Борба, 11. 10. 1993., стр. 7

пик пен

· А "

зе

BORBA PONEDELJAK 11. 10. 1993.

ЗМЕТЈ

Zagreb. — Lider najveće parlamentarne opozicione partije Hrvatske socijalno liberalne stranke (HSLS) Dražen Buduša izjavio je da njegova stranka ima veliku odgovornost u borbi protiv „narastanja totalitarizma i mitomanije“ u Hrvatskoj.

Prema izvještajima sa sjednice Velikog vijeća HSLS-a, objavljenim danas u zagrebač-

:=| koj štampi, Budiša je rekao da

je to nacionalna obaveza»članova HSLS i upozorio da Hrvatska demokratska zajednica kao stranka na vlasti arogantno i bahato marginalizira Сре ји do te mjere da to potaje nepodnošljivo. Taj odnos, po riječima Budiše, se „nerijetko temelji na nacionalnoj retorici bez pokrića“.

Liberali su stoga, kako obrazlažu, na posljednjem trodnevnom zasjedanju Sabora bili prisiljeni da napuste parlament, jer im se „čaša nezadovoljstva prelila“.

Neposredan povod za napuštanje saborskih klupa bio je odbijanje vladajuće strukture da u proceduru uvrsti prijedlog zakona o radiju i televiziji, kojeg je podnijela Liberal-" na stranka.

pokušalo svesti samo na ргоblem procedure, ali se, kako kaže, radi o krupom političkom pitanju zato što je slobo-

To se, po riječima Budiše, ~

One Mi

DRAŽEN BUDIŠA PROTIV NARASTANJA TOTALITARIZMA

Hrvatska nije „opereina drzava“

da medija „test za stupanj demokracije u društvu“.

Liberali su zato ozbiljno zaprijetili da se neće ni vratiti u parlament sve dok se njihov prijedlog ne stavi na dnevni red. ~

Ма хазједапји šireg rukovodstva stranke potpuno je „podržan ovakav način borbe njihovih zastupnika u Saboru, a prilikom rasprave navedeni “su i novi argumenti kojima se hoće dokazati da je prijedlog zakona o medijima što su ga predložili, bio nužan.

Kao izraz stanja u hrvatskim medijima liberali su naveli i primjer filma prikazanog prošlog petka na Hrvatskoj televiziji pod naslovom „Hrvatska država i hrvatski narod“.

Komentarišući sadržaj filma Budiša je rekao: „Sumnjam da je ikada snimljen sličan film. Čak i nacisti, kada su isticali 'geslo „jedna država, jedan vOđa“ nisu stavljali državu i stranku ispred naroda“. =

On je dodao da se u filmu Hrvatska prikazuje kao „operetna država“ i da se njime stvara utisak „o zvjezdanim trenucima hrvatskog naroda“ dok, kaže Budiša, „mi ostali osjećamo da živimo u trenutku njegove tragedije“.

Na sjednici Velikog vijeća HSLS-a-jedan od lidera te strapredsjednik „Matice

DDLAZAK DIREKTORA SLOVENAČKE TAJNE POLICIJE

Novi udarac sluzbi

Тјибђапа. — Slovenačka vlada je prihvatila ostavku Silvana Jakina na mesto direktora slovenačke bezbednosno—obaveštajne službe SOVA, naslednice nekadašnje SDB. Na toj funkciji Jakin se nalazio tek tri meseca, a kao razlog ostavke mediji u Sloveniji navode njegovu upletenost u „mariborsku aferu“ i „prećutno delovanje“ u korist ministra odbrane Janeza Janše. Brz odlazak Jakina je novi udarac slovenačkoj tajnoj policiji, doskora najstabilnijoj državnoj službi. Jakinov prethodnik Janez Sirše na ovoj funkciji se zadržao tek 9 meseci, a morao je da ode zbog upletenosti u „aferu HIT“. Od prošle godine tajna policija

je pod neposrednim _ sada SOVE.

nadzorom samog predsednika vlade dr Janeza Drnovšeka i tročlane vladine komisije. Poslednjih meseci penzionisano je preko 130 radnika tajne policije, priprema se njeno preseljenje iz zgrade ministarstva unutrašnjih poslova, a u aferama koje mesecima potresaju Sloveniju upravo su najviše kompromitovani rad službe i postupci njenih službenika. Uz to, nezvanično se u Sloveniji tvrdi i da je rasulo tajne policije uzrokovano političkim ambicijama pojedinih stranaka i lidera, koji su učinili sve ne bi li se dokopali i „očistili“ svoje dosijee koji se čuvaju u arhivima davnašnje UDBE, potom SDB, a S. Sićara

Prva vojna vežba armije Makedonije

Kičevo. — Prva zaruzeno—taktička vojna vežba armije Bivše jugoslovenske republike Makedonije održana je juče na vojnom poligonu Suvopolje kod Kiсета. saopšteno je danas u Skopju. Vežbu je pratio makedonski predsednik Kiro Gligorov, sa visokim vojnim starešinama armije. Načelnik generalštaba armije Dragoljub Počinov ocenio je da su jedinice koje su učestvovale u vežbama pokazale „visoku borbenu gotovost i solidan stepen vladanja borbenim sredstvima i opremom sa kojom raspolaže armija Makedonije“.

Vežbu je, kako je saopšteno, pratio akreditovani vojni ataše Turske Mehmet Tas. Tanjug

Bibanski maloletnici porušili pravoslavne spomenike

Kumanovo. — Deset nadgrobnih spomenika građana srpske i jedan spomenik građanina makedonske nacionalnosti na pravoslavnom groblju u kumanovskom selu Opaje, 14. septembra ove godine porušila su četvorica maloletnika albanske nacionalnosti, nastanjena u ovom mestu,

„saopštila je u subotu Uprava za

unutrašnje poslove u KumanoVU. Uprava će, kako je saopštila, ovih dana podneti krivičnu priJavu protiv počinilaca Ovog gnusnog nedela i istovremeno će ih predati opštinskom javnom tužilaštvu kumanovske opštine na dalji postupak. (Tanjug)

Dražem Budiša

hrvatske“ Vlado Gotovac je upozorio da je Hrvatska danas država od koje „ljudi okreću leđa“. Istovremeno Gotovac je HDZ nazvao „grupom uzurpatora“ koja sama odlučuje o svemu i koja sebe želi nametnuti „kao bit hrvatstva i njegov jedini kriterij“.

Stoga ispada, kaže Gotovac, da svi koji ih kritikuju „tobože pljuju u kolijevku hrvatstva i domovinu“.

U bojkotu parlamenta Hrvatskoj socijalnoj liberalnoj stranci pridružile su se regionalne partije, Istarski demokratski sabor i Dalmatinska akcija. Verbalna podrška dobivena je ı od ostalih opo?žicionih stranaka, ali su se one vratile u sabornicu i obrazložile da je to „Zbog važnosti dnevnog reda“.

Opozicija tako još jednom nije pokazala jedinstvo, ali je HSLS najavila da će nastaviti borbu koju je započela. {Tanjug)

PROGRAM SLOVENAČKE VLADE ZA NAREDNU GODINU

Godisnja inflacija 13 odsto

Ljupijana. — Ekonomska strategije Slovenije u 1994. godini, koju je u nacrtu „Budžetskog memoranduma“ projektovala vlada dr Janeza Drnovšeka, temelji na očekivanjima. ekonomskog rasta od jedan odsto godišnje.

Naredna godina bi, pretpostavlja slovenačka Vlada, tako po prvi put, posle pola decenije, donela ekonomsku stabilizaciju i rast.

U strategiji za normalizaciju najvažnije mesto zauzima zadržavanje inflacije na 13 odsto na godišnjem nivou i pad plata, koje bi u 1994. u proseku bile realno niže za 5 odsto. Prema na-

crtu budžeta za sledeću godinu,

koji bi na strani odliva iznosio oko 400 milijardi tolara, odnosno 5,6 milijardi maraka, a prilivi bi bili 380 milijardi tolara, godišnji budžetski deficit iznosio bi tek jedan odsto bruto društvenog proizvoda.

Vlada planira da se državni budžet napuni najviše, negde oko 3 milijarde maraka, porezima na promet, koji će se u odnosu na tekuću godinu izuzetno povećati. Od poreza na promet tako će budžetu najviše dati potrošači benzina, cigareta i alkohola, od carina se predviđa 12 milijardi više nego ove godine, a u projektu je i izuzetno visoko oporezivanje kockarnica.

Slovenačka vlada u 1994. namerava da, pošto se okonča proces privatizacije, zaustavi neprestano povećanje broje nezaposlenih, povećavanjem ulaganja u „aktivnu politiku zapošljavanja“, dok će se investicije države istovremeno smanjiti za

dva odsto: 5 пе S. ŠIĆAROV

REZULTATI EVROPSKOG SAMITA U BEČU

0 manjinama samo kompromis

Dusan Sekulic

dopisnik „Borbe“ iz Beča

Čak su se i austrijski novinari, veoma skloni preterivanju u svoju korist, samo jednom odlučili da zaista u posleratnoj istoriji jedinstven skup preko 30 šefova država ili vlada Starog kontinenta, uporede s čuvenim Bečkim kongresom, na kome je daleke 1815. krojena sudbina Evrope, i to tako da se posledice i danas osećaju.

Do svojevrsne „inflacije“ šefova država ili vlada došlo je između ostalog i zato što je Evropa iznenada dobila čitav niz novih nacija, a njihovo okupljanje omogućeno krahom komunizта. to bi bila jedina sličnost s čuvenim Kongresom. Državnici koji su se okupili ovog puta u Šenbrunu ni izdaleka nemaju moć koju su imali njihovi prethodnici iz prošlog veka, centri odlučivanja na globalnom nivou su daleko, njihovih predstavnika nije bilo.

Većinu učesnika bečkog samita, naročito domaćine, ljuti podsećanje na američku ocenu kako je to bio „debatni klub“.

„Bečka deklaracija“, usvojena: na kraju, unapred je najavljena kao kompromis oko „eksplozivnog” pitanja manjina i njihove zaštite. Jer, kad se stvari pažljivije pogledaju, postaje jasno kako to nije nimalo naivno, nego naprotiv „krvavo“ pitanje, što se vidi najpre u nesrećnoj Jugoslaviji, a zatim skoro svuda u Evropi — od Crnog Mora do Trske.

U razumljivoj težnji da spreče ugrožavanje samih зеђе, еугорski državnici su bili toliko skloni kompromisu, da čak nisu uspeli ni da se dogovore oko definicije nacionalne manjine. A kad se ne

zna precizno šta je to — čemu -

onda priče o pojačanoj zaštiti i panevropskom sudu čije će odluke morati svi da poštuju, pod pretnjom sankcija?

Teško da je ovog puta u Beču bilo tajnih, zakulisnih pregovoга ı dogovora, naročito O „Sporednim“ pitanjima, koja su u stvari najvažnija: o Jugoslaviji i Rusiji. Na pitanje egipatskog novinara da li su evropski glavari odlučili da daju zeleno svetlo Amerikancima za intervenciju u Bosni, što ovi navodno traže kao najvažniji uslov da pomognu „Muslimanima, austrijski kancelar Vranicki odgovorio je nedvosmisleno jasno. Nema sloge među Evropljanima u pitanju građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji, stavovi su previše različiti, a da šalje trupe nije raspoložen niko.

On Je odbio svako poređenje s ratom za Kuvajt, na šta Je pored njega sedeći austrijski ministar inostranih oslova Mok vidno „promenio boju“. I nemački kancelar Kol je bio nedvosmisleno jasan: nema ništa od vojne intervencije u Bosni, niko nije spreman da tamo pošalje stotine hiliada voinika сца bi sudbina bila opasno neizvesna. Španski premijer Gonsales takođe je odbio svako poređenje s Kuvaj-

tom: u Jugoslaviji je građanski rat, svako mešanje sa strane bilo bi pogrešno.

Da je Balkan ipak bio u centru pažnje iako van dnevnog reda, govori i to što je na samom početku „Bečke deklaracije“ napisano: | =

„Ova Evropa je nosilac ogromnih nada, koje ni po koju cenu ne smeju biti uništene teritorijalnim pretenzijama, oživljavanjem agresivnog nacionalizma, uspostavljanjem interesnih sfera, netolerancijom ili totalitarnom ideologijom. Mi osuđujemo sve te zablude. One su gurnule narode bivše Jugoslavije u mržnju i rat i ugrozile druge regione. Mi pozivamo one koji odlučuju u ovim narodima da svo-

Niko nije raspolozen da salje frupe u Bosnu: Vranicki

je konflikte privedu kraju. Mi pozivamo te narode da zajedno s nama grade i učvršćuju novu Evropu“.

Pozvani su doduše zaista bili svi — osim Srba. Možda je tako u neku ruku i bolje, jer Hrvatska je Ovog puta više izgubila nego dobila. Nedvosmisleno je роtvrdila lično gospođa Lalimijer, prvi čovek Evropskog saveta, da će narednih nedelja biti obavljeno saslušavanje Hrvatske delegacije u vezi s ponašanjem u Krajini ı Bosni, pri čemu se može dogoditi da joj bude oduzet status specijalnog gosta, što je inače poslednji stepenik pred punopravno članstvo.

Rusiji je takođe nedvosmisleno poručeno da podrška Borisu Jeljcinu važi samo uslovno, ako hitno sprovede slobodne plura-

lističke izbore i — naročito je naglašeno — omogući slobodu štampe. ;

Cini se da je austrijski kancelar Vranicki, koji je inače zablistao svojim Jasnim ı logičnim stavovima, u pravu kad kaže da uspešnost „novog Bečkog kongresa“ ne treba meriti crno-belim aršinom uspeha ili neuspeha. Ogroman je uspeh već to što se ovoliko državnika sastalo, što su svi oni predstavnici koliko-toliko demokratskih režima i što Više nema podele Evrope. Čak ako su iz Beča poneli samo saznanje o nemoći kontinenta „s ogromnim ambicijama” da u ovom času deluje složno i koordinirano. i to ie neka korist.

Granic: Hrvafska ima najbolji demokrašski sistem

Beč. (Tanjug). — Hrvatski ministar spoljnih poslova Mate Granić tvrdi da će njegova zemlja sigurno uskoro postati punopravan član Saveta Evrope pošto, kako je izjavio u intervjuu austrijskoj agenciji APA, „Hrvatska ima najbolji demokratksi sistem“ od svih takozvanih „novih demokratija“.

Po Graniću, nacionalne manjine u Hrvatskoj su „zaštićene

na najbolji način“, a sloboda štampe je „sasvim garantovana“.

Granićeva izjava je u očitoj suprotnosti sa onim što se u protekla dva dana moglo čuti na samitu Saveta Evrope u Beču. Hrvatska je bila meta žestokc kritike zbog, kako je prekjuče rečeno na zavaršnoj konferenciji za štampu, „svakodnevnog kršenja prava čoveka“ i ukidanje slobode štampe.