi put književna nagrada „Srboljub Mitić“. , R. Stankovic