Борба, 11. 10. 1993., стр. 8

ДУЕТ

Та šta ce se suditi ućkoju i Hasbulatovu

Đuro Bilbija

dopisnik „Borbe“ iz Moskve

Koristeći se situacijom koju je stvorio raspuštanjem parlamenta i Kongresa deputata i likvidacijom velike većine opozicionih partija, Jeljcin je požurio i da rastera sve regionalne i lokalne sovjete. Ne čekajući da iskoriste priliku koju im je pružio pre nekoliko dana — da „smognu hrabrosti i poštenja“ da se sami raspuste — najnovijim dekretom je (iako po ustvu na [0 пеma pravo) obnarodovao njihovo raspuštanje. Istovremeno je naredio da se u oblastima i gradovima, kao predstavnički organi vlasti, formiraju sobranja ili dume, a 21 republici u sastavu Ruske Federacije preporučio da svoja zakonodavna tela reformišu u skladu sa dekretom. Jeljcinovim namerama otpor, zasad, pružaju 23 federalne jedinice. Među njima i tri republike:

ra Moskovskog, vojnog okruga, ali ne mogu otvorcno reći koje nas voje jedinice podržavaju pošto bi njihovi komandanti bili uhapšeni”.

Razvoj situacije je pokazao da na stranu parlamenta nije prešla ni jedna jedinica. Štaviše, Ruckoj je priznao da je vrbovao zamenika ministra odbrane generala Borisa Gromova, ı ko mandanta Ratne avijacıje Pjotra Dejnjekina, alı da su va om „OXсам па сечи“

Ipak je „armijska tema“, već dovedena do belog usijanja. Na stranicama predsedniku Jeljcinu izuzetno naklonjenog dnevnog, lista „Kuranti“, general-major Vladimir Dudnjik je obelodanio da je jedan „visokopostavljeni pukovnik“ iz ruskog Generalštaba, u intervjuu danskom listu „Informacion“, izjavio da „stariji oficiri Generalštaba ne podržavaju Jeljcina i njegove korake i a je u inženjerijskoj, akademiji

Jeljcin danas u Tokiju Predsednik Rusije Boris Jeljcin otputovaće danas u prvu posetu Japanu koja bi — po ocenama Moskve trebalo da označi početak nove

etape u razvoju rusko-japanskih odnosa. Poseta ruskog predsednika Tokiju do sad je dva put aodlagana zbog nesporazuma koji su iskrsa-

vali između Moskve i Tokija.

Tokom posete dve strane će potpisati oko 15 dokumenata i ugovora iz raznih oblasti. Najvažniji od njih biće deklaracija o rusko-japanskim odnosima i o perspektivama razvoja trgovinsko-ekonomske i naučno-tehničke saradnje. U planu je da se potpiše i dokumenat o saradnji u oblasti istraživanja kosmosa, zatim o sprečavanju incidenata u međunarodnim vodama i u vazdušnom prostoru.

Tokom razgovora razmotriće se mogućnost potpisivanja mirovnog,

sporazuma između dveju zemalja.

Četiri Kurilska ostrva bila su i ostaju najveći problem u odnosima

Moskve i Tokija.

Karelija, Baškirija i Kabardino-Balkarija. Neke od njih i adlje insistiraju na istovremenim prevremenim parlamentarnim i predsedničkim izborima. A neke, kao naftom prebogate Tjumenska oblast, čak odbijaju da ponište odluku kojom su Jeljcinov ukaz od 21. septembra proglasile antiustavnim. Pristaju jedino da anuliraju odluke kojima

"su taj sporni ukaz proglasile ne-. važećim na svojoj teritoriji. Pa:

ipak je malo verovatno da će se ova pobuna širiti.

Posebno su interesantna nagađanja o ulozi koju je za vreme uvođenja vanrednog stanja u Moskvi i zauzimanja Belog doma igrao armijski vrh na čelu sa ministrom odbrane generalom armije Pavelom Gračovom.

Špekulacije su počele onoga trenutka kada je Ruslan Hasbulatov, uhapšeni predsednik Vrhovnog sovjcta, u opkoljenom Belom доти гекао: „Ма пази stranu prclaze pojedince vojnc jcdinice ı cele grupe“. Poscbno kaЧа је Ruckojev ı Hasbulatovljev „ministar odbranc“, pencral Vladislav Ačalov, dodao: „Kroz kordone, na našu stranu svakodnevno prelazi po 10-20 ofici-

„Kujbišev“ obavljeno anketiranje: ko podržava, a ko ne podržava Jeljcina? Nakon tvrdnje da su tenkovi i borna kola put do centra Moskve, koji mogu preći za 30-50 minuta, prelazili punih osam sati, Dudnjik je razotkrio i da je na zatvorenom sastanku Kolegijuma Ministarstva odbrane jedan od generala tražio da se glasa o vernosti armije Jeljcinu. Na to je — prema Dudnjiku — Gračov reagovao rečima: „Neće se glasati, a ko ne podržava predsednika — može da napusti salu“. Ovakvu intervenciju Gračova, Dudnjik je propratio rečima: „Prirodno, potčinjavajući se službenoj disciplini, niko nije izišao, ali niko nije podigao ruku ni za ni protiv, što je svakom od prisutnih, zavisno od daljeg razvoja situacije, ostavljalo slobodu manevra“.

Gotovo istovremeno, U ViSOkotiražnoj „Komsomolskoj pravdi“ koja je takođe naklonjena Jeljcinu — štampana je tvrdnja da je, sve do 4. oktobra, general Dejnjekin redovno obaveštavao Ruckoja i Hasbulatova o svemu što se govorilo i odlučivalo na sastancima Kolegijuma Ministarstva odbrane. Pozivajući se na isti izvor, isti list je obnarodovao i to su neki „krupni ar-

U Moskvi relativno mirno

Prvi dan produžetka vanrednog stanja u Moskvi protiče relativno mirno i pored nagoveštaja pojedinih partija i pokreta da će organizovati demonstracije — javlja Tanjug. Nadležni organi saopštili su da do prvih popodnevnih sati nije bilo većih okupljanja građana. Tu i tamo uočene su grupe od pedesetak ili stotinu ljudi, ali oni nisu ni pokušavali da demonstriraju.

Vlasti su upozorile da će upotrebiti sve raspoloživa sredstva da bi

osujetile takve namere.

I prethodna noć prošla je mirno, sa mnogo manje kršenja propisa

o policijskom času nego ranije.

Juče su uz blagoslov patrijarha moskovskog i cele Rusije Aleksija II u pravoslavnim crkvama održana bogosluženje u spomen žrtva-

ma nereda 3. i 4. oktobra.

mijski komandanti“ — posle 21 septembra — poslali Jeljcinu ı Hasbulatovu tclegrame s predlogom da se vrate „nultoj vari-

janti“. Sam Gračov Je — takođe u „Komsomolki” — priznao da je

„koordinacija slanja telegrama Jeljcinu i Hasbulatovu bila poverena pcncral-pukovniku Mironovu“. Otkrio jc i to da su Ruckoj, Hasbulatov ı Ačalov u svc vojne okruge slali tcićpramc s apelom da se preloazi na njihovu stranu,,kao ı to da jc Ruckoj nekoliko puta telefonski razpBovarao sa MDejnjekinom, dok je

Rueckojev pomoćnik, Aleksan-.

dar Krasnov, na isto mamio Mironova. Obojica su, medutim, tvrdi Gračov, takve ponude odbili ı o svum kontaktima ва ођаVeštavalı Uprkos svemu, utisak je da je rusko armijsko klupko tek počclo da se razmotava, tim prce Sto mnogi zapadni posmatrači procenjuju da u svemu što se dogodilo pravi pobednik nije Boris Jeljcin već — armija. A to bi moglo značiti da držanje vojnog vrha može biti velika nepoznanica u slučaju nekih novih eventualnih događaja.

U izvesnom smislu, nepoznanicom se može smatrati i buduće su đenje Ruckoju, tTasbulatovu i ostalima. Prvo zato što sam sudski proces — kako je u pro-

jeljcinskim „Izvestijama“ napi-

sao uticajni doktor prava Anatolij Naumov — „teško da će biti skoro“. Drugo, zato Što je Kremlj na velikoj muci: za šta optužiti i za šta suditi vođe pobune? Državno tužilaštvo je nagovestilo da bi centralna tačka optužnice mogla da glasi: izdaja zemlje sa. organizovanjem Zavere radi preuzimanja vlasti. Međutim, većina pravnih eksperata upozorava da Ruckoj i Hasbulatov nisu izdavali zemlju i daje organizovanje zavere radi preuzimanja vlasti, u članu 64. Krivičnog zakonika Rusije, direktno povezano sa delovanjem u korist neke strane sile.

Stoga se čini verovatnim da

će Ruckoj i Hasbulatov odgova-

rati po članu 79. KZ — za organizovanje masovnih „nereda, praćenih pogromima i razaranjima, za šta bi mogli biti osuđeni na dve do 15 godina. Znači: ne i na smrt streljanjem. Ali, gotovo

'je izvesno da će ih državni tuži-

lac teretiti — kao inspiratore i organizatore — i za ubistvo s predumišljajem i za napad na život radnika milicije. A za jedno i za drugo se može izreći i smrtna kazna. U međuvremenu u moskovskom Lefortovskom zatvoru Ruckoja i Hasbulatov (demantovane su vesti da se ovaj drugi nalazi u kritičnom stanju) se nalaze iza rešetaka u ćelijama za po tri zatvorenika, ukupne površine 8 metara kvadratnih. Dosad još nisu puštani da se prošetaju unutar zatvorskog kruga, ali zato imaju mogućnost da slušaju radio i čitaju dnevnu štampu. Njihov meni za 7. oktobar izgledao jc ovako: za doručak makaroni i zaslađeni čaj, za ručak — šči s mesom i haringa s krompirom, za večeru — griz sa zaslađenim čajcm.

Inače, prcdsednik Jcljcin doneo je u subotu ukaz kojim sc vanredno stanje produžava do 19. oktobra. A odlukom gradskih vlasti Moskve trajaće od ponoći do 5 časova ujutru.

Zvanično je saopšteno da su tokom oružanih sukoba poginuЈа око 142 lica, najvećim delom civila аи а аи |

Try, МЈЕРА ЋЕ РА !

BORBA PONEDELJAK 11. 10. 1993.

Spekulacije oko armije: Tenkovi ispred рапатет!а

Gorbacov za istovremene izbore

London, (AP7 — Bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov izjavio je da parlamentarni, predsednički i lokalni izbori u Rusiji treba da se održe istovremeno, ali ne pre narednog proleća. On je precizirao da nema dovoljno vremena za organizovanje poštenih i demokratskih izbora do decembra, kada je predsednik Jeljcin predvideo da se održe izbori za parlament.

U intervjuu vođenom uživo za Bi-bi-si, Gorbačov nije želeo da kaže da li će se kandidovati na izborima. „Sve se promenilo i situacija je toliko različita od one pre nekoliko dana da sada razmišljam o svojoj ulozi u budućnosti i o tome ću odlučiti ubrzo“ — rekao je tvorac „perestrojke“! Ulazak Gruzije u ZND bio je njena poslednja šansa da se spasi raspada i građanskog rata. Priznajući ovo, njen lider Eduard Ševardnadze je izjavio: „Za nas je pristupanje ZND bilo poslednja rezerva za kojom nismo posezali dok se zemlja nije našla na ivici propasti. Mi abhaski problem bez zbližavanja sa Rusijom ne možemo rešiti, u tome nam ne može pomoći niko drugi — ni UN, ni ostale međunarodne organizacije. Uostalom, svoje učešće u rešavanju abhaskog problema rukovodstvo Rusije je uslovilo ulaskom Gruzije u ZND. Osim toga, Kremlj nam je postavio i uslov: ako želite ruski

ODNOSI KINE | IZRAELA

Gorbačov je ocenio da se u ovim uslovima, kada su suspendovane političke partije i „glasnost“ u štampi, ne mogu očekivati:slobodni i pošteni izbori na kojima će ljudi imati pravo da kažu šta misle. On se stoga založio da se izbori odlože do marta ili aprila, kada bi na vlasti mogli da dođu „novi ljudi koji će nastaviti reforme“.

Bivši sovjetski lider je izjavio da je Jeljcin s pravom zaustavio pristalice tvrde linije u njihovom pohodu na TV-centar Os-

-tankino i, navodno, Kremlj, ali

je dodao da je „apsolutno neprihvatljivo“ bilo otvaranje vatre na zgradu ruskog parlamenta, dok su u njoj bili deputati, žene, administrativno i DOmoćno osoblje.

Gruzijska poslednja sansa

gas, naftu, sirovine i druge materijale — tada stupajte u ZND“.

Prema Ševardnadzeovim rečima, Gruzija je pogrešila što nije od samog početka ušla u ZND ali je i dodao: „Mi sada — kada se ona oslobodila crnih reakcionarnih snaga koje su i dovele do rata između Gruzije i Abhazije — više verujemo i Rusiji i Zajednici Nezavisnih Država“.

Posebnim sporazumom, potpisanim između Moskve i Tbilisija, Gruzija je Rusiji ustupila: tri vojne baze i dva vojna aerodroma na svojoj teritoriji. Za uzvrat, Rusija će Gruziji isporučivati sirovine i oružje.

Jicak Rabin ·

stiquo U Peking. — Izraelski premijer Jicak Rabin doputovao je juče u četvorodnevnu posetu Pekingu, javljaju agencije napominjući da je to prva poseta jednog izraelskog šefa vlade Kini otkako su dve zemlje uspostavile diplomatske odnose januara prošle godine.

-• Pozivajući se na diplomate, AFP navodi da će situacija na Bliskom istoku biti jedna od glavnih tema razgovora.

Prema izjavama tih diplomata, Rabin će od Kine zahte-

Peking

vati da ograniči svoju nuklearnu saradnju sa Iranom.

Peking je u maju obećao, napominje AFP — da će Kina prestati da prodaje rakete Siriji, ali Izuel je i dalje zabrinut zbop nuklearne saradnje Pekina i Teherana, zvanično u су пот domenu.

Rojter primećuje da Rabinova poseta predstax lja značajan signal da Kina, koja je dugo bila saveznik arapskog sveta, zauzima uravnoteženiji pristup bliskoistočnim problemima.