Борба, 11. 10. 1993., стр. 20

| БОРБА

ПОНЕДЕЉАК 11. 10. 1993.

Bojan Jovanović, efnolog

Vratimo se u sfvarnos?

Рге педо 310 огтто о пептос, то РГ орој ит 5РСТО 08 те-

SRBIJA IZMEĐU ISTODA I ZAPADA (IV)

202, ти од 17, питозр од тта. Убс 5710 010 и ИТОМО8И, перо 27 22 52 опптто и БПИТПОЗГ

Dragan Mojović

Studije „Magija srpskih obrcda“ i „Srpska knjiga mrtvih“ — kojc je objavio prošle i ovc godinc, tc vcliki naučni skup o temi „Srpska Vizantija“ — prircdio i istoimeni zbornik — uputili su nas na dr Bojana Jovanovića, dobrog znalca srpske duhovnc ı kulturnc istofijec, kao sagovornika u scriji „Srbija izmcđu Istoka i Zapada“. Na pitanjc, od kada naš geo—politički prostor izmcđu Istoka ı Zapada postaje civilizacijski relevantan za srpski ctnos i kulturu, Jovanović kaže:

— Bitnc razlikc izmcđu Istoka i Zapada počinju da sc !5роljavaju, kao što je poznato, od угетепа родеје Кипзкор сагstva 394. godinc. Od tada pa do podclc crkava 1054. godine, Srbi kao najjača slovcnska grupacija na Balkanu potvrđuju SvoJC IStorijsko prisustvo. Međutim, datiranc za sada u 6. veku, korcnc slovenskog prisustva na ovom prostoru Ircba savcsnije ı studiотлије istraZiti ı indicije o ranijum kulturnom prisustvu saglcdati u kontekstu njihovog ctnićčkog značaja. Imajući u vidu istorijsku dimcnziju OVOg prisustva, počctkc srpske državnosti ı primanja hrišćanstva na ovom |rostoru „scnči“ jaka Vizantija koja na svom civilizacijskom vrhuncu predstavlja sintezu Istoka i Zapada, potvrđenu ı vodcćom ulogom u ta.-lašnjoj medunarodnoj zajednici. U tadašnjem 2соpolitičkom prostoru koji prcdstavlja veliko kulturno, vcrsko i civilizacijsko raskršćc srcdnjevckovna Srbija sc formira objedinjavanjem primorskih srpskih zemalja izloženih uticaju rimskc crkvc sa srpskim kontincntalnim oblastima u okviru istočncć crkvc. Presudni trcnutak па ovom raskršću jc krstaško osvajanje Carigrada 1204 godinc ı slabljenje Vizantije, 510 је 1 OtVOrilo mogućnost lakšcg ostvarcnja srpskih državnih intcresa i crkvenc samostalnosti.

Srbi na balkanskoj vetromctini sudbinski su odrcđeni da budu Istok Zapada i Zapad Istoka. Cuvajući svoje seme na vciru oni su nastojali da izbegnu sudbinu između oraha i nakovnja, težeći da budu iznad Istoka i Zapada. Našu danasnju situaciju određuje i Е dominirajuća lokalna svest, koja je pokazala efikasnost u sopstvenoj sredini, ali i potpunu пеџтезпоз! џ kominikaciji sa svetom.

BORBR: Koliko je opravdano — fizičko— gcografshi položaj Srbije ızmeđu Istoka i Zapada uzimati danas i kao svojevrsnu mctaforu, za njeno civilizacijsko zaostajanje za Zapadom, moetaforu za njenu aktuсети arhaizaciju, mitomaniju i primitivizam? BOJAN JOVANOVIĆ: Smatram da se postavljcna fizičko—gcografska opozitnost Istoka i Zapada danas realnije možc sagledati u vremenskim ncgoli u prostornim kategorijama. U tom smislu se i aktuelna pozicija Srbijc adekvatnije odrcđujec izmcđu prošlosti ı budućnosti. Prctpostavljeni senzibilitct za ovu vrstu relacija pokazujc preciznije našcć

mesto u odnosu na dostignut с1vilizacijski nivo. Pitanje je, dakIc, koliko kasnimo za savrcmcnim svctom u saznajnom, SOCIjalnom, političkom, tehnološkom, ekonomskom i kulturnom smislu. Nekad smo bili put koji je spajao Istok i Zapad,.a danas slepa ulica ic plobalno, mimo nas, već promovisanc intcgpracije. Srari obrasci u svim oblastima Živola uporno sc održavaju, a njihov produženi mitski ı idcološki odjek nadjačava svaki novi i drugačiji glas.

В: кита дтата и Којој 56 пазја bivša Jaqoslavije otkrila je 1тое5ти khrutost | :skhljućivost srpsko пагоda u komunikaciji sa susednim narodima ! sa svetom Такон ri qidnost prati ı težnja (lu se a Me seumosvojnosti odbace annoe огса nosti druqih... Koliko je srpski ma rod kroz istoriju i Дапазпуси Dio svestan raznoraznih uticcje 1 огсnosti kojima je izložen i sa istočne | sa zapdadne strane?

B. J.: — Izložen tokom svoje iStorije suprotnim uticajima Istoka i Zapada, srpski narod svoje najveće domctc ostvaruje umecšnom komunikacijom sa tadašnjim vclikim kulturama. Svoje najveće tckovinc državnu | crkvenu samostalnost, srcdnjovekovnu kraljevinu u vrcmc Nemuanjica ı obnovu srpske državc u vremc (Obrenovića, Srbi ostvaruju i uspcSnom diplomatijom sa ladašnjim velikim silama. Priznavali to danas ili nc, mi smo baštinici Vizanti:c koja je ncodvojiva od cvropskc kulture. Na tim osnovama stvorcna Su штpozantna umctnička, književna, arhitektonska, muzička dcla ugrađena u sam tcemclj našcg duhovnoyp idcntitcta. Stvaranja u povoljnim istorijskim vremcnima, onz pokazuju zapadne domoetc naših istočnih korena. Mcdutim, uporedo sa ovom postoji i naša tradicionalna, paganska kultura koja u vreincnima krize, vckovnog ropstva i neizvesnosti, postaje dominantna. Našu današnju situaciju odrcđujc i jedna takva lokalna svcst koja jc poka-

Zapad Istoka i Isfok Zapada: Dr Bojan Jovanović.

zala cfikasnost u sopstvcnoj Srcdini, ali potpunu ncumcšnost ı potcenjcnost značaja komunikacije sa svetom. bDez,tc komunikacije i dobijanja pristanka, nc mo?e sc ništa rclevantno učiniti па Balkanu. Na to je Još počctkom vcka upozoravao Cvijić, Što do danas nije izgubilo na značaju. •: Svedoci smo dezintegracije Juqoslavije, političko ujedinjavanja Evrope ı izgradnje novog suctskog poretka. Kako se u procesima tak-

DO( Istorijskog vrenja odrediti prce- ~

ma tradicionalnim i savremenim prednostima zapadne Rkulturc i anahronim vrednostima Istoka?

B. J.: — Nije dovoljno samo odrcditi se prema drugom. Značajno jc umcti pročitati namcrc, interese drugih prema nama i njihove duporočnc strateškc intcresc vezanc za naš Životni prostor. Komunikacija u savrcmcnom svctu nije cmocionalna, već prevashodno intcresna katcgorija. U toj ravni treba saglcdati ı dosadašnje forme negovanja tradicija, afiniteta za drugo ı druge i naša oduševljenja ı razočarcnja međunarodnim (nc)prijatcljstvima. Ul toj ravni suptilnije komunikacije vidim mogucnost našcp određenja prema vrednostima i intercsima Zapada. Dok brzo ističe vremc slobodnov izbora, našć mogućnosti se polako suzavaju ka prinudnoj odluci. Ukoliko cc svc teža сеZastencijalna situacija biti iskuSšenje našem identitetu, onda i ne treba očekivati ponašanje koje bi dovelo u pitanje taj idcntitet, čija tamnija strana nc obcćava racionalnc odlukc ı mogućnost najoptimalnijih ı najživotnijih rešenja.

U ovom trenutku urgcntno jc razmišljati o modelu našcg ISCcCljenja koji podrazumeva zatvaranje tih vclikih pukotina kroz koje nam sc rastaču snaga i zjapi ništavilo. Pre nego oslabimo do nemoći, valjalo bi odvojiti sveto od realnog, istinu od laži, realnost od mita. Već smo-dugo u prošlosti iz koje bi trebalo da sc vratimo u stvarnost.

| SUSRET EVROPSKIH PEN CENTARA U OHRIDU

Knjizevnost i identitet

Skoplje. — Na Drugoj regio'nalnoj konferenciji cvropskih PEN ccntara, koja jc juče završcna u Ohridu, raspravljalo sc o temama „PEN i mir“ i „Književnost i idcntitet“. Pored predstavnika cvropskih PEN ccntara, kao i novog predscdnika PEN-a, Ronalda Нагуџда, konfercnciji su prisustvovali i predstavnici svih PEN centara iz bivših JU republika, izuzev АН. U usvojenoj Rezoluciji, kažc sc da predstavnici evropskih PEN centara „jednodušno iskazuju svoj rcvolt, zabrinutost, i saučešće zbog stradanja gradana i svojih kolcga pisaca u BiH i Hrvatskoj“, kao ı da „podržavaju i ovoga puta makedonskc piscc i intelektualce u njihovim zalaganjima za razvoj makedonske literature ı kulture i afirmaciju makedonskog jczičkog kulturnog ı nacionalnog idcntitcta“.

S konfcrcncije jc upućen

VIŠEGRADSKA STAZA, 14. PUT

0 Andricu i

Višegrad. — Poslc jcdnogodišnjcg. prckida zbog ratnih zbivanja na prostorima bivše BiH, protcklog vikenda je u gradu na Drini ı Rzavu, održana tradicionalna, 14. po redu, a prva u Republici Srpskoj, kulturna manifestacija Višegradska staza, koJom jc obclcžena 101. godišnjica rođenja nobclovca Ive Andrića.

Višegradsku stazu je OtvoOrIO Vojo Maksimović, predsednik Kulturno—prosvcinog društva „Prosvjeta“ Republike Srpske, a u kulturnom programu učestvovali su glumci Narodnog pozorišta iz Užica Jelena Obradov, Miodrag Brezo i Zoran Karajić, koji su izvcli scensko kazivanje „O čemu razgovaraju Andrić i Crnjanski“, uz Hor sveštenika Eparhijc žičke. Prvog dana manifcstacijec otvorcna jc ı Spo-

mcn—kuća Ivc Andrića.

Međunarodnog.

apel Vladi Crne Gore da se pusti na slobodu član Crnogorskog: PEN-a Sreten Vujović „da bi mogao да se brani sa slobode od optužbi za verbalni delikt“. U tom apelu se još kaže da je Konferencija „sa žaljenjem primila informaciju o sve češćem negiranju crnogorske kulture i kršenju građanskih i ljudskih prava crnogorskih stvaralaca i importovanju ideologije i prakse destruiranja crnogorskog kulturnog identiteta, Као što su proslave 180-godišnjice Njegoševog, rođenja i obeležavanja 500. godišnjice prve crnogorske štamparije“. U apelu se kaže da bi aktom puštanja na slobodu ćlana Crnogorskog PEN-a, koji je s grupom građana na Cetinju protestovao protiv takvog stanja, bio učinjen doprinos poštovanju ljudskih i građanskih prava stvaralaca ı pune afirmacije crnogorskog kulturnog identiteta“. D.N.

Стпјапзкот

Na Trgu palih boraca, kraj komada razbijenog spomenika nobelovca Ive Andrića, koji su muslimanski ekstremisti srušili 1. jula 1991, o životu i delu Andrića govorio je prof. Ljubomir Zuković, ministar za prosvetu i kulturu Republike Srpske.

Tom prilikom, pročitano je pismo koje je prošle godine na stotu godišnjicu rođenja Ive Andrića, Kulturno—prosvetno društvo „Prosvjeta“ uputilo Fondaciji Nobelove- nagrade u Švedskoj, da pomogne ponovno podizanje Andrićevog: spomenika. Međutim, Nobelova fondacije nikada nije odgovorila na ovo pismo, ali je zato jednodušno pozdravljena- odluka Skupštine opštine Višegrad o podizanju spomenika koji će biti postavljen na istom mestu u prvobitnom izgledu. Đ.P.

Opera o Merilin Monro

Njujork (AFP) — Posic scrije filmova i knjiga posvcćcnih Merilin Monro, u njujorškoj Siti ocpri održana jc, u okviru Njujorškog opcrskog festivala, svetska premijcra opcrc o životu slavnc filmskc zvezdc.

Kritika jc opcru dočckala podeljenim occnama: „Njujork tajms“ pišc da u toj opcri „ima

malo toga što bi opravdalo iročasovnu pažnju auditorijum“, „Los Anđeles tajms“ se čudi „ne-

očekivano pristojnom” reagova-

nju publike na spektakl „koji nikuda ne vodi“, dok „Vašington post“ smatra da opera „Merilin“ „u najboljim trenucima... predstavlja zapaženo delo“.

„Pomorandža“ i dalje pod zabranom

London (AFP) — Vrhovni sud u Londonu zabranio jc TV stanicu Čencl for da prikazuje inscrtc iz filma _ „Paklena pomorandža“ Stenlija Kjubrika.

Prema oceni sudijc, prikazivanjc 12 inscrata iz Kjubrikovog filma u ukupnom trajanju 12,5 minuta u cmisiji „Zabranjeno voće“ bilo bi u suprotnosti. sa odlukom samog ražiscra koji jc

izričito tražio da njegov film budc zabranjen za prikazivanje u Velikoj Britaniji.

„Paklena pomorandža“, snimljena prcema istoimenom romanu Entonija Bardžesa, prikazivana je od 1971. 14 meseci neprekidno u Britaniji da bi Kjubrik — ogorčen optužbama da je njcgov film inspirisao seriju silovanja i ubistava — zatražio da budc zabranjen za prikazivanje.

Štajnbek na kompakt disku

Frankfurt. (AGP) — Amorički izdavači „Pingvin“ ı „Dajron Prajs Multimedija“ najavili su na Frankfurtskom sajmu knjiga da pripremaju projckat da na kompakt disk prcbacc celokupna dela Džona Štajnbeka.

Disk sa Štajnbekovim opusom trebalo bi da se pojavi krajem 1994, i uz integralne tekstove njegovih knjiga sadržaće zvučne i video zapise kao i ilustrovane beleške.

Felini na kucnom lećenju

Rim. (AGP) — Slavni italijanski filmski režiscr Federiko Felini, koji je u avgustu doživeo moždani udar i ostao delimično paralizovan, odlučio je da napusti Centar za rehabilitaciju u Ecrari i vrati sc kući.

U intervjuu listu „Stampa“,

Ecelini je objasnio da mu jc dosta bolnice i da sc užceleo svoje kuće, svojih knjiga i telefona. Upitan o radnim projcktima, Felini („Osam i po“, „Sladak život“, „Amarkord“), odgovara Фа, је trenutno za njega nczamislivo da razmišlja o poslu.