Борба, 25. 10. 1993., стр. 22

=== _________ — — ———

KULTURA!

FESTIVAL „PARAĆIN 93“

„Vruce“ predstave

Drugi festival pozorišnih praizvedbi „Paraćin 93“ ove godine će se održati od 26. oktobra do 3. novembra. Osnivač i prošlogodišnji donator, Ministarstvo kulture Srbije ovaj put će biti prisutno sa simboličnih 10 miliona najnovijih dinara, tako da će grad Paraćin i Paraćinsko pozorište preuzeti na sebe obaveze da Festival održi u ŽIVOTU.

Prvi takmičarski dan počinje pozorište „Zoran Radmilović“, Zaječar, sa predstavom „Imamo dovoljno угеmena“, a potom sledc Jugoslovensko dramsko pozorište, Beograd „Devojka modrc kose“, Beogradsko dramsko „Kaskader“, zatim tcatar „Kult“ iz Beograda „Tamna je noć“ i Kruševačko pozorište sa predstavom „bogalj“. Zadnja dva dana fcstivala pripala su Zvczdara tcatru iz Beograda i „Grobljanskoj ı Srpskom narodnom pozorištu iz Novog Sada „Kad bi Sombor bio Holivud“. Prcdstavom „Koštana“, Narodnog pozorišta iz Niša, po rcčima predscdnika Umctničkog odbora Slobodana Selenića, održava sc tradicija da „ni jedan festival kod nas nc prođe bez Borc Stankovića“.

Selektor pozorišnih praizvedbi Miloš Nikolići žiri u sastavu Siniša Kovačević predsednik, Slavko Simić i Vladimir Marenić, dodclićc prve nagradc za najbolju praizvedbu, za najbolji tckst, režiju, tri ravnopravne glumačke nagradc i nagradu za poseban pozorišni doprinos. Specijalnu nagradu za tckst dodcljuje izdavačko prcduтебе „Мик Karadžić“ iz Paraćina. Na posebnom vidco programu bićc prikazani dclovi ranije proizvcdcnih prcdstava u redakciji Dušana Č. Jovanovića pri čemu su najavljeni i autori kao gosti izvedbe. Z. Jovanović

Копе Оизапа Peskira

Kragujevac. — U staroj kragujcvačkoj crkvi Svctc Trojicc, koju je podigao knez Miloš 1818. godine, preksinoć je, prigodnim rcčima episkopa šumadijskog dr Save (Vukovića), uz svcštcnički hor ove eparhijc, otvorcna izložba ikona Dušana Peškira, koja nosi naslov „Pravoslavlje ili smrt“. Izložena jc 21 ikona, rađene su po uzoru na freskc iz manastira u Srbiji, Makedoniji, Rusiji i Hilandaru. Kako kažc Nikola Kusovac, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, Peškir nije puki kopista, vcć u svom ikonopisu teži da dokuči uzvišcnu poruku prvoslavlja.

Završena „Mileševa 93“

Prijepolje (Tanjug) — U ambijentu jednog od najlepših srednjevekovnih srpskih manastira, Juče Je završena tradicionalna Likovna kolonija „Mileševa 93“. Ovogodišnja, 20. po redu likovna kolonija, trajala je od 10. do 24. oktobra, a u njenom radu učestvovali su akademski slikari Biljana Gavranović (Banja Luka), Petar Đorđević (Pirot), Vlada Todorović (Beograd), Ibrahim ·Duraković (Prijepolje), Milan Miletić (Gornji Milanovac), Božidar Plazinić (Čačak) i Zagorka Stojanović (Beograd).

SAJAM KNJIGA, 38. PUT

Klizanie ka dnu

Pogledajte te „velike“ izdavače, kako su samo utonuli dole, i kako klizaju prema dnu — pokazuje prema centralnom delu sajamske hale urednik jedne „male“ izdavačke kuće koja je upravo objavila nekoliko vodećih svetskih pisaca. Ovakav sunovrat većine od 150 izdavača koji učestvuju na sajmu „pomogla“ je čitaocima da obiđu štandove za desetak minuta. Zatečeni astronomskim cenama u bodovima (markama) brzo su napustali sajam gotovo bez kupljene knjige.

Akoje nekom za utehu, 38. Međunarodni sajam knjige je ipak sačuvao prvu reč svog imena, zahvaljujući našem čoveku, Vladimiru Dimitrijeviću i njegovoj kući „L'age d homme“ iz Lozane. Na kraju, nekoliko izdavača je ipak uspelo da naruši SCCnu blisku „parastosu knjige“, kako reče jedan od redovnih posetilaca Sajma.

Naš urednički kredo je, da se različiti modaliteti modernog i postmodernog načina mišljenja mogu i u ovim prilikama prezentirati kod nas, a da će i takve knjige naći svoje čitaoce, priča Jovan Živlaka, glavni urednik „Svetova“, koji su uoči smotre pisane reči objavili deset novih knjiga.

Tek što bi zakoračili na njihov Štand čitaoci su dohvatili „Antologiju pesištva srpske avangarde“, koji je „po 5уојој meri“ sastavio Gojko Tešić. Iza leđa onih koji su držali primerak „mogućeg predloška za istoriju srpske avangarde poozije“, novosadska kuća je izložila tek

odštampane „Eseje“ velikog aus--

trijskog pisca Roberta Muzila! Zivlak skreće pažnju,na jedinu značajnu lirsku pesmu OvOg spisatelja koja sc upravo našla u ovom izboru.

Prvi čovck kuće, koja jc tokom godine objavila tridesctak knjiga bez ponavljanja, pokazujc dalje „Komparativno viđenjc srpske knjževnosti“ Zorana Konstantinovića, „Ogled o sablasnom“ f;iozofa Nenada Dakovića, „Pcdcsctc: Tcmc srpskc umetnosti“, istoričara umetnosti Ješe Denegrija... Zivlak priča, kako svom snagom pokušavaju da spasu čast domaće humanističke naukc koja jc sasvim skrcnuta. „Neko mora da stvara i clitnu knjigu“, kaže on. Ukoliko nemate elitu, nećete imati ni uobičajen sistem vrednosti, na koji po-

sebno osetljivo reagujc knjiga.

To je složena igra, objašnjava, pokazujući „klasike“ poput Šopenhauera, Crnjanskog, Нејдегlina ili Dantca koji održavaju fini balans izdavačke konccpcijc „Svetova“.

Najnovije naslove koji privlače pažnju izlaže i „Rad“, koji nakon krize i nekoliko naslova koje je objavio prošle godinc, ponovo stoji rame uz rame sa VOdećim izdavačima. Uoči sajma, dobili smo iz štamparije osam novih knjiga, priča nam Jovica Aćin, glavni urednik „Rada“, listajući novi naslov Rolana Barta o fotografiji. „Svetla komora“ postmodernističkog, pisca i novi prevod Ničeovog „Zaratustrc“ sam su vrh njihove ovogodišnjc produkcije koja broji oko čctrdesetak naslova. Vredi li ponavljati da je izdavaštvo u velikoj krizi, da je ovo oko nas gotovo hropac, priča Aćin. Ipak mi

smo se okrenuli nekomercijal-·

nim naslovima boreći se zajed-

no sa sponzorima za kvalitet. Književnu opštinu Vršac ili

popularniji KOV još uvek svrsta-

vaju u male izdavač, iako njihova ponuda naslova između dva Sajma spada u vrhove domaćeg izdavaštva. Pre svega, tu je konstantna briga za prevedenu knji-

U Evropi nista movo

Na štandu „Vreme knjige“ susreli smo pisca i prevodioca Handkeovih knjiga Žarka Radakovića, koji je iz Nemačke, gde živi, doputovao na Sajam knjiga. Konstatujući da Sajam knjiga ove godine zaista predstavlja bledu sliku jedne prave književne svečanosti, Radaković spominje da je, suprotno našim predodžbama, i kulturna situacija u Nemačkoj pomalo čudna. „Ne dešava se ni tamo ništa posebno, kaže Radaković, čak se neke manifestacije i otkazuju. Recimo, nedavno je otkazan filmski festival u Kelnu. Po njegovom mišljenju takva kulturna situacija vlada i u čitavoj Evropi. glavnim urednikom ovog izdavača. Ovaj roman se pojavljuje posle velikog uspeha knjige „Mašenjka“, kod istog izdavača, a uskoro će se pojaviti i knjiga „Kralj, dama i pub“. Roman „Camera obscura“ je ljubavna priča o vezi sredovečnog čoveka i mlade devojke, koja se tragično završava. Krdu podseća na reči Danila Kiša, koji je Nabokova smatrao jedinim, pravim sVvetskim piscem, i ovaj roman iz njegovog ruskog perioda svakako spada u njegova bolja ostvarenja. „U maloj gradu se tučemo svetskim vrednostima, kaže Krdu, i to je spasonosna formula“. Da podsetimo, u Vršcu će “krajem ovog meseca gostovati i Hans Magnus Ncesberger, čija će se zbirka pesama „Melodija budućnosti“ uskoro pojaviti u

_ КОУМ-ц.

Ovogodišnji Sajam knjiga је najzad uspeo da se oslobodi vašarskih zabavljača, roštilj majstora, i svojom kamernom atmosferom postao primereniji knjizi, što je, na žalost, bio znak da više nema nekadašnju draž.

Malobrojni posetioci, čak F u_

• се “ - • „Mladinska knjiga“ na Sajmu Nakon dvogodišnje pauze i prekida svih komunikacija u izdavaštvu, na Sajmu je iznenada osvanulo nekoliko najnovijih naslova „Mladinske knjige“. Njihova bivša poslovnica iz Novog Sada, koja je u međuvremenu promenila ime u IP „Panonija“ zatražila je ponovo ovih dana najnovije naslove slovenačkog izdavača. Urednici „Mladinske knjige“ su ubrzo poslali preko Mađarske dva džaka knjiga, koji su se usput zagubili u Segendinu, priča Milan Šikoparija, direk-

tor „Panonije“.

Tako je na beogradski sajam do sada pristiglo manje naslova nego što je poručilac očekivao. Neke od novih knjiga (koje su štampane na hrvatskosrpskom), poput „Svijeta umjetnosti“ i „Povijesti ljudskog roda“ čitaoci su ili ukrali, ili pokupovali još prvog dana. Ostalo je još nekoliko primeraka iz serije „Pet prijatelja“, dečijih slikovnica, za koju ovde znaju, priča izdavač gotovo sva deca.

Šikoparija kaže da su Slovenci i dalje zainteresovani za ovo tržiš-

te, i da čekaju skidanje sankcija, kako bi krenuli sa bogatijom i ši- . Е Ина * dodeljenu nagradu, i to još „izu-

rom disetribucijom knjiga.

Vitez među čćobanima

Ako na Sajmu knjiga ugledate kamere državne televizije, budite sigurni da je tu negde i Danijel Šifer. A, naravno, tu su i ministar kkulture Đoko Stojičić i ministar informacija Milivoje Pavlović, koi promociji njegove knjige „Rekvijem za Evropu“; u izdanju „Beletre“, u. Promociji Sabranih dela Miloša

obezbeđuju veliku medijsku pažnj

Crnjanskog, u jubilarnoj godini njegovog rođenja, kojih nema ministri će prisustvovati nekom drugom prilikom. Naša kultura je zasad obogaćena delom Danijela Šifera, objavljenimu luksuznom izdanju, i koje se na promociji delilo šakom i kapom. Pre toga je ministar kulture proglasio Šifera „vitezom istine“, a Milivoja Pavlovića je Ši-

ferovu svetsku reputaciju obraz čobanima do akademika, znaju se završava u Kraljevu.

ložio rečima „sada svi u Srbiji, od ko je Danijel Šifer“. Ponekad, svet

Мавстада „Milan Lalić“

Beograd (Tanjug) — Mladim piscima iz srpskih krajina Šćepanu Aleksiću i Jasmini Malošević juče je, na, Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu, uručena Nagrada „Milan Lalić“ za 1992. godinu, koju dodeljuje privatna izdavačka kuća „Sfairos“, u saradnji sa „Večernjim novostima“. Aleksić je dobio nagradu za zbirku pripovedaka „Račvasti jezik“.

Nagradu je primila i pesnikinja Jasmina Malošević za zbirku „Skarabeg“.

O U C_J | ________—

gu, koju su mnopi vcliki izdavači potpuno zaboravili. Na ovogodišnjem sajmu knjiga pojavio se i treći Vladimir Nabokov u izdanju KOV-a, saznajemo u razgovoru sa Petra Krduom,

udarne dane vikenda, uglavnom se zdovoljavaju razgledanjem (sada je u nedostatku gužvc skoro nemoguće ukrasti neku knjigu), i mnogo manje kupovinom. Donja cena knjiga je 4 DEM, srednja 10-15 DEM, a gornja zavisi od mašte i bezobrazluka pojedinih prodavaca.

5. Kostić — Il. Petrovic

GB

AGENCIJSKI CENTAR BORBA

PROMET NEKRETNINAMA

STANOVE KUĆE GARAŽE LOKALE

Tel/fax: 334–652

|

BORBA · PONEDELJAK 25. 10. 1993.

РА, боџ тега

Neverovatni ciklus u Skupštini Srbije do daljnjeg je zaustavljen, ali se zato kulturnjački cirkus na sve strane nastavlja. Ništa čudno u zemlji ovakvog dar-mara, osim možda što se više ni ministri ni akademici ne libe da zamene svoje statusne uloge za medijske držai manekena sujete. U situaciji kad nema više ni hleba, a i igara svima je preko glave, dobrodošle postaju i nagrade, more nagrada, festivala, sabora, memorijala, svečanosti, salona, povelja, medalja, svega i svačeg.

U Malom Crniću, pitomoj stiškoj opštini, nimalo pitomo se pre neki dan uzvitlaše strasti oko dodeljivanja nevoustanovljenje pesničke nagrade „Srba Mitić“ ministru i pesniku Đoki Stoičiću. Umesto aplauza pokulja grdan prljavi veš, manipulacije i privatizacije. I dok se pokojni Srba Mitić, najplemenitiji stiški pesnik zbog svega prevrće u grobu, njegov sin zaradi nekoliko sati zatvora jer ne otrpe da kaže da je sve to kaljanje imena i ugleda njegovog Oca.

A onda, usred Beograda, u bljesku televizijskh reflektora i uparađenog prestoničkog establišmenta, prilikom svečanog dodeljivanja Oktobarskih nagrada, potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Antonije Isaković dočekuje i zaista majstorski koristi čas za svoj veliki marketinški šou. Prvo, lepo prima, zajedno sa svima drugima,

zetnu“, što za druge ne važi, potom se, u ime svih nagrađenih zahvaljuje na tako visokim priznanjima, a tek na kraju, u najboljem partizanskom stilu, izvodi smišljenu diverziju i obelodanjuje da vraća nagradu u znak protesta zbog „balkanske i turske primitivne represivnosti Žirija“ koji se, takav kakav je, usudio da bez nagrade ostavi Leposavu Milanin za knjigu „Šake“ samo zato što je gospođa Milanin njegova supruga. 1 tako dalje, priča je već poznata, u stlu jednog trivijalnog rašomona, u kome svako uvređen tvrdi nešto drugo, dok malo u senci ostaju Bojana Isaković i Akademija filmske umetnosti, a zajedno sa njima i nekoliko pitanja. Zašto bi naime nagrada supruzi Milanin, i to za Jednu izvrsnu prozu po rečima A. Isakovića, bila presedan, a nije presedan nagrada nećaki Bojani Isaković, i to još pod firmom za novinarstvo, a posredi je samo jedna izložba sakupljenih fotografija koju je potpisala Bojana Isaković?

Ono što je shvatila filmadžika Bojana da filmu za Oktobarske nagrade ne cvetaju ruže, mije uopšte shvatila Filmska akademija, groteskno protestvujući zbog izostavljanja nagrade žafilm, kao da bi dodeljivanje nagrade promenilo nabolje očainu organizaciju kinematografije u Srbiji, koja samo zahvaljujući individualnoj kreativnosti i upornosti postiže to što postiže. Uprkos državi i — himerama od nagrada. Mića MILOŠEVIĆ