Борба, 25. 10. 1993., стр. 7
~
БОРБА ПОНЕДЕЉАК 25. 10. 1993.
СВЕТУ,
Многи сматрају да је нужна темељнта реформа: Поглед на салу Генералне скупштине
СКРОМНО ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 48. ГОДИШЊИЦЕ УН
Рођендан без славља
Њујорк (Танјуг) — Уједињене
= нације обележиле су јуче свој
48. рођендан, али осим свечаног концерта у сали Генералне скушштине никаквог посебног славља неће бити.
Од Сан Франциска 1945, кад
_ су ударени темљи светске ор-
ганизације Ha рушевинама другог светског рата, до 48. заседања Генералне скупштине ове јесени у Њујорку, број чланица светске организације увећао се са 51 на 104. Али моћ одлучивања о кључним проблемима овога света још увек је сконцентрисана у рукама малог броја земаља, у првом реду пет сталних чланица Савета безбедности (САД, Русија, Британија, Француска и Кина).
„Уједињене нације су неопходне за међународни мир и безбедност, за хуманитарну помоћ, за све аспекте развоја, за заштиту планете, за промовисање демократије и људских права“ — рекао је у рођендан-
ИТАЛИЈАНСКЕ МИСТЕРИЈЕ
Ко је у
специјално за „Борбу“ из Рима
„Случај Моро“ означен у хроникама као највећи политички злочин у послератној Италији — помаља се с времена на време попут утваре која из темеља руши све раније верзије и још једном враћа филм на драматичних 55 пролећних дана 1978. године, који су означили отмицу и убиство председника Демохришћанске странке и бившег премијера неколико влада левог центра.
У Италији су, отварањем велике корупционашке афере која је десетковала политичке и пословне врхове Прве републике, почеле да падају многе тајне. Невоља је у томе што пад многих тајни није овде предуслов да се јавност дочепа истина. У „случају Моро“ те исте хронике бележе 15 година истраге, експлозивних „ме-
моара“ и нових открића. Тако .
је хроничар на крају — а краја у овој мистерији још нема могао забележити како тај „случај отмица у римској Улици Фани 16. марта и убис-
тво 9. маја 1978. треба тек да“
добије своју историју.
Нове верзије убиства и састава командоске групе која је отела Алда Мора допрла је до јавности „покајничком исповешћу“ Адријане Фаранде, члана Стратешке дирекције Урвених бригада“ и — са Ма-
ској поруци генерални секретар Бутрос Гали.
Многе земље верују да је и Уједињеним нацијама потребна темељита реформа. Тражи се проширење Савета безбедности, увођење нових мерила за чланство у овом телу, као и укидање права вета. Али они који држе власт, тешко је испуштају. Уједињене нације су тренутно укључене у 17 мировних операција у свету, али мировне операције се понекад претварају и у ратне, као у Сомалији. Подсекретара мировне опе-'
рације Кофи Анан рекао је у петак увеће да су Уједињене
= нације оно што земље члани-
це желе да оне буду. А да би то биле треба одрешити кесу рекао је Анан — јер рат је
скупљи од одржавања мира.
Он је поставио и моралну недоумицу. Могу ли Уједињене нације да проливају крв ради заштите живота, а да при том
риом Моручијем и Велериом Моретијем — директног учесника те, по свим кадровима, филмске отмице. Појавио се,
најзад, четврти члан групе мистериозни „инжењер Алтобели“ у лику напуљског камористе (мафијаша) Ђермана Макарија који је на Мора, након 55 дана у „народном затвору“ испалио рафал из „скорпиона". Нови је елемент не само појава четвртог човека и верзије о онима што су пуцали у демохришћанског првака, већ и спрега терористичког и мафијашког подземља, а вероватно и делова политичког естабпишмента или тајних служби којима се већ годинама инсинуира једна од улога у тој мистерији. Подсетимо: Алдо Моро, политички првак са демохришћанске левице отет је оног дана када је седмоструки премијер Ђулио Андреоти — за многе кључна личност свих
"многих драматичних збивања
последњих 40 година оптужен и за везе са сицилијанском мафијом — представљао у парламенту своју владу „националног јединства“ у којој су се први пут, као део владине парламентарне већине, појавили комунисти. Ово напоми-
"њемо да би се дао још један
остану неокаљане2 5
Светска 'организација је у више наврата показала двоструки приступ проблема на разним странама света. На једној страни се олако прелазило преко суверенитета и територијалног интегритета земаља-чланица, као што се видело на примеру Југославије, а на другој се инсистирало на одбрани суверенитета оствареног насилном сецесијом.
У својој рођенданској поруди, Бутрос Гали је рекао да је „почело ново поглавље историје“, и да оно изискује и нове Уједињене нације.
Ако је при том мислио на организацију која ће уједначити своје аршине и једнако се односити према истоветним проблемима, ма где они искрсли, онда нема разлога да се и Југославија, чији статус у светској организацији и даље остаје неправедно замрзнут, не придружи рођенданским честиткама.
ио Алда Mopa
аргумент овешталим
тврдњама > је сваки трену-.
так, који је наговештавао мо-
туће политичке заокрете на
Апенинима, био праћен драматичним збивањима или пак масакрима за које криваца, једноставно, нема.
Елем, Адријана Фаранда која чами у затвору са осталим члановима Стратешке дирекције терористичких бригада — је у наступу покајништва срушила верзију по којој је, на претходним процесима у „случају Моро“ на демохришћанског вођу пуцао Просперо Молинари. Пуцали су тврди Фаранда а малте не сви листови њене изјаве стављају у кондиционал — Макари и Морети. Први је испалио рафал из аутомата „скорпион“ калибра 765, а други је „утврдио“ Морову смрт потоњим метком из пиштоља „валтер“.
Оба оружја су доцније нађена са пригушивачима, а Фарандину верзију потврђује и званични налаз да је на Мора пуцано из два оружја. Макари је био тај четврти човек који је за свих 55 дана отмице био у бригадистичкој јазбини (негде у центру Рима) и који је, заједно са Моретијем, пренео у црвеном „реноу 4“ Моров леш до централне римске улице Каетани где је истог дана и откривен. Галинари је — по Фарандиној причи — невино оптужен као Моров убица.
ПОСЛЕ КРИСТОФЕРОВЕ ПОСЕТЕ МОСКВИ
Клинтон и Јељцин најближи савезници
Вашингтон Москва (Танјуг) — Амерички државни секретар Ворен Кристофер, који је управо завршио посету Русији, понео је из Москве, после сусрета са Јељцином, „изузетно добр5е утиске“ — закључује се у Вашингтону. Клинтон и Јељцин треба да се састану средином јануара у Русији, а основна сврха Кристоферове посете била је да се потврди „тотална америчка подршка“ руском председнику у моменту када — како истиче већина америчких извештача из Москве — Јељцин код куће трпи тешке критике због забране листова и политичких партија и протеривања неетичких Руса из Москве.
„Кристофер није путовао у Москву да би подржао било коју страну пред парламентарне изборе али је, међутим, јасно да су Клинтон и Јељцин сада најближи савезници који се ослањају један на другога у настојању да контролишу центрифугалне силе које делују у свету после окончања хладног рата“ — наводе амерички извештачи речи високог функционера који је присуствовао Кристоферовим разговорима
_ у Москви.
Посета америчког државног
-- секретара Русији и састанак
Јељцин-Клинтон оцењују се у Вашингтону такође као јасна намера америчког председника да поправи свој државнички, спољнополитички углед у самој Америци и да скрене пажњу са лоших резултата администрације у Сомалији, Босни и Хаитима на терен где Бела кућа сматра да је остварила очигледан успех. Задовољство у Вашингтону изазива и Јељциново реаговање на амерички план о укљу-
чивању земаља бившег совјет-. ског блока у НАТО. Кристо-_
фер је предочио руском председнику да САД отварају пут за прикључивање Пољске, Мађарске, Чешке и Словачке кроз процес претходног „партнерства за мир“, које може да потраје и годинама. Тиме је умирена руска бојазан да Запад и САД форсирају пријем нових чланова упркос руском противљењу, и да би то значило потез уперен против Русије која јесте за развијање сарадње са НАТО, али не и за укључивање у тај војни савез у овом тренутку.
Амерички извори наовде да је Јељцин, када су је Кристо-
фер изложио америчко становништво, одговорио да је „изврсно“, а да је Козирјев прокоментарисао платформу као „врло коректан, прилаз који управо одржава начин руског размишљања“.
А сам државни секретар Кристофер се за време посете Москви, заложио за развој „партнерских“ односа са Русијом. Говорећи на једном скупу привредника, Кристофер је похвалио промене до којих је дошло у Русији, рекавши да је она остала „велика држава“. После окончања хладног рата, сада се открива могућност да Русија и САД буду не само велике државе, него и „партнери у заједничком тржењу бољег, слободног и богатог света“.
Кристофер је изразио уверење да ће у Русији тријумфовати демократија и тржишна привреда. Он је подвукао да Америка не подржава „некак-
•
Грузија приступила ЗНД Москва (АФП) Председник Грузије Едуард Шеварднадзе потписао је декрет о приступању Грузије Заједници Независних Држава (ЗНД), после „консултација са већином грузијских депутата“.
Активности парламента, који теоријски треба да ратификује приступање ЗНД, суспендоване су средином септембра на период од два месеца, због увођења ванредног стања.
ву групу лидера у Русији, већ револуционарни процес реформи“. Под „реформама“ амерички државни секретар подразумева промену политичког система „из диктатуре у демократију“. Та реформа по оцени Кристофера — такође обезбеђује Русији успешну спољну политику „која поштује суверенитет, независност и територијални интегритет свих земаља“ и штити основне интересе саме Русије.
Кристофер је обећао „техничку помоћ“ Русији за спровођење парламентарних избора. Он је рекао да ће помоћ коју ће Америка у том смислу пружити Русији бити „политички неутрална“.
Амерички функционер такође је рекао да ће Америка пружити Русији економску помоћ „у зависности од темпа спровођења реформи“.
Отета три Француза у Алжиру
Алжир. — У граду Алжиру су јуче отета три службеника француског генералног конзулата. Према наводима сведока у Алжиру, група наоружаних лица отла је у центру града два мушкарца и једну жену запослене у конзулату, а том приликом је убијен један полицајац.
То је друга отмица Францу-
за у Алжиру од почетка сукоба између наоружаних група исламиста и снага реда фебруара ове, године. У последњих месец дана у тој земљи је убијено седам странаца, од којих двојица Француза. Акције се приписују исламским фундаменталистима. Аустријски министар одбране у Тирани
Беч. — Аустријски министар одбране Вернер Фаслабент разговарао је јуче у Тирани с албанским министром Сафетом Жуљалијем о војној сарадњи двеју земаља и општој политичкој ситуацији на Бал-
кану.
Како из Тиране извештава аустријска агенција АПА, Фас-
лабент и Жуљали ће у понедељак потписати спразум о војној сарадњи. Агенција, међутим, не открива детаље тога споразума.
Фаслабентова посета Тирани је део интензивних контаката које Аустрија и Албанија одржавају у последње време.