Борба, 27. 11. 1993., стр. 13
љеченај Helen e
BVNOJ
27, 28, 29, 30. NOVEMBAR 1993. GODINE Џ
Država pod pseudonimom Sećanja na
Rade Cvetićanin
Zbogom poslednji 29. novembre u našim životima — napisao je prošle godine, ovde, ovaj autor, i nije se prevario prvi put. Ni poslednji, sigurno. Dvadeset devetog, evo, i ove godine. Države nema, ali praznik njenog nastanka nekom tupom igrom inercije žilavo se održava. Doduše, možda i tu ima nekog sistema. U zemlji u kojoj malo šta nije naopako, odnosno u kojoj je naopako uglavnom ono što je normalno, i ovaj se praznik, malo kome čini naopak. I inače se ne radi, i razlika će se jedva primetiti. Videćete, uostalom.
Ono što ovaj preksutrašnji 29. novembar ipak razlikuje od ovih običnih dana, pa i prethodnih, 29. novembara, jeste to što on označava tačno pola veka od oneg — opisano je — kišovitog dana kada su antifašisti — partizani u Jajcu na svom Antifašističkom veću narodnog oslobođenja Jugoslavije proklamovali stvaranje nove države, to jest druge Jugoslavije. Pola veka nije malo ni za istoriju, a nekmoli za ljudski život, pa je razumljivo što se baš ovaj praznik po nečem ističe.
Mržnja među Jugoslavijama
Belodano je, međutim, jasno da su se Jugoslavije međusobno mrzele kao najljući neprijatelii, odnosno svaka je sledeća јиgoslavija nastajala na preziru prema prethodnoj. Ovo što je ostalo od druge i što se sada zove trećom Jugoslavijom, taj je prezir i tu mržnju dovela do vrhunca: do samorazaranja. Da li se taj proces apsolutno iscrpeo, da li će negacije stati, i hoće li klatno možda, krenuti nazad?
Ironija je istorije, i, verovatno, cinizam magistara evropske političke apoteke da baš na ovu 50. godišnjicu Avnoja okupe lidere rasturanja Jugoslavije da u Zenevi pokušaju da sastave jednu drugu državu. Mi-
Beogradski studenti ovih večeri organizuju „komjunist parti-je*. Ulaznicu ne plaća ko ima značku SKJ ili pionirsku maramu i kapu. Jugoslavija kao hepening možda je to neki njen novi, ili u suštini pravi početak
loševiću, Bulatoviću, Tuđmanu i Izetbegoviću nedostajaće svakako Kučan, i donekle Gligorov, pa da ti, majstor-kvariši, pre početka crtanja bosanske unije odslušaju zajedno zaupokojnu liturgiju zemlji koju su rasturili.
___To što oni badu na 50-godišnjicu Avnoja radili u Ženevi biće, međutim, ipak samo jedan od završnih činova rastakanja druge Jugoslavije. Sve i da se ženevski samit završi „uspešno“, posla još ostaje i ima. Druga Jugoslavija jeste mrtva, ali još se rita. Očito, oni koji su je pakovali, spakovali su je „majstorski“.
Kad su to činili besneo je rat, reklo bi se, kao i sada. Hrvatska je bila „nezavisna“, Bosna podeljena, Slovenija pod okupatorskim patronatom, Makedonija „samostalna“ sa Bugarskom, Crna Gora sa Italijanima, Srbija pod Nemcima. To je jedna slika koja se u smislu državnopravne rasparčanosti neznatno razlikuje od sadašnje slike. Ali je razlika ipak u nečem drugom: tada su neki ljudi imali ideju, viziju i energiju da kažu da će sve to opet spojiti kao da se ništa ni rastavljalo nije. I pored toga što su hrvatska klanja i zverstva nad Srbima bila frapantna, srpskih četnika zločini nad Muslimanima Bosne zapamćeni, muslimanske legije strašne u zlodelima. Kao i sada, uostalom, sad možda malo i gore, kako je to nedavno pisala i splitska „Slobodna Dalmacija“, upozoravajući da sadašnje omraze i međusobni zločini nisu i ne moraju biti prepreka — jer nisu bili ni 45 — da se zaigra bratsko kolo.
Izostavimo sad komunističku falangu
u Jajcu, ona je recitovala po jednom taktu izdaleka. Ali, tu su bili i građanski političari, i oni nisu bili protiv toga da se ono što je bilo pocepano zakrpi. 1 proširi, čak, po imperijalnoj zamisli Josipa Broza. Ispred sebe imali su svakovrsno iskustvo prve Jugposlavije. Prva Jugoslavija bila je naporna za one koji su je napravili, ali bilo je зна све јепнње ба еј
РАС И :šf
E U јул 545 ti} : |
Ju
||| nema Ili su kao Javna snaga beznačajni
suprotno ustaljenim uverenjima — i mnogo onih koji su hteli da savladaju prepreke. Iskušenja, pa i najteža, nisu tada bila dovoljna ni da se u ratnom vihoru sve okrene protiv Jugoslavije. Ona se održavala i kad je Aleksandar Ujedinitelj bio, 1929, isukao mač na svoje čedo da „amputira Hrvatsku“, ni kad je Hrvatska pred rat dobila banovinski status, a Srbi — kako je to govorio Slobodan Jovanović — nisu dobili „srpsku Jedinicu“...
Podudarnost stavova Jajca i Londona
Sve se to znalo, pa je u Jajcu opet pala odluka da se bije za Jugoslaviju. I u Londonu, izbeglička vlada bila je isto tako za Jugoslaviju, doduše samo za neku drugačiju od one koja je smišljana u pomrčini nekad šarmantinog bosanskog gradića. U svakom slučaju, bilo je, eto, čak i više političkih volja, pa i politički različitih, da se Jugoslavija ponovo napravi.
Vetar u Jedra raspaua i onda i sada dolazio je, u odlučujućem obimu, sa strane. Istoričar Ekmečić Je cumah kad se pre koju godinu počelo kidati državno tkivo, kazao: Svet je Jugoslaviju napravio, on će o njenoj sudbini i sad odlučiti. I tako i biva. Pre 50 godina da se načine razvaline od Jugoslavije pomogle su za to raspoloženim domaćim snagama sile fašističke koalicije. Danas, antifašističke.
Spolja gledano, ako prividno u tom rezultatu i ima razlike, iznutra je nema. Jugoslavija je srušena, od ovih ili od onih, svejedno.
Razlika je, ipak, u nečemu drugom u tome što je u vreme Jajca bilo onih koji su, uprkos zločinima i mržnji iznutra, i delovanju spoljnih sila, ipak hteli Jugoslaviju, čak bolju i veću.
Danas takvih ili nema, ili su kao javna snaga beznačajni. U tome i jeste osnovna razlika onog i ovog 29. novembra.
Danas postoji država Jugoslavija, ali se njeni žitelji ne smatraju Jugoslovenima. I to je još jedan paradoks državnih tvorevina koje nose to ukleto ime. Žitelji treće Jugoslavije, kad hoće da ih se zove Jugoslovenima, prezreni su kao niko — od nikog do upravo Jugoslovena, ali onih Jugoslovena druge Jugoslavije, koji sebe smatraju Jugoslovenima arijevcima. (I oni, dakle, preziru, nisu samo prezreni.)
U stvari, ova Jugoslavija je pseudonim
ПО МАСА ЕШ
SPAJANJE RASTAVLJENOG: Učesnici Drugog zasedanja
OJ u Jajcu
ne samo za političare Sjedinjenih Država i Evropske unije, nego i za režim koji ju je
·stvorio. Za taj režim, to je ime samo utoliko iriteresantno što bi s njim navodno tre-
balo da se obezbedi državnopravni konti-
nuitet u svetu. Zbog drugoga, to ime Jugos-
lavije Jugoslaviji sadašnjoj ne treba. I Dučić je, tako, njeno ime smatrao konstrukcijom iz nužde, mada mu nije smetalo da to isto ime predstavlja u svetu, kao veleposlanik. Nestanak fantazije
Energija koja je izlučena u Jajcu u okolnostima koje su veće izglede davale fantaziji ı fantazmagoriji nego viziji — a Vizija je ipak pobedila — ta energija nestala je. Kad se kao kod Bulatovića u Crnoj Gori, pojavi kao pre neki dan, ona je u obliku duha: obeležava se i slavi zemaljski, to jest crnogorski Avnoj, a jugoslovenski ne. Ništa za to što je mali Avnoj izašao iz velikog šinjela.
Od onog što je u Jajcu pre pola veka projektovano ostalo je samo toliko da se kralj ne sme vratiti u zemlju. Kad je sve iz Avnoja srušeno, nije srušeno i to da je srušena monarhija.
Iz zaborava Jugoslavije u koji su voljno i nevoljno upali — njene bivše podanike trgne katkad svet nekojim svojim aktuclnim kombinacijama. Skupština iz Jajca kao fantom izgleda da se održava, s угеmena na vreme, u nekim prestonicama svetske politike. Pa se, tako, izbaci priča
- čas o ekonomskoj uniji bivšeg prostora, čas o interesnoj zajednici, o novoj konfe- '
deraciji, i staroj federaciji, o jednom kroVu... Iritiraju se time pre svega njeni rušitelji, da još jednom dignu glas, a greje se time i duša jugonostalgičara, jedinih međ: tim, Jugoslovena druge Jugoslavije koji po mišljenju ovoga autora zaslužuju najmanje poštovanje. Naprosto stoga što ako već hoće 1 2е1е nešto, neka to onda pokušaju da urade kao oni ljudi u. Jajcu, pre pola veka, koji sebi jedino mogu prigovoriti što nisu izdržali.
Zasad, beogradski studenti ovih večeri pridružuju im se „da izdrže“ organizovanjem „komjunist parti-ja“. Ulaznicu ne plaća ko ima značku SKJ ili pionirsku maramu i kapu. :
Jugoslavija kao hepening — možda je to neki njen novi, ili u suštini pravi početak. goslavija novembra 1943. i novembra 1993. AVN OJ
U vreme Jajca bilo Je onih koji su, uprkos zločinima i mržnji iznulra | delovanju spoljnih sila ipak hfel/ Jugoslaviju, čak bolju | veću. Danas takvih
Zoran Polič: Bila nam je obećana vojska & Hakja Pozderac: JUдозјаџја је јегаја и згота JO2е Репса. Аупојзка јавја 56 розје rata Izrool/a & Pero Damjanović: Jugoslavija nije bila slučajna Worevina & Mehmedalja Bojić: Pravilan stav prema svim narodima e Đoko Jovanić: Doprinos borbi protiv fašizma
Dragan Banjac
— Ponosan sam što sam bio učesnik: zasedanja AVNOJ-a u Jajcu, pogotovo što sam po tadašnjem oduševljenju i načinu па koji je zasedanje bilo pripremljeno, bio ubeđen da će se stvoriti potpuno drugačija Jugoslavija od one ishitreno sastavljene posle Prvog svetskog rata. U to me je uverio i razgovor slovenačke delegacije sa drugom Titom, kada je on dosiedno i jasno istakao da će svaka republika biti samostalna i da će organizovati svoju vojsku. Danas sam ubeđen da bi Jugoslavija bila istinski· drugačija republika da su zaključci AVNOJ-a bili dosledno sprovedeni. Najveća nesreća koja se dogodila jeste da se Partija od vođe MOB-e pretvorila u golu vlast, tako da je partijnost bila jedini kriterijum koji je o svemu odlučivao. Smatram da je za AVNOJ kao jednu od najsvetlijih tačaka:jugoslovenske istorije tragično da su deša-?*·vanja posle rata: uništila njegov duh i pre svega sadržinske odrednice. Jer, u ono vreme Je to bilo udruživanje na osnovu krvavih iskustava, a danas teče krv za potpuno drugačije ideje i u druge svrhe — rekao je o AVNOJ-u većnik Zoran Polič, ovih dana u Ljubljani našem dopisniku Stevanu ŠićaTOVU. — Svi smo mi vezani za AVNOJ, koji
_nije imao alternativu kao što je i danas ne-
ma — kaže na početku razgovora Hakija Pozderac, ne propuštajući reći da smo mi „u jednoj takvoj ludosti.“ — Još se sećam kada je moj stric Nurija, većnik Prvog zasedanja, pričao o svom susretu sa Titom,
Zoran Polič
opisujući ga kao čoveka „koga još u životu nije sreo“ i koji nudi socijalna, materijalna i sva druga dobra u zajedničkoj državi. Rekao mi je da to prenesem porodici u kojoj je to postala svetinja. | Danas je svima nama koji mislimo ispravno, kaže Pozderac, najteže, jer došao je neki belaj, ludost na čelo. Zavladao je nacionalizam, a vreme će pokazati dokle smo zaglibili. Niti je Jugoslavija od 1918. godine niti od 1945.-e! Za tu Jugoslaviju veliki ljudi svih naroda i vjera borili su se. mnogo godina ranije. Da nije ležala u srci-. ma ljudi ne bi je SK mogao stvoriti. U kraju odakle sam ja zajedno su se borili i Muslimani i Srbi s druge strane Une, sa Sr-, bima iz Like i Banije. A sad...! Drukčije je i u Cazinskoj Krajini i okolini. Ipak, najvaž- · nije je da se vrati poverenje, koje nije moguće bez mira i stalnih dogovaranja i kontakata — zaključuje Pozderac. | (NastavaR na 6 2 ба 56 ДАРА 5] 34
Јо а КОЈЕ се) 5 i T (DT
S
strani)