Борба, 06. 12. 1993., стр. 21
Od ee a
__ВОКВА- - ; PONEDELJAK 6. DECEMBAR 1993.
KULTURA
| 17117
ALEKSANDAR SERDAR NA KOLARCU
Ник sfrasfi
Maja Smiljanić ·
152 od muzike, mnogo više od muzike, bio Je solistički koncert Aleksandra Serdara. Altruista po opredeljenju, svojom interpretacijom, ne samo da Je prenuo iz sna naše davno uspavane sponzore, već Je doveo do poništavanja svih do tada važećih estetskih kodeksa. Totalnim posvećenjem delima — koja inače retko imamo priliku da čujemo Omogućio nam Je potpuno ispunjenje u trenutku samospoznaje.
Otvorivši muzičku kutiju zvucima Galupijeve Sonate, prosuli su se svuda po nama raznobojni staklići u igri porcelanskih figura. Ova Igra boja nastavljena je i u Bramsovim valcerima, koji su iscrpljivanjem tonskth mogućnosti instrumenta, dobili potpuno novu dimenziju. Delikatna sonornost postala je očigledno muzički manir Saše Serdara, dok se smisao za Improvizaciju najbolje ogledao u fascinantnim kontrastima, donešenim nepodnošljivom lakoćom. Nežan dodir učinio je lirske deonice nadasve uzbudljivim, uz svu silinu unutrašnjih роагћгауапја.
Latentno ekstatično stanje se kao lajtmotiv provlačilo kroz interpretaciju Šopenovih dela. Njegov odnos sa klavijaturom je duboko intiman. Milujući dirke, vodi nas do neslućenih visina, gde slatki treptaji doživljavaju pravu erupciju, naročito u hromatskim pasažima I akordima Balade u E-molu. Blago uljuljuškane u božanstven ton Andante, splanata, poput strujnog udara, ošinuo nas Je nesvakidašnji senzibilitet Velike poloneze. Strast, ne strasti radi, već duboko emotivno Ispunjena, pomalo suzdržana, još više je raspalila uskomešana osećanja. Ovako stvorene asocijacije, naterale su nas da duboko zavirimo u sopstvenu unutrašnjost ! oduvamo prašinu sa nekih, možda već zaboravljenih nemira.
Sasvim nesvakidašnje izvođenje Šumanovog Karnevala, sigurno neće naići na odobravanje onog dela publike koji, zbog sopstvenog nepoznavanja i duhovnog siromaštva, uvažava samo tehnički i dinamički ispoštovan notni tekst. Snaga njegove interpretacije leži u emotivnoj predanosti i produhovljenosti, koje apsolutno zanemaruju notni tekst prevazilazeći ga I čineći ga samo sredstvom za izraža vanje primarnih osećanja. |
Šopen je „čitan“ mahom kao melanholik, pa su i emfaze koje nudi njegova muzika pijanisti situirali kao neku vrstu post-orgazmičke opuštenosti. Serdar se, reklo bi se, s tim ne slaže. Stoga njegovo čitanje Šopena, naročito Andante Spianata nudi saznanje (Vakenroder tvrdi da je muzika način sazna vanja bez reči) da ništa kao podzemna reka erotične energije ne može tako dobro da pothrani stvaralačku strast. Kod nekih umetnika ta veza se ispoljava u tome Što se kod njih brzo TazviJuu | seksualni prohtev i umetnost, a Iz toga i takvoga sklada proizilazi romantični tip genija. Safo, Aleksandar I Lukrecije; Bajron, Šeli, Kits i Svinbern; Petrarka, Bruno i Đorđone; Šiler, Hajne i Po; Igo, Ruso i Verlen; Strindberg, Arcibašev, Šuman, Šubert i Šopen i Cajkovski. Svi pripadaju istom tipu. Kod njih je uobrazilja jača od razuma, a seksualnost i umetnost hučno polaze sa istog izvora, trošeći ih i obarajući ih i fizički ı duhovno, pre nego što im i mladost prođe. Za njih požuda predstavlja bujicu koja ih čini osetljivima, uzbudljivim, večitim mučenicima i sannjalicama preko svake mere. Njih vazda mami krajnost, neobičnost i čudnovatost. Oni su ti što stvaraju pesništvo, slikarstvo, muziku. Filozofiju ljubavi. Stoga ih voli svaki zaljubljeni čovek. To se lepo videlo u prošli petak u „Kolarcu“.
Serdar je Šopenovu emfazu usmerio tačno tamo gde treba.
Stonu književna nagrada: Holivud (AP) — Ugledni američki filmski režiser, Oliver Ston, dobitnik je ovogodišnje nagrade Udruženja pisaca američkog Zapada za svoj spisateljski rad.
— Oliver Ston je pripadnik novog soja filmskih umetnika kojima je spisateljski talent otvorio put ka režiranju sopstvenih dela, kaže se u obrazloženju povodom dodeljivanja nagrade.
Sijan predavač u Los Anđelesu: Beograd, (Tanjug) — Jedan od najuspešnijih jugoslovenskih režisera Slobodan Šijan, od nedavno je predavač na postdiplomskim studijama u najstarijoj i jednoj od najpoznatijih američkih filmskih škola na Univerzitetu Južne Kalifornije u Los Anđelesu.
Filmski odsek tog univerziteta svoj visoki ugled duguje, pre svega, nizu istaknutih stvaralaca iz istorije „sedme umetnosti“, koji su taБр bili predavači, kao što su Dejvid Grifit, Irvin Talberg i Ernest
ubič.
Fosteru „zlato“ za arhitekturu: Vašington (Tanjug) — Najugledniji britanski arhitekta ser Norman Foster, dobitnik je Zlatne medalje za 1994,koju dodeljuje Američki institut za arhitckturu. To je najviše priznanje koje se daje u SAD za ovo stvaralaštvo, javljaju agencije.
Fosteru (50), nagrada koju su dosad primili Frenk Lojd Rajt, Luis Kan, Korbizije, biće uručene na svečanosti u Vašingtonu u februaru iduće godine. Među brojnim Fosterovim projektima koji su izvedcni, posebno su poznati kompicks Hongkonško-šangajskc bankc u Honkongu, асгодгот Stensted kod Londona, telckomunikacioni toranj u Barseloni. |, : |
АС ЕЦ
) ЗНА с i
Onog
· pozicije predstave.
POZORIŠNE PREMIJERE
Slikovnica i drama
~
Мтаеп Ророрте. „Мртав, рпттрета и јитогјорепхрот ит РОТ 00200; тип зсепе, арта т тета Ттап МРПЗИГ
Milutin Mišić
Dogodilo se ono što se i moglo očekivati: u „Njižinskom“, Irfan Mensur još preciznije, markantnije scenski očaravajuće, razigrava sve vrline svog scenskog domaštavanja iz „Plave ptice“. Nažalost, i mane.
Otvarajući neke nove prostore na klasičnoj sceni Jugoslovenskog dramskog pozorišta, ргеmošćujući jazove koji dele različite scenske izraze, Mensur upada u jednu arhetipsku pozorišnu zamku, previđa elementarne zakonitosti u pogledu ritma i kom-
stara koliko i pozorište a skrivena je na stazama onih koji, bruseći scensku formu, utonu u uživanje u njoj do letargije. Pa zaborave na onu okrutnost koja od pozorišnog reditelja zahteva da bude trezveno biće koje svakog momenta kontroliše i apotekarski precizno dozira scenske đakonije i otrove.
Još u „Plavoj ptici“ se osećalo da je reditelj, inaugirišući ono što voli u teatru u svoj reditelj-
· ski rukopis, spreman da se uz-
nese do previđanja stvarne dramske efikasnosti forme, dozviljavajući joj da preigra ne samo dramsku suštinu, nego i da je-otupi svojom neodmerenošću. Jednostavnije rečeno suviškom zaljubljeničkog odnosa, kojim se izbegava rutina rediteljske profesije, ali i previđaju neke elementarne zakonitosti zanata, pjedine scene počinju da deluju predimenzionirano, bespotrebno razvlačeći ukupno trajanje predstave. Za neke je to moglo biti i zanemarljiva mane „Plave ptice“, nažalost u „Njižinskom“ bi to mogla da bude njegova kob.
Ceo prvi deo je prelepo izmaštana, sjajno scenski dizajnirana, muzički i igrački plastično dograđena pozorišna slikovnica iz životopisa svetski jedinstvenog baletskog igrača, sa svom onom svitom koja čini i prati njegovu trupu. I tek posle dvočasovnog zavođenja gledališta iza ove slikovnice se nazre dra-
Zamka je
ma. Koja, zahvaljujući pre svega sjajnim glumačkim interpretaciјата Jasmine Ranković i Slobodana Beštića, tek u završnim sekvencama otvori svoje ponore. Upravo zbog sjajne glumačke ekipe u kojoj su briljirali Miodrag Radovanović (Đagiljev), Katarina Gojković (Bronja), Dragan Peter (Fokin) Ljiljana Međeši (Isidora Dankan) Tamara Vučković (Miriam Ramberg) Ta-
Tanana glumačka rešenja: Slobodan Bestić i Miodrag Radovanović
nasije Uzunović (Bakst) možemo zažaliti što se na brušenje lepote scenske slike trožilo više energije ı vremena nego na poniranje u dramu i ličnost. Enigma Njižinski, kojoj su, s kultnim zanosom stremili autori ove predstave skrivena je u ličnosti Vaclava Fomiča Njižinskog, a ne u njegovom okruženju, zavodljivim čarima pozornice ı baletske igre. Da paradoks bude veći Slobodan Beštić je to
sa neverovatnom ритаскот suptilnošću stalno nagoveštavao. Ta igra, sastavljen od treptaja, i zanatski precizno i umetnički tanano ispisuje bolni krah jednog bića koje diše samo svojom igrom, tragično osuđeno da ostale kontakte sa svetom od-
ržava tek preko svojih ljubavnih ~
partnera. Tu su ravnopravan doprinos dali i Miodrag Radovanović i Jasmina Ranković, koja je napravila bogat razvojni luk
od razmažene lepotice i svetske dame do privržene supruge koja Svog supruga ne napušta ni u najvećoj bedi, boreći se kao lavica da ga otrgne od njegovih košmara. Zarad njih nije se trebala učiniti greška koju izbegava svaki majstor svog zanata, od kulinara do pozorišnog reditelja, a to je da se da najveći prostor predjelu, dok za glavnu đakoniju ostaje tek završni cajtnot.
BESEDE PO KUĆAMA
20 e Оотаст e e i sfvaraoćci
Senje kod Ćuprije. — Zamisao grupe intelektualaca iz tri pomoravska grada, Jagodine, Ćuprije i Paraćina, o održavanju duhovnih beseda u domovima srpskih domaćina započela je u kući dr Jovana Antića, u Senju kod manastira Ravanice. Prvu besedu o Božanskom anđelu Arhangelu Mihailu i proslavi Aranđelovdana u našem narodu izgovorio je književnik Nikodije Spasić pred domaćinom, članovima njegove porodice i okupljenim gostima. U razgovoru o vraćanju izvorima duhovnosti govorili su, pored dr Jovana Antića, i akademski slikari, Dimitrije Gvozdenović iz Ćuprije i Aleksandar Portnoj iz Paraćina.
Ovo je prvi put u Pomoravlju da se na ovakvim kućnim okupljanjima upoznaje narod putcm bcscda u ncposrednom razgovoru, u kome svi učestvuju, o preobražcnju svakodnevice, života i običaja. U nedostatku tribina i razmenc misli i idcja na javnim skupovima, gde obično samo političari i tcorctičari pričaju, a svi ostali ćutc, ovi svojcvrsni prijemi srpskih domaćina obogaćuju ncdostatak kultur-
nih doživljaja u provincijalnoj src-. dini. ' i
_ М. зразк
BERIĆETNA SEZONA KRUŠEVAČKOG POZORIŠTA
Za 60 hiljada ljudi
Kruševac. — Pedesetim izvođenjem predstave „Đeneral Milan Nedić“ u matičnoj kući, 14. decembra, Kruševačko pozorište će krunisati najplodniju pozorišnu sezonu u svoJjoJ istoriji. Kao retko koja pozorišna kuća u Srbiji, kruševački ansambl se može pohvaliti da je u ovoj godini izvco čak 180 predstava postavIVŠI i pct premijcra.
— Shvatajući i osećajući vreme u kome živimo postavili smo sebi zadatak da zadržimo rcpertoarski kvantitet i kontinuitet i čini nam se da smo u [оте изpeli — tvrdi Nebojša Bradić, upravnik Kruševačkog pozorišta i rcditelj sa najviše pozorišnih priznanja na festivalima i pozorišnim smotrama ovce godine.
Sa dvađesetak predstava mcsečno Kruševačko pozorištc jc trenutno najproduktivnija sccnska kuća van Bcograda. Zbog matorijalnih ncprilika, ali i krcativnc krize mnogc pozorišnc kućc poput Prištinskce dramc ili Užičkog pozorišta su već zatvorilc svoja vrata.
— Naša zavesa jc srcćom još uvck podignuta, mada sc nc možc goyoriti o nckom matorijalnom blagostanju. Ta odlika 105-,
talom ni u srećnijim vremenima nije krasila pozorišne kuće kaže Nebojša Bradić. Produkcija u Srbiji je znatno smanjena jer je cona predstave i u markama izražena iz dana u dan sve veća. Najjednostavnije sccnsko postavljanje sada košta oko 55 hiljada maraka zbog kupovine na crno, a tolike prihodc nema ni jedno pozorište u unutrašnjosti.
Predstave Krušcvačkog pozorišta u matičnoj kući i na gostovanjima videlo je oko 60 hiljada glcdalaca. Od ulaznica sc rcpcrtoar nc pravi, još manjc od opštinskih dotacija kojc jcdva pokrivaju platc zaposlcnih i tokućc održavanje. Zbog toga ı u Krušcvcu pomoć tražc od sponzora i donatora.
— Naša srećna okolnost je i što u okružcnju imamo još uvck relativno uspešnc firmc i društvonc i privatne kojc su spremnc i raspoloženc da nam pomognu u rcalizaciji rcpcrtoara. Naša gostovanja su zato i prilika da prcdstavimo takvc firmc van Krušcvca čimc Krušcvačko pozorištc Svc višc poprima ulogu svcobuhvatnog ambasadora 'Kıušcvca —, kažc na kraju Меbojša lradić. , a li. Popovic