Борба, 06. 12. 1993., стр. 18
r
bOPbA ПОНЕДЕЉАК 6. ДЕЦЕМБАР 1993.
ЏОРЏ СОРОШ У САРАЈЕВУ
осна је пакао на крају тунела
Међународни финансијер сорош дао је Босни за годину Да на 50 милиона долара, гли биоје тд како сам каже НСустех
гер, хуманитарна ситуација је
У тунелу који се прокопава високо у брдима изнад Сарајева, једну траку крче блиставе нове машине. Радници се крећу унаоколо, бушилице одзвањају. Џорџ Сорош се напреже да чује босанске и америчке инжењере који му објашњавају како ће се вода ускоро пумпати из реке кроз ово ново постројење за пречишћавање, а одатле у главни градски водовод. Унаоколо се крећу мушкарци, жене и деца и носе судове за воду. Очигледно је да је овај нови систем потребан.
Сорош, међународни финансијер, платио је постројење за пречишћавање воде као и нове цеви за гасовод. За годину дана он је дао Босни 50 милиона долара у нади да ће ублажити патње и начинити политичку разлику. '
Сорош је завршио посету Сарајеву тог дана изјављујући: „Хуманитарни фонд Сорош од 50 милиона долара за Босну је готово исцрпљен, и морам да кажем да је то био неуспех". Он је касније објаснио: „Упркос томе што су Међународни комитет спаса и Међународна организација за избеглице обавили изузетно добар посао, хуманитарна ситуација је гора него када смо почињали". Ове две изјаве заједно представљају страшну оптужбу, а то је да владе користе хуманитарну помоћ као покриће за своје политичке неуспехе или немар. Босна свакако показује ужасну моћ етничког национализма. Међутим, она такође показује неуспех међународних институција и злоупотребу и границе хуманитарности. Босна је пакао на крају тунела.
Сорош је отпутовао у Сарајево из Загреба транспортним авионом Уједињених нација. Пратили су га његов координатор за Југославију Бека Вучо и Лајонел Розенблат, његов саветник, који се налази на челу Међународне организације за избеглице, лоби групе из Вашингтона.
Филантропским радом је почео да ce бави 1969. године... Сада Фондација Сорош постоји у 22 земље, укључујући 19 бивших | комунистичких M Јужну Африку
Са тешко утврђеног контролног пункта Уједињених нација на аеродрому у Сарајеву, одвезли смо се у оклопном возилу Високог комесара Уједињених нација за избеглице. Наш возач је био Фред Кани, инжењер из Тексаса који ради за Међународни комитет спаса који Сорош финансира да би надгледао пројскте у вези са гасоводом и водоводом. Брзо смо се одвезли до зграде Председништва где босански огранак _ Фондације Сорош има свој биро. Сороша су брзо одвели уз степенице кроз хладне мрачне пролазе на сас-
танак са члановима његовог Е |
Затааћ ког 8 : Миће
Пи угазћ ово. Мо
одбора. Сорош је ћутке саслушао њихове извештаје.
Стиче се утисак да његова снага лежи у чињеници да се он у политичком и културном смислу може идентификовати и са Европом и са Америком. Рођен је као мађарски Јеврејин и одрастао је у време нацизма. Пошто је био и избеглица од стаљинизма, он веома добро може да разуме разорно дејство диктаторства. Он је остао опседнут патњама које је видео као дете. Он верује у своје право да користи новац у настојању да ублажи те патње и да утиче на политику.
Сорошево школовање у домену финансијских тржишта и филозофије одвијало се у Лондону почетком педесетих година; постао је студент Карла Попера, филозофа и хуманисте. Током шездесетих година, као стручњак за арбитражу у Њујорку, стекао-је свој први милион, после кога ће уследити још многи.
Филантропским радом је почео да се бави 1969. године, користећи новац да изврши притисак на слабе тачке совјетског система — прво у Мађарској. Сада Фондација Сорош постоји у 22 земље, укључујући 19 бивших комунистичких земаља и јужну Африку. У Русију је уложио 100 милиона · долара настојећи да убеди научнике да остану у земљи.
После састанка смо се одвезли у „Holiday Гап“. Многи прозори на овом хотелу су разбијени мецима, а стакло је замењено пластичном фолијом. Струје има повремено, а воде врло ретко. Влада оскудица у храни. Па ипак, ово место некако
функционише. Тог поподнева, Сорош се састао са представницима
агенције у Сарајеву. Сорош их је питао шта је по њиховом мишљењу потребно Сарајеву. Неко је рекао да проблем не представља новац, већ приступ. Сорош је говорио о неопходности да се отвори пут ка Мостару кроз области које контролишу Хрвати и да је због тога потребно да сви потпишу петицију којом се тражи да се изврши притисак на Хрвате да га отворе. Једна жена психолог из главне болнице је устала и изјавила да никоме у Сарајеву није стало до пута за Мостар. По њеним речима, г. Сорош би требало да схвати да су „људи ужаснути због тога што 15 сати дневно седе у мраку".
Следећег јутра, отишли смо са Фредом Канијем и његовим
колегама „M инжењерима, да.
" Сорош финансира н постројење за пречиш“ћавање воде: детаљ из Сарајева
гора него када СМО почињали“
видимо фабрику за пречишћавање воде. Тунел ће је, како се они _ надају, заштити од српских граната. То је фантастична грађевина која изгледа као стројарница неког носача авиона. Ова фабрика ће обезбеђивати 18 милиона литара воде дневно, што ће побољшати начин живота хиљада људи. Сорош тврди да хуманитарне организације треба да буду само део свеопштег одговора = оне не могу да представљају супститут за политику. Међутим, то је оно што су владе учиниле од њих у Босни
Међутим, становништву је очајнички потребно грејање, још више од воде. Овај план који је финансирао Сорош треба, како се очекује, да повеже нових 30.000 домова са гасоводом. Проблем је у томе да ли ће гас доћи до града. Он долази гасоводом из Русије преко Мађарске и Србије. Срби су упозорени да ће, уколико прекину довод гаса Сарајеву, испорука гаса бити прекинута њима. :
Касније се Сорош вратио
" својој теми да Уједињене на-
ције у ствари служе као чувари за српске концентрационе логоре. „Они допуштају Србима да одлучују која хуманитарна помоћ сме да се унесе и дозвољавају да овај концентрациони логор опстаје на апсолутно најнижем нивоу. Једино оправдање за присуство Уједињених нација овде било би
укидање опсаде.
Сорош тврди да хуманитарне организације треба да буду само део свеопштег одговора — оне не могу да представљају супститут за политику. Међутим, то је оно што су владе
учиниле од њих у Босни. William Snhweross ı | Ae
395! пре Пећ ( » „Oi
ИЗБОРНЕ ЛИСТЕ СЕЉАЧКЕ СТРАНКЕ СРБИЈЕ
Смедеревци неће Варваринца
У изборној јединици осам Смедерево није поштован демократски поступак при сачињавању листе кандидата Сељачке странке Србије за народне посланике. Наиме, на тој листи, а по жељи председника странке Миломира Бабића редослед кандидата је тако одређен да се унапред зна — уколико се добије изборни цензус — ко ће представљати гласаче Сељачке странке Србије из ове изборне јединице у наредном сазиву Скупштине Републике Србије. Оваквим одређивањем редоследа сви остали кандидати на тој листи су доведени у ситуацију да само сакупљају гласове за цензус, како би унапред одређени кандидат ушао у скупштинске клупе. .
Ово је учињено и поред упозорења општинских O/Iбора из других градова, који припадају овој изборној јединици — да кандидат из Општинског одбора Сељачке странке Србије за Варварин није „калибар“ који би могао да заступа интересе сељака и грађана са територије изборне јединице осам — Смедерево. Тим пре што је Варварин, географски провинција изборне јединице Смедерево и што има далеко мањи број бирача у односу на пољопривредно и индустријски развијене градове са овог подручја.
Имајући све ово у виду, као и статут и програм Сељачке странке Србије, Општински ·с одбор Сељачке странке Србије за Смедерево сматра да се није поступило демократски и по статуту јер председник странке није имао право да сам доноси одлуке. Зато позивамо гласаче са територије изборне јединице осам — Смедерево да све наведено провере и поступе по својој савести. Уједно их обавештавамо да наш Одбор, из горе наведених разлога, није хтео да стави своје кандидате на листу.
као одскочна даска кандидату из Варварина, који је директивом председника странке постављен на прво место.
Миодраг Милосављевић
Председник Општинског |
одбора Сељечке странке Србије за Смедерево
ПРОПАГАНДОМ ПРОТИВ САНКЦИЈА
Ко је на реду 2
У почетку беху избеглице. Пошто их међународне организације нису третирале као жртве рата, него као жртве оног који је изазвао рат, сматрано је за „нормално“ да их он и збрине. Међутим, главни терет њиховог збрињавања пао је на плећа добродушних грађана СРЈ, који су и сами, „захваљујући“ мудрој политици актуелне власти, постајали све сиромашнији. Уз велику халабуку основан је уред Бране Црнчевића, али кад је понестало пара — настаде мук. Да није госпође Садако Огате, стотине хиљада прокажених Срба
_ бији, уз крајњи цинизам и
Јер они би послужили само
(углавном, старијих људи, жена и деце) остале би и даље без елементарих услова за преживљавање, јер их је свет сматрао делом „агресорског“ народа, иако су, ни сами не знајући због чега, увучени у крвави вртлог рата, у ком су, дословно, изгубили све.
Онда су на ред дошли 60лесици. Свет није сматрао да је дужан помоћи бањалучким пацијентима везаним за дијализу, нити новорођеним бебама „агресора“ Ако су могли да започну рат, могу и да се брину о својима — био је став иностранства.
Потом је почело водање странаца по овдашњим болницама, нарочито дечјим, да би се предочиле погубне последице „неправедних“ санкција. Рачунајући на болећивост људи према беспомоћности невине деце, власт и њој подређени медији у Ср-
истинску безосећајност, истрајавали су на том „штосу“ зарад укидања санкција.
Као „цубок“ на ту примитивну пропагандну идеју, дошао је затим жалосни инцидент у азилу за менталне 6олеснике у Топоници. Само једна апсолутно бестидна власт може да иступи пред свет с таквим пропагандним захватом! Проблеми луднице — као разлог за укидање санкција! (Шта се, заправо, догодило с тим малоумницима, који махом немају никога свог — нико није поуздано саопштио). Чињеница је, међутим, да се материјално стање у том заводу — пошто та кампања није имала жељеног ефекта — експресно санирала. Поред толиких значајнијих догађаја у земљи, РТС је два дана емитовала ту мучну сторију (чак и преко сателита), слала је у међународну размену, али је ефекат изостао.
И тада, као врхунац кампање за изазивање хуманитарне солидарности света са нама, долази прича о стању у нашим затворима! Ефекти тог најновијег пропагандног „подухвата“ још нису познати, али је скоро сигурно да ће се светски моћници, ако се нису сажалили на избеглице, болеснике, децу и лудаке — сажалили на криминалце. Зар да они чаме у хладним ћелијама, уз танушну храну и без хигијенских средстава... Не, то се заиста не може више отрпети!
Стеван Бабић Нови Сад
„БИТКА ЗА ВЛАСТ У ШУМАДИЈИ“ („БОРБА“, 15. 11. 93.)
Ракић није командант
Ваш цењени лист објавио је податак да је у шверцовању оружја учествовао пуковник Будимир Ракић, командант Крагујевачког корпуса. Ради објективног информисања ваших читалаца молимо вас да објавите да пуковник Будимир Ракић никада није био командант Крагујевачког корпуса као и то да му је служба у Војсци Југославије престала пре неколико месеци. Служба Прве ормнје за информисање