Борба, 06. 12. 1993., стр. 20

SRPSKA JEZIČKA INTEGRACIJA !LI NE

Žrivovoani

Slobodan Kostić

Posle suvoparnih monologa na novinskim stranicama, domaći stručnjaci za jezik, za jednim stolom su ukrstili argumente o problemu jezičke intcgracije. To se dogodilo nedavno na jezičko-knjižcvnoj tribini „Petar Kočić“, a povodom odlukc da Srbi u Bosni, u službenoj upotrebi koriste isključivo ckavicu. Pomalo neočekivano, lingvisti su se vrlo brzo složili — to je politička odluka.

Za jedne je međutim, to bilo neprihvatljivo. Profesor Ranko Bugarski odmah reče da ova odluka nije lingvistički utemeljena, pa stoga i neprihvatljiva. „Mislim da se radi o želji prekodrinskih Srba ili njihovog političkog rukovodstva, da se i jezički odvoje i distanciraju od Muslimana i Hrvata, a približe Srbima u Srbiji“, veli Bugarski.

To međutim za Slobodana Remetića nije problematično: „Problem spada u domen jezičke politike koja čini integralni deo opšte politike“. „Po njemu, ljudi s Pala žele da ovo malo Srba preteklih iz pet ovovekovnih ratova, nastave suživot u istoj državi, i da svi srpski đaci od Knina do Pala uče iz istog bukvara.“

“ог •e ~ e • Karadžicevo objasnjenje Neka govore ljudi kako hoće, dakle i ijekavski, ali ćemo imati jedan jezički standard, interptirao je Brborić objašnjenje Radovana Karadžića, povodom odluke sa Pala, koje je čuo iz prve ruke. Neće više biti, da ko prima ijekavsku platu, taj mora da govori ijekavski, govorio je, prema Brborićevim rečima Karadžić. Hoćemo jedan jezički standard. Hoćemo jezičku integraciju. Nemam ništa protiv, da to bude ako bi moglo, i ijekavski izgovor, govorio je Karadžić.

Engleska ijekavica

U Drvaru se ijekaviziraju čak i engleske reči, prepričavao je Dešić svoje lično iskustvo, koje govori o ukorenjenosti ovog izgovora u Bosni. Kada je tamo otvoren prvi „snack bar“, svi su govorili, „hajdemo u snijek“, seća se Dešić.

„Sasvim normalno da je ovo i politička odluka“ reći će nešto kasnije Svetozar Stijović. On reče da ujednačavanje izgovora nije atak već integracija sa tendencijom da „država bude saslavljcna i od dvaju zemalja, Republike Srpske i Republike Srpske Krajine“.

Jezičko objedinjavanje, za Ranka Bugarskog je međutim sporno zbog lingvističkih razloga.

„Od čitavog dela jednog naroda se očekuje da promeni svoje govorne navike. To je vcoma krupan zahtev“, kaže on. Da li je opravdano menjati preko noći govorne navike u ime ideologije, političkih ciljeva ili nacionalnih programa, pitao se profesor Filološkog fakulteta.

On kaže da se ovom odlukom uvodi diglosija (dvojezičnost) koja će deo naroda dovesti do frustracija. Na ovaj način se uvodi jedan viši varijetet, koji će se koristiti u javnim ustanovama, obrazovanju i nauci, dok niži varijetet ostaje u svakodnevnoj komunikaciji, u kući ili na ulici.

„Uvodi se ekavica kao elitni govor, koji deo stanovništva neće moći da oponaša“, nastavlja Bugarski. ljekavica, koja je tu odvajkada postojala posta-

DANAS U SANU

Skup o Jovanu Dućiću

е резака

Pojedinosti iz Nacrta

Nacrt ovog, Zakona se odnosi na najuže shvaćeno područje jezičkog standarda, izneo je prvi put neke pojedinosti o ovom aktu Slobodan Remetić. Ne dira se, kao što se i ne može dirati u literarni korpus, izvorni narodni govor, urbani standard i žargon. Ništa se u Nacrtu ne ukida niti zabranjuje. Sačuvaće se i autentičnost tekstova Šantića, Njegoša, Kulenovića i narodnog stvaralaštva. Ekavski izgovor će se koristiti u službenoj upotrebi — školskim ustanovama, udžbenicima, sredstvima javnog informisanja, državnim organima, preduzećima, javnim oznakama...

_____________________________________----- ===

je niži pol, narodni govor; na neki način drugorazredni, objašnjava Bugarski.

Malo kasnije on će reći, da se ovom odlukom taj svet određuje od svog identiteta, epske i vukovskc tradicije. I pismeni ljudi u tim krajevima će imati problema, jer će mešati dva izgovora. Neće se znati šta je ckavica, a šta ijekavica. „Kao što čujemo od prekodrinskih funkcionera koji živc u Beogradu, a da ne govorimo o novinarima sa Pala“ ilustruje Bugarski. Za njega su čak i plitičke implikacijc ovc odlukc i izjednačavanje ekavice sa srpstvom jako opasne. „To je jedna krajnje uprošćena formula. Od sada će važiti: ako neko hoće da bude dobar Srbin, mora da govori ekavski“, zaključuje Bugarski.

„Ovde je samo reč o žrtvovanju pešaka“, suprotstaviće se Branko Brborić pomoćnik rcpubličkog ministra za kulturu. Da li je odluka lingvistički utemeljena? Jeste, kaže Brborić. „Imam dva dokaza da je prelazak na ekavicu jezički utemcljen, a ne znam nijedan koji bi kazao da nijc lingvistički ute-

~ meljen“.

U smislu jezičke organizacije, ekavica je ckonomičnija, objašnjava Brborić. S drugc stranc, dva različita izgovora (ekavski i ijekavski) uopštc nisu razlikovni. To znači da između njih nema semantičke (u značenju) razlike. (Stoga je jedan od njihi suvišan). Pored svega, ovim se dvojezičnost ргемјаdava u jednom, ekavskom izgovoru.

„ljekavica ostaje u svakodnevnom govoru, a to je diglosija“, oponirao je Bugarski.

Brborić je ponovio da se ovim prevladava diglosija, da bi razgovor krenuo sasvim drugim tokom, bez razjašnjenja ove važne nedoumice. Brborić će nešto kasnije celu situaciju prokomentarisati reči-

- ma: „Sve se ovde može osim da se Srbi ujedine“.

Često spominjanja težnja da se Srbi ujedine“, za Egona Feketea savetnika u Institutu za srpski jezik SANU je opravdana, ali on nije siguran da jezička integracija vodi i do političke integracije“. „Ma kako ujednačavan jezički standard, sama ta činjenica neće dovesti do onog što se želi“. Ovo će pre izazvati dezintegraciju. „Ovim potezom činimo atak koji nije prirodan“, zaključuje Fekete.

Profeso: Milorad Dešić reče, da Srbi bar šesto godina žive sa ovom razlikom i da se zbog toga nisu svađali. „Najbolje bi bilo da ostane kako jeste. Nasilno potiskivanje ijekavice nanelo bi neopisivu štetu. Ako se stvarnd uvede ckavski govor ijekavci će postati bele vrane“. Zašto da prepuštamo ijekavicu nekom drugom? Zašto žuriti sa jezičkim reformama? Ima li Republika Srpska prečih poslova, pitao se Dešić.

Ni stručnjaci se ne slažu da li je to koristan ili nekoristan posao, zaključio je neko iz publike razgovor, koji se završio dilemom od koje je i krenuo — „Srpska jezička integracija ili ne?“

NOVI SAD

Biblioteka

Beograd. — Povodom pedesetogodišnjice smrti Jovana Dučića, danas u SANU počinje dvodnevni naučni skup posvećen ovom velikom pesniku.

Susret, na kome će govoriti najuglednija imena naše književnosti i kritike, otvoriće (u 10 sati) akademici Predrag Pala-

vestra i Matija Bećković. Skup nastavlja rad popodne (u 13 sati), a predsedavaće akademik Tjubomir Simović.

Razgovor o Dučiću se nastavlja sledećeg, dana, po istoj satnici. Ovaj put razgovor vode Slavko Leovac i Predrag Palavestra.

S.K.

SUBOTICA

Programi u Knjizari „Kis“

Subotica. — Svakog prvog Četvrtka u mesecu, Knjižara „Danilo Kiš“ (ranije „Napredak“) u Subotici, „priređuje kulturnc programe pod nazivom „Noćna straža“. Gostuju poznati pisci i slikari, a tribina je započela prc moescc dana susrctom sa knjižcv-

nikom Draganom Velikićem i

ye. mo о од де 2 у А

ća. Ovoga četvrtka, gost je bio Dragan Dragojlović, o čijoj jc najnovijoj zbirci pesama „Knjiga o ljubavi“, povorio kritičar Radomir Babin. Prvi put u Subotici, u okviru „Noćnc stražc“, predstavljene su slikc i ггаћке Božidara Damjanovskog, а 17 ložbu je prircdio dr Momčilo

«~ r 6.

РраАЛАт2 ·

„Crnjanski“

Novi Sad (Tanjug) — Povodom stogodišnjice rođenja Miloša Crnjanskog, novosadska preduzeća „AMD prafika“ i Književno-umetnička zadruga „Slavija“ objavili su sedam knjiga u biblioteci pod nazivom „Crnjanski“. Ovaj izuzetan izdavački poduhvat predstavljen je u Muzeju Мојуофпе, раде је одгхапа ргоmocija knjige poezije Miloša Crnjanskog („Poema“, „Apotecoza“, „Stražilovo“, „Serbia“ i „Lament nd Bcogradom“) kao i dela Draška Ređepa „Ime Srema“ i Ljubivoja Carovića „Srpski vcnac Miloša Crnjanskog“. Poklonicima dcla Crnjanskog prikazanc su i dvc cpizodc (рега i šesta) ТУ зегтје „5сође“, sccna-

пеје | тедисђа Ајекзапага Реб-

гтомтса. ·

BORBA

PONEDELJAK 6. DECEMBAR 1993.

KRIŠTOF KIŠLOVSKI, DOBITNIK „ZLATNOG LAVA“ 93.

Bojim se хак исака

U svim proteklim godinama svoje filmshe delatnosti, pokušavao sam da fihsiram te duhovne slike, da realizujem

prvobitnu zamisao...

Poljski rcžiscr Krištof Kišlovski jc osvcdočcni majstor prikazivanja najbitnijih životnih vrcdnosti čoveka. Njegovc filmskc temc dotiču sc našc cgzistcncijc, morala ljubavi, sloboda i — smrti. Da podsetimo na njcgova najpoznatija ostvarcnja: „Kinoamaкег“ (1979) „Dogodovština“ (1981) „BDcz završctka“ (1984) „Dekalog“ (1987) pa „Kratki film o ubijanju“ i, konačno najnoviji „Tri bojc: plava“, ovcnčana ovc podinc najvcćom паргаdom žirija u Vcnociji.

Ima malo filmova tako vrhunskog kvalitcta kao što ih stvara Kišlovski. Karakteristika njegovih filmova jc naizglcd hladna susdržljivost kojom Ocrtava svojc likovc. Ta distanciranost dolazi do izražaja i u njogovom najnovijem ostvarcnju. „Tri boje: plava“ jc prvi dco trilogijc

Sloboda na licnoj, personalnoj ravni, ne moze da se posfigne! Mi samo fvrdimo da zelimo da je osfvarimo. Мединт, svaka odluka koju donosimo fezeci ka fom cilju, posfavlja nam nova ogranicenja,

koja asocira na tri bojc francuske zastac i parolu za koju su sc borili revolucionari pod tim stcgom: slobodu, bratstvo i jednakost. „Plavo“ je kazivanje o Juliji (igra je maestralna Žilijet Binoš) koja u automobilskoj ncsreći gubi supruga i ćerku. No, umesto da se preda bolu i svojim sećanjima, ona nekoliko moscci živi potpuno izolovana od ljudi u Parizu, prekinuvši sve svojc dotadašnje veze i poznanstva, oslobođena i svojih osećanja.

„Tri boje: plava“ je, dakle, film o odsustvu i vaskrsu ljubavi, bez koje čovek nije u stanju da opstane. Po Kišlovskom, ljubav je najvažnija stvar na svetu.

„Imam određenu zamisao O filmu, pre no što počnem da Piзет scenario“ — veli on.“ imam

ljubav je najvažnija na sveflu: Krišfov Kislovski

predstavu o atmosfoeri, o pojedinim sccnama. Problem jc u tomc, što je ta moja zamisao Zapravo u mojoj podsvosti, i nisam u stanju da jc saopštim. U svim protcklim godinama svojc filmske dclatnosti, pokušavao sam da fiksiram te duhovnc slikc, da realizujem prvobitnu | zamisao...“ 1 jednostavnc i najsložcnijc povesti koje nam Kišlovski dočarava, zasnivaju sc na tim prvobitnim zamislima.

No, vratimo sc njegovim TCmoek-delima. Kada jc u Poljskoj

propao ckspcrimcnt sa socijaliz-

mom, a druga alternativa sc još nije mogla sagledati, Kišlovski pristupa svom najambicioznijem projektu „Dckalogu“. U jcdnom oronulom prcdgrađu Varšavc, osvedočeni agnostičar Kišlovski u deset televizijskih storiја, ргомсгауа osnovanost dcsct starozavctnih zapovcdi.

„Sloboda na ličnoj, poersonalnoj ravni, ne može da sc postigne! Mi samo tvrdimo da žclimo da je ostvarimo. Mcđutim, svaka odluka koju donosimo toežeći ka tom cilju, postavlja nam nova ograničenja“, kaže reditelj.

Da li je Kišlovski ubcđeni i nepopravljivi pesimist? On sam nam daje sledeći odgovor: „Ja sc plašim jednoznačnih i konačnih tvrđenja. Smatram mnogo UZbudljivijim samo ispričati ncku povest, a gledaocu pružiti priliku i šansu da on sam donosi zaključke!“ ћ.6.

ODGOVOR NEBOJŠE GLIŠIĆA MIROSLAVU DERETI

Predizborna угоскса

Iznenadio me je telcfaks M. Derete u kome piše da je došlo do „prekida saradnje“ u poduhvatu koji je inicirao i vodi Dokumentarni pro-

_ gram Televizije Beograd „Izbor

najbolje posleratnc drame па srpskom jeziku“. Jer, ta akcija je ZAVRŠENA, posle deset TV sesija žirija, pa, znači, nije ni moglo doći do „prekida saradnje“! Naravno, u svih tih deset TV emisija učestvovao je i M. Dereta, jer se — kako sam kaže — „priklonio“ mom pozivu da kao izdavač sudcluje u tom, za našu kulturu, važnom poslu. Izabrano je jedanaest najznačajnijih dramskih ostvarenja od posle rata do sada, ijedna najbolja drama.

U svim tim TV emisijama naglašavano je da će najbolja drama biti izvedena u Narodnom pozorištu u Beogradu i da će pre te predstave, koju režira Boro Drašković, biti na svečan način uručenc povelje i nagrade našim najboljim dramskim autorima. Boro Drašković još nije počeo da rcžira najbolju dramu („Razvojni put Bore Šnajdera“, A. Popovića), jer završava syoj film „Ljubav“. Kad pripremi predstavu, pre premijcrnog, izvođenja, biće uručena priznanja našim najznačajnijih pozorišnim piscima, kako je i najavljivano tokom protcklc podinc. Iz Dcrctinog telcfaksa

#

upućenog novinama saznao sam da on neće prisustvovati tom važnom činu. Niko ga na to neće primoravati. Već i iz ovoga je jasno da je sve što napisa Dercta — izmišljotina! Jer, jednostavno, nije mogućan „prekid saradnje“ posle završenog posla! Očigledno je da taj nepostojeći „prekid saradnje“ ima drugi cilj: Deretinu promociju u nOVOpCčenog člana Radikalnc stranke. Zahvatila ga predizborna vrućica, pa zaboravio činjenicel,

Iz početne laži nužno izlaze i lažna obrazloženja: „jednopartijski žiri“ (kako napisa M.D.) prilikom izbora „Romana decenije“ sačinjavali su Zoran Gluščević (predsednik), Predrag Marković, Čedomir Mirković, Vasa Pavković i drugi pripadnici opozicionih strujanja, mada, priznajem, kad sam izabirao žiri zaista nisam razmišljao o partijskim opredeljenjima, već o stručnosti. Tako jc bilo i sa žirijem za izbor najbolje posleratne drame. I, ako moram da kažem: ja nisam ni u jednoj partiji, pa, dakle, nisam ni mogao vrbovati radikala da se prestroji. A Dereta ni sa kim drugim iz Telcvizijc nije imao nikakve veze. Ako je i od predizborne vrućice — pretera: no je! ~ 1

|