Борба, 25. 10. 1993., стр. 2

УДАНЕВНИК

БОРБА ПОНЕДЕЉАК 25. 10. 1993.

БУДУЋЕ АГРОДИЛЕРСКЕ ФИРМЕ НЕШТО МНОГО МИРИШУ НА ЈЕЗДУ И

ДАФИНУ ;

Могло би се десити да овај 60лесни и гладни народ поцрка прије него што савезна и републичка влада изекспериментишу све своје, за његово оздрављење и преживљавање, тако спасоносне одлуке и уредбе. А то би била грдна штета. Не зато што би се најзад схватило да народ ипак није издржљив баш до глупости (која је, иначе, једина безмјерна и бесконачна), већ што владајући спасиоци не би имали прилику да покажу колико је неисцрпан арсенал њихових идеја. Као што је ова најновија о оснивању „овлашћених (читај: од државе одабраних) друштвених и приватних агродилерских фирми“ за откупи стокирање _ пољопривредних производа“, које би, опет по неким вајвда само њима одговарајућим критеријумима“ са-

мостално одабрале овлашћене |

продавнице на мало“ у којима би се грађани снабдјевали унапријед за годину дана упла-

. ћеним прехрамбеним артиклима. Предлагачи су замислили да ове фирме из свог капитала, кредита пословних банака и намјенског улога домаћинстава финансирају откуп пољоприврсдних производа по тржишним цијенама. Грађанима би се у посебним књижницама регистровале количине роба које су уплатили за годину дана, а они би их, без доплате на дан преузимања, сукцесивно узимали из овлашћених продавница кад им затребају. Каже се и да би државни органи контролисали понашање агродилерских фирми, и кажњавали их ако се упусте у неке малверзације, а ове би на исти начин биле одговорне за пона-

шање „своје“ трговачке мреже према грађанима. Дирекција за робне резерве би, предлаже се, откупљивала такође део продукције главних пољопривредних производа средствима примарне емисије и цијенама које би утврђивала држава. Одатле би се, углав-

ном, снабдијевала војска, а.

грађанство у случају елементарних несрећа.

Тврдња предлагача — без обзира што је својим потписом утемељују и неке личности са професорскими докторским титулама — да је „смисао пројекта да се дозволи слободно дјеловање тржишта на овом сектору, али уз контролу да овлашћене дилерске организације и остали учесници у

систему не врше нарушавање

тржишта“, више је него апсурдна. Јер, прво, какво је то „слободно тржиште“, ако на ззаму држава прописује цијен одабира предузећа, и оставља на

вољу држави или да неког.

приватника натјера да топи сопствени капитал продајући робу испод тренутно тржишне цијене, или да данас одузме право бављења тим послом, који им је јуче одобрио. И гдје је гаранција да ту неће опет доћи до очите или невидљиве шпекулантске спреге између државних органа, банака и дилерских фирми, попут онога што се дешавало са „Јјугоскандиковим“ и Дафининим обећањима и крајњим остварењима. А који ће то још грађанин повјеровати држави да би свој новац заиста унапријед уложио, добивши за узврат папирнато обећање да му послије мјесец-два неће бити или потпуно обезвријеђен, као у случају свих досадашњих улога на штедњу, или да са књижицом плаћеном брашну неће узалуд недјељама обилазити празне радње, као што то чини са актуелним септембарским боновима.

Занимљиво је још нешто. Управо у тренутку кад су стручни савјетници савезне владе предложили овај пројект, једино је савезни министар за пољопривреду рекао да је то лудост. И да би једино требало · савјетовати објема владама да укину све своје уредбе и одлуке о ограничењу промета роба пољопривредним производима. Глас министра Ковиљка Ловра засад је остао усамљен. Д. Вучинић

ДОБАР ИЗГОВОР ПОСКУПЉЕЊА ВРЕДИ е Светске цене — шта је тог

Да све свакодневно поскупљење, није новост, али, ништа новије није ни да се поскупљења све чешће изражавају и у хиљадама процената. Такав је и октобарски „скок“ струје за „тричавих“ 975 процената, што свеукупно и није више неки посебни повод за чуђење.

Међутим, ујдурмг државних чиновника, старија, иначе, од ове државе, а зване паритети и диспаритети, уз „светску“ цену, време је да се каже, „не пије више воду“. Пре свега, светска цена у све-

ту не постоји, а ни просек цене струје у пет западноевропских земаља са којима се храбро упоређујемо, не значи нешто више, осим као 0о6разложење, пре свега потроттачима, зашто ће да дају плату ове зиме. Иначе, свуда у нормалном свету, цену одређују понуда и потражња, уз платежне способности купца и његове спремности да дотичну робу купи. Зато и нема фиксних цена, како би то иначе наши економски програми желели. Д. Горшек

Ин за запат, а камоли 36

ифтек: С једне војвођанске фарме, из бољих дана

МЕСА ЋЕ СВЕ РЕЂЕ БИТИ У РАДЊАМА

Опет крив диспаритет

Београд. — Да раднички синдикати нису преузели бригу о исхрани својих чланова све би ређе била домаћинства из чијих јеловника није избачено месо. Овако, сналажљиве домаћице синдикални пакет распореде тако да у месарама пазаре само они који у породици немају никог запосленог или ближег рођака на селу.

Цена, ма како потрошачима била превисока, за снабдеваче је прениска. На питање зашто нема меса и да ли ће га ускоро бити они одговарају да је питање дана када ће кланица обуставити производњу. Диспаритет је опет рестом девизног курса толико поремећен да је неисплативо одржавати сточни фонд и уклапати се у државни ценовник.

— Као снабдевачи Београда обавезни смо да испоручујемо месо иако све иде на нашу штету, тврди Владо Крстановић из „Центрокопа“. Јуче је, на пример, испоручено око

шест тона јер ми смо принуђе-

ни да кољемо стоку чији тов је завршен, али због недостатка сточне хране не можемо да 06нављамо фонд. У нашим стајама има још само 3.000 комада стоке, што не обезбеђује редовну снабдевеност ни наших продавница. 2 Е Слична ситуација је и код других произвођача који још живе од резерви. Како се цена живе стоке скоро приближила лимитираној цени меса нико нема рачуницу да уз све трошкове набавке хране и бриге за сточни фонд одржава производњу. Такође, нема интереса

ни за продају месних прерађевина јер је продаја слаба.

Док се и снабдевачи чуде како још издржавају да како— "тако снабдевају продавнице, из свих крајева стижу вести да сељацима није ни на крај памети да продају стоку на пијаци. За сада подмирују своје потребе и склапају приватне аранжмане послујући много повољније него са друштвеним кланицама. На тај начин већина просечњих Југословена попунила је замрзиваче количинама меса довољним да зи-

му преживе бар са парчетом

меса ако не сваки, а оно сваки други дан. Тако су смањили потражњу овог цењеног артикла у месарама, па произвођачи нису на мукама како да задовоље купце. М.В.

ЕКОНОМСКА ПЛАТФОРМА ДЕМОКРАТСКЕ ОПОЗИЦИЈЕ

Београд. — Садашњи политички поредак сноси искључиву одговорност за катастрофалну економску и социјалну ситуацију у земљи, само демократска опозиција може да обезбеди привредни преображај земље, а основна полазишта записана јуче, у Сава центру усвојеној, „Економској декларацији“ — су приватна својина, слободно тржиште и отворене границе за несметан проток робе, људи, капитала и информација.

· Изузев Демократске странке која се после првог дана рада повукла са овог скупа, све релевантне странке демократске. опозиције потписали су овај „папир“ — који је уједно и први важан документ око кога су се- окупиле опозиционе странке:

Демократска опозиција заступа изградњу модерних демократских институција законодавне, извршне и судске власти, заговара ефикасну и јефтину државу и повратак у међународну заједницу. Неспорни су: приватизација, подстицање тржишне конкуренције залагање за реформу банкарског, пореског, царинског, спољнотрговинског и информационог система и платног промета, као и ангажман на решавању проблема запослености производних капацитета и радне снаге. Најспорији део декларације око кога је претходно у оквиру радне групе било пуно, прилично жучних расправа је залагање за јавне радове, али је на инсистирање СПО и то уврштено у завршни документ. Економ-

ска платформа подразумева и

подстицај прилива иностраног .

капитала, изједначавање пословања домаћег и страног капитала, и подстицање развоја малих и средњих предузећа.

Насупрот владајућој партији, опозиција се залаже за измештање социјалне политике из предузећа, преношење те обавезе на државу и увођење народних пензија које би свим грађанима старијим од 65 година гарантовало мирну старост. Посебно је апострофирана пољопривреда, а као мере предлажу се: систем гарантованих цена повољно кредитирање пољопривреде и формирање механизама заштите путем регреса, премија и дотација. Т. Јакоби

Отворитн јавне кухиње: Подгорица. Подавно подгорички синдикати, и не само они, траже да државу финансира рад неколико јавних кухиња, у којима би се један оброк дијелио бесплатно. „Све више је оних који не могу да обезбиједе храну и није ништа лоше ако би (нејзапослени радници, сиротиња и други могли појести тањир топлог јела бесплатно. Уосталом јавних кухиња има много и у развијеним земљама свијета“ — каже Будимир Шљивљанчанин, секретар ВССС

Црне Горе.

Иницијативу синдиката, за ада међутим

није прихватила држава

Скупље млеко: Београд. — Млеко и "млечни производи би од данас требали да буду скупљи, судећи према цени млека по масној јединици, више од 200 одсто. Произвођачи, наиме, траже да овај бели напитак по масној јединици кошта 2.000 динара. У „Имлеку“, највећем снабдевачу Београђана овом животном намирницом, у петак су радили ·

МЕЗА

цистерне.

4 , из

калкулацију трошкова и цена ће се знати, вероватно, већ данас. С. Ј. Цистерне једини спас: Параћин. — Због веома ниског водостаја“на извору Света Петка, који се не памти за последњих 30 година, у том делу Поморавља: Параћин, Ћуприја и други поморавски градови имају све веће тешкоће с водом за пиће. Без воде су јуче остали мештани насеља Текија у параћинској општини, а ништа боља ситуација није ни у вишим зонама града, па су у погон стављене

За буре нафте — 10 прасића: Зајечар. — Сељаци се довијају на различите начине не би ли сетву обавили што пре и с најквалитетнијим семеном. У Тимочкој крајини, где је планирана сетва на 50.000 хектара, земљорадници су приморани да шверцерима за литар нафте дају килограм живе мере прасади. За буре од сто литара нафте Тимочани дају шверцерима и по десетак прасади.

УРЛ ЗОНЕ Пао НЕ

„а