Борба, 25. 10. 1993., стр. 3
=> {i
БОРБА ПОНЕДЕЉАК 25. 10. 1993.
Декларацију у Београду
Значајан тренутак: Фикрет Абдић, Слободан Милошевић м Радован
555 УУ Караџић поупнсују ФОТО: И. ДОРОШКИ
РЕАГОВАЊЕ У САРАЈЕВУ НА ПОТПИСИВАЊЕ ДЕКЛАРАЦИЈЕ У БЕОГРАДУ
Потписи брзо блиједе
У Сарајеву је потписивање Декларације о трајном миру између Радована Караџића и Фикрета Абдића, уз кумство предсједника Србије Слободана Милошевића, дочекано „на нож“. Дан послије потписивање Декларације у Београду огласило се Министарство унутрашњих послова БиХ саопштењем у коме се каже да су „Абдић“, Караџић и Бобан кључне полуге контраобавјештајне службе и носиоци деструкције наше републике и њених народа“.
У реаговањима званичних иинституција и личности подједнако се осуђују потписивање Изјаве о миру у Загребу између Абдића и Бобана као и београдска Декларације. Неке разлике, ипак, остоје. Тако, 60санскохерцеговачки министар
иностраних послова Харис Силајџић у протесној поруци свом хрватском колеги Мати Гранићу каже да догађај у Загребу, уз блаагослов Туђмана, представља „мијешање у унутрашње послове БиХ“, док се Декларација у Београду третира само као издаја Фикрета Абдића.
Нико од грађана Сарајева, с којима смо радио везом успјели да разговарао, није желио да коментарише ниједан од ових догађаја, а најчешће поруке су се сводиле на то да се „све ово чује и прислушкује“. Сарајлије највише брине како ће преживјети зиму, уз честе тврдње да „уколико се овако настави тешко ће преживјети и они јачи, јер сви смо, осим профитера, исувише психички и физички исцрпљени и
нека нам је Бог на пооћи“. Цјелокупну свјетску, босанскохерцеговачку, српску и хрватску политику гледају искључиво кроз то да ли ће им иједна од њих омогућити преживљавање. И „ништа више“ — како рече један саговорник.
То што се „надмудрују Изетбеговић и Абдић, Туђман и Милошевић представља посебну врсту утакмице у којој слабији хоће да изнуде пенал, али им то тешко полази за руком“ — каже Сулејман Аиспахић, једини саговорник који је дозволио да му се објави име. Мало ко од наших сагаовоарника вјерује у трајан мир бар „за наредних десет година, а што се тиче потписа о миру они некако бразо изблиједе као и стотине досадашњих“ закључује Алиспахић. E. MI,
МОМЧИЛО КРАЈИШНИК
Муслиманима је доста рата
Крагујевац. — Ово што је
Фикрет Абдић урадио улива _
поверење да постоје снаге које схватају реалност, а она је да нема више јединствене Босне
и Херцеговине, да треба „раз-
траничити два народа која нису могла да заједно живе. Такође, то потврђује чињеницу да је муслиманском народу доста рата, да жели да се прекину ратна страдања, и да покушава да нађе излаз из ове ситуације у коју га је довело милитантно руководство —
рекао је Момчило Крајишник, председник Скупштине Републике Српске у јучерашњој емисији „Печат времена“ Радио Крагујевца.
Ранији покушај лидера Муслиманскобошњачке организације, Адила Зулфикарпашића, да потпише историјски
- споразум са Србима и на тај
начин цементира мир међу два народа у БиХ, пропао је, каже Крајишник, зато што су се томе успротивиле милитантне политичке снаге у муслиманском руководству. Ипак,
истиче Крајишник, надам се да ће и те снаге које су биле за ратну опцију, коначно схватити реалност и схватити да је мир једина опција која одговара Муслиманима. Коментаришући _ недавне разговоре српске и муслиманске делегације, Крајишник је рекао да се стиче утисак да су Харис Силајџић, муслиман-
ски министар спољних посло-
ва, и део Муслимана, направили заокрет схватајући реалност. 3. Р.
АБДИЋ У БЕОГРАДУ
Босански Садат
Бјуб Штитковац
Потписивање Декларације (споразума) о трајном миру између лидера босанскохерцеговачких Срба др Радована Караџића и вође западнобосанских Муслимана Фикрета Абдића у Београду може само на први поглед да дјелује као сензација. Абдић је већ дуго комуницирао са представницима Срба, као и Хрвата, и ово је само његово финале трагања за миром под сваку цијену и под било каквим условима.
Познат као „својеглави прагматичар“ и политички хазардер дошао је у српску престоницу без икаквих комплекса и, изгледа, гриже савјести због тога што је окренуо леђа централној власти у Сарајеву, која сикне на њега, али му очигледно ништа не може. На неки начин долазак Абдића у Београд подсјећа на чувену посјету бившег египатског предсједника Анвар Ал Садата Тел Авиву 1979. године када су ударени темељи практичног договарања Арапа и јеврејске државе о миру. Садат је тај корак платио главом, а већина Арапа га је прогласила тешким издајником. Египат је, такође, био десетак година у тоталној изолацији од стране арапске сабраће. Послије свега, садашњи блискоисточни мировни процес показује да управо ти Арапи који су египатског предсједника сматрали највећим издајником и душманином иду његовим "стопама — полако почињу да склапају сепаратне уговоре споразуме са Израелом.
Цазинска крајина је била и остала најбезболније подручје БиХ у овом рату. Најмање је било проливања крви, рушења и свега другог што рат носи са собом. Можда је добро што су „сепаратни“ споразуми између Муслимана и Срба почели из једног таквог подручја. Једнотавно да се види да су они могући, а то је у овом тренутку најбитније. Јер, да су директни преговори почели, на примјер, о Источној Босни, запело би се на првом кораку како због страдања тамошњег муслиманског живља тако и општег замешатељства и полагања „историјских права“ једне или друге стране на те територије. У Цазинској крајини је бар с те стране ситуација много чистија; муслимански живаљ је изразито већински, а Абдић је играњем на жици. успео да сачува и људство и објекте.
Уз све врлине потписане Декларације о миру у Београду намеће се питање кога Абдић представља и да ли ће његов „Вирус“ успјети да захвати остале Муслимане у БиХ. Према ријечима команданта Петог корпуса Армије БиХ у Западној Босни, Рамиза Дрековића Абдић има између 500 и хиљаду наоружаних људи. По Абдићевим ријечима, пак, он располаже са око 10.000 војника. Разлика је „драстична“.
Мало је, међутим, вјеровати да су Абдић и Изетбеговић прекинули све комуникације. Без обзира на јавне међусобне оптужбе предсједник Предсједништва БиХ покушава да кроз Абдићеве „лудорије“ испипа терен и у одређеном повољном тренутку убаци се у покренути мировни процес. Пред својим сународницима моћи ће у свако доба да се оправда, а на другој страни покушаће да добије оно што је Абдић „олако изгубио“. -
Уз жестоке критике кладушког Бабе у Сарајеву се све чешће и гласније говори о успостављању телекомуникација са Палама, а шеф босанскохерцеговачке дипломатије др Харис Силајџић успјешно води преговоре са Момчилом Крајишником о размјени заробљеника. Истовремено, већ је са хрватском страном размијењен добар број заробљеника. На крају испада да представници босанскохерцеговачких Муслимана воде мировни процес на два колосијека. Наравно, свако на свој начин.
ЗАПАДНИ ДЕО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ
ТОКИЈСКИ „ЈОМИУРИ ШИНБУН“
Измењена слика граванског рата
Токио. Потнисивањем мировног споразума између Фикрета Абдића и вођа босанских Срба и Хрвата, слика грађанског рата у Босни потпуно је измењена, пише јуче јапански лист „Јомиури шинбун“. До садаје грађански рат у Босни описиван као рат између Муслимана, Хрвата и Срба, а сада се, споразумом Срба и Хрвата са вођом Муслиман из Цазинске крајине и сукобом Абдића са централном владом у Сарајеву, ситуација битно мења, пише јапански лист.
=
„Јомиури шинбун“ наводи да је расцеп из-
међу Абдића и Изетбеговића настао кад је
Изетбеговић одбио да потпише мировни споразум из Женеве о подели Босне на три националне државе, чиме је настављен рат у тој бившој југословенској републици. Одлука Абдића да се регион око Бихаћа осамостали, а сада и склапање споразума о сарадњи на војном, али и економском, културном и другим плановима са Србима и Хрватима, још указује на неодрживост Изетбеговићеве идеје о јединственој Босни, пише јапански лист.
ТУЗЛАНСКА РЕГИЈА
Све јачи захтеви за аутономијом
Бањалука. — У Градачцу, Тузли и Грачаници изузетно су јаки захтеви за аутономију те регије, изјавио је Фадил Ханић, члан муслиманске Комисије за размену цивила у Градачцу.
Ханић је додао да је заправо читаву тузланску регију захвактио снажан талас отпора фундаменталистичкој политици Алије Изетбеговића и да се излаз тражи у аутонојији, попут оне коју је прогласио Фикрет Абдић.
Та аутономија, како је казао, претпоставља политичко и привредно ослањање на Републику Српску и СР Југославију. „Једини је проблем што с на тузланском подручју још није појавио вођа типа Абдића“.
У Тузли и околини, тврди Ханић, влада медијска и свака друга блокада. „Тузлаци се једино информишу посредством Радио телевизије Србије и Радио телевизије Републике Српске, док с муслиманским властима у Сарајеву по-
стоји само војна телефонска веза“. Ту одвоје-,
ност од Сарајева Ханић је илустровао чињеницом да готово годину дана нико из муслиманске власти није посетио Тузлу.
Грахово. — Вест о потписивању Декларације о трајном миру између представника РС и АП Западне Босне у западном делу РС постала је главна тема. Људе овде радује сваки потез који води миру а ово је без сумње управо то.
На просторима западног дела РС, граничном делу са АП Западном Босном се сматра да
ФИКРЕТ АБДИЋ _
миру треба дати шансу и истерати Изетбеговића и његов најужи политички и војни врх на брисани простор како би пстало јасно да Алија Изетбеговић не артикулише све муслиманске интересе. Да је то тако тврде многи званичници из општинских руководстава РС најавама даље аутономизације Републике Босне. T. M.
Обезбедно сам мир свом народу
Загреб. — Председник Аутономне Покрајине Западна Босна Фикрет Абдић, који је потписао мировне споразуме са босанским Србима и Хрватима, изјавио је прекјуче у Загребу да је обезбедио мир свом народу, јавља Ројтер.
„Главни разлог наших сусрета био је успостављање праведног и трајног мира“, рекао је Абдић на конференцији за новинаре.
Абдић је додао да је са председником Републике Српске
Радованом Караџићем размотрио питање српских тери-
торијалних уступака и копненог коридора за његову покрајину. „Приметили смо спремност председника Србије Слободана Милошевића и Караџића да нам уступе десну стране Босанске Крупе“, рекао је према, Ројтеру, Абдић.
Погинула 32 муслиманска војника
Београд. (Танјуг). — Муслиманске снаге су јуће из хаубица тукле центар Вареша, у којем је рањено шест цицила, јавио је синоћ хрватски радио. Главни штаб ХВО објавио је
синоћ податке да су у последња три дана у борбама око Вареша погинула два војника ХВО и 32 припадника муслиманских снага.