Борба, 06. 12. 1993., стр. 3
ba ya
bOPBA : ПОНЕДЕЉАК 6. ДЕЦЕМБАР 1993.
ПОСЕТА САВЕЗНОГ ПРЕМИЈЕРА БУГАРСКОЈ
Хуманитарна Hi
рта
за коридор кроз СРЈ:
Миша Бркић
специјални извештач „Борбе“ из Софије
Бугарска је спремна да у оквиру хуманитарне помоћи испоручи Југославији „у првој рунди“ 50.000 тона мазута, исто толико дизела и четири хиљаде тона других течних енергената. Као знак добре воље и добро — суседских односа Југославија је одлучила да Бугарској дозволи саобраћајни коридор за робу према тржиштима Европске уније. Све то, наравно, под условом да се са једним и другим сагласи Комитст за санкције Савета
безбедности.
Овако би се најкраћс могли сабрати ефекти викенд посете председимка југословепске владе Радоја Коптића Софији и бугарском премијеру Љубесну Берову. Суботњи отворсни, пријатељски и копструктипии разговори _ резултирали Cy много тирим договорима две суседне земље чији би један део могао одмах да се операционализује, а други (дугорочнији) мораће да сачска повратак Југославије у међупародпу зајсдницу.
Два премијера са сарајши цима одлучили су „на лицу места“ да формирају међумржавну комисију за развој билатералнс сарадњље која је, како је оцењепо, далеко испод могућности две земље и потреба њихових (иначе, прилично компаративпих)- привреда. У том контексту спомиње се и подстицање малограничног промета, што су премијеру Контићу дан раније посебно сугерисали привредници Пирота и Димитровграда.
Југословенски премијер није крио задовољство да је од колеге Берова добио уверавања да ће Бугарска у међународним институцијама бити веран тумач југословенског 32лагања за мирно решавање свих сукоба на простору бивше СФРЈ и иницијатор али и спонзор укидања (илу суспензије) појединих резолуција Савета безбедности којс су СРЈ ставиле у свеопшти карантин.
Премијер Беров истиче да његова земља ноздравља сна ки предлог м иницијативу за ограничавање или укидање спикција _ према суседној и пријатељској Југославији. У том контексту споменуо је идеју Грчке и Румунијс којој се Бугарска здушно придружује. Е
— Ми смо морали да под ржимо санкције из Резолуције 820 јер иза њих стоји спата ме ђународис заједпице, али је то Бугарска учинила нерадо м свеспа огромпих штета којс ће санкције пансти суседпој зем љи — рекао је Љубесп Бероћв.
Бугарска страна истакла је у овим преговорима да трпи вслику штету због међупароднот смбарга Југославије. Спомепут је податак о 200 милиона дола ра месечног губитка, а укупта штета од увођења санкција према СРЈ у Бугарској се мери бројком од око 3,2 милијарде долара. Од педавно се чак спомиње и губитак од: тест милијарди долара. Због тога су пати суседи животно заинтерссовани за робни коридор кроз Југославију који би бугарским производима олактао приступ занадносвроиским тржиштима. Премијер Беров искористио је прилику да се новинарима пожали да земље Европске упијс отежу са потписивањесм трговинског уговора са Бугарском и то понашање назвао обесхрабрујућим.
Бугарски и југословенски премијер разговарали су и о
Шопинг на бувљаку „Илинци“
Радоје Контић је посету Софији могао да искористи и као идеалну прилику да на лицу места упозна функционисање „шверц економије“. На граничном прелазу Градина дочекала га је километарска колона полусмрзнутих Југословена који су кренули у егзистенцијални шопинг. Према незваничним, додуше, информацијама у суботу је на софијском бувљаку „Илинци“, „Центраљном универзаљном магазине“ и околним бакалницама остављено око два-три милиона марака „југо девизних резерви“, не рачунајући шверцовани бензин. Том данас уносном послу нису одолели ни југословенски новинари, заплашени поверљивом информацијом да се у бугарском Парламенту спрема закон о забрани извоза текстила и хране у гепецима аутомобила са југословенским регистрацијама.
Радоје Контић
положају бугарске национајис мањине у СРЈ. Контић је ви ше пута поменуо да Југослани ја у тој области поштује мајвите стандарде КЕЂС-а, али се у полузваничним круговима сискулите да је било мо млвос них разлика. Екецеспе слумаје не. посебно је потенцирао део бугарске титамие, па је Коптић на конференцији за повипаре био изложен правој капопади непријатних питања о непоштовању права бугарске маљине у Димитровтраду и околини. Премијер _ Контић _ после овакне посете пема разлога да буде незадовољан. После нитемесечних упорпих пастојања југословенске стране да до опаквог сусрета дође, Бугарска је пристала, а премијер Беров пагласио да је ово „бат прави тренутак“ Истина, првобитни протокол предвиђао је сусрет
на југословенском терену, али -
је бугарска страна у последњем трспутку одустала. Премијер Беров дипломатски је примстио да је то због избора у Србији и могућег погрстпог тумачења да „Софија подржава једпу или другу изборну страпу“. У дипломатским круговима има, међутим, и тумачења да Љубен Беров ипак није желсо сувише да рескира и пркоси Уједињеним нацијама.
Иначе, посета југословенског премијера имала је запажено место у бугарској јавности. Истина, мишљења су подсљена. Софијски лист „Демокрација“, на пример, и даље заступа тезу да са Југославијом нема разговора док трају сапкције. А агеспција Ројтер тврди да сличних мишљења има иу бугарском Министарству иностраних послова. С друге пак стране лист „Континент“ у првом коментару истиче да смбарго према Југославији важи за робу, али не и за — разговоре. САВЕТ МИНИСТАРА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ ДАНАС 0 ЖЕНЕВСКИМ ПРЕГОВОРИМА
Подсећање на „домаћи задатак“
Мирко Кларин
дописник „Борбе“ из Брисела
Шефови дипломатије Европске уније размотрићс данас у Бриселу извештај свог поверсника за бившу Југославију, лорда Дејвида Овена, о току и резултатима прошлонедељне рунде обновљених женевских преговора о „територијалном решењу“ за Босну и Херцеговину.
Чињеница да је та рунда заврттена без опипљивих резултата, утисак је, не узбуђује претерано св ропске дипломате Прихнатају се оцене копрсдседтика Овена и Столтенберга да је прошлопе дељиим прстонорима, захваљују ћи „доброј атмосфери“ и „истип ској жељи за окончањем рата“, стнорена „солидна оспова за Hil ставак мировног процеса“. Као добар знак се, поред тога, тумачи и чињеница да се споразум о пе сметапом проласку хумашитај) них копноја = који су пре неле љу дапа у Женеви полииелни ој пи | запонедници _ сукобљених страна „ууланпом држи по лоштује“. За почетак, кажу, „пи то пије мало Папротин
Ипак, међу „дилилсеторицом“ се може чути и мишљење да прсговарами из Босне (Изетбсговић, Караџић и Бобан) и бивше Југославије (Милошевић, Туђман и Булатовић), „нису баш најбоље схватили шта се од њих тражи... мада им је то врло јасно речено“.
Због тога их је, сматрају, неопходио подсстити на прецизан „домаћи задатак“ који су им пре недељу дана у Женеви поверили шефови дипломатије Европске уније: да удовоље територијалHMM захтевима босанске владе како би се републици са муслиманском _већином обезбедили најмање трећина простора са дашње БиХ и „приступ“, а по мо тућности и „излаз“, на море.
Потребио их је, дакле, јот JCJU..
ном подесстити да само под yCJIO ом да испупе опо што се од њих захтева, односно „очскујс“ могу добити оно што им је заузврат обећано: Србији и Црној Гори „прогресивна суспензија санкција“, а Хрватској сарадња и економска помоћ Европске уније. Ради се, кажу, 0 „простој трампи“ (територије за санкције, односно помоћ), у којој се „тражсна давања“ не могу замснити вербалним прихватањем свропске иницијативе и свечаним обећањима да ће се у склопу с њом поступити (чимс су, углавном, српски и хрватски учесници у прошлонедсљним _ женевским преговорима покушавали да ескивирају свропска „очекивања“). Због тога се, наредних дана, може очекивати наглашено инсис"тирање на слементима „трампе“, односно „везане трговине“
На то Европљанс обавезује и наглашено опрезан однос њихових америчких савезника према свакој идеји „преурањеног“ по-
пуштања санкција Србији. То-
ком прошлонедсљних разговора
СТРАНЕ АГЕНЦИЈЕ 0 РАЗГОВОРИМА КОНТИЋ — БЕРОВ
Бугарска ће подржати предлог
Београд (Танјуг). — Свс водеће светске агенције известилс су о јучерашњем разговору југословенског премијера Радоја Контића и председника бугарске владе Љубена Берова, истичући уверење југословенског премијера да ће санкције УН према Југославији ускоро бити укинуте.
Ројтер цитира Контићеву изјаву новинарима после разговора са, Беровом: „Сигурни
за укидање «санкција
смо да ће санкције ускоро бити ублажене, а затим укину-
а
DC
УПИ о извештају из Софије „понавља Конптићево уверење да ће „санкције УН ускоро бити ублаженс, а затим укинуте“, како је југословенски пре
мијер рскао новинарима после разговора са бугарским премијером.
Франс-прес наводи Контићеву изјаву, после разговора са бугарским премијером, да бугарска страна „сматра да Југославија треба да се врати у међународну заједницу“.
И Франс-прес наводи изјаву Берова, у којој бугарски прсмијер предочава да ће и Бугарска, која и сама сноси послсдице санкција, подржати предлог Грчке и Румуније о укидању санкција.
у Бриселу, државни секретар Кристофер није пропустио прилику да своје епропске саговор нике подсети да су санкције „јс-: динпо средство утицаја на Србију које је на располагању међуна родној | заједници“. Након тих разковора, Кристофер је са задопољетом констатовао да нема ВО КИХх разлика у ставовима, то да „и Квропљани такође схватају значај санкција по њиховог за државања, док се не нађе реше ње кризе“ Чак мн уколико сви међу „дванасеторицом“ не мисле тако, Кристофоров их опрез обапезује, будући да се у Европи и даље рачуна па значајније амсричко учешће у имилементацији свентудлино“ мировног споразума : -
Обанезује их, такође, и Кристоферово супротстављање покушајима да се хуманитарна помоћ користи као средство утицаја, односно притиска, на босанску владу, како би се обезбедио њен пристанак на мировни споразум. У два наврата током прошлонедељног боравка у Бриселу, амерички државни секретар је на конференцијама за штампу осудио наговештај да би — уколико се ускоро не постигне споразум — међународна зајсдница могла обуставити хуманитарну помоћ Боспи, указујући да је то „неприкладан метод притиска на босанску владу, која је већ одустала од великог дела своје територијс и чији су људи највише страдали“.
Поједини европски аналити-
" чари указују на „коинциденцију“
ових Кристоферових изјава и одбијања босанске делегације у Женеви да преговара о подели Сарајева, мада је претходно била и на то пристала. Други, позивајући се на изворе из круга босанске делегације у Женеви, тврде да је до тог повлачења дошло услед „врло бурних и негативних
рсакција из Сарајева“, из којег je, —
наводно, преговарачима поручено да се „не враћају... уколико пристану на поделу града“. Потоњу верзију поткрепљују изјаве водсћих преговарача по повратку из Женевс, када су се правдали да су разговоре о подели Сарајсва прихватили под притиском лорда Овена који је „изашао из оквира мандата Европске уније“, као и зато да би се „олабавила омча опсаде“ стегнута
око босанске престонице.
Идсја о подсли Сарајева не допада се ни многима међу европском „дванаесторицом“, али не треба очекивати да ће јој се одлучније супротставити.
ОД ДАНАС
милиона динара.
Литар млека 42 милиона
Београд. — Иако је прошло тек неколико дана од последњег поскупљења, млеко и млечни производи су од данас скупљи за скоро 200 одсто. Тако је литар дуготрајног у рикпаку 350 милиона, а краткотрајног од 3,2 одсто млечне масти — 42
Од данас паковање јогурта од четврт литра продаје се по цени од 55.250.000 динара, чаша киселог млека 46 милиона, док је цена исте количине павлаке 121 милион динара. Паклица маслаца од 125 грама је 308 милиона. Крављи сиру кришкама са 45 процента масноће је 2.190.000.000. Тврди сиреви у зависности од врсте производа и количине масноће прешли су цену од 3 милијарде динара.
Више цене млека следиле су након повећања цене у откупу, па се јединица масноће сада плаћа 5.000 динара. Новим поскупљењем, као и свим ранијим, није измењено стање на тржишту, и даље влада велика несташица млека.
M. B.
|